Kaze Mujo Hasi...

apropo bloga Milic&Milic. Tamo viceva k'o pleve!

Ja, takodje, nisam ljubitelj viceva.. Kada mi neko ispricha vic, zaboravim ga za par minuta.. Izmedju ostalog, vic treba znati isprichati, ima ljudi koji to odlichno rade, pa dobiju na "uspehu" vica, tachnije, vic bude josh smeshniji.. Najvishe volim tkz shumske viceve, gde su glavni akteri shumske zivotinje, to su najjache fore.. zeka, lija, meda i te baje! Mujo, Haso, plavushe.. nothing speshl..
Sve u svemu, mogu i bez viceva, da life-ujem! :))

samo pomisli o cemu bi ti ljudi pricali da ne pricaju viceve - i uzivaj u blagodeti, saljivoj ili ne.
A ako vec dospes u takvu sitauciju da biras izmedju partibrejkovanja i kiselog smejanja uradi ono sto i sav svet... napravi vic od tog vica. Meni je sama cinjenica da se neko trudi da mi isprica neki glupi vic kao da mu od toga zavisi zivot smesna ;-)
(usput, ja sam polu-pro stand-up komicar - i najsmesnije mi je sto se ljudi smeju na svakakve gluposti koje izgovorim!)

Ti se baš foliraš --- smetaju ti vicevi !??
Samo da bi bila najdrukčija !
Svašta !

Razmisljam sinoc bas o tome, o temi vezanoj za viceve ali s druge tacke gledista. Naime, zanima me KO IZMISLJA viceve, zasto to radi ( dobro sad, zasto i nije vazno ) i sto me posebno zanima je ima li tu nekih pravila...tipa, ko sm ea ko ne sme da smislja viceve...jer u redu je ono za one viceve sa tri fore i slicni koncepti sa sve 3x360 obrta, ali uopsteno, kako se neko doseti da stvori toliko viceva, to me zanima. Ili kad je pocela agresija na SRJ, puce vic samo tako o kinezima koji nam dodjose u posetu a u vezi ponasanja Crne Gore u tom sukobu. Prinzajem da sam se samo tako iznenadio tom vicu. Kojom brzinom se presaltao redom da stigne do svih....a u takvoj situaciji...
I onda, ima tako mnogo raznih vrsta viceva, a neki su specijalan jezik prenosenja odredjenih informacija, a sto su saljivi je samo dokaz vise, da se neke informacije ne mogu tek tako preneti i kazati. Nije li tako? Ili se to samo meni cini?

I tako sretnu se jednom dva Crnogorca u nekoj bestragiji i pita prvi drugog, Dje si posa, a ovaj drugi odgovri: nidje, a ti? A prvi ce, i ja nidje, a drugi ce, E ajmo onda precicom!. Znaci, jedno "nidje" je sigurno velikim slovom kazano;)?!
Ili ja preterujem sa determinacijom?

Moze neko to da mi kaze, jer one koji samo znaju, poseduju kao kolekcionari, viceve, njih znam na stotine ali ne sretoh ni jednog ko izmislja viceve, ali ne ono u oglasima: Trazim coveka koji izmsilja viceve...ne treba mi to. Samo zelim da znam Postoji li neko ko ih izmislja ili od nekih fragmenata dokoni ljudi sklepaju ovaj algoritam tacno za vreme i mesto a nekad i za vecnost?

ascultare et altera pars

potpuno vas razumem. Tacno isto osecam, a shvatila sam sta me tacno nervira: to sto se ocekuje da moram da se smejem. Pa evo reci cu vam sta ja mislim, recite jasno i glasno -nije mi smesno! -nemoj mi pricati vic. -ne zanima me. Osecacete se sjajno. Ja uvek uradim tako, malo budem partibrejker, ali to se zaboravi vec posle par sekundi i idemo dalje. Oni misle -bas je cudna, a ja se osecam dobro jer ne moram da slusam gluposti i ne moram da se foliram. Sad naravno sve ovo ne znaci da ne postoje situacije kao stvorene za pricanje viceva i da ne postoje ljudi koji znaju da ispricaju dobar vic, ali to je zaista retko. Time sto pristajem da slusam vic samo pod gore navedenim uslovima, oni dobijaju na znacaju, pa se onda ponekad stvarno moze uzivati u dobro ispricanom dobrom vicu.
A tako isto i sa svim drugim pricama, kada me ne zanima, ne zanima me. Kada mi zene koje skupljaju plisane igracke, pokazu novu plisanu kravu i kazu -vidi kako je slatka, odgovaram -izvini, meni uopste nije slatka i nemam nikakvu reakciju. I to je sve.

