Izgubljeni

Nedelja, dan za DangubuDanas je peti oktobar, pravo vreme da zapevamo Himnu:

"1,2,3,4 izgubljeni,
Ima nas još!
Godinama pričaju
ima nas malo,
a sve nas je više,
sve nas je više!"

Ovoga puta, malo o LET3, ЏЏ, КРШ, i o razlozima zasto treba ici na Akademiju u petak, a zatim u Dangubu u nedelju. Odmah da kazem, LET3 svira u Rupi u petak 6. oktobra, a ЏЏ i КРШ u Dangubi 8. oktobra, pa ko voli nek izvoli. No, da se vratim na himnu.

"Izgubljeni" je zaista bila himna moje generacije. Te 1989. godine, Berlinski zid se ljuljao i pao, a na Gazimestanu se umesto Karadjordja (koji nije mogao da dodje) obratio Sloba. Ante Markovic je spremao zemlju za 7:1, a mi smo klinci bili izgubljeni.

Mrle iz Termita i Prlja iz Umjetnika ulice su osnovali LET3 nekoliko godina ranije, a negde na prolece 1989. izasao je njihov debut album Two Dogs Fuckin' i na njemu Himna. Slusali smo je na tek osnovanom Omladinskom Radiju B92, presnimavali je sa kasete na kasetu na nasim Kamacrown muzickim stubovima, pevali smo je na malim odmorima... ta nam je pesma nekako najbolje legla, pa cak i oni moji drugari koji nisu slusali LET3 su odlepili na nju.

Posle je bio rat, pa jos jedan, i tako redom, mi smo se skroz pogubili, a onda je pao Sloba, ali mi smo jos uvek izgubljeni. I sve nas je vise. Zato je ovo nasa Himna i zato u petak treba ici na Akademiju i zapevati:

"Gurnut cu cijev u zube
predsjednika svijeta.
Srušiti sve,
poljubiti neprijatelje."

U subotu pauza da se odgledaju eliminacije u kuci Velikog Brata, a onda u nedelju u Dangubi sviraju ЏЏ i КРШ. Bas sam sedeo pre neko vece sa Shonetom (bas) i Ickom (gitara) iz ЏЏ pa mi kazu za svirku, a ja obecam da cu da je promovisem ovde na blogu, kad se vec svakojake kampanje i inicijative po blogu promovisu.

Zasto treba otici u nedelju u Dangubu? Kako usred svih problema otici i slusati neku tamo alternativu dok nam otimaju Kosovo, dok nam namecu Ustav, dok nam radikali prete. Evo zasto:

Alternativu nije ubila komercijala, uprkos neprestanom teroru. Postoje ljudi koji preko dana rade ono sto moraju, a uvece stvaraju muziku koju vole. Ova muzika se ne slusa na MTV Adria, ova muzika se slusa uzivo.

Na ovakvim svirkama srecu se zanimljivi ljudi i radjaju originalne ideje. Na ovakvim svirkama ljudi ne seru kako treba ovo ili ono, kako je ovaj u pravu, a onaj nije. Na ovakvim svirkama priznajemo sebi koliko smo izgubljeni sa trideset i kusur godina, kao sto smo onomad bili sa petnaest. Zato u nedelju treba otici u Dangubu i zajedno sa ЏЏ zapevati:

I want to listen to what you say!

E da, veceras sa ujakom idem u Bardove na blues, pripremam se za cetrdesete :)