Motorna testera - demokratsko sredstvo tolerantne komunikacije

Zaista strašno i za mene pomalo neočekivano. Međutim jedan sličan slučaj iz Crne Gore je dospeo pred Komitet protiv torture UN, koji je zaključio da je CG vlada (mada je tada bila SRJ) prekršila obeveze iz Konvencije protiv torture. Da bi se spasila blama tokom svog puta ka nezavisnosti, Vlada CG je odrešila kesu i Romima koji su proterani isplatila milion evra. To je poznati slučaj "Danilovgrad".

Priča je jednostavna: Komšije Crnogorci su nekako načili da je crnogorsku maloletnicu silovao Rom iz lokalnog naselja u Danilovgradu. Onda su se samoorganizovali, tražili od Roma da im "izruče" momka, pa se zatim obratili opštini da donese rezoluciju kojom će se Romi proterati iz Danilovgrada (!?), a kada opština to nije uradila uzeli su pravdu u svoje ruke. U međuvremnu su se Romi obratili policiji tražeći zaštitu, a policija je (što je normalno na Balkanu) rekla da ne može ništa da uradi.

I onda: Romi su otišli iz Danilovgrada. Koliko se sećam, bilo ih je više od 300, a dosta njih je izgubilo posao jer se više od 5 dana nisu pojavljivali na poslu. Nedugo zatim, lokalni CG građani su naselje opljačkali i demolirali.

Epilog: Fond za humanitarno pravo je u saradnji sa lokalnim advokatom pokrenuo postupak, ali naravno, sudovi nisu reagovali. Na kraju je slučaj završio pred UN Komitetom protiv torture koji je zaključio da je konvencija povređena iako nije bilo fizičke torture. Prema njihovoj odluci, stepen šikaniranja, diskriminacije itd kojem su Romi bili izloženi može se podvesti pod pojam torture.

Laici će pitati zašto je vlast kriva kada su se građani sami organizovali. Komitet je to objasnio u dve tačke. Prvo, policija nije pružila Romima nikakvu zaštitu, a drugo, dok su naselje pljačkali i uništavali, policija je stajala sa strane i nikog nije ni opomenula, sprečila ili kasnije uhapsila.

da je čak vest bila kako su strasti dobrodošlice komšiluka splasle, dok su nepoželjni odlazili u prihvatni centar.
Jako zanimljivo raZStezanje semantike do onoga što bismo u militantnom jeziku mogli nazvati "Friendly Fire". (ovde se puca, šta ćeš ti ovde?!)

Ponovo dobra priča Jelice. Pogled na običnog čoveka, koga treba naučiti da je kriv, da bi bilo manje problema. I onda on sedi u nekom autu, bedan, uplašen, neželjen, i opako kriv, sa sve kučencetom.

A testera...eh, naćiće neko drugo drvo...da ga secne, kako primetiste do pola,
za svaki slučaj.

Čujem da je danas krenulo put Brisela i nekoliko valjda stotina onih "obrisanih" (što im ne daju državljanstva).

Ima jedan lik, pola vremena provodi u Hr, pola u Slo, odličan, zapravo fantastičan analitičar i jednog i drugog društva. Zove se Davor Gjenero. Rado razgovaram sa njim i uvek čujem nešto pametno i nešto što se kasnije ispostavi kao tačno.

Pre jedno mesec dana radim priču o tome jesu li se Slovenci izvukli od Karle & Haga (slučaj Holmec itd). Evo šta mi je rekao Gjenero glede Dežele koja se dakle provukla:

RSE: Da li postoji neko ko može pritiskati Sloveniju – mislim na nekoga izvana – na način kako je recimo pritiskana Srbija, Bosna i Hercegovina ili Hrvatska, obzirom da je Slovenija članica EU i NATO-a?

GJENERO: Ovo pitanje je naročito zanimljivo. Onog momenta kada je Slovenija postala članicom EU, oni mehanizmi i Vijeća Evrope i Evropske komisije koji su u pristupnom periodu upozoravali na pitanje kršenja ljudskih prava, jednostavno prestaju djelovati. Pitanje ljudskih prava jednostavno prestaje biti u fokusu interesa međunarodne zajednice. Pretpostavlja se da je društvo koje je postalo dijelom EU postalo konsolidiranom stabilnom demokracijom i da ovaj tip međunarodnoga patronata više nije potreban.

