Kurir i sloboda štampe

Bez obzira na neprihvatljivu uređivačku politiku Kurira, državnim organima tu nije mesto. Premišljao sam se da li uopšte ovaj post da pišem, jer strahujem da neću imati vremena da odgovorim svima koji se sa ovom tezom neće složiti, al' reko', važna je i meni bliska tema, pa ću da rizikujem.

Hoću, naime, da kažem da medijsku oblast imaju uređivati pre svega opšti zakoni, i dodatno etički kodeks i sistem. Kod nas je tu još i serija medijskih zakona, koji nisu nužno neophodni u zemljama jače demokratske prakse i uticajnije i odgovornije javnosti. Na ozbiljna kršenja kodeksa, klevete, uvrede i druge slične pojave, trebalo bi da reaguje pre svega profesija, dakle novinarska udruženja, i javnost. Na žalost, kod nas udruženja traže od ministarstva za medije, koje u mnogim naprednijim zemljama ni ne postoje, da reaguje.

Jasno mi je koliko je teško izgraditi mehanizme zaštite javnosti i pojedinaca od napada medija poput Kurira, ali smatram da je sloboda medija za društvo važnija od svih drugih medijskih pitanja, pogotovo u društvu koje tu slobodu još nije u potpunosti usvojilo, i koje ima višedecenijsko iskustvo političke, tj. ideološke i državne zloupotrebe medija. Put osude javnosti i profesije je duži, ali svakako daleko bolji, od uplitanja ministarstva, sudova (ne govorim o privatnioj tužbi, nego o javnom pravobraniocu) i slično. Molim, zaista mislim da i pornografiju, i fašističke i maoističke listove treba odobriti, sve dok ne učestvuju u zaverama za nasilno rušenje ustavnog poretka, organizaciji drugih vrsta nasilja i poštuju zakone.