Kao prvo vrlo je nepravilna sintaksa "moj sopstveni tata"!!! Mislim da je tu komentar suvisan. Kao drugo, i bitnije, o sustini i znacaju viceva, i drugih narodnih umotvorina (ako nisi znala oni tu pripadaju) mozes da procitas u odgovarajucoj, prilicno dostupnoj literaturi.
Moje vidjenje je da su vicevi vrlo korisni kada kod dvoje sagovornika na trenutak ponestane tema, pa se kao digresija ubaci neki vic, a takodje dobar i dobro ispricani vic uvek poprave raspolozenje. Sto se tice losih i lose ispricanih viceva, njih uvek ili prekine drugi, nadamo se bolji, ili prelazak na drugu temu razgovora. Oni mogu i da budu sredstvo zblizavanja sagovornika, jer se vic ne prica svakome, niti se ima potreba za osmehom kod svakog. Dobar vic je lako prepoznati jer smeh ne prestaje ubrzo po zavrsetku. Ja znam vic od 5 minuta pricanja, gde slusaoci najcesce ne prestaju da se smeju poslednjih 4! Treba biti iskren, ali ako ti pricanje viceva smeta jedan poluosmeh nece ti ubrzati stvaranje bora. Ako se budu zaredjali izgovor "Zurim, drugi put." je na mestu.
Sto se tice sablonskih viceva sa Mujom i Hasom, Pericom, plavusom (ama), pandurima ... oni su takvi jer su vec usadjeni stereotipi, i lakse se razumeju. To je kao kod humoristicnih serija (Mucke, Prijatelji ...) gde ako pogledas jednu bez znanja karakterizacije likova nije nista smesno, ali u suprotnom. Inace moji omiljeni vicevi su sa cigama (ne ciganima, bitna razlika), iako nemam nista protiv njih. Vicevima se ne misli niko ismejavati.
Takodje, posto ste vec otvorili blog mogli biste i na neki komentar da odgovorite.

kako se na ovo nasmejati:
upecao albanac zlatnu beretku i ona mu kaze:
"Pusti me, ispunicu ti tri masovne grobnice!

druga.kucha@gmail.com

U medijskom prostoru BiH zabranjeni su vicevi o plavusama i o Muji i Sulji (Hasi, ...).

To sam saznao od direktorice regulatornog tela koje se brine o postovanju pravila ponasanja u medijskom prostoru ove zemlje.

BESPLATNO - poslovne vesti mesec dana na vasem emejlu www.bizme.co.yu/prijava

Viceve volim, ne znamih puno, i brzo ih zaboravim, ali uzivam u njima.
U New Yorku mi je nedavno prisao prosjak sa recenicom: "Give me a buck, I'll tell you a joke!" I dao sam mu dolar, ispricao mi je vic koji i nije bio tako los. Nasmejao sam se i produzio dalje.
Tamara, meni smeta kada je prodavac mrgudan i neljubazan, a ne kada je veseo i zeli samnom da podeli vic. U kom si ti tripu?!
Ono kao gubis vreme, ma daj, pa ti vicevi su mahom manje glupi od zbilje i onoga sto ce inace cuje po Srbiji. Opusti se.

sve zlo u tome bilo!
Hocu da kazem kako ste vi jedna jako sretna, bezbrizna osoba koja u nedostatku pravih, umislja i izmislja "svoje sopstvene probleme".
Cim sam vam video rukopis, zakljucio sam da ste vi osoba koja se bavi necim beznacajnim, sto nikom ne treba, i to je razlog sto ste srditi na ljude koji pricaju viceve. (taj u trgovini uopte nije imao nameru da vam isprica vic, samo sto vi to niste skuzili). Hocu da kazem, da , ako radite posao za koji se ne trazi zamena kad ste na godisnjem ili bolovanju, menjajte ga, to je najgora degradacija koju covek moze da dozivi, mnogo gora od vic-terora.
Budite koristan clan drustevene zajednice, ne kroz koje kakve seme, pronadjite sam,i resenje, ima mnogo mogucnosti.

Još jedan lep blog pade u ruke dokonih budala. Glupost je neuništiva.

