Kada je završio oktobarski ispitni rok ove godine, rekao sam sebi da ću se lepo odmoriti do 01. novembra, a onda se baciti na učenje i priprmanje januarskih ispita. Divan plan sam napravio. Petnaest dana za svaki ispit, savršenstvo bez mane, do 31. decembra spremiću bez previše glavobolje četiri ispita - dva preneta i dva jednosemestralna. Usput ću ja i koji kolokvijum da sredim - kod mene Bolonja još nije stigla, već treću godinu će iduće godine sigurno, ali ima tu i tamo neki kolokvijum, tek da profesori mogu da kažu na ispitu Znate kolega, to je za desetku, ali onaj neobavezni kolokvijum u decembru, za koji smo rekli da uopšte neće uticati na ocenu, niste, znate, baš sjajno odradilli... Blablabla... Manje-više. Skrati priču i upiši ocenu. Neće ti se da mi daš deset i gotovo. Ko te šiša, i ovako ne jurim prosek...

Zaista uživam u svom poslu. To je retka privilegija danas, ali ja mogu da kažem kako podjednako volim oba svoja posla - i urednički i novinarski, kao i da je bavljenje njima stvar mog ličnog izbora, a ne nužde. Volim način na koji mi se lice zajapuri kada ‘'nanjušim'' interesantan događaj ili priču, volim proces od ideje do realizacije, volim jurnjavu za sponzorima, propusnicama, kontaktima. Volim kada mi lektor promeni smisao teksta pa se zbog toga nerviram, volim kada štamparija kasni sa knjigom na koju svo ‘'stavili sve karte'' pa se i zbog toga nerviram, obožavam kada mi zbog posla radi adrenalin. Ništa drugo me ne pokreće tako jako. Ipak, postoje oni momenti kada sebi kažem da ima i boljih i lepših stvari na ovom svetu...

Nekoliko minulih događaja. Već je o njima bilo reči na blogu, ali prosto nisam mogao da izdržim...

Teško mogu da ne primetim akciju Za našu decu koju je pokrenula RTV B92. Akcija je sjajna, humana i nešto što je ovoj zemlji odavno trebalo. Pa ipak, povremeno se pitam da li je to dovoljno i koliko je uopšte svrsishodno.

U zemlji u kojoj svaka treća žena trpi fizičko, psihičko ili kakvo drugo nasilje bilo od sadašnjeg ili bivšeg partnera, a vrlo slično ili čak gore prolaze i deca, izgradnja jedne ili dve kuće, sigurnog doma za žrtve nasilja u porodici je tek mali korak, divan ali usamljen pokušaj.

Kao prvo želim svima dobrodošlicu na moju Blog B92 stranu. Nadam se da će vreme koje ovde provedete moći da se računa kao ''kvalitetno''. Vaši komentari daće mi znak da li sam na pravom kursu, mada moram unapred da se ogradim i kažem da neću podilaziti ničijem ukusu vać furati svoj fazon. Oni koji me poznaju rekli bi da je to i očekivano od tvrde glave kao što je moja...