BIG MOMMA’S SCHOOL

Petliću pevaču sutra me probudi...Probudio sam se napet. Stomak mi se čudno ponašao. Pomalo razdražljiv, nije mi sve jedno. Danas je ipak prvi školski dan. Pogledao sam ganz novu garderobu koju mi je mama spremila za prvi dan i ostavila preko stolice. Polako sam se oblačio i pazio da se garderoba slučajno ne izgužva i da se linije nastale od peglanja ne deformišu. Dugo i temeljno sam pravo zubiće i pazio da pasta slučajno ne završi na novoj majici. Dosta vremena sam proveo ispred ogledala razmišljajući kako da se očešljam. Odlučio sam da prvi dan u školu odem zalizan. Hm, pravi mali učenjak. Uzeo sam svoju školsku torbu koja je težila nekih 30kg, jer sam za svaki slučaj spakovao sve knjige, i sa osmehom izašao iz stana. Do škole sam pazio da ne ugazim u blato ili baricu. Ne smem sebi da dozvolim da mi patike prvog dana budu prljave. Stigao sam petnaest minuta ranije, ne smem sebi da dozvolim kašnjenje prvog dana.

Tačno na vreme ispred ulaza izašle su učiteljice i naš učitelj. Svako je pozvao svoje odelenje i odveo do učionice. Ceremonija i nije bila nešto, očekivao sam mnogo više, tj. ceremonije i nije bilo. Ušli smo u učionicu i svi su počeli da se guraju da sednu u zadnje klupe. Kakvi prostaci. Odlučio sam da i ove, kao i svake druge godine, sedim u prvoj klupi ispred učiteljeve katedre. Volim da gledam šta to naš učitelj zapisuje u dnevnik. Niko nije seo pored mene. Odlično neće mi niko smetati ni ove godine. Učitelj je stojao ispred table i čekao da se svi smeste. Ja sam ove nedelje redar, super što imam prezime na A. Pogledao sam po razredu, ustao i rekao: „Svi su prisutni.“ Učitelj je klimnuo glavom i počeo: „Dobrodošli u još jednu školsku godinu. Ove godine vas očekuje znatno teži program i nadam se da ćete uz božiju pomoć svi položiti ovaj razred.“ Nešto je delovao namrgođeno. Možda zato što ga je ministar nazvao velikom mamom?! On je bio jedini učitelj u školi, ostalo su sve bile učiteljice. „Danas ćete imati samo tri časa,“ nastavio je, dok sam ja napravio tužan izraz lica - „i pričaćemo kako ste proveli raspust. Ko hoće prvi da ispriča gde je bio preko raspusta?“ Moja ruka se brzinom svetlosti našla podignuta. Učitelj me je nekako čudno pogledao. „Azdejkoviću, to što si ti radio na letnjem raspustu imao sam čast da pročitam na B92 blogu i mislim da to nije priča koju ovaj razred želi da čuje.“ Snuždio sam se i spustio ruku brže nego što sam je podigao. Smaranje, opet ćemo slušati kako je Bojan išao u neku egzotičnu zemlju. Da, ove godine je bio na Kubi. Njegov tata je neki političar. Kako je uobražen. Mrzim ga, stalno me maltretira i tera me da brišem tablu umesto njega kada je redar. Što ga nije pojela ajkula!

Vreme je prolazilo dok sam se pretvarao da slušam gde je ko bio. Super, bila si na selu, wow kakva avantura, hranila si kokoške. Bljak, hajde brže malo. Nervozno sam očekivao sledeći deo kada ću zablistati. Kada su svi ukratko ispričali šta su radili tokom raspusta, učitelj je postavio novo pitanje: „Vidim da ste se lepo provodili, a sada da vidimo da li je neko pročitao neku lepu knjigu?“ Jesssss, imam sreće da sam u odelenju sa tupanima koji preko raspusta samo čitaju stripove. Moja ruka se opet našla visoko iznad moje glave.

„Izvoli Azdejkoviću, da čujemo šta si ti lepo pročitao.“

Ustao sam, zalizao kosu. „Pa preko raspusta sam pročitao više knjiga, ali bih nekoliko njih posebno izdvojio! Prva je knjiga Zagrcnut američkog pisca Čaka Palahnjuka. Znate on je napisao i knjigu po kojoj je snimljen film Borilački klub sa Bred Pitom. Glavni lik u ovoj knjizi je seksoman. To je nešto slično kao narkoman, samo što umesto droge koristi seks.“ Razred je počeo da se smeje, učitelj me je sa čuđenjem gledao ali me nije prekidao. „On ima ludu majku, koja je toliko luda da je zaboravila da guta hranu. On je često posećuje i tu se upoznaje sa jednom lepom doktorkom. Njegov hobi je da posećuje restorane i da se namerno zagrcne hranom. Onda ga neko spasi i on tako stvara heroje od anonimnih i dosadnih ljudi. Posle mu ti heroji šalju svake godine, na taj dan kada su ga spasili, neke pare. I od toga živi. Posle je utripovao da je on novi Isus Hrist koji je...“

„Odlično Azdejkoviću,“ prekinu me učitelj „ali sumnjam da bilo ko normalan želi da bude kao ovaj lik iz te knjige. Sedi.“

„Učitelju, čitao sam još jednu lepu knjigu,“ nisam se predavao. „U pitanju je Trčanje s makazama Ogastena Barouza. To je knjiga o piščevom detinjstvu. I on je imao ludu majku, pa je prešao da živi kod doktora koji je lečio njegovu mamu. Ali doktor i njegova porodica su još luđi. Onda se on smuvao sa 20 godina starijim muškarcem, kojeg je taj doktor ličio i kasnije usvojio.“

„Azdejkoviću,“ razdrao se učitelj na mene, „da li si ti pročitao ijednu normalnu knjigu tokom raspusta?“

„Jesam, pročitao sam knjigu Bazenska biblioteka Alana Holinghersta. Glavni lik je veoma bogat, dobio je neko nasledstvo i nigde ne radi. Uživa, često ide u teretanu i vežba. Jednom je spasao jednog starijeg lorda i s njim se sprijateljio. Lord ga kasnije angažovao da piše njegove memoare. Glavni lik i lord imaju zajedničku osobinu. Obojica su homoseksualci.“

„Azdejkoviću,“ opet je dreknuo učitelj, „napolje, odmah napolje. Ti nisi normalan. Ti si bolestan. Ne bi se ti tako ponašao da ideš na veronauku! Hoću da sutra dođu tvoji roditelji da porazgovaram s njima. Kakvi su to roditelji koji detetu dozvoljavaju da čita takve knjige. Smesta kući!“

Istrčao sam iz učionice sav uplakan. Jebem ti ovakav prvi dan u školi. Neću više u školu. Kur moj velika kuća u kojoj su sva deca braća i sestre a učitelj velika mama!

Predrag M. Azdejković

www.queeria.com