Ja sam danas Ciganin!

Dragi Bobane, radujem se sto se pridruzujes Romskoj zajednici. Verovatno si cuo da u Sloveniji Rome samo sto nisu lincovali u mestu Ambrus. Tim povodom je Nune Produkcija predlozila akciju I ja sam Rom! / Romkinja. Raduje me da se koincidencija dogodila i da se ideja spontano siri diljem "nasih prostora". Evo priloga/predloga, ne zameri sto je na Slo:

Nune Produkcija z akcijo Tudi jaz sem Rom! predlaga kreativno in nenaslino obliko protesta zaradi preganjanja in poskusa linča Romov v Ambrusu, Slovenija ter pospeševanja rešitve t.i. "romske problematike".

predlog je i na www.NUNE.biz

a ja ću danas da budemmm..
osoba sa posebnim potrebama.
može?
čekam etikete.

skoro sam imao raspravu sa ostalim "normalnim" clanovima mog uzeg drustva....sve ovo sto si rekao oslikava raspravu koja se vodila to vece. Imao sam tu srecu da radim sa Romima vise godina i ono sto sam video i doziveo totalno je promenilo moje dozivljaje "normalnih" ljudi koji me okruzuju. Navodili su one standardne stavove, smrde, ne uce...bla bla bla. Bili su "kao" prenerazeni kad sam ih upitao da li su svesni cinjenice da su roditelji jedne osnovne skole na Novom Beogradu protestvovali i pretili da ce da ispisu svoje male andjelcice zbog veceg broja upisane romske dece. Nisu verovali u to, ali su navodili primere iz svoje srecne mladosti gde su imali po kojeg roma u razredu i kako su se fino ophodili prema njemu. Na pitanje zasto u njihovim razredima nije bilo vise romske dece, buduci da zive u kraju gde je jedno od vecih romskih naselja u Beogradu. nisu imali odgovor. Na kraju su se cak i uvredili kad sam ih nazvao fasistima...

Moj najbolji drug iz osnovne škole - Tairovski Sefedin, Sefke! Kako je on lepo crtao! Uvek ću se sećati kada je na času likovnog nacrtao izlog neke zamišljene prodavnice pun šarenih lopti. Njegov otac je bio Čistač cipela. Da, sa velikim Č. Uvek besprekorno obrijan, očešljan, u blistavo beloj košulji uredno zavrnutih rukava da ih ne isprlja dok radi. Znao ga je ceo Beograd, radio je kod bioskopa "20. oktobar". Čovek neverovatno kulturan, ljubazan. Bio je Gospodin. Imao sam čast da mi njegov sin bude najbolji drug.

www.blogoye.org/spadalo

problem kod nas zadire dotle da su reci koje su derivati odredjenih nacionalnosti postale termini za negativne pojave, cak i uvrede...embedded, sto bi se reklo na engleskom.

'ciganisanje'
'cigancenje'
'kao cigani'
'bas si shiptar'

i da ne nabrajam...

Taj spektar pojmova, koji u osnovi nose neku nacionalnost, je postao toliko uvrezen, da je potrebna citava generacija da bi to najpre isplivalo na povrsinu, a mozda zatim bilo i iskorenjeno dekonstrukcijom, odnosno raskidanjem veze izmedju pojma koji oznacava samu nacionalnost (Ciganin/Rom) i negativne pojave koju izvedena rec oznacava (ciganisanje = sitnicarenje, sitnicavo cenjkanje, prepucavanje....).

i podsetio kako se u startu ljudima ne daje mogućnost da pokušaju da izgrade drugačiji i bolji život.

cela prica, velike cipele, glupa uciteljica, a tek deo gde 'cigani prljaju zidove'.

jednom davno sam bila u nekom kaficu, usla je jedna romkinja sa decom i htela da prosi. ljubazno su je zamolili da ode. okej. a onda najstrasnije - konobar je uzeo osvezivac i poceo da prska po mestu na kome je stajala. sta reci?!

primitivizam. ni to nije nista novo, samo sto je kod nas drzavni (uciteljice i ostali). i toliko ustaljen, da se otprilike ne primecuje.

