Virtuelno

Udjite u virtuelni svetSta je virtuelno, a sta realno? Da li mozemo video igre odbaciti tek kao jos jedan vid zabave danasnje zaglupele omladine, ili smo svedoci radjanja novih virtuelnih svetova koji nude neverovatne mogucnosti onima koji se u njih presele?

Da li je vreme da imate svog avatara?

Mozda vam se cini da je ovo neozbiljna tema i da je vreme da odete na neki blog na kome se iznova secira politicka situacija u Srbiji, ali uveravam vas da je tema vrlo ozbiljna.

Da li ste igrali Ultima Online, World of Warcraft, Everquest, Dark Age of Camelot ili Lineage? Ako ste igrali neku od ovih igara onda znate o cemu pricam, shvatate ozbiljnost onoga sto se zove avatar mediated communication. Ako niste, citajte dalje i sve ce vam biti jasno.

Ted, ja...Edward Castronova (za prijatelje Ted) je vodeci svetski ekonomista (ili mozda jos uvek jedini?) koji proucava ekonomiju virtuelnih svetova. obicno o ovome govori pred drugim ekonomistima, sto izaziva dosta smeha - zamislite konferenciju gde, posle izlaganja o trgovinskom deficitu SAD, za ... i publikagovornicu izlazi Ted i prica o bruto drustvenom proizvodu Norratha, virtuelnog sveta u video igri Ultima Online!

Na svu srecu publika na panelu na kome smo bili Ted i ja (a bio je tu i Steven Johnson) je bila vrlo virtuelna - grupa avatara iz Second Life, a oni, hvala bogu, ove stvari shvataju veoma ozbiljno.

Industrija video igara je snaznija od filmske industrije. Na dan kad je pusten u bioskope, 19. maja 2005, Star Wars III je zaradio 50 miliona dolara, Spiderman II je od 30. juna do 2. jula 2004. zaradio 116 miliona, a video igra Halo 2 za X-Box je samo 4. novembra 2004, na dan kad je pustena u prodaju, zaradila 125 miliona dolara - za samo jedan dan!

Hollywood je ukupno u 2004. godini zaradio 9.5 milijardi dolara, igracka industrija 10 milijardi. Mozda nije neka velika razlika, ali Hollywood je istu cifru zaradio i 2003. i 2002, dok zarada igracke industrije eksponencijalno raste!

Otkud to? Sto rece Ted, Hollywood je zabavljao ljude dok sede, a video igre ih zabavljaju dok nesto rade.

Chalmain = Jova SongOvom prilikom se necemo baviti single player igrama, nego onim igrama koje se nespretno zovu MMORPG, sto je skraceno od multi player online role playing games, u kojima igraci sa raznih kontinenata dele prostor u virtuelnom svetu i zajedno ubijaju zmajeve. Medjutim, nisu bitni zmajevi i ostala cudovista koji Seang Rak Choi = Uhroo Athsobitavaju u tim virtuelnim svetovima, ono sto je bitno su odnosi koje igraci uspostavljaju izmedju sebe.

Ova virtuelna realnost ne lici nimalo na virtuelnu realnost iz Sci-Fi filmova, gde ljudi stavljaju neke kacige na glave i rukavice i slicne gluposti. Virtuelnu realnost nije omogucio hardware, nego software.

Ljudi jednostavno zele da uspostave komunikaciju, a software im to omogucuje, tako dolazimo do avatar mediated communication, kao sto imamo VoIP, forume, chat rooms i razne druge oblike komunikacije.

Edward CastronovaRazicitim aspektima ovog fenomena bavicemo se neki drugi put, ali ono cemu bih zeleo da se sada posvetimo je ekonomija ovih svetova, a time se Ted bavio poslednjih pet godina. On je krajem 2001. objavio working paper "Virtual Worlds: A First-hand account of Market and Society on the Cyberian Frontier" (fajl mozete preuzeti ovde), a potom i knjigu "Synthetic Worlds: The Business and Culture of Online Games", nedavno je pokrenuo i Synthetic World Initiative, istrazivacki centar sa ciljem da koristi virtuelne svetove u obrazovne svrhe. Videcemo sta ce od toga biti.

Prema Tedovim podacima, oko deset miliona ljudi u svetu redovno igra neku od MMORPG igara, pri cemu najvise njih zivi u Kini. Svi oni kreiraju svoje avatare, odlaze u virtuelne svetove kao sto su Norrath ili Azeroth, ubijaju zmajeve i ostala cudovista, sakupljaju magicne predmete i sto je najvaznije trguju medju sobom.

