Skip navigation.

Labris

Banka hrane

 
Srbija 2020
Naslovna » blogs » Saša Radulović

Biznis inkubatori i oksimoron startup kredita

Saša Radulović (21 Septembar, 2006 - 13:20)

Ja bih sad malo o podršci preduzetnicima. O biznis inkubatorima i startup kreditima koji treba da ih podrže. Da li se zaista biznis pokreće startup kreditima? I da li je vic u savetnicima, dvadeset-do-trideset-i-kusur-godišnjim, koji će da sprže kintu, višemilionsku, da svim preduzetnicima objasne kako se piše biznis plan po evropskim i svetskim i svemirski sveuniverzalnom principu i šablonu koji odlično radi za sve potrebe, i koji će da izgrade šupu u koju će ući ti preduzetnici, pa će da uvedu struju, vodu i internet, pa će onda da savetuju? Gde je vic? Osim ako nisam prevideo da je sve u stvari jedan veliki vic.

Da prvo ponovim nešto iz prethodnog bloga Privatnik, mali i veliki preduzetnik. Sa strane analize neophodnih podsticaja, najkorisnija, pa samim tim po meni i najvažnija, klasifikacija preduzetnika je po veličini sna koji sanjaju:
1. privatnici
2. preduzetnici koji sanjaju "male" snove – male i srednje uglavno porodične kompanije
3. preduzetnici koji sanjaju velike snove – nove velike kompanije u stvaranju
Ove tri grupe se značajno razlikuju po tome kakva im je pomoć potrebna. U ovom blogu ću govoriti o prve dve grupe. Za treću će biti rezervisan poseban blog.

Glavni problemi sve tri grupe su: kapital, porezi, administracija. Problem poreza većina preduzetnika na početku rešava ne plaćanjem. Tražiti od nekoga da na svakih 10.000 din da državi 7.300 din je nerazumno. Stoga nam i cveta siva ekonomija. O tome sam već dosta pisao. Problem administracije i birokratije se rešava beskonačnim strpljenjem i lakim nogama za obilazak velikog broja šaltera. A tu je i nezaobilazna korupcija. Moja poenta je: postoji "rešenje" za oba ova pitanja. "Jedini" trošak  su živci i novac preduzetnika. Ovo mislim u najsarkastičnijem mogućem smislu.

Za prevazilaženje ova dva problema potrebano je da glasači postanu svesni problema, da ga na svakom koraku pominju, da kao aktivisti upoznaju druge glasače sa problemom, pa da se čuje glas glasača, da on postane glasan, i da ova dva problema postanu prvi prioritet neke političke opcije koja će iz prepoznavanja "političke snage prepoznavanja istih" :) izvući politički profit. Do tada ništa. Ostaje nam dakle problem kapitala, odnosno finansiranja.

Sredstvo finansiranja za prve dve grupe preduzetnika i njihovih kompanija su: lična sredstva, rodbina, prijatelji i krediti. Znači krediti. Kredite daju banke.

Od našeg predsednika privredne komore sam čuo na televiziji (svojim očima i ušima) kako Srbi treba konačno da se otisnu u preduzetništvo, založe stan ili kuću, dođu do 5.000 do 10.000 evra i oprobaju se. Tako to rade u svim normalnim ... Pa ko uspe...

Nemojte molim vas. Nigde se to tako ne radi. Ostavite stan i kuću na miru. Ovo je recept za bankrostvo građana. Samo ako ste očajni, a mnogi ljudi su tu negde, ćete biti dovoljno ludi da tako nešto uradite. A ko je lud ... Nije preduzetništvo za sve. Samo 5-10% građana. Preduzetništvo je rizično i ako imate želju da probate, probajte sa novcem koji možete da izgubite.