Moja majka ima u svojoj firmi koleginicu Romkinju, i sa njom se najviše druži. I druge kolege su fine prema toj ženi, a sve kao posledica što se ona odlično uklopila u sredinu, što joj je pružena šansa...

Danas sam, čitajući Bobanov tekst, posebno ponosan što nikad nisam ljude delio po bilo kom osnovu.

Na prvoj godini studija arhitekture, neki urbanisticki predmet, proucavali smo razlicire forme urbanih celina. Tako je mojoj grupi zapalo da proucavamo predgradje, negde iza Zeleznika gde se mesalo radnicko naselje sa ruralnom populacijom, pa novoizgradjeno satelitsko naselje i delovi neke cigan male.
Negde na drugom mestu u Beogradu bila je cigan-mala pa je to zemljiste odredjeno za izgradnju i zitelje su jednostavno raselili i dodelili im dozvole da se presele tu.
Deo domaceg zadatka je bio da odmo na „teren“, kuckamo na vrata i postavljamo ukucanima razna pitanja. Na secam se vise cemu je sluzila anketa.
Dvoje nas otisli, kuckali, hvatali beleske, svasta videli, dosta razne bede i domacinstva raseljenih cigana.
Stracare od sper ploce i talasastog lima.
Ne secam se ni jednog domacinstva da je bilo „kemp“, nista od onog cuvenog ciganskog kolorita, zlatnih zuba i sarenih suknji. Da je tako bilo, verovatno bi nam lakse palo, manje bi transparentna bila beda.
Usli smo u jedno domacinstvo, mladi par sa detetom, deckic od mozda pet sest godina. Nekakvi sitni sluzbenici. Stracara unutra izgleda sasvim obicno, bez plisani trosed, TV, tepih....Vrlo mala ali cista i uredna. Samo, strasno mirise na vlagu i dok sam prilazila trosedu da sednem, osecam da je tlo ispod Robna-Kuca-Beograd-persijskog-bez-braon cilima nekako meko. Upadaju mi stiklice.
Ponudili su nam kafu.
Mi seli. Oni ostali da stoje.
Ne secam se njihove price tacno. Tek, iz nekog razloga u onoj prethodnoj maloj im je bilo bolje. A tamo su sada izgradili nesto drugo. I nadaju se da ce im neko dati stan.
Izasli smo tuzni i posramljeni.
Osetila sam se skoro kao lopov.
Zasto?
Zato sto mi se ucinilo da su ti ljudi nekako negde pomislili da je nasa pojava sigurno dobar znak. Da to sto mi, studenti arhitekture, hvatamo beleske sigurno znaci da se njihova stvar negde pomera.

A mi samo radili domaci.

Olga

Zamolio bih redakciju Kurira da nam i ovaj put obezbede medijsko pokrivanje u njihovom cenjenom časopisu - primetio sam da vole Bobanove tekstove i ilustracije ;)

Pozdrav,

Vučko

Boja kozze mi je "tamnija" varijanta bele. Na pijaci mi se Romi obrachaju sa "brate", a dok sam taksirao bili su jako ponosni na mene, u fazonu: "E, ovaj nass uspeo!" :)

Panccevo je mali grad, uglavnom se znamo. Pre neku godinu sretnem u Budvi Romkinju iz Pancceva, prodavaccicu sa zelene pijace (ccarape, gache, spavachice) istu robu nudi. Obradovala se kad me videla, rassirila ruke: "Gde, si brate, ssta ti valjass?" Uzvracham osmeh, grlim je: "Gache, sestro, gache... u Kotoru."

