Verovanje

Sam Harris, jeretikPozabavicu se ovom prilikom problemom verovanja, posebno religijskog verovanja, jer smatram da od naseg odnosa prema verovanju, od toga kako sagledavamo ili ne uspevamo da sagledamo verovanja svoja i drugih ljudi, zavisi buducnost civilizacije.

Nas svet je balkanizovan zbog inkompatibilnih religijskih dogmi - jevreji protiv muslimana, muslimani protiv hriscana: svaka od ovih religija zasnovana je na knjigama koje navodno poticu od Boga. Medjutim takvih knjiga ima vise i one su ne samo medjusobno razlicite, nego nepomirljive. Znam da cu ovim sto cu ovde izneti uvrediti neke od vas, ali zelim da znate da mi namera nije da bilo koga uvredim, nisam namerno provokativan, jednostavno sam zabrinut. Ne vidim razloga da ocekujemo da cemo preziveti nase religijske razlike. Cini mi se da je brak izmedju tehnologije XXI veka i verovanja starih 2000 godina veoma opasna kombinacija.

Sta je verovanje? Ocigledno je da je verovanje predstava o svetu, ali i vise od toga. Verovanje je razlicito od nade. Ja mogu da se nadam da sam dobio na lutriji, to je predstava o mogucem stanju sveta. Ali ako poverujem da sam dobio na lutriji, tek to verovanje menja moje ponasanje, koje biva jednako ponasanju kao da sam zaista dobio na lutriji, pa recimo krenem u ludacku kupovinu. Verovanje je predstava o svetu za koju mislimo da odgovara stvarnosti.

Ako mislite da je ovo apstrakcija, samo pomislite na fizioloske i psiholoske promene ako poverujete da je vase dete oteto. Recimo primite telefonski poziv i jedna recenica, ukoliko poverujete, moze da promeni citav vas zivot. Pomislite samo na emocije koje se oslobadjaju, na strah i paniku, istog onog trenutka kad poverujete u tako nesto.

Napisao knjigu...Dakle, u sta ljudi veruju? 22% nasih komsija je sigurno, bukvalno sigurno, da ce Isus da sidje sa oblaka i spasi svet u narednih 50 godina. Sigurni su u to. Dodatnih 22% tvrdi da ce verovatno da se sidje. To je 44% stanovnistva koji veruju da ce se ljudski eksperiment okoncati za njihovog zivota i to da ce se okoncati na velicanstven nacin.

Ovo treba da bude zastrasujuce za sve nas. Zamislite koliko je to opasno da ljudi veruju da ce ih neka vanzemaljska sila spasiti. Jos gore, oni veruju da Isus nece sici dok stvari zaista ne postanu jako lose ovde na Zemlji. Ako ovih 44% na televiziji ugledaju atomsku pecurku nad Jerusalimom, za njih ce to biti samo dobar znak da ce se najvelicanstveniji od svih dogadjaja uskoro desiti.

Ili uzmimo jedno drugo verovanje, jednu marginalnu katolicku dogmu - da je upotreba kondoma greh. Ovo je ocigledno potpuni falsifikat morala. Ono sto, po mom misljenju, crkvena dogma radi je da razdvaja pitanja  morala od pitanja ljudske patnje. I kakve su posledice? Bukvalno milioni ljudi umiru od side u Africi. I sada imamo katolicke svestenike koji propovedaju kako je upotreba kondoma greh u selima u kojima je jedina informacija o kondomima ona koja dolazi od svestenstva. Ovo je glupost genocidalnih razmera.

Cini mi se da je vreme za tolerisanje ovakvih verovanja davno proslo. Razmislite u kojoj drugoj oblasti zivota mi postujemo i tolerisemo verovanja drugih ljudi? Mi to ne radimo, mi inace ne postujemo verovanja, mi procenjujemo argumente. A argumenti su dobri, ili nisu dobri. Dobri argumenti su zarazni, mi njima podlezemo i protiv nase volje. Ako pak iza neke tvrdnje ne stoje dobri argumenti, mi ispoljavao netoleranciju. Zamislite da ja sad kazem da se holokaust nikada nije desio. Vi ne biste tolerisali takvo moje verovanje, nego biste procenjivali moje argumente za to, trazili biste dokaze.

Kao sto pretpostavljate, ja ne mislim da religiju treba zabraniti. Mi ne donosimo zakone kojim se zabranjuje poricanje holokausta, ali mi marginalizujemo takve ljude. Mi ne zabranjujemo glupost, ali ispoljavamo netoleranciju prema gluposti tokom konverzacije sa ljudima koji recimo veruju da je Elvis ziv. Ali ovo ne vazi za pitanja religije. Konverzacija tu prestaje, jer je tabu kritikovati necija religijska verovanja. Zato se ja zalazem da praktikujemo konverzacionu netoleranciju. Ili imamo dobre razloge da u nesto verujemo ili nemamo, a religija se pokazala kao brana koja sluzi da ocuva verovanje kada razlozi za to verovanje padnu u vodu, da ocuva verovanje u nedostatku dokaza.