Za šta su potrebna sredstva?
- osnovna sredstva – mašine, oprema - jednokratno, tj ponavalja se ali u dužim vremenskim intervalima
- obrtna sredstva – materijal – stalno se ponavlja, zavisi od toga da li prodaja ide dobro
- plate zaposlenima i porezi – stalno se ponavlja (mesečno) bez obzira da li prodaja ide dobro ili ne
- šupa(garaža, kancelarija, gajba), struja, voda – stalno se ponavlja (mesečno)

Kako onda da steknete početni kapital za ove stvari? Pa da se dovijate kao svuda u svetu. Ako nemate novca da pokrenete biznis, prvo radite i štedite da steknete taj početni kapital: novac koji možete da si priuštite da izgubite. Radite na prvom ugovoru za prvog klijenta, iz svoje garaže ili stana, sa minimalnim troškovima, na iznajmljenom polovnom opremom, stric sa lovom, kinta od tetke... ukratko kako god umete. Za taj startup kapital ste odgovorni sami. Tek kad imate taj startup kapital, možete na osnovu njega i da dobijete startup kredit. Ali on više nije startup, kredit mislim, zar ne?

Da ponovim, za prve dve grupe preduzetnika izvor sredstava su banke. Banke daju kredite.

I gde je problem? Banke nisu investitori. Banke ne trpe rizik. Poslovni model banaka je pozajmljivanje sigurnog i osiguranog novca. Morate da imate imovinu koja, ukoliko mora da se proda, sigurno može da podmiri pozajmicu. Zbog toga i mora hipoteka. Kaže se: banke vam pozajmljuju novac samo ako već imate taj novac. Misli se: ako imate vrednost veću od pozajmljenog novca. Osnovni smisao kredita nije preuzimanje rizika već davanje obrtnog kapitala baziranog na uglavnom sigurnoj i uglavnom nepokretnoj imovini. Banku interesuje samo to da joj vratite kredit. Da li će vaša firma biti uspešna ili ne na duži rok je sekundarno. Da ovo karikiram i ogolim do kraja (što naravno nije potpuno tačno), banci i ne treba vaš biznis plan.

Ovo je ovako svuda u svetu, ne samo kod nas. Jedina razlika bi bila da su kamatne stope na zapadu daleko niže, ali to je tema za neku drugu priču.

Šta država da uradi? Odgovor leži negde na raskrsnici dostupnosti povoljnih kredita i poreskoj politici.

Zašto poreska politika? Naveći i najnefleksibilniji deo troška preduzeća su plate. Državni namet je nerazuman i direktno utiče na značajno povećanje sredstva potrebnih za pokretanje biznisa. Preuzetnici se onda ili guše ili zapošljavaju na crno, prijavljuju manje plate nego stvarne itd.

Kako do povoljnih kredita?

Fond za razvoj je jedan put. Taj fond doduše nije ništa drugo do banka sa razumnijim kamatnim stopama. I Fond za razvoj traži hipoteku jer mu je poslovni model isti kao i kod banaka: pozajmljivanje sigurnog i osiguranog novca. Znači ništa novo, samo sniženje kamata. I država koja odlučuje ko će da dobije novac iz ograničenog pula sredstava.

Garantni fond je mnogo bolji put. Taj fond osigurava kredite koje banke daju kompanijama. Time se smanjuje rizik i samim tim snižava kamata. Značajna komponenta je da i nesigurna pozajmica postaje sigurna. Na primer, u Kanadi, država garantuje 75% kredita, a preduzetnik 25% kroz sopstvenu imovinu. Sav posao se završava sa bankom. Država diktira i maksimalnu kamatu i naplaćuje kamatnu premiju i procesiranje zahteva. Da li će banka pod uslovima koje diktira država ući u dodelu ovakvih kredita iz sopsvenih sredstava je poslovna odluka banka. Model je vrlo sličan uspešnom modelu koji smo sproveli sa stambanim kreditima.
http://strategis.ic.gc.ca/epic/internet/incsbfp-pfpec.nsf/en/la00049e.html

Na kraju još i o sredstvu: tresla se gora, rodio se biznis inkubator i uz i pre njega neka neprofitna organizacija, uglavnom strana, koja to sve treba da realizuje. Ako pitate bilo kog privatnika i preduzetnika, on će vam reći da mu je najvažnije u životu da mu nađete neku šupu sa vodom i strujom i nekog japija da mu drobi kako da piše biznis plan. Par brošura i jedan konkretan kurs bi postigao isto. Ostatak se saznaje principom: trial and error. U Kanadi su banke i izvori tih brošura. U njima vam potanko objasne šta traže u biznis planu. Tu su takođe i regionalni centri za preduzetnike. Kod nas centara k'o salate: privredna komora jedna, pa druga, pa Agencija za mala i srednja preduzeća, pa ministarstva, pa razne vlade koje nam pomažu pa sponzorišu, pa ... I svi delju isto, tek da bude veselije.

