BANJALUKA

Vratila sam se iz Banjaluke. Vece pred potpisivanje tog 'sporazuma' igrala sam sa svojim kolegama predstavu "Brod ljubavi" u Narodnom pozoristu RS. Predstavnici ovog divnog pozorista i predstavnici Zvezdara Teatra takodje su potpisali 'sporazum'. (ja nisam potpisala nista osim papira za dnevnice i honorar :)....
Pa, bilo je zaista lepo. U sali je bilo verovatno duplo vise ljudi nego sto sala prima, mi smo igrali kao da nismo imali pauzu od tri meseca, nagradjeni smo sjajnim aplauzom publike, domacini su takodje bili ljubazni i prijatni, sve u svemu - lep pocetak sezone.

U novinama sigurno pise sve o tih '300 privrednika', raznim predsednicima, potpisima i svemu ostalom - i sve je to okej i nije mi tema. Ono sto ce meni ostati u secanju (pored sjajne publike i lepog vremena u Banjaluci) je predizborna euforija u ovom gradu.

Kada sam jednom prilikom bila u Sloveniji uoci njihovih izbora, gotovo se nije moglo ni naslutiti da su izbori te nedelje. Njihove kampanje veoma su diskretne, narod nije uopste zainteresovan za politiku i taj predizborni period (kao i mnogo toga drugog u Sloveniji) tece prilicno dosadno.
Slovenci ne znaju da navedu imena ni dva ministra, a kamoli njihovih pomocnika, zena i slicno.
U Sloveniji politicari nisu 'estradne zvezde'. Cak nisu zvezde uopste. Raspitivala sam se zasto je to tako, i uvek dobijala isti odgovor: 'nama je manje-vise svejedno ko ce dobiti izbore, nema za nas tu mnogo razlike'. Uredjena drzava - nema sta.

U RS, tacnije u Banjaluci stvar je sasvim suprotna. Nalik onome sto se moze videti i osetiti u Srbiji pred svake izbore. Od utrkivanja ko ce postaviti veci bilbord, do organizacije silnih koncerata (za sve muzicke ukuse i ciljne grupe), preko dece koja docekuju politicare, pa sve do budjenja koje smo jutros imali a koje je izgledalo kao budjenje u Velikom Bratu. Moja koleginica Diksi i ja (bile smo zajedno u sobi) mirno smo spavale kada nas je u 08.10 iznenada probudio neverovatno glasan razglas (cuo se u celom gradu). Prvo se cula neka muzika, a potom i jedan prodoran glas koji je, valjda, govorio neki tekst za probu, a koji je neodoljivo podsecao na recenice tipa "Veliki Brat poziva Bojanu i Dijanu da ustanu i dodju u ispovedaonicu"...

...Dakle, izuzimajuci ovog 'Velikog brata' od jutros, sve ostalo u Banjaluci bilo je odlicno.
S tim da mi se ponovo vratilo jedno pitanje:
kada ce nama postati tako 'dosadno' kao u Sloveniji pred njihove izbore? I da li ce ikada?
Ne znam kako drugi, ali ja ceznem za tom vrstom nezainteresovanosti za nase politicare i njihove zene, ljubavnice, kumove, pomocnike, kampanje, afere i ostalo (jasno, mislim na javnost ne samo na svoju nezainteresovanost). Bilo bi divno kada bih mogla da, nekom nasem gostu, izgovorim recenicu: "Ne znam ni ko su svi kandidati, nama je skoro svejedno ko ce dobiti izbore, razlike su ionako minimalne". Pa jos da te 'minimalne razlike' budu u pozitivnom smislu...
U zemlji koja jos uvek nema ni novi Ustav to zvuci samo kao divan san, nakon koga cemo svi verovatno zavrsiti u 'ispovedaonici'.