http://urbanozeleno.blogspot.com

Members of The Domari Society of Jerusalem

cigankom, nego bilo kako drugacije.
Em sam takav koktel, da se niko vise ne snalazi gde da me svrsta, em se uvek drugacije izjasnjavam o svemu od vecine,
em sam se naseljakala po ovom svetu, da potpuno ispunjavam uslove.
Inace sa Romima imam samo dobra iskustva.
Jednom , kada sma se vracala iz Beca nekim gastos autobusom, jer nije bilo karata za avion, pozli mi u istom i moja saputnica Romkinja, se tako brinula o meni, k'o da mi je majka.Jos nam se u ponoc pokvario autobus, pa cekali po zimi drugi-grejanje prestalo da radi, ona me pokriva svojim kaputom, stavlja mi obloge od svoje jedine majce, poji me koka-kolom, koju je ponela sebi za put i na moje odbijanje insistira- kaze sestro, tebi sad vise treba, pa cemo da delimo- i kada je stiglo drugo vozilo, u koje smo trebali da se preselimo, ona trci da zauzme mesta napred, da se manje struckam u voznji, pa gde to jos ima, takvo srce.

delboygreentooth
imam bar nekoliko prijatelja Cigana...sa jednim od njih poceo sam da se druzim pre vise od deset godina i jos tada secam se vrlo uznemiren jednom sa strogim izrazom lica opomenuo me da on nije Rom nego Ciganin...Rekoh sam ok.Ako se nekad neko od njih bude na to naljutio i rekao ja sam Rom ne Ciganin...reci cu opet ok.
U svakom slucju rom na ciganskom znaci covek ...a ja sam se mnogo lepo osecao kad mi je jednom prilikom ...na Vatrama( ciganski obicaj paljenja vatri uoci Djurdjevdana,a na koji imam cast da budem pozivan vec deset godina zaredom i nijednom ga nisam propustio) taj moj prijatelj Dule ,kad je video koliko sam se odusevio slusajuci prvo LJilju Petrovic na nekom kasetofonu, a onda i neke klince iz njegovog komsiluka koji su na terasi svirali neki Ciganski blues rekao :pravi si Ciganin ...i dodao na to jednu drugarsku psovku koju necu da citiram ...
Kasnije desilo mu se jos mnogo puta da tu recenicu na moje ogromno zadovoljstvo ponovi...uvek sam se osecao vrlo ponosnim...
Elem za ljubitelje ciganske muzike ,ciganskog pogleda i zaraznog ciganskog osmeha jedna nasa televizijska kuca pregovara sa sabanom (B) o snimanju filma ...nesto kao njegova zivotna prica , muzika kocka itd...

...5000 ovakvih komentara znacu da ima nade, do tada mi ostaje da i ja budem Ciganin... sa sidom... u kolicima...

Ako se slozimo (a sto ne bismo, domaci zakoni su to, cini mi se, pre par godina regulisali) da su Romi nacija, onda dolazimo do problema da li pripadnost jednoj naciji, kod nas, automatski odredjuje status ugrozenosti i marginalizovanosti. Da pojednostavim, pitanje se svodi na sledece: da li su u ovoj nasoj zemlji Romi ugrozeni samo zato sto su Romi?

Bavio sam se problematikom par godina, imao sam prilike da obidjem mnoge cigan-male i romska naselja, kako u Beogradu, tako i sirom zemlje. Vidjao sam Rome crnomanjaste i tamnopute, ali i plavokose i plavooke, one koji su vise gladni nego siti, ali i one dobrostojece (uglavnom gastarbajteri), vidjao sam i ljude koji nisu Romi, a zive zajedno sa njima u velikim cigan-malama, vidjao sam Rome koji zive uz samu granicu sa Rumunijom- u srednjevekovnim uslovima... Razgovarao sam sa mnogim ljudima, sa nekima se i sprijateljio.

Naravno da sam uocio diskriminaciju prema Romima, ali ona nije svuda i ravnomerno prisutna. Obican svet, koji zivi u neposrednoj blizini romskih naselja, a i sam pripada, tzv. nizem drustvenom sloju, bivajuci i sam u kategoriji ugrozenih (nedovoljna primanja za skroman zivot), po pravilu je veoma tolerantan prema Romima, mnogi sa njima dele i dobro i zlo. Sa druge strane, oni koji su se malo "odvojili", uz svoju zarku zelju da se posto-poto "pogospode", imaju drugaciji odnos prema Romima- diskriminatorski,netrpeljiv, segregacisticki, cak i rasisticki. Ova podela je uslovna, jer izuzetaka uvek ima, a tesko je (ili nemoguce) bas sve izmeriti i prebrojati.

