Otadžbino crkni!

Već je postala praksa da svaki put kada se vratim iz inostranstva u ružnu našu, dočekaju me raznorazni skandali koji mi brzinom svetlosti izbrišu sve lepe utiske s puta. O tim lepim utiscima iz Skoplja pisaću kasnije, jer sam danas posebno nervozan. Odavno mi je jasno da od ove države možemo očekivati samo najgore i da će nam zasigurno opet zagorčati život.

Po ko zna koji put, dobio sam ljubavno pismo od vojnog odseka, u plavoj koverti bez naprskanog parfema. Pa ti ljudi su mnogo dosadni, kao da nemaju pametnija posla da pomažu u pisanju Ustava! Vezu s njima sam raskinuo još onomad, ali oni i dalje ne shvataju da ne znači ne. Neću s njima da se mirim, koliko god cvileli da me otadžbina zove! Na to samo mogu reći: otadžbino crkni! Zakazali su mi dejt u petak, ranom zorom.

Pokazalo se kao tačno da kada vam od jutra krene naopako, ceo dan će vam biti ušljiv. Neki kažu da i ako vam ponedeljak bude grozan, pripremite se da vam cela nedelja bude grozna.

Pored ostalih sitnih sitnica koje me nerviraju danas (mobitel ne odaje znake života, minus na bankovnom računu, obaveze koje su se nakupile tokom vikenda, energija na nuli...) priča moje sestričine iz škole me apsolutno razbesnela.

Njena ex-komunistička, sada giga-pravoslavna učiteljica, koja se predstavlja kao velika mama, danas je izdala naređenje u duhu pravoslavlja. Hleb se smatra svetinjom, zato se i gosti dočekuju hlebom i solju. Užina mora da se pojede jer je greh bacati hranu. Ako kojim slučajem dečica ne mogu da pojedu obrok do kraja, rešenje je posebna korpa u kojoj će se skupljati ostaci i koristiti za svinje i Rome!!!

Moja sestra i ja nismo mogli da verujemo šta čujemo, pa smo tražili da priču ponovi. Da, dobro smo čuli, ostaci hrane koristiće se za svinje i Rome. Koliko je ovo daleko od „Zabranjen ulaz za pse i Jevreje“?

Pre nekoliko godina bio sam neprijatno iznenađen jednom kampanjom za prava romske populacije. Na bilbordima je pisalo: „I Romi su ljudi“. Naravno da su ljudi, sigurno nisu vanzemaljci, smatrao sam tada, ali danas shvatam da je u fucking Srbiji potrebno raditi takvu kampanju. Ta činjenica me rastužuje! Pojedinim grupama u Srbiji se oduzima ljudskost i to je činjenica. Za neke su tu ostaci hrane, za neke su logori i gasne komore, jer mi ne zaslužujemo bolje, jer pre svega nismo ni ljudi.

Takođe, činjenica da decu u Srbiji vaspitavaju fašisti, rasisti, klero-nacionalisti me pre svega plaši, jer ne mogu da zamislim kakva nas budućnost čeka.

I šta činiti? Da li u zemlji sa „nezavisnim“ sudstvom vredi podići tužbu protiv osoba koji šire mržnju? Šta činiti u otadžbini koja te zove, a u stvari treba da crkne i da se rodi nova?

Predrag M. Azdejković

www.queeria.com