Da me ne bi pogrešno razumeli: naravno da su neprofitni biznis inkubatori korisni. Ali za tolike pare i toliko pompe? Da li je to baš ona tačka i prepreka koju, ako uklonimo, dobijamo eksponencijalan rast preduzetnišva? Ovo je više slučaj: bolje išta nego ništa. Amerika i Kanada ih nema takve. Izrael ih je davno napustio. Evropa nam savetuje ono što ni kod njih ne radi. Još mi je u glavi slika američkog ambasadora u poseti biznis inkubatoru u Nišu. U četiri popodne, većina vrata već zaključana. A iza jednih otvorenih sedi starija žena i pakuje toalet papir iz velike kese u male kese po dva.

Saša


» Saša Radulović

Mozda inkubatori, ali dislocirani

djoca (1 Novembar, 2006 - 21:29)

Slazem se da inkubatori cija je osnovna uloga da se zarade plate menadzercica nema smisla, ali sam koncept ne treba odbacivati.
Imao sam nesto iskustva rada na jednom interesantnom projektu u Sumadiji u nekoliko opstina. Sredstvima naravno stranog donatora podsticano je otvaranje novih firmi iskljucivo kupovinom osnovnih sredstava. Vise od hiljadu firmi je na taj nacin otvoreno, od kojih posle vise od godinu dana preko 90% i dalje radi.
Ako je jedan od bitnih razloga osnivanja inkubatora, pomoc u pocetku biznisa, onda treba pomoci u onom sto preduzetnik u pokusaju nema. Mislim da na ovom terenu to nije radni prostor, pa samim tim mu pomoc u vidu smestanja u neke fabricke hale i nije potrebna. Vecini ovde ljudi sa znanjem nekog zanata koji imaju neku ideju treba masina, tj para za njihovu kupovinu. Tu bi prilicno pomogao neki recimo drzavni fond koji bi mogao da obezbedi kredite sa ekstremno malom kamatom, a opet ogranicene u iznosu. Kredit od par desetina hiljada evra je za nekog ko krece preterano veliki, ali zato obezbedjivanje kredita od 2-3 hiljade evra koje bi isti mogao da vraca sa malom kamatom i cijim bi punim vracanjem stekao uslov za uzimanje veceg do neke granice, bi mislim pomoglo da se prilican broj ljudi odvazi da krene u posao. Govorim o sitnim igracima kojih je opet najvise, a koji bi recimo od svojih poslova mogli da obezbedjuju makar pristojnu platu i opet da imaju mogucnost napretka.

Druga stvar koja sprecava ljude prilicno jesu porezi/doprinosi/stagod. Elem, njihovo prilicno smanjivanje, da ne kazem i ukidanje u prvoj i drugoj godini rada bi mnogo pomoglo. prosto ne vidim sta drzava dobija sa ovakvom politikom. Verujem da je vecina radnika (recimo vise od 80%) u privatnim firmama prijavljena na minimalnu zaradu kako bi platili minimalni porez. Sa druge strane, ako ja recimo radniku prijavim platu od 50k, umesto 12k, sta ce moj radnik vise dobiti u polju zdravstvene ili bilo koje druge zastite od nekog ko prijavljuje 12k. Ako nece nista (a nece koliko znam), sto bih bacao te pare. Sto se preduzetnika koji pocinje tice...recimo da posao posle godinu dana propadne i da on nije mogao za to vreme od zarade da uplacuje doticne doprinose. Nakon zatvaranja firme, on mora da isplati sve dugove tog tipa kako bi uopste mogao bilo gde da se zaposli. Znaci, prakticno si ga ubio. Imam prijatelja koji je recimo upao u takvu situaciju..covek jednostavno nema pojma vise na koju stranu da tera. Posao mu ne donosi dovoljno da plati doprinose, penzione, socijalne, koje sve i da mu ostane dovoljno za zivot. Racunao je da ce krenuti bolje vremenom, nema mogucnost da nadje drugi posao i odlucio se da doprinose ne uplacuje dok ne bude mogao da odvoji za njih. Vremenom se dug nagomilao na oko 2 hiljade evra. To je u Srbiji ekstremno velika cifra za nekog ko nema posla. On ima svoju krivicu tu...to je fakat. Ali, pitanje je sta drzava dobija od te situacije. Ima coveka koji ne vidi izlaz i prakticno nema izlaz (verujem da je takvih prilicno). Sa druge strane, moze da kaze nemas doprinose i poreze u prvih godinu dana. Ionako bi mi bio na grbaci, imam milion takvih, probaj da se snadjes. Posle godinu dana, pocni da placas recimo neki fiksni iznos za zdravstveno (ionako svi dobijamo tamo isto, zar ne). Posle dve godine, ili radi full ili propadni. Ne vidim da je drzava time nesto izgubila, a moze da pomogne da covek stane na noge i skine im makar sebe sa grbace.