Druga stvar, koja je takodje opstepoznata, jeste problem predrasuda prema Romima. Veliki problem!

Cinjenica je da postoji zacaran krug: socijalno poreklo- (ne)obrazovanje- (ne)zaposljavanje- socijalni status- marginalizacija. Da li mozemo da se slozimo da se princip ovog zacaranog kruga nezaustavljivo siri na sve veci broj ljudi(pogotovo u poslednjih 15-ak godina), ne "mareci" za boju necije koze ili pripadnost naciji. Pri tom, ne moze se poreci da su Romi ubedljivo najbrojni deo populacije koja se "vrti" po ovom zacaranom krugu socijalne nepravde.
Problem je drustveni, drzavni, ali i sistemski.

Ovim se pridruzujem verovanju u Drugaciji svet.

A ja se sjetih jednog Širokog Osmjeha I Zlatnog Zuba, tamo negdje '92-3 kad je rekao, prosto: "Braćo Srbi, samo smo vam mi ostali..."

Koji je broj na redu?

sam se osećala dok sam svoje tamnokoso i tamnooko detence nosila u marami-nosiljci za bebe. Tada to još nije bilo moderno među "belim" mamama na Balkanu, ne znam kako je sad, u Evropi ih viđam sve češće. Ta mi je marama omogućila da se krećem i radim s detetom čvrsto vezanim uz sebe. U Podgorici me jedan Rom zaustavio na ulici, u čudu: "Zašto ti tako nosiš dijete, to samo MI svoju đecu tako nosimo"? Kako god, moje se Ciganče naviklo na maramu, u njoj je spavalo, sisalo i otkrivalo svet iz ciganske perspektive. A tek olakšanje što u svakom trenutku znam tačno kako mi je dete dok slobodno raspolažem svojim rukama i najzad mogu da radim tolike stvari koje su pre otkrića marame čekale da se nađem u prilici da nekome na kratko uvalim bebu. Eto šta je nama, "belima" donela naša civilizovanost. Otela nam je decu iz naručja i strpala ih u kolica, sedeljke, ljuljaške, dubke... Primorala nas da od svoje dece bežimo. Svoju decu učimo samoći dok ih Romi uče prisnosti i vezanosti za drugog. Zato sam ja izabrala da budem Ciganka. I ne samo danas.

meni je pricao ortak muzicar/dj iz Münstera da je radio na nekom projektu sa 'ciganima', ali klincima koji su ili kao bebe sa nasih prostora izbegli sa matorcima za nemacku ili su se u nemackoj rodili. rade hip hop muziku na nemackom o svom polozaju izbeglice, o tome da zele da ostanu u nemackoj, o tome da za drugo ne znaju, da vole tu zemlju...naravno, nemacka ne moze vise da ih drzi a ne daje im dozvole za rad tako da se oni snalaze, rade na crno, izbacuju ih iz skola (takva je situacija sa svim izbeglicama, ne samo romima) i sad su u situaciji da im policija dolazi na vrata i kaze 'imate 3 dana da odete'...

mislim da ne treba biti samo jedan dan 'ciganin' vec svaki. cudno, ali ta diskriminacija roma je zastupljena i u EU bez da se obraca preterana paznja, mada nije toliko transparentna kao kod nas.

BebaOdLonchara

Mika Antić.
Jedan od učitelja. Koji se odmah pojavi, kada se priča o ljubavi. A posebno kada se priča o tome kako je nema. Da nas podseti da samo ona vredi.

tuzna pricha,josh jedna u nizu,tuznije je sto ce je svi zaboraviti kad se pojavi neka nova,lepsha,vedrija...
ima jedan divan film o romima,dokumentarac je, nije kusturichin;]
zove se shutka,mozda ste chuli,mozda videli...
deshava se u najvecoj ciganmali na balkanu /nalazi se u makedoniji/ i prosto je divan,jer u njemu su cigani bash onakvi kakvi jesu,sa svim svojim bubicama i fixacijama[tema je ustvari ko je najveci shampijon u shtki;],jedan jako zanimljiv i dobrodushan narod....
drugachiji,pa shta?
uvek bili i ostali....

