Ne znam zašto imam potrebu da stavim na blog deo jedne sasvim lične beleške koju sam danas napravila. Danas smo moj mlađi sin i ja bili na groblju. Nikola ima četiri godine. Krenula sam sa njim opušteno, već smo bili na groblju. Ali nikada nismo bili sami i on ranije ništa nije pitao. Na trenutke sam se osećala kao đak koji je nespreman došao u školu.  Pitanja su počela još u kolima.

Preki nekoliko dana pitam supruga da li zna kom pametnjakoviću je palo na pamet da menja praktično "generičko ime" koje ima Štarkova Čokoladna bananica. Odnosno da joj "dodaje ime", jer ga nema. Nisam baš dobila odgovor koji sam želela, ali mi je juče stigao ovaj email, koji me je silno oraspoložio. Ne znam da li je već neko pisao na ovu temu, ali ja ovo pismo stavljam u originalu, sa sve greškama. U moru političkih tema, i razloga za protest svake vrste evo i jednog koji ne stvara grč u stomaku. Ili stvara, ali od smeha. :) Totalni hit. Uživajte.

Ne predlog Dejana Restaka pišem svoje sećanje na Zorana Djinđića. Verujem da će mnogi pisati o svom ličnom poznanstvu, mnogi su mu nakon smrti postali bliski prijatelji. Drugi će pak, sasvim sigurno bolje od mene, opisati njegov rad i značaj.

Čudno, moja prva asocijacija na Djindjića zapravo je asocijacija na jedno dete. Odnosno na reakciju jednog tada sasvim malog deteta na Djindjićevu smrt. Mali Aleksa čuo je da je premijer ubijen. Kako su njegovi roditelji poznavali Zorana, te je bio poznat detetu, nije se moglo sakriti ubistvo. Pitao je roditelje ko je ubio Zorana. Oni su nekako pokušali da mu objasne da je “neki zli čika pucao.… i ubio ga”. Aleksa je bio šokiran. Jer dete je do tada čitalo samo bajke, u kojima eventualno neki lovac ubije nekog vuka. Kada je čuo odgovor roditelja, potpuno zapanjeno, sa ogromnom nevericom i iskrenim nerazumevanjem upitao je: “ČOVEK je ubio ČOVEKA??!”.

Odavno sam prestala da budem "ljubitelj" FEST-a. I htela sam da pišem o svim razlozima zašto taj festival nije dobar. Medjutim, gledala sam odličan film večeras. Toliko dobar da je potisnuo svaku moju potrebu da u ovom trenutku govorim o nedostacima, manama i propustima "našeg najvećeg filmskog festivala".  Sve to stoji, ali o tome neki drugi put.  Ili možda nikad....nakon ovakvog filma - koga je briga? :)

Ne čitam liste "najmoćnijih ljudi u Srbiji" i slične budalaštine. Smatram ih potpunim besmislicama i krajnje površnim analizama koje ne služe ničemu, osim eventulanom dizanju sujete nekim imenima kojima znači da se nadju na ovakvim i sličnim listama. Poznajem nekolicinu vrlo uticajnih ljudi čija se imena ne nalaze na listi nikad, takodje poznajem mnogo više onih koji se stide što im se ime ničim izazvano nađe u ovim, zapravo, estradnim analizama...Noćas sam se raspravljala sa drugaricom koja ne živi u Srbiji o tome, jer je ona na internet izdanju jedne novine pre nekoliko dana čitala listu "300 najmoćnijih u Srbiji"...

Trgovina ljudima – ilegalne migracije, trgovina ženama (sex trefiking), trgovina decom, iskorišćavanje dece i mladih u pornografske svrhe, krađa beba, trgovina organima, radna i druga eksploatacija... 

Najmasovniji reality show u Srbiji je poceo! Tek je pocetak Decembra, a kampanje su gotovo u punom jeku. Niko ne zeli da propusti ni jedan jedini sat. Do 21.01. naslusacemo se i nagledati svega i svacega. Bicemo svedoci preko hiljadu obecanja i oko milion uvreda. Takodje cemo biti nevine zrtve bezbroj reklamno-politickih poruka. Politika je ponovo glavna tema cak i u onim krugovima u kojima to nije za ocekivati.

kad pisem - sto ne snimas?
kad snimam - sto ne pises?
:))
...
nikad svima po volji :)

Nedostajete i vi meni.
Ali, opravdajte mi izostanak.