»

Startup u Šumadiji

Saša Radulović (4 Novembar, 2006 - 10:36)

Da li možete da nam date detalje tog projekta u nekoliko opština u Šumadiji:
- ko je strani donator
- koje su opštine u pitanju
- koliko sredstava je dodeljeno i pod kojim uslovima

Kao što ste rekli, preduzetnicima ne treba prostor, treba im početni kapital za mašine i opremu. Ovo je jako intersantno, i hvala što ste se javili.

Saša


»

Sumnjam da je tajna, a cudi me da javnost nije previse upoznata

djoca (4 Novembar, 2006 - 17:14)

Donator USAID, projekat realizovali ACDI/VOCA (koliko kapiram odnose, trose njihova sredstva na terittoriji Sumadije, kao recimo CHF na jugu, Mercy Corps po Pazaru i okolini, etc..). Od opstina radilo se u Kragujevcu (ili svim kragujevackim opstinama :-)), Kraljevu, Cacku, Jagodini, Palanci, Smederevu, Svilajncu, Raci, Batocini, Lapovu, Knicu, Vrnjackoj Banji, Arandjelovcu...mozda sam nesto ispustio. Negde se radilo samo godinu dana, negde samo jedan ciklus (par meseci), a negde 3 godine (Kragujevac, Kraljevo). Negde se radilo za izbegla i raseljena, negde za domace, negde za obe grupacije.
Sto se sredstava tice, tu moje podatke uzmite sa rezervom, jer niti imam tacne, niti sam ovlascen da ih dajem. U proteklih otprilike 4 godine koliko su razni projekti trajali tog tipa, podeljeno je reda velicine 4 miliona dolara (pola milke gore dole).
Uslovi: mogu da konkurisu samo nezaposlena lica ili viskovi (ovo je vazilo uglavnom za Zastavine radnike na ZZO-u). Biznis ideja ide na komisiju, najbolje se izaberu i dobijaju opremu u vrednosti od 2800 dolara. Ima tu jos mnogo detalja, ali mislim da se o svemu mozete raspitati u NVO TANGO (http://www.tango.org.yu) koja je osmislila sve i koja je i vodila projekat.


»

CRDA Economic Development

Saša Radulović (4 Novembar, 2006 - 19:41)

Naravno nije tajna, ali bi im PR trebao biti mnogo bolji. Znam za taj micro-grant program. Preduzetnik mora da obezbedi 25% sredstava, a ostatak, do $2.800, dodeljuje program. Kod banaka, kao i kod Fonda za razvoj, je potrebna hipoteka na nekretninu u odnosu 1.25 : 1.

Bila bi interesantna i konkretna iskustva preduzetnika ukoliko ih znate. Na sajtu ACDI/VOCA www.acdivoca.org.yu mogu se naći neki primeri.

Saša


»

Oko PR se slazemo...Help je

djoca (5 Novembar, 2006 - 02:19)

Oko PR se slazemo...Help je imao slican program sa ukupnim budzetom jedno 20 puta manjim...a brujale su novine o tome.
Bilo je jos nekih detalja. 25% je obezbedjivao preduzetnik i to mu je ostajalo u vlasnistvu plus 2800$ koje je dobijao i to bez poreza cini mi se zato sto oni nesto ne placaju porez (koa su to izveli vec nisam upucen). Sto se tice iskustava preduzetnika, uglavnom su pozitivna (logicno doduse), ali mislim da je kljucna stvar u procesu bilo odabiranje klijenata tako da to budu biznisi koji mogu da opstanu. Mislim da je tu odradjena prilicno dobra stvar iako su u pitanju realno mali biznisi koji su vecinom opstali. Za konkretne kontakte i podatke morate se ipak obratiti ili voki ili tangu.

