Realno

Postaje vruce...Znam da je pitanje svih pitanja: Sta ce biti s Kosovom? Postoje i druga veoma vazna pitanja: Da li ce Kostunica isporuciti Mladica? Da li ce LDP preci cenzus? Da li ce Miki uzeti 100.000 evra? Medjutim, ja cu se ovom prilikom pozabaviti pitanjem koje nas u Srbiji uopste ne treba da interesuje:

Koje su moguce posledice globalnog zagrevanja?

Klimatske promene se neprestano desavaju. Planeta Zemlja je efekat staklene baste iskusila i ranije. Medjutim, ovo je prvi put u istoriji planete da jedna zivotinjska vrsta - homo sapiens - dostigne takav nivo razvoja da neposredno utice na klimatske promene.

Mark Lynas (u donjem desnom uglu)Postoji ogroman broj podataka koji govore o mogucim, ali i o dosadasnjim posledicama koje sagorevanje fosilnih goriva ima na klimu. Ono sto cu ja ovde izneti nisu podaci nego anegdote. Anegdote ne mogu zameniti podatke, ali za to nema ni potrebe, jer podataka ima dovoljno. S druge strane, hiljade podataka, tabela i grafikona ne mogu da uticu na ljude kao sto to moze jedna anegdota. Ovo je uocio jedan novinar i resio da napravi putopis o nasoj sve toplijoj planeti.

Mark Lynas je novinar koji je putovao svetom i dokumetovao promenu klime. Sa ovom namerom obisao je Ande, Aljasku, ostrva u Pacifiku, severnu Kinu i belezio kako se nasa planeta menja usled globalnog zagrevanja. Onda je seo i napisao knjigu High Tide.

Mark je rodjen na Fidziju, a detinjstvo je proveo u Peruu, gde je njegov otac radio kao geolog. Zato, kada je resio da napise ovaj putopis, Mark se najpre vratio u Peru.

Jacabamba nekadJacabamba danasTamo na vrhovima Anda, na 5.000 metara nadmorske visine, Mark je obisao glecer Jacabamba, koji je njegov otac fotografisao pocetkom osamdesetih. Kada se nasao na mestu odakle je njegov otac napravio jednu od fotografija, imao je sta da vidi - ceo glecer, visinske razlike nekih 400-500 metara, za svega 20 godina je nestao! Mark je snimio zateceno stanje i krenuo dalje. Uzgred budi receno, World Glacier Monitoring Service, sa sedistem u Svajcarskoj, tvrdi da se 97% svetskih glecera povlaci.

Pijana kucaNa Aljasci Mark je video kako izgleda otapanje permafrosta, zemlje koja ostaje smrznuta tokom cele godine. Zbog porasta temperature, led se istopio, sto je dovelo do pojave nazvane pijana suma (to je kad se stabla nakrive ili popadaju po zemlji). Ali nije samo suma pijana, kuce koje su zidane na permafrostu su takodje danas pijane.

Sledeca stanica Zgrada Ministarstvana Markovom putovanju bila je Tuvalu, majusni koralni atol usred Tihog Okeana. Ova drzava je nedavno dobila nezavisnost, a vec joj preti nestanak zbog toga sto nivo okeana raste, pa talasi Pacifika zapljuskuju zgradu Ministarstva za zastitu zivotne sredine, dok clanovi vlade razradjuju planove za evakuaciju citavog stanovnistva na Novi Zeland.

Kada se to desi, bice to prvi put u pisanoj istoriji da je jedna citava nacija jednostavno potonula.

Meteoroloska stanicaZa razliku od Holandije, na koralnom atolu kakav je Tuvalu, nema svrhe graditi zidove i na taj nacin braniti prodor vode. Koralna stena je porozna i morska voda izlazi iz malih rupa u zemlji, kao ispred Meteoroloske stanice, koja je, gle ironije, izmedju ostalog zaduzena da prati promene nivoa mora. Pa dobro, sada mogu da obavljaju svoj posao iz kancelarije.

Dobro je, kod nas nema glecera, nema permafrosta, ne zivimo na koralnom grebenu, nije to nas problem. Ali hajde da pokusamo da predvidimo (imajuci u vidu sve sto znamo o predvidjanju) sta se moze ocekivati u narednih nekoliko decenija, ako se CO₂ bude nesmanjenom zestinom upumpavao u atmosferu.

Postoji nekoliko modela. Neki predvidjaju porast temperature od svega 1,5°C, dok neki drugi predvidjaju da ce temperatura porasti za citavih 5,8°C. Sta to prakticno moze da znaci? Evo sta Mark misli:

1°C

Ukoliko temperatura poraste za svega jedan stepen, korali ce najverovatnije izumreti. Oni se vec nalaze na gornjoj granici termicke tolerancije i mali porast temperature je dovoljan da se ta granica predje i da ova zivotinjska vrsta izumre. Izumiranje koralnih grebena je vec pocelo, cak je i FoxNews to primetio. Takodje je verovatno da ce predeli americkog srednjeg zapada postati mnogo suvlji, kao sto su bili pre nekih 10.000 godina, kada je Zemlja bila toplija za jedan stepen nego danas i kada je na americkom srednjem zapadu bila pustinja.

2°C

Ako temperatura poraste za dva stepena izgubicemo Sundarbans Mangrove sumu u Bangladeshu, koja predstavlja staniste bengalskog tigra. Takodje ce nestati i tropske sume u Queenslandu u Australiji.

3°C

Grenland nekada (opet?)Ukoliko temperatura predje tipping point od 2,7°C, led na Grenlandu pocece nepovratno da se topi. Ako se ovo desi nivo mora ce se povecati za 6 metara, tako da ce Bangkok i Manhattan biti potopljeni. Ovo topljenje ce potrajati vekovima, ali ce to ipak biti ireverzibilan proces. Grenland ce izgledati kao sto je izgledao pre 130.000 godina. Pored Grenlanda tu je jos jedan tipping point - kise nad severnim Brazilom ce biti sve manje i Amazonska suma ce nestati. Umesto nje imacemo jos jednu pustinju. Ovo ce prouzrokovati dodatan priliv CO₂ u atmosferu.

4°C

Arkticki led ce doziveti sudbinu svog Grenlandskog rodjaka, pocece nepovratno topljenje severne ledene kape. Polarni medvedi i druge arkticke vrste ce izumreti.

5°C

Gleceri na Hindu Kushu ce se istopiti, reka Ind, koja odatle izvire, ce presahnuti, stotine miliona ljudi bice ugrozeno. U isto vreme lednici na Antarktiku ce poceti da se tope ireverzibilno (lednik Larsen B je vec poceo), sto znaci jos cetiri metra, ako vas zanima nivo mora.
 
6°C

Fajront!?Krajem Perma, pre nekih 250 miliona godina, nestalo je oko 90% tada postojecih biljnih i zivotinjskih vrsta. Da li ce se to desiti ponovo? Mozda je ovaj scenario suvise pesimistican, mozda se ovo nece desiti, ali da li da preuzmemo ovaj rizik i nastavimo po starom? Ili da pobegnemo tamo gde nema globalnog zagrevanja? Ili da ucinimo nesto, bilo sta, eto da Srbija konacno ratifikuje protokol iz Kjota?

Da li ce to uopste ista promeniti?

Mozda ne mozemo nista da ucinimo, ali bar mozemo da se manje nerviramo i svadjamo oko svih onih bitnih pitanja. Ionako nece biti bitno za koju deceniju.