Juce je pocelo snimanje filma "Na lepom plavom Dunavu",
reditelja Darka Bajica a po scenariju Nebojse Romcevica.
Poslednjih dana sam se bavila samo pripremama za film.
Veliki izazov. Puno glumaca, mnogo lepih uloga.
Sta cemo napraviti - videcemo.

Eto... konacno ste i vas dvojica dobili mesto gde mozete pisati sta zelite, do mile volje. Ja sam htela da budem prakticna, pa sam 'blog za sve i svasta' otvorila za pitanja namenjena MENI, jer je bilo isuvise velikih digresija. Ni to nije bilo dovoljno. Taj se blog pretvorio u licni forum gospodina Mungosa i gospodina Spadala. Iako ste mi oduvek veoma simpaticni, javila mi se neodoljiva potreba da izbrisem razne komentare.

Gledala sam veceras emisiju "Kljuc". Natasa je ovog puta za temu odabrala sekte. Tema je veoma vazna, i smatram hrabrim svakog ko se bavi ovom temom (a oni koji su imali ikakvih dodira sa sektama ili sa posledicama istih znaju o cemu govorim). Na zalost, javnost nije na adekvatan nacin upoznata sa ovom uzasnom opasnoscu. Natasa je morala najpre sama pronaci odgovor (kroz mnogo ozbiljnije istrazivanje) sta su sekte, da bi se upustila u razgovor, analizu ili da bi pokusala da pronadje ‘kljuc’, koji se ne moze traziti u samoj emisiji.

Ja se zaista trudim da odgovorim na vecinu postova. Ali posto ima mnogo pitanja, komentara i digresija na odredjene teme, to mi veoma otezava posao. Predlazem da sva pitanja koja bi mi uputili, a nemaju veze sa proslim i buducim temama - postavljate na ovom mestu. Mislim da ce tako sve biti konstruktivnije, da cu imati vise vremena za nove teme, a i da ce se u okviru samih mojih blogova znati nekakav 'red'.

Vratila sam se iz Banjaluke. Vece pred potpisivanje tog 'sporazuma' igrala sam sa svojim kolegama predstavu "Brod ljubavi" u Narodnom pozoristu RS. Predstavnici ovog divnog pozorista i predstavnici Zvezdara Teatra takodje su potpisali 'sporazum'. (ja nisam potpisala nista osim papira za dnevnice i honorar :)....
Pa, bilo je zaista lepo. U sali je bilo verovatno duplo vise ljudi nego sto sala prima, mi smo igrali kao da nismo imali pauzu od tri meseca, nagradjeni smo sjajnim aplauzom publike, domacini su takodje bili ljubazni i prijatni, sve u svemu - lep pocetak sezone.

Otisla sam do prve trafike i kupila sve sto se na njoj moglo naci od casopisa za stariju decu i tinejdzere. Prodavac je bio vrlo ljubazan - sama ne bih ni znala sta sve sada od tih casopisa postoji... Uputio me je gde se koja novina nalazi, cak me je informisao i o prodaji... Smeskala sam se na putu do kuce sto sam u prilici da, nakon jedno 15 godina, provedem popodne uz tinejdz magazine... Svakako, nisam to radila iz puke dosade - morala sam zbog posla...

Zna se kada pocinje pocetak a ne zna se kad pocinje kraj kraj je na kraju a pocetak je malo napred kraj je nazad a pocetak je pre nazad pocetak je kad pocnes a kraj je kad si gotov ima kad je neki pocetak odmah kraj a ima kad je neki kraj pocetak... (iz knjige "Olovka pise srcem" ) Zasto pisem citate decijih misli iz knjige koju nakon bar deset godina ponovo citam sa svojom decom? Zato sto je Dusko Radovic koji je pisao predgovor za ovu divnu knjigu bio u pravu kada je rekao da ovo nisu 'cake' i 'stosovi', te da je to knjiga za razmisljanje i otkrica.

Imala sam nameru da u ove sitne sate napisem jedan 'ljubavni blog' (bez smeha, molim). Tako sam se lepo i 'ljubavno' osecala danas, dobro raspolozenje drzalo me je ceo dan kao posledica izuzetno veselog provoda od sinoc, medjutim...
Dok se sporo podizao sistem na mom polu-mrtvom racunaru, uzeh da prelistam danasnji NIN...
...I u njemu predstavljanje BK Univerziteta, tacnije Fakulteta za trgovinu i bankarstvo "Janicije i Danica Karic". Znala sam za postojanje, ali nisam znala da se tako zove :) Elem, to saznanje me je dodatno oraspolozilo (mada je skrenulo moje misli sa 'ljubavne' teme o kojoj sam zelela da pisem)...