Sto se samih inkubatora tice, mislim da postoji odredjeni potencijal u IT sektoru i da bi tu trebalo nesto uraditi. Iz vise razloga. Prvo, u BG, NS, KG i Nisu postoji prilican broj ljudi koji su razvili neki vid start-up-ova. Na zalost, obicno su u pitanju outsouring poslovi, ali ima i malo vise gledanja u buducnost. Kod ovih poslova bi bilo prilicno pozitivno skupiti ih na gomilu ( u isti prostor)...sto zbog infrastrukture, sto zbog razmene ideja. Ovako su malo previse zatvoreni u svoje male office, stanove ili radne sobe. Mislim da bi im infrastruktura inkubatora pomogla da resavaju neke redovne gluposti na koje prilicno vremena gube (recimo jedan asistent na n firmi bi mogao da prilicno poslova zavrsi na koje bi oni gubili energiju), a opet ne bi im bila teret. Takvih primera vec ima prilicno i po svetu (ne samo IT, ali mislim da je kod nas IT prilicno realniji od ostalih high tech oblasti) i mislim da nisu losi. Licno sam proveo jedno vreme u jednom slicnom BI u Nemackoj i prilicno mi se svidela ideja. Naravno, obavezno je iskljucivanje lelemuda koji kupe kajmak drzeci predavanja o pisanju biznis plana, obavezno bi bilo iskljucivanje mrtvaka sa univerziteta, etc... e tako nesto bih voleo da vidim recimo u Kg, dosta i zbog onih klinaca sa faksa koji se previse muce u pred start fazi, i koji ne mogu da izdrze borbu za svoju ideju nego odu u outsourcing.


»

Osvezenje

Gregory Mankiw (18 Decembar, 2006 - 02:54)

Pre svega bih pozdravio sve ucesnike ove diskusije. Ovaj vid komuniciranja za mene zaista predstavlja novost i srecan sam sto na jednom mestu mogu da naidjem na ovoliku podudarnost u stavovima u vezi sa privredjivanjem u Srbiji.

Mozda problem lezi i pogresnoj koncipiranosti naseg sistema. Kao posledicu socijalizma i drustvenog vlasnistva nasledili smo birokratiju u svakoj pori drustva i sveopstru neodgovornost koja je proistekla iz stanja gde se nije znalo sta je cije, tacnije znalo se sta je drustveno a lako je zarvsavalo u privatnim dzepovima.

U jeku je izborna kampanja i prosto ne mogu a da se ne zgrozim nad cinjenicom koliko su danas svima usta puna i invalida i mladih i starih i ostalih... sve do 20 i nekog januara pa onda - ajmo 4 godine "bahato, bezobrazno"

Ispricacu vam jedan vic koji veoma slikovito prikazuje stanje u kojem ljudi bez znanja i dobrih namera pokusavaju da nas uce pameti:

- U jednom selu u Africi pocne nekom domacinu da umire stoka. On ode kod seoskog vraca po savet. Vrac mu odgovori da zapali veliku vatru u dvoristu i da ce to spreciti dalje umiranje stoke. Covek naivan ucini isto, medjudim, stoka je i dalje umirala. On se opet obrati vracu za savet a ovaj mu ponudi sledeci "ofarbaj ogradu u plavo". Nas domacin i to poslusa, ali stoka naravno ne prestade da umire. Zato on po treci put ode kod vraca a ovaj mu rece "pustaj im muziku". I to je pokusao, pa kako ni to nije pomoglo, opet je otisao kod vraca. Kada ga je vrac upitao da li je pomoglo, covek mu je odgovorio "nije, sva stoka mi je pomrla." Vrac na to odgovori "STETA, IMAO SAM JOS MNOGO DOBRIH SAVETA!"


»