Ciganchica mala, ima 8-9 god, veca harmonika od nje..:
- Teto, daj jednu cigaru
- Dala bi ti al ne treba da pushish
- Daj, svi znaju u familiju da pushim
- Dobro evo ti..
(Okrecem glavu, mazne mi celu kutiju..)
- Videla sam te..jel ti nije dosta jedna? Sad si mi celu kutiju uzela, sad ja nemam..
- Pa shta?
(bezhi u guzhvu..posle 2 minuta se vraca..)
- E, jel stvarno nemash? Evo ti onda natrag..

I onda ti danas ne budi Ciganin!!!

Pre skoro dve godine ja i dve meni drage osobe potrazismo neki stan za iznamljivanje....i nadjosmo nesto po prihvatljivoj ceni i uselismo se. Kada su moji roditelji dosli, videli stan i upoznali vlasnika stana i otisli uz komentar "Sutra dolazi kuci" Sledeci dan sam bio optuzen za nanosenje OGROMNE sramote porodici zbog toga sto iznamljujem stan kod ciganina, gde mi je bila pamet, kako sam mogao to da im uradim, kako sam mogao da napravim takvu gresku itd. Ukratko, sledeci dan sam se tiho iselio...cimere nisam mogao da pogledam u oci, vlasniku stana sam izmislio neki razlog (ponudio se da mi vrati stanarinu btw).
A zasto sam toliko povredio moje roditelje? Stan je bio ok a meni ni na pamet nije bilo da ce boje koze biti problem...mea culpa

kada sam imao 15-16 godina doveo sam jednog cigancica koji je imao pet-sest godina u svoj stan da ka okupam. bio je musav, smrdeo je, odrpan a cipele su mu bil busne. Usao je u moj stan i osecao se kao da je usao u dvorac. skinuo se i usao u kadu, lepo se okupao i izveo asm ga napolje. Ziveo je u naselju i uvek je bio prljav i mnogo sladak. Dugo nisam rekao roditeljima za to, a iznenadio sam se kada se nisu naljutili na mene kada sam im posle rekao.
Pre nekoliko nedelja raspravljao sam se u jednom br kaficu sa nekoliko ljudi u vezi romskog stambenog naselja na n. bgd i kada sam im rekao da su nacisti jer im nedaju da zive oni su mi rekli da romi zagadjuju okolinu i smrde i etc... Pitao sam ih kako to da romi ne smeju da zagadjuju okolinu a oni smeju kada bacaju smece kroz prozore, pljuju [lajmare po liftovima, uriniraju pod prozorima svojih komsija i slicno, rekli su mi da sam samo slatkoreciv ali da bi me videli sta bih radio kada bi oni ziveli pored mene. Onda sam im ispricao pricu sa pocetka komentara.

to mi je receno na roditeljskom sastanku, kad sam se borila za troje romske dece da ne idu u skolu za specijalno obrazovanje, nego da ostanu u mom razredu. Deca nisu imala nikakve probleme sto se ucenja tice. Kad sam roditeljima i kolegama predocila sta je eugenika, da je oni praktikuju i sire time sto tvrde da su romska deca "po prirodi malo onako" i da im "majke imaju urokljive oci", dobih otkaz ubrzo posle. Nije mi nesto zao za otkaz, moram da priznam. Zao mi je te dece, i sve druge.
Zao mi je sto ova tema ima 47 komentara, sto svi, iako u govnima do guse od svojih problema, imamo energije da paranoisemo i branimo prava Pavla the patriarch, slobodu govora ovoga i onoga, a nesto nam se i ne prica o nekim tamo Romima kojima su ugrozena elementarna prava na zivot. Sto obelezimo jedan dan, pa kao za 8 mart zenama, kazemo po koju lepu rec, i onda im dozvolimo da odu na svoje mesto--ispred vrata, u ulozi otiraca.
Dok ih se Goran i Emir aka Nemanja opet ne sete, da ih brendiraju i prodaju egzoticno estetizovanu bedu kao brend, da se pri tom ni jedan ni drugi ne osvrnu kriticki na drustvene mehanizme koji su do te bede doveli i dovode. Ah, da smeta i to: ispadosmo svi Srbi Cigani u ocima sveta (ovo sam cula dvesta puta kao razlog da se kusta ne voli).
Ne treba niko da brani Rome, govori u njihovo ime, odredjuje sta je dobro za njih( jer tako infantilni kao ne znaju sami). Znaju. Jos samo nedostaje spremnost da ih neko i cuje.