Heartseeking crossbow: 150 zlatnikaSvaki put kada neko ubije zmaja i sebi pribavi neki magicni predmet, recimo hartseeking crossbow, on moze da ponudi ovaj predmet na sajtu kao sto je e-Bay za recimo 19.95 dolara. Neko kome treba hartseeking crossbow plati ovome $19.95, onda kupac i prodavac preko svojih avatara u virtuelnom svetu izvrse primopredaju predmeta i time se transakcija okoncava. Pitate se zasto bi neko kupio hartseeking crossbow? Pa zato sto mu treba.

Mozete da pecate...U samom virtuelnom svetu se moze trgovati magicnim predmetima i tamo hartseeking crossbow kosta 150 zlatnika. Sada vec mozemo izvesti odnos zlatnika i dolara. Taj odnos je 7:1, drugim recima, jedan dolar vredi sedam virtuelnih zlatnika. Eto nama kursne liste. Zlatnici se mogu menjati za dolare i obratno.

... berete plodove...Ukupna trgovina magicnim predmetima na sajtovima kao e-Bay iznosi jednu milijardu dolara. U Kini i Indoneziji postoje sweat-shops gde ljudi po ceo dan ubijaju zmajeve, uzimaju magicne predmete i odlaze na e-Bay da ih prodaju. Ovo zanimanje se zove gold farmer. Da li zaradjuju ovi gold farmeri? Zaradjuju, nego sta, i to 1$ na sat. To mozda ... ili da ratujete za parenije mnogo za nas, ali za Kineze nije ni toliko lose. Ljudi koji se bave iskljucivo trgovinom magicnim predmetima mogu zaraditi i mnogo vise, pa se u poslednje vreme pojavilo i nekoliko malih kompanija koje se ovom trgovinom bave.

Gde imamo trgovinu, imamo i probleme. U Kini i Koreji se vode prvi postupci pred sudovima, zato sto je neko nekome ukrao magicni predmet u virtuelnom svetu. Da li jos uvek mislite da virtuelno nije realno? Da li se kradja koja se desi u Norrathu moze uopste nazvati kradjom? Ja mislim da moze. Ako se predmet, mada virtuelan, moze prodati za realana novac i sama kradja, iako virtuelna, postaje realna.

Radno mesto gold farmeraOva milijarda dolara realne trgovine ne prikazuje u potpunosti ekonomsku aktivnost virtuelnih svetova. Njihova unutrasnja trgovina iznosi najmanje dve, a mozda cak i 20 milijardi dolara. Svaki pravi ekonomista zna da nije bitna valuta kojom se meri nivo ekonomske aktivnosti, mozemo izabrati zlatnik, mozemo izabrati dolar, svejedno je, ekonomska nauka ne bi trebalo da sa tim ima nikakav problem.

Ne verujete? Pa ako mozemo virtuelnu svar da prodamo za realan novac, da li jos uvek mislite da virtuelno nije realno? Razlika bledi sve vise.

MenjacnicaTed je izracunao da je bruto drustveni proizvod (BDP) Norratha oko 2000 dolara per capita, dok je BDP Kine oko 500 dolara. Da li to znaci da je Norrath ekonomski jaci od Kine? Ne, Norrath ima manje stanovnika, a ovo je BDP per capita, dakle po glavi stanovnika. Pa sta to onda znaci? Norrath je, verovali ili ne, produktivniji od Kine i to cetiri puta!

Pa onda nije ni cudo sto 20% stanovnika Norratha tvrdi da zivi u Norrathu, a da na Zemlju dolaze samo kad moraju.

Potpuno shvatam ako vam je sve ovo neprihvatljivo. Ovo je vrlo tesko prihvatiti s obzirom na nase predrasude prema realnosti i fantaziji. Ako vam je lakse, posmatrajte tu fantaziju, te virtuelne svetove, kao stotine i stotine servera gde ljudi neprestano kupuju i prodaju.

Sta je naravoucenije ove price? Ideja da moras da budes ozbiljan da bi bio produktivan je besmislena. Mi nekako po definiciji prihvatamo da je zabava gubljenje vremena, da sve sto je produktivno mora da bude ozbiljno, a samim tim i dosadno. Svako ko je ubio zmaja i zaradio neki dolar zna da to nije tako.

Da li je ipak vreme da imate svog avatara?