Ako promatrate procese koji se dešavaju u Hrvatskoj, onda ćete vidjeti da doista postoji mogućnost da ostvarivanjem punopravnoga članstva ili bitnim napredovanjem u približavanju Evropskoj uniji, ovaj kompleks zaštite ljudskih prava najedanput postane izvan fokusa interesa javnosti. Slično se već sada dešava u Hrvatskoj i pitanje ljudskih prava polako, ali sigurno, i uopće cjelokupni kompleks razvoja civilnoga društva paradoksalno završava na margini interesa Evropske unije. A pitanja normo-tehničke prilagodbe acquis comunautaire zajedničkoj pravnoj baštini evropskih zajednica postaje središnjim političkim pitanjem.

U Sloveniji se veće političko pitanje danas postavlja prijetnjom da bi zbog nepostojanja reforme željeznice Slovenija mogla biti prijavljena Sudu Evropske zajednice, negoli sva ova pitanja koja se tiču suočavanja sa prošlošću, koja se tiču razdoblja rata i koja se tiču pitanja ljudskih prava.

Čitava priča

i da Vas pozdravim, Jelice, posebno zato sto ne dozvoljavate da se o ovome cuti. Nadam se da ce pakao Roma uskoro da se zavrsi, i, utopijski, nikad ne ponovi.

Lepo nam Jelice ti pricas ove price o tuznim (i ruznim) dogadjajima u Sloveniji. Sa stanovista Srbije (i ovih blogova) gde su ljudi uglavnom zabavljeni "svojim" tuznim i ruznim pricama ovo sve potpada pod temu "kako to drugi rade". Ja bih rekao i pod generalnu temu: sta su sve u stanju LJUDI da urade drugim LJUDIMA. I kako to neki drugi ljudi vide ... ili (uopste) ne vide ... Pa cu evo da dodam i ja jednu pricicu na tu generalnu temu.

Pre dve godine sam gledao vesti na jednoj Nemackoj udarnoj informativnoj emisiji i izvestaj iz Iraka o "predvecerju" ofanzive na Falaudzu. Reporter je kratko prikazao i snimak izbeglica iz grada, zena i dece i kratko rekao da Amerikanci pustaju zene i decu iz grada a muskarce (i decake) starije od 15 godina vracaju nazad!!! Meni je naravno odmah pala na pamet Srebrenica i slicno izdvajanje muskaraca i decaka. Ali ono sto me je frapiralo jos vise je da je sve saopsteno kao kratka, "obicna" vest, bez ikakvog komentara. Ni sledecih dana(a i godina), bar u udarnim informativnim emisijama i komentarima nisam nista cuo/video o tome. Sve do pre par meseci kad mi je slucajno dosla u ruke jedna knjiga u kojoj sam video da ono sto sam ja primetio nije bilo samo plod moje "paranoje", i da ima (hvala bogu) ljudi koji na svet gledaju otvorenim ocima ... Knjiga se zove Failed States: The Abuse of Power and the Assault on Democracy i napisao ju je Noam Chomsky cija radovi iz oblasti lingvistike spadaju u najveca naucna dostignuca 20 veka. I koga mnogi nazivaju i "svetskim intelktualcem borj 1" i "najkorisnijim gradjaninom Amerike". Evo tog odlomka sa strane 46 (u mom slobodnom i nestrucnom prevodu, ko ima account na amazonu moze procitati i original koristeci opciju "search inside" i rec "Falluja"):

... U novembru 2004, okupacione US snage su izvrsile drugi veliki napad na grad Faludzu (Falluja). Stampa je izvestila odmah o teskim ratnim zlocinima, sa dokazima. Napad je poceo bombardovanjem ciji je cilj bio da se isteraju iz grada svi osim muskog dela stanovnistva; muskarci izmedju 15 i 45 koji su pokusali da pobegnu iz Faludze su vracani nazad. Plan je podsecao na preliminarnu fazu masakra u Srebrenici, samo sto su srpski napadaci odvezli zene i decu iz grada umesto da ih isteruju bombama ...