KRADJA

Ajoj, Bozze, ssta smo uradili.
Ukrali smo konje,
Upregli ih u kola
I pobegli daleko, daleko.

PRETNJA I DOZIVANJE

Ne mogu da spavam sama.
CCujem njegovu pesmu.
Otrccali su moji prsti
Za njegovim koracima.

Dve dojke sam isturila
Na dva brda.
Ako me ne udass, occe,
Napravichu ti sramotu.

Lezzim na drumu
I ccekam da naidje.
Laje moja utroba za njim.
Jedna noga je u jednom,
Druga u drugom jarku.

Utroba moja jede drum
Kojim je otissao.

NEVESTA

Oj nevesto ccestita,
Visoka si kao svecha.

Oj nevesto ccestita,
Stasita si kao crkva.

SRECHA

Brate, brate.
Imao sam i ja srechu:
Kad pokusah,
Kada smazah,
Pun lonac kupusa.

Brate, brate.
Kusah,
Smazah
I polizah.

Imao sam i ja srechu.
Pun lonac kupusa.

NESRECHA

Duva vetar banatski.
Biju kurssumi nemaccki.
Kud da se sklonim.

CCOVEK OD REDA

Muccim se, krpim, prodajem.
Da zaradim, paru da napravim.
Novac, bato, ne mozzess bez novca.
Rintam, teglim, od jutra do mraka.
Decu svoju da nahranim.
Ali, novac, ssta da radiss bez novca.
Prodajem li, prodajem.
Kad bi bilo lepih para. I ja bih bio ccovek od reda.
Ispruzzim ruku, gledaj:
Svak moju ruku prihvata.

UPAVANKA

Razapela sam ljuljku pod ssljivom
I detetu je dobro…
Kissa pada, okupa ga.
Lissche leti, pokrije ga.
Koza prodje, podoji ga.
Vetar dune, uljulja ga.

Spavaj, sine, mirno spavaj,
Slussaj majku i ne placci.

MISS BEZ REPA

Sela patka na svoj rep
I napravila ccorbu do kolena.
Missich bez repa,
Macckino meso.
Ne pravi ljuljassku pod ssljivom,
Ssljivina ccorba, najbolja je ljuljasska.
Miss bez repa, maccka spava kraj vatre.
Od bakinih suvih nogu
Osussila se dedina dzzigerica.
Miss bez repa,
Maccka dva rukava isprela.
Ono ssto ne valja nemojte da ccinite.
A u glavu sticcite pamet.
Miss bez repa,
Maccak maccku doziva.

NEKA VIDE BOGATI

Vidi je, occe, kako igra!
Crvena je u licu
Kao paprika u pasulju.

Obraz joj je vruch
Kao sunce.

Trbuh joj je gladak i crn
Kao usijana tava.

Skoccila mi u zagrljaj
I pustila pletenice.

Neka vide bogati
Kako siromasi zzive!

Rade Ublik & Branko V. Radiccevich
Vuk Karadzzich, Beograd, 1982.

http://urbanozeleno.blogspot.com

Kad sam rodjen, svi mi kažu
da sam bio jedna lepa beba,
lepa kao na reklami od sapuna.
Samo su me zamenili
u porodilištu
za neko gadno dete
nosato i buljavo.

A šta možeš: takav ti je život.

