Kod Ćaze na Dorćolu

Auto perionica na kojoj ko zna od kada piše "lokal u pripremi", e da bi se poreznici zavarali (molim kolegu blogera/ministra finansija da ne zloupotrebljava ovu informaciju, štaviše da zaštiti ovakve, retko preostale ambijentalne društvene celine). Ekipa koja sedi za 3-4 stola kod gazda-Ćaze, koji je nadležan za ugostiteljsku operaciju koja se tu odvija. Ćaza malo popreko gleda na reč Rom, navikao je na onaj drugi naziv za svoju etničku grupu koji se sada s pravom smatra uvredljivim, zavidnih je gabarita po pitanju širine, mada se ne ističe u visini. Na mišici ima istetoviranog dželata, a nađe se tu još pokoja tetovaža.

Pije se na priručnim stolovima, sve stolice su različite, uključiv one kamperske, pa i po koje priručno sedište, od gajbe i dasaka. Pivo ledeno, domaća rakija soldina, a ime i neke hrane - nisam siguran da li je kuvano jelo ili roštilj. Svi gosti se, naravno, poznaju i kogod dođe da opere kola, ispozdravlja se redom sa svima, a pridošlice, poput mene, lepo bivaju predstavljene. Ekipa je šarolika - ja sam se našao sa prijateljem, glavnim urednikom jednog velikog medija, a pridružio nam se i jedan direktor poznate medijske kuće. Onaj prvi počeo je da nekoliko puta mesečno tu dolazi i pere - službeni auto. Naravno, vozač tada ima slobodno. Auto, za svaki lučaj, obično ostaje parkiran tu, a on otpešači gore par ulica.

Čekao sam na povratku taksi u Dušanovoj dobrih desetak minuta. Mrzelo me da odem 50 metara niže, do ćoška na kome je taksi stanica, a sa izrazitim zadovoljstvom sam trčao da uhvatima 24-orku. Taj autobus je zaslužio tekst koji je onomad objavljen u Danasu, pa nema potrebe da ovde ponavljam tamo iznete, izvrsne teze.