Nepredvidjeno

Nassim Nicholas TalebDa bismo donekle zaokruzili pricu o granicama ljudskog znanja, nakon verovanja i samoobmane, posveticemo se i fenomenu predvidjanja. Ovim fenomenom se bavio Nassim Nicholas Taleb, filozof, matematicar, finansijski investitor i hegde fund manager. Nassim naime tvrdi da smo mi ljudi mnogo gori u predvidjanju buducnosti nego sto mislimo. Posto smo zakljucili da Sam Harris lici na Bena Stillera, Sue Blackmore na stariju sestru Duce Markovic, a Robert Trivers na Batu Stojkovica, mozemo slobodno reci da Nassim lici na mladjeg brata Umberta Eca.

Doktorova bibliotekaUmberto Eco ima biblioteku sa preko 30.000 knjiga. Ljudi, kada dodju kod njega i vide ovu biblioteku, obicno kazu: "Dottore Eco, impresivno, jeste li sve ove knjige procitali?" Ovo ne treba da nas cudi s obzirom da ljudi stavljaju na police knjige ne bi li posetiocima pokazali sta su procitali. Ali Eko misli da je vrednost u knjigama koje niste procitali.

Tako je i sa ljudskim znanjem, tvrdi Nassim, suvise se koncentrisemo na ono sto znamo, a zanemarujemo ono sto ne znamo. Kada ljudi traze posao, navode u CV-u sta su radili, a ne sta nisu radili. Ako hocete da kupite stan i gledate male oglase, ako ne pise da stan ima centralno grejanje, znaci da nema centralno grejanje. E tako mi tretiramo nase znanje, kao nekretninu, fokusiramo se na ono sto znamo, a zanemarujemo ono sto ne znamo. Kakve ovo posledice ima kada pokusamo da predvidjamo sta ce se desiti za mesec, godinu ili dvadeset godina?

Hajde da izvedemo jedan misaoni eksperiment. Uzmimo milion ljudi i jednu kockicu. Od ovih ljudi trazimo da predvide bacanje kockice, dakle imaju 1/6 sanse da pogode. Drugim recima posle svakog bacanja jedna sestina ce pogoditi, u sledecem bacanju sestina od te sestine i tako dalje. Nakon osam bacanja kockice ostace tri coveka koja su osam puta zaredom pogodila ishod. Dakle, neminovno je da dobijemo proroke. I sada mi mozemo da proucavamo ovu trojicu - gde su se skolovali, kakvog su porekla, koje su metode predvidjanja primenjivali, jednom recju, pokusacemo da nadjemo sta je njima trojici zajednicko. I onda cemo naci razlog - isli su na Columbia University, ili rade do kasno, ili jedu tofu... ovo Nassim zove narrative falacy.

Razne bezvezne knjigeSlicno je kada ljudi intervjuisu milionere da bi otkrili kako su se obogatili. Jedan tip je intervjuisao 1800 milionera i na kraju zakljucio da ono sto je svima bilo zajednicko je jedna osobina - mnogo su rizikovali. Sve ovo je objavio u knjizi The Milionaire Mind. Da je taj gospodin intervjuisao 1800 najpropalijih biznismena, verujem da bi otkrio da je i njima zajednicka osobina bila da su mnogo rizikovali.

Posto nas svet nije bacanje kockice, Nassim je uradio i jedan pravi eksperiment. Okupio bi grupu ljudi i postavio im nekoliko pitanja tipa "Broj ugrozenih vrsta u SAD od-do" i dao im mogucnost da daju okvir koji sami zele, jedino je trazio da to urade sa 98% sigurnosti, odnosno 2% greske. Dakle nije bilo bitno da se pogodi tacan broj, nego da se da najvisi i najnizi broj. Ono sto se ispostavilo je da je ovih 2% greske postajalo 40% greske, odnosno da su ljudi tunelisali svoje odgovore, da su davali veoma uzak okvir. Ovo je radjeno hiljadu puta i pokazalo je da postoji razlika izmedju onoga sto znamo i onoga sto mislimo da znamo. Ovo Nassim zove epistemic arrogance. Zanimljivo je da su najmanju gresku imali prognozeri vremena - oko 25%, a najvecu bezbednosni analiticari - oko 80%.

Opera kao spomenikOpera u Sidneju je za Nassima spomenik ljudskom predvidjanju. Bilo je planirano da ova zgrada bude zavrsena pocetkom sezdesetih i da kosta 7 miliona, a kostala je 117 miliona i otvorena je 10 godina kasnije, a i to je bila smanjena verzija. Dakle kostala je mnogo vise da bi ispala nesto manja.

Crni labud kao metaforaCrni labud je klasicna logicka metafora koja pokazuje zasto imamo toliko problema kada predvidjamo buducnost. Dugo vremena svi su mislili da su labudovi beli. Kad smo otkrili Australiju otkrili smo da ima i crnih labudova. Mnogo toga nepredvidjenog se desilo u istoriji zbog crnih labudova, tvrdi Nassim. Logicki problem je sto ti trebaju elementi buducnosti da bi predvideo buducnost, sto je svojevremeno primetio Karl Popper.

Jednom prilikom Nassima su pozvali ljudi iz Wodroow Wilson Centra, koji se bave predvidjanjima na globalnom nivou. On im je lepo objasnio sve ovo i pitao ih: "Zasto se bavite predvidjanjima? Jel' vam to neka terapija?" Nikad ga vise nisu zvali.