"Ništa nije savršeno" (Šesta knjiga Mojsijeva)

Dakle, radovao sam se ovome kao mogućnosti da se zabavim pišući tako, o koječemu, a da poneko to, mož' bit, i pročita. Kad ja tamo, a ono međutim, reče neko. Reče onako jeftino, prosto, na prvu loptu, taman da se citira u ovoj prilici.

Sačeka me mail od moderatora, kaže, bravo blogeri, imali ste 5 hiljada čitača, raznih, dnevno. Sačekaše me kometari od prijatelja i poznanika, što mailom, što na blogu, kažu, valja ovo, ne valja ono. Za ovu priliku nije bitno što su (ste) potpuno u pravu.

Bitno je što se u celu priču ubacila prokleta odgovornost. Najgore je što to uopšte nije ni tako loše. Šetam predveče do Markova, gledam okolo, i sve nekako hoću da nešto uočim. Da primetim. Nešto malo, sitno, nebitno, al' nešto što bih "oneobičio" u ovoj rubrici. Naravno, ne ide to tako, al' ipak, super je vežba.

Priznajem, super je i ta blaga, sekundarna, ali ipak jasna egzibistionistička crta cele ove priče, u kojoj ja jesam zaklonjen malo rukom, al' svi znamo ko bih mogao biti, ali otežava taj multijalog sa anonimima, kad vas već mrzi da se predstavite, a default to ne traži. Pa se zabavljam pokušavajući da prepoznam ko je šta napisao.

Drugo je pitanje što me ovaj blog mnogo više zaokuplja od odluke CG da nas napusti, od svih zaista ozbiljnih posledica toga, od svih tema i teza koje slede i o kojima bih rado razmenio po koju reč.

Kad je već ovo blogovanje tako komplikovano.