Oni misle: lako cemo sa Ciganima,
od tolike silne dece
niko nece da primetiti
da je jedno zamenjeno.

Pa je tako i bilo.

Tek kada sam pošao u školu
video sam da to nisam ja,
jer mi oci ovolike
i nos ovoliki,
al je bilo kasno.
Znaš kako je kad si Cigan:
ko te pita jesi l ti,
il si neko drugi.

A možda je bolje baš ovako.
Možda mi je mnogo lepo
tamo gde sam zamenjen.

Možda živim u velikoj kuci.
Možda imam na prozoru zavese.
Možda imam cetiri džempera
i duboke cipele.

Možda imam durbin oko vrata,
pa ja uzmem durbin
i gledam kroz njega ceo dan
da ja živim kao niko moj.

A šta možeš: takav ti je život.

Onakav.

Gorana Radovanovica o onoj devojci koja se javlja na oglase i trazi posao kucne pomocnice a na kraju svakog razgovora pita - a jel smeta sto sam ja Ciganka?
Reakcije idu od spustanja slusalice, do: mi bismo hteli nekog obrazovanijeg; do jednog matorca koji sav veseo kaze: Nema problema, nema veze ja mrzim samo Siptare, Turke i Arape. Taj Goran pravi filmove koji su spomenici ljudskoj gluposti - i najtuzniji i najsmesniji i najpotresniji.
Ima i jedan o nekom starom Romu koji je ziveo u nekom lagumu ispod Kalemegdana. Reditelj ga prati dok skuplja hranu: prvo ide po kontejnerima a na kraju lovi goluba u parku, ocerupa ga i zakljucuje: Ama jedem ko beg. Smejes se a srce te boli.

Mislim da sam kvalifikovana da budem Ciganka budući da živim nomadskim životom (bez zezanja!) između dve, odnosno tri zemlje i moja deca ne znaju koji je pravi odgovor kada ih neko pita gde žive. (Izvinjavam se zbog arhaičnog pogleda na Romsku kulturu, ali nadam se da ćete mi oprostiti…zvuči kao simpatičan argument, „angie“ me je preduhitrila sa „koktel“ argumentom, a i ja zaista jesam moderni nomad.)
Jako mi je drago kada pročitam da ipak ima normalnih ljudi koji ne smatraju da je diskriminacija nad Romima (ili ma kojoj drugoj grupi ljudi) prirodna stvar. Na žalost naš glas se ne čuje, i kada govorim o tome, ne mislim samo na Srbiju, mislim na Evropu i šire. Jasno je da nas ima malo i da jedino ako smo jako bučni, ako smo bučni svaki dan, možemo dobiti malo pažnje drugih i možda nešto promeniti (malo, malecko, ali je sve jako važno!)

Queeria – hvala za otvaranje ove odlične i važne teme!

Na svim trafikama u drzzavi Srbiji, cena prava sitnica.

Na slovo, na slovo L: Lazze ko Ciganin! Ako je za "utehu" ima i Lazze ko Turccin.

Istina, ima i Lazze ko pas, Lazze ko kuccka, Lazze ko drzzava.

http://urbanozeleno.blogspot.com

the outsiders

share&enjoy

Poreklo Roma

Jednoga dana bog odlucci da napravi ccoveka. Uzeo je malo krecca, oblikovao je ljudsku figuru i stavio je u pechnicu da se ispecce. Onda je otissao malo u ssetnju, a na figuru u pechnici je zaboravio. Kad se vratio, figura ccoveka je bila crna. To je bio crnaccki predak. Bog se ponovo dade na posao, ali ovoga puta je mnogo pazio da ne propusti pravi trenutak, pa je pechnicu otvorio prerano i ccovek je bio previsse bled. To je predak belih ljudi. Bog je pokussao po trechi put i imao je uspeha: ccovek je bio osrednje ispeccen, smedj, i lepo rumen. To je bio ciganski predak.

