Nije gej, ali je zato parada

Parada: Tako se to radi na zapaduU subotu imali smo prilike da gledamo najsmešniji događaj koji će definitivno obeležiti 2006. godinu i ovom prilikom molim državne polne organe da ovu papazjaniju organizuju svake godine. Kad se već troše pare poreskih obveznika nek makar bude smešno a i ova papazjanija godi Lepom Tadiću tj. sve što ima veze sa vojskom našu misicu, koja se bori za mir u svetu, dovodi do višestrukog orgazma. Taj osmeh i sreća koja se može videti na licu našeg manekenski građenog predsednika vredi tri puta više nego što se na tu paradu potrošilo. Naravno da događaj koji je uspeo da povrati mislili smo zauvek izgubljenu muškost našem dragom premijeru od neprocenjivog je značaja. Za sledeći put preporučujem da se zaustavi saobraćaj u celog gradu. Ne u celoj državi. Moram odmah da upozorim da ću sve „čemu ova parada, zašto imaju potrebu da pokazuju svoju bolest i devijantnost, šta bi bilo da mi ne-vojnici pravimo svoju paradu“ komentare bez ikakve griže savesti obrisati.

Zamišljam kako je gospodin Tadić posle neprospavane noći bez seksa, sav nervozan ustao i počeo da se sprema da paradira, ali bez zastave duginih boja, izabrao odelo u kome izgleda najmuževnije, mrštio se pred ogledalom i tražio najpodesniji izraz lica za ovaj tako bitan događaj u srpskoj istoriji, ali se nervirao jer kakav god izraz lica da je napravio ličio je na Frankenštajna, nameštao splovilo da izgleda nabudženo, jer ipak predsednik mora da ima veći od premijera, pošto nije uspeo gurnuo je čarapu u slip gaćice sa militari printom made by Mile Dragić.

Dok je za to vreme u penzionerski uređenom apartmanu sa ikonama umesto tapeta, gospodin Koštunica posle mirno prospavane noći ispijao svoju jutarnju kafu, koju je skuvala namirena domaćica sa zagonetnim smeškom koji nam govori the muškarčina is back, sve do trenutka kada je došlo vreme za svakodnevnu terapiju elektrošokovima, koje je gospodin primao da bi zaboravio sve što se desilo u periodu od 1941-2001. godine. Terapija je bile veoma uspešna ali ipak ima svoje kontraindikacije.

Gospodin Tadić i gospodin Koštunica obožavaju da se, kada se nađu na istom mestu u isto vreme, igraju čije će izjave biti zabeležene u istoriji igre. Igra je veoma teška zato se naši takmičari veoma trude da iznedre bisere koji će zauvek ostati u pamćenju srpskog naroda i naravno biti štampane u knjigama istorije za osmi razred osnovne škole.

Jedna od takvih izjava je: „Srbija ima cilj da postane deo porodice evropskih naroda. Vojska je deo tog cilja. Naša vojska je dokaz da Srbija jeste moderna demokratska zemlja, da je vojska deo naše demokratije jer je pod civilnom i demokratskom kontrolom, ali je spremna da izvršava sve svoje teške i rizične poslove, a naš vojnik je jedan od najboljih vojnika u ovom delu Evrope“ by Boris Tadić

Prevod: Srbija ima cilj da je evropska porodica usvoji kao siroče i da joj plaća izdržavanje sve dok ne postane punoletna. Vojska je deo tog cilja. Naša vojska je dokaz da je Srbije jedna nedemokratska država sa zločinačkom istorijom, da je vojska deo naše nedemokratije jer je pod militarističkom i nedemokratskom kontrolom, ali je spremna da se ponosi svim svojim ratnim zločincima, a naš vojnik ako bude ubijen u kasarni biće proglašen za samoubicu.

Ali Herr Vojislav von Koschtunici uzvraća i time pokazuje da je gospodin Tadić samo lepša polovina u ovoj vezi a on u stvari mozak čitave operacije: „Gospodo oficiri, znam da je Kosovo duboko urezano u vašim srcima i u vašoj svesti jer je Kosovo srce Srbije i duša našeg naroda. Važno je da predsednik, Skupština, premijer i narod imaju isti stav, a to je da je Kosovo uvek bilo i da će zauvek ostati u Srbiji, a tako ćemo neizbrisivim slovima upisati i u Ustav.”

Komentar sa sajta b92: „Ma, dokle će Voja da nam priča o Kosovu kao srcu Srbije. Taj čovek kada ode kod frizera, verovatno priča o Kosovu i 'biće i ostaće srpsko'. Ja sam Srbin i Kosovo mi nije nikakvo srce. Niti je bilo kom mom prijatelju. Nije mi čak ni jetra. Možda, u najboljem slučaju, može da prođe kao debelo crevo.“

U skladu s ovim komentarom odlučio sam da neizbrisivim slovima od sada umesto debelo crevo govorim Kosovo. Samo da znate ne dozvoljavam da mi iko dira Kosovo, niti da ga cepaju, ono mora biti nezavisno i duša me boli kada je nego grub prema mom Kosovu!

Predrag M. Azdejković

www.queeria.com