Zanimljivo je da ljudi cuju tudju salu, potpuno je usvoje kao svoju i zatim je ponosito pricaju. Meni je draza sopstvena sala, pa makar i neslana.
Nisu svi ljudi kreativni, mnogi moraju da pribegnu tudjim salama i tudjim misljenjima. Mozda si primetila one koji sacekaju sta ce premijer / predsednik / sef reci, a zatim isto to sa manjim izmenama ponavljaju do besvesti i brane do krvi.
Negde u 7-8 godini zivota, u osnovnoj skoli, naucen sam lekciji da nisu vicevi ti koji su glupi, vec sam glup ja , ukoliko im se ne smejem. Posle sam odrastao.

Vicevi su kao ljudi: ima svakojakih, neko ne bira mnogo, neko mrzi sve redom, nekad prijaju, nekad bi da si sam.

Uzgred, nije li internet idealan medijum za viceve: niti onaj koji priča može da vidi reakciju slušalaca, niti onaj koji sluša mora da se krije iza facijalnog grča...

Romeo

(smeh)

Skoro je Srdjan Valjarevic rekao novinaru b92 da blog nije los nacin izrazavanja jedino je bez veze sto mnogima pruza priliku da lupetaju sta god hoce. Mislim da je bio u pravu.

Tri starca za doruckom...
Prvi: zamislite ustao sam u 7 a pomokrio se tek u 8.
Drugi: ja sam ustao u 7, mokrio u osam i àkio u 9.
Treci: e, ja sam se pomokrio u 7, àkio u 8, a probudio u 9.

Nikako ne volim viceve, ni u najmanjoj meri. Stoga sam, sa godinama, razvio i obrambeni mehanizam.
Najefiksniji nacin: posle prve recenice vica samo kazi- a da, znam taj, odlican je- i brzo menjaj temu.

Cyale ti je inacse car, dobro pamtim recsenicu kojom je pokopavao nemirne ucsenike na csasovima matematike: "A to se ti deresh majmune iz plemena Njam-Njam!". Ili: "KO je taj najglasniji tamo? A to si ti shto ti tata jucse doshao sa robije" ;) Mozsda je nekom to degutantno, ali mi klinci smo se otkidali na takve zajebancije - specijalno shto ih je uvek upucyivao najvecyim i najglasnijim budalama u razredu.
Anyway - vicevi su nishta drugo nego drushtveno-socioloshki fenomen, isto kao maska koju svako od nas navlacsi u javnosti. Tj, nije da je to shto je, ali tu je negde. Vicevima koji ti se dopadaju, na odredjen nacsin definishesh sebe u odnosu na druge, i objashnjavash sebe drugima.
Imajucyi sve to u vidu, izletnici u svet viceva se lako provale. ti si ocsigledno jedna od njih. Ali niko ne mora ostati izletnik u svetu viceva! :))) Vicevi su cool, opustite se i poqshajte STVARNO da ih provalite i razumete. Za kratko vreme imacyete svoje favorite, i znacyete brdo dobrih.
I josh neshto jako vazsno: pravi ljubitelj viceva je uvek skepticsan prema strancu, i to ne smeta ni tom strancu, ako je pravi ljubitelj viceva! On zna u tom slucsaju da MORA da zadobije vashe poverenje! Pravi ljubitelj viceva ne dozvoljava da ga nepoznati i neprovereni terorishu loshim vicevima!
Vic je kod, lozinka i znak raspoznavanja izmedju kompatibilnih ljubitelja viceva.
Ko dozvoli da ga stranac smara loshim vicevima, deklarishe se kao vickasti analfabeta, tj. onaj koji ne poznaje materiju viceva!
Razmislite o tome! Vic je privilegija zatvorenog kruga blisko razmishljajucyih ljudi, a ne star-gate za nove oblike torture nerazumljivim. Vic je ukratko BRE nacsin zsivota :) Ko ih ne voli, neka se ne folira, ionako je odmah provaljen kod iole jacseg autoriteta za viceve :) I vicu se nikad ne smeje reda radi - to je neqlturno. Ako je vic losh, pripovedacsu se obavezno skrene pazsnja da isti znate u daleko boljoj verziji, ili da je taj vic crna mrlja u karijeri autora doticsnog vica ;)
Vic nije OBAVEZA, vic je PRIVILEGIJA :)

Ja obično saslušam vic do kraja, a zatim mrtvački ozbiljno kažem: Daaaaa...
To velikoj većini ubija želju da ti ispriča sledeći glupi vic.

Разговарају два клинца, циге:
Е што је овај живот супер, зезање, женске... и онда напуниш 13 и доџу деца...