...snimio i film...U svetlu ovog sukoba izmedju razuma i verovanja, mnogi od nas pribegavaju religijskoj umerenosti. Religijski umerenjaci ne veruju bukvalno u knjige, oni pak kazu da im verovanje daje znacenje zivotu. Zamislite samo kada bih ja rekao da verujem da u dvoristu iza kuce imam zakopan dijamant velicine frizidera. I da vam kazem kako ja i moja porodica svake nedelje prekopavamo dvoriste u potrazi za ovim dijamantom. Kada biste me pitali zasto u to verujem ja bih vam govorio kako taj dijamant daje znacenje mom zivoru, koliko me ispunjava. Mogao bih cak da kazem da ne bih mogao da zivim u univerzumu u kome ne postoji dijamant velicine frizidera zakopan u mom dvoristu. Pomislili biste da sam idiot ili ludak. Ali ovo ne biste pomislili kada bih vam rekao da verujem u Boga i koliko me to verovanje ispunjava.

Religijska umerenost je mozda bolja od fundametalizma, jer se umerenjaci bar ne zalecu avionima u nase zgrade. Ali oni pokrivaju fundamentaliste, jer je za njih tabu kritikovati religijsku tradiciju i knjige. Medju umerenjacima je takodje tabu da se ukazuje na razlike izmedju religija, koje ocigledno postoje. Fundamentalisti nemaju taj problem, nasi fundamentalisti otvoreno kazu da je islam zla religija. Umerenjaci s druge strane su nam podarili eufemizme - da je islam religija mira koja je kidnapovana od strane Osame Bin Ladena. Osama Bin Laden se poziva na dzihad i mucenistvo, a to je procitao u Kuranu.

Uostalom, gde su tibetanski budisti kao bombasi samoubice? Ako je okupacija razlog, zasto kineska okupacija Tibeta nije proizvela kult smrti? Na kraju krajeva, gde su palestinski hriscani kao bombasi samoubice?

... napisao jos jednu knjiguKad umerenjak vidi dzihadistu koji na TV porucuje: “Mi volimo smrt vise nego sto nevernici vole zivot”, umerenjak kaze: "To nije islam koji ja znam, to nije ono sto njega zaista motivise, u pitanju je politika ili nedostatak obrazovanja". Ali pogledajte samo biografije 9/11 otmicara – dobrostojeci, obrazovani, nisu se bavili politikom nego su dane provodili u dzamiji i pricali o raju. Koliko jos inzenjera i arhitekata teba da se zakuca u nase zgrade da shvatimo da to nije problem obrazovanja, da shvatimo da neko moze da bude toliko obrazovan da napravi atomsku bombu, a da jos uvek veruje da ga u raju cekaju 72 device?

Umerenjaci ne znaju sta znaci zaista verovati u Boga i u raj.

Jos jedan problem sa umerenjacima je sto Bog nije umerenjak. Pogledajmo Stari Zavet: kada naletis na homoseksualca - ubijes ga, kad se neko moli pogresnom bogu - ubijes ga, kad te zena prevari - ubijes je, ubijes ovoga, ubijes onoga - lista je dugacka.

Sve sto imamo je konverzacija i nasa eticka intuicija. Problem sa religijom je sto zaustavlja konverzaciju. Recite religijskom fundametalisti da ga zena vara i on vam nece verovati, nego ce traziti argumente i dokaze. Ali ako mu kazete da je knjigu koju drzi pored kreveta napisalo nevidljivo bozanstvo koje ce ga baciti u vecnu vatru ako se ne bude pridrzavao onoga sto u njoj pise, dokazi mu nece trebati. Mi danas imamo izbor izmedju konverzacije i nasilja, izmedju konverzacije i rata. Jedino sto nam omogucava da se priblizimo jedni drugima je spremnost da se nasa verovanja promene tokom konverzacije. Resenje dakle nije politicka korektnost, tolerisanje besmislica, nego razum i razumna konverzacija.

Ovo su moje beleske sa predavanja koje je drzao filozof Sam Harris, autor knjige The End of Faith (ako zelite, ovde mozete procitati prvih deset stranica knjige). Nakon predavanja, zadesio sam se pored njega u redu za WC i pitao ga sta podrazumeva pod balkanizovanim svetom. Rekao je da je to za njega Balkan pojam razarajuce religijske podeljenosti, koja je unistila jednu prilicno OK zemlju. Poveo se razgovor o dobrim stranama religijskog verovanja, posebno o znacaju koji takvo verovanje ima da se ublazi strah od smrti. Sam je rekao sledece: “Mozda to tako izgleda na prvi pogled, ali kada si suocen sa potencijalnim bombasem samoubicom, bolje bi ti bilo da se ovaj plasi smrti, nego da veruje da ce otici u raj nakon sto eksplodira.” Zaista, kad bolje razmislim, taj strah od smrti i nije tako los.