ROMI, Trideset ccetvrto poglavlje (Legende sveta, priredio Riccard Kevendiss, Rad, Beograd 1984)

http://urbanozeleno.blogspot.com

www.aleksandarveljic.com

Kao i svake godine, setio sam se da je ovo bila godišnjica Kristalne noći kada je počeo progon ljudi iz mržnje. O tome da smo mi društvo nasilnika i mržnje verujem da je svima jasno, što ste i sami potkrepili vašim komentarima pa bi moji bili suvišni.

Meni su Romi bili i komšije i nikada me nije bilo blam da ih posećujem i da se sa njima ispričam. Jednoj lokalnoj romskoj zajednici sam nedavno ponudio da besplatno podučavam romsku decu engleskom jeziku zato što ne smatram da su romska deca manje pametna od bilo koje druge dece. Stoga je moja savest čista po pitanju Roma i drugih ljudi, jer nikada ljude nisam mrzeo ili diskriminisao prema njihovom poreklu i nikada neću!

I ja sam rom!
http://blog.avramovic.info/

Posledice NATO kampanje.
foto: Maccak

http://urbanozeleno.blogspot.com

...'ciganin sam al' najlepsi'...

Zaista mislim da je veliki problem rasna diskriminacija, ali znam i za mnoge druge vidove diskriminacije za sada bez dobrog naslova. Cinjenica je da zivimo u svetu gde vlada zakon jaceg u svakom pogledu (s tim da se snaga danas meri novcem, uticajem). Ne verujem da bilo ko, sem Roma samih, moze da se izbori i obezbedi prava Roma. Moraju sami da nadju nacin... ne samo u Srbiji. Znam samo da nikada necu dati ni dinar ni jednom prosjaku, a uvek cu im kupiti sta god hoce da pojedu. Cesto im se to ne dopada. Jedino mi zao dece, ona nikad nemaju izbor...
I ne prave problem Romima ljudi koji ne vole Rome, vec oni koji ne vole drugacije od sebe. Sutra ce meni napraviti problem u kaficu jer nemam stikle vec patike, a ne znam da li postoji sprej za tu situaciju.
I evo govora mrznje: Mrzim civilizaciju ovakvu kakva je, mrzim laznu malogradjansku definiciju "pristojnog", mrzim opsteprihvatljivu osrednjost.
I ne treba se boriti da danas budemo nepismeni,prljavi,smrdljivi Cigani, nego da danas budemo ljudi, kojih ima i nema i medju Ciganima.

Čitam ove hvalospeve, ove tužne priče, ljubavne...

Pa svaka od tih priča, te okupao sam malog Roma, te mala Romkinja mi vratila paklu cigareta koju mi je prethodno maznula, te negovala me Romkinja u autobusu... sve je to patetika i još gore delujete od onih što se ne pretvaraju da vole Cigane.

Cigani, a nemoj sadda mi neko soli pamet o nazivu - neka ode na adresu
http://en.wikipedia.org/wiki/Roma_people
http://en.wikipedia.org/wiki/Gitano
http://sr.wikipedia.org/wiki/cigan
http://hr.wikipedia.org/wiki/Romi
http://sr.wikipedia.org/wiki/Romi
...i neka vidi da li reč "Ciganin" pogrdnog značenja ili nije - a nije, dakle Cigani su ljudi kao i svi ostali, od krvi i mesa, dve ruke i dve noge, glava ... često lepša nego kod "belaca".

Dakle, Cigani su ljudi kao i svi ostali.

Umesto tugaljivih priča koje pričate dovoljno bi bilo konstatovati ono što je ovde jedan bloger napisao: da su većinom u začaranom krugu nemaštine, stručne neobrazovanosti i neosposobljenosti za bolje plaćene poslove, i da je to glavni problem; sirotinja, drugovi, to je uzrok jada.

A to da li vam je Ciganka ovo ili ono, da li mali svira harmoniku u busu, da li... ma to su bre anegdote koje nemaju veze sa mozgom i koje ni najmanje ne pomažu tim istim ljudima, već ih samo još više udaljavaju (jer vam je priča trula, kao: "ma da, dobri su oni, eno znam ja jednog..."; znati JEDNOG je razlog da im dalje NE POMAŽETE jer im zapravo samo odmažete).