Postmortem

Nekoliko minulih događaja. Već je o njima bilo reči na blogu, ali prosto nisam mogao da izdržim...

Tačka 1 - Referendum

Ovih dana nikako da se odlučim u koju grupu sebe da svrstam. Stižu mi različite poruke sa malog ekrana. Neke spikerke me nazivaju nepatriotom, neke kažu da sam se odrekao nacionalnog osećanja, političari ne štede ni druge wet nazive pa tako pričaju da sam strani plaćenik, politički ispljuvak novog režima, zalutalo dete tranzicije... Zaista šaroliko, pitam se koliko su to dugo smišljali pred ogledalom, ili im je prosto palo na pamet u taksiju, na putu do studija. A sve to samo zato što nemamo isto mišljenje o novom Ustavu. Ja protiv, oni za. Nisu uspeli da me privole ni referendumskim pesmicama (referendum, eferendum, ferendum... sjajni stihovi, bravo za tekstopisca), ni patriotskim džinglovima, sličnim onima kojima nas je obasipao Slobica pred bombardovanje (samo je Jugoslavijo, sa nama si jača zamenjeno Radikalnim da), pa ni subliminarnim porukama, mada su one bile naročito maštovite (zamislite voditelja nacionalnog dnevnika koji vam saopštava kako nije stigao na referendum danas, ali sutra će on lepo ženicu pod ruku... eto, i to se dešava). Vrhunac je bio moj fakultetski profesor koji je pre dve nedelje lupao šakom o sto i trubio kako novi Ustav predstavlja samo nastavak Miloševićevog, a onda izašao na TV i fino objasnio kako je taj novi Ustav zapravo prava stvar, malo nesavršen, ali, hajde ljudi moji, šta je danas savršeno. Manje više to što su neke veoma bitne odredbe o ljudskim pravima naprosto preskočene, što su nacionalni zakoni stavljeni ispred evropskih konvencija, što smo tako glupavo podeljeni na Srbe i one koji to nisu... Pa kome je to danas bitno? Ono što je bitno jeste činjenica da su se svi lepo združili - oni protiv kojih sam trubio pre šest godina i oni za koje sam trubio. Slizali se i izlizali, svako sa svakim, sjajano, sjajno... A ja ispadoh nepatriota.

MINUUS svima - i narodu, koji previše brzo zaboravlja, i političarima, koji se plaše da bi ih poštenje ubilo.

Tačka 2 - Sajam knjiga

Most između knjiga i čitalaca jesu izdavači. Knjiga postoji radi čitalaca, a izdavači radi knjige, pa se tako nekako fino složimo i napravimo dil - pisci pišu, izdavači štampaju, čitaoci čitaju. Kao i svi drugi kupci, o oni koji šopinguju knjige vole popuste. Uvek im se obraduju, pogotovo na Sajmu jer se ti popusti kao i podrazumevaju. I izdavači to zanju - lepo im izađemo u susret, oborimo cene, lepo nama, lepo njima, svi zadovoljni. Samo, ovaj prosti lanac reprodukcije (izdavač - knjiga - čitalac) ove godine je poremećen enormno visokim cenama ulaznica za Sajam. 180 dinara nije cifra od koje vas zaboli zub, ali zamislite četvoročlanu porodicu koja dolazi sa namerom da svaki član kupi bar po knjigu. Naravno, neće peške nego verovatno svojim kolima, ređe gradskim prevozom ili taksijem. Lepo sednete, saberete i odjadnom vam postane jasno zašto je ovo bio prema zvaničnoj statistici najlošije posećen Sajam. Nije da se žalim - prodaja nije bila ništa slabija nego ranijih godina, jer su svi koji su bili odrani na ulazu poželeli, logično, to nečim i da opravdaju, ali nije u tome poenta. Sajam knjiga je mesto na kome ljudi dolaze u kontakt sa knjigom, jedni zato što žele, drugi zato što nemaju pametnija posla. Ipak, treba dati šansu i jednima i drugima da prelistaju knjige i eventualno dozvole sebi da neku i kupe.

Zato veliki PLUS za narod, koji se ipak pojavio u zavidnom broju, a veliki MINUS, sa sve UAAA za organizatore. Toliko.

Tačka tri - Lepo vreme

Malopre sam se vratio iz grada, što jasno vide svi koji prolaze pored mene u ovom trenutku - ruke su mi smrznute pa znatno sporije tipkam. Ipak, kada bi smrznutre ruke bile jedini zimski problem, bio bih ja srećan čovek. Duge letnje šetnje, sladoled, kupanje, fotografije sa letovanje, sedenje na travi, kratke majice, japanke, jutarnji nes na balkonu, bašte kafića... Sve to mami istovremeno osmeh i tugu na moje lice. Nisam fan kiša i snegova i gotovo. Zimi živim od sećanja na leto. I baš nikada se ne žalim da je suviše toplo - zato veliki PLUS za leto, a jedan, pa dobro, ne baš tako veliki ali opet MINUS za zimu.