Jelica Greganović | Blog B92
Skip navigation.

Labris

Banka hrane

 
Srbija 2020

Jelica Greganović

SELIDBA

Selimo se...Selimo se...Uvek sam se pitala, kako li su Stari Sloveni uspeli da se presele iz prvog puta? Kako su samo uspeli da se spakuju?

Jeste da su tada ljudi raspolagali sa manje krša, no sada, ali opet...dok spakuješ letnja krzna, zimska krzna, idole i toteme, suva crevca za strune na lukovima, oruđe, obaška oružje (a koplja tek nezgodna za pakovanje), poloviš svu decu (uz to da tada nije bilo televizije, pa su ljudi sami proizvodili decu, umesto da gledaju kako to rade drugi), a kamo šerpe i lonci...


Kaži mi kakvo ime da ti dam...

Vuk i Ovca

Kad smo već kod beba, novih beba, koje mirišu kao duša, kao topli hlepčići...e, kad smo već kod toga, jedna od težih zagonetki roditeljstva je koje ime dati novom ljudskom biću. Nema popravki, predomišljanja.

Ime za ceo život. I to takvo da ga novi član civilizacije ne koristi samo pri upisu u matičnu knjigu rodjenih, venčanih i božemeoprosti umrlih, pri prozivci u školama ili kada nešto razbije. Ime, koje se ne skraćuje u Bubi, Bibi, Kiki ili Lulu.


Nilska konjica

Nilska konjicaNilska konjicaDa li se osećate kao nilska konjica? Ja da...naročito kada pogledam one ženske novine. Ne stižem baš redovno da ih čitam, ali kad' mi dopadnu ruku, ja se živa sastravim.

U njima živi svet, koji se ne sreće u svakodnevici. Muškarci imaju ili petnaest godina, a ne bi im čovek dao ni dvadeset, mišiće imaju složene kao cigle ili su sredovečni zavodnici, kojima je šezdeset, a ne bi im čovek dao ni devedeset. Oni obično dube laktom na golf palici, a mogu biti i naslonjeni na ogradu (255.896$), svoje jahte (3.976.432$), dok im leprša košulja (7.943$) i blista sat (12.796$) na drugoj ruci, kojom pridržavaju naočare (1.465$), dok okolo talasa mastiljavo more (68.987.029$).


Kamo ga upokojavanje?

Taman sam spremila Ranital i Brufen, ako treba i podršku...rešila trilemu da li gledati prenos Evrovizije ili skupštinu matice pametne pčelice...odlučila sam se za skupštinu, priznajem navukla sam se onu noć do pet...imala sam i kondicijske pripreme, gledala sam dnevnik javne...servisa, da...olupala sam pola tanjira, bacajući ih po lavabou...ne da sam im skresala, zaračunaće mi trostuku pretplatu...taman sam do'vatila peglu i odvrnula je na najjače, spremila glogov kolac i namontirala se da vidim kako se kusa udrobljeno...kad ono, mac malo i međutim...nema.


Tehničari

Dobar dan, a možda i ne.

Za dobro jutro, a možda i ne, me je sačekala vest, u mojoj matičnoj kući, koja kaže da je Protivteroristička jedinica MUP-a Srbije, prošle nedelje, izdvojena iz sastava Žandarmerije i stavljena pod direktnu komandu tehničkog ministra, tehničke vlade, sa tehničkim premijerom na čelu, Dragana Jočića.

Vest dalje kaže da je su među pripadnicima te jedinice i nekadašnji pripadnici JSO, koja je ukinuta, ubrzo po ubistvu premijera Zorana Đinđića. Dakle, pripadnici JSO, koji nisu optuženi za ubistvo premijera, su premešteni u elitnu Protivterorističku jedinicu, kojom sada direktno komanduje Jočić.


MRAK !

Sastali se "naši", "vaši",

oponenti, aminaši,

Zauzeli sjajnu zgradu

Uz pucnjavu i paradu,

DA POREDAK VRATE STARI -

Izbranici, skupštinari.

 

Aminaši - skupštinari,

I vi novi i vi stari!

PODLA DELA PODLIH LJUDI

Potomstvo će da osudi.

GNUŠAĆE SE DECA VAŠA

Od otaca - aminaša.

 

Muka mi je. Slušam drečanje u skupštini, slušam kako galame oni, koji bi morali da budu tihi kao buba-mare. Može im se. Puštaju ih metiljavi i odlučno zaspani. Daju im i ono što galamdžije nisu ni htele - vlast. Samo što im je ne upakuju u sjajan paket sa crvenom mašnom i na kolenima zamole da je uzmu.


Deda

Moje detinjstvo je bilo gusto naseljeno babama i dedama. Bile su tu i prababe i pradede, pa čak i jedan čukundeda, koji je svojim posebnim uspehom u životu smatrao to što je uspeo da sačeka moj dolazak na svet.

Čukundeda Lazar me je dočekao već potpuno slep, ostala je samo naša slika, on zbrčkanog lica, stisnutih slepih očiju i sa pobedničkim osmehom. Svečano obučen u džube sa svilenim gajtanima, bridž pantalone, vezene čarape, svečane opanke...i u njegovom naručju ja, čvrsto zamotana kao vekna.Velike deda Lazine šake, krvgavih prstiju na beloj, kao oblak, peleni.


Uputstvo za upotrebu, za novinara Atanackovića i šire

Ministarstvo za voštane lutke, mentalno zdravlje i blagostanje (u daljem tekstu Lokomotiva), izdalo je Uputstvo za upotrebu, kojim novinaru Atanackoviću, ostalim novinarima i medijima, sa kojima Lokomotiva, inače, nema nikakve veze, preporučuje načine života i ponašanja.

Obzirom da aveti prošlosti neodgovorno haraju današnjicom, sa čim Lokomotiva, isto takođe, nema nikakve veze, preporučuje se da novinari zamene stanove. Tom prilikom novinari bi trebalo da izaberu stanove od sedmog sprata naviše. Dobro bi bilo i da novinari ne koriste lift, već da idu peške i na međuspratovima se više puta osvrnu oko sebe i prekrste. Preporučljivi su stanovi što lošijeg kvaliteta. U letnjem periodu novinari neka ne otvaraju prozore. Najbolje bi bilo kada novinