Ko o cemu Voja o Ustavu !

Srpski bilbord

Ko o čemu Voja o Ustavu

Priča o DOS-u i donošenju Ustava, u vreme njegove vladavine, završila se pre nego što se i formirala Ustavna komisija! Tačnije danom ubistva, premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003.godine ugasili su se motori promena koje su započele, sada već istorijskim, dogadjajima Petog oktobra 2000-te godine.

Uprkos činjenici da je DOS (u punom sastavu) imao na samom početku potrebnu 2/3 većinu u srpskom parlamentu, kao i »puna usta« novog ustava, do Predloga se nije stiglo! Prve godine DOS/ove vlasti bile su obeležene ne samo različitim vidjenjem izlaska iz decenijske krize, već i kalkulacijama o političkoj budućnosti stranaka i njihovih lidera. U tome su prednjačili DSS i njihov predsednik Vojislav Koštunica, koji je anticipirao nepopularnost tranzicionih Vlada, čime je i definisao strategiju za sledeće izbore. Ubistvo premijera je doprinelo ubrzanoj podeli unutar DOS-a, krizom u Parlamentu, zaustavljanjem reformskog procesa....i šansu DSS-u da u drugačijoj političkoj konstelaciji preuzme vlast.

Ustav je bio jedina zajednička tačka koja je trebala da poveže sve političke subjekte, nakon čega bi bili raspisani novi izbori, na svim nivoima. Uostalom ideja DOS-a je, na samom početku, to i bila. DSS nije mogao da, bar formalno, odbije učešće u radu Ustavne komisije, kao što je to uradila SRS, ali je od njenog samog formiranja počela sa opstrukcijom, koketirajući sa budućim skupštinskim partnerima: SPS, SRS, G-17+. U takvom političkom ambijentu, ipak je formirana Ustavna komisija koju je činilo 27 članova, predstavnika poslaničkih klubova Skupštine Srbije i Vlade Republike Srbije, sa predsedavajućim dr Vladanom Batićem ( DHSS ) .

DOS i njegovo najviše telo Predsedništvo, uprkos većini koju je imao u UK-a, nije imao jedinstveni predlog Ustava. Ne samo da nije bilo konsenzusa oko predloga Ustava na nivou DOS-a , nego je predsedništvo DOS-a samo na jednoj sednici imalo Ustav kao tačku dnevnog reda.

Samo pisanje Ustava izazvalo je veliko interesovanje javnosti, ne samo zbog njegovog sadržaja, već i zbog toga što su se preko rešavanja spornih pitanja u okviru rada Ustavne komisije (UK) i njene tri potkomisije, odmeravale snage pojedinih partija i koalicija, njihova lojalnost, uz stvaranje budućih saveza. Tri potkomisije, kao i UK su uprkos svakodnevnim opstrukcijama, u koje su se uključili i pojedini mediji, uspevali da prevazilaze sporne tačke, tako da se »kostur« predloga Ustava već nazirao. U tom trenutku DSS, sa svojim budućim koalicionim partnerom, SPS-om, povlači odlučujući potez i zajednički napuštaju rad UK, sa obrazloženjem koje je moglo imati samo karakter političkog pamfleta i znak da su novi parlamenatrni izbori, neminovnost.

Najmanje je važno sled dogadjaja komentarisati iz ugla »gubitničkih« partija DOS-a, a daleko važnija je činjenica da je Srbija propustila veliku šansu da dobije nov anti Miloševićevski ustav. Od trenutka silaska DOS-a sa političke scene 2003.godine i datuma izbora, koji je pogrešno odabrao tadašnji premijer Zoran Živković, traje priča o novom ustavu, koji je bio obećan za Sretenje 2005.godine, pa za Djurdjevdan, Vidovdan...Danas je 06.09.2006.godine. Još uvek traju preganjanja oko usaglašavanja teksta nacrta ustava. Gradjani Srbije tako žive kao apatridi u sopstvenoj državi, jer im na svim ličnim dokumentima stoje nazivi nepostojećih država (SFRJ, SRJ ili SCG).

Srbija se tako negde zaturila i zalutala u mračne srednjevekovne vode, pravoslavnog fanatizma i dogmi, napredujući kao puž od gusala, ka trubama, koje ako ne razumemo (kako reče Premijer i čuveni etnomuzikolog Vojislav Koštunica), ne razumemo ni Srbiju!

Priznajem da više volim trube u Morikonevoj muzici i western filmovima, nego Ovčarsko -Kablarske tonove, sa sve visokom državnim predstavnicima Srbije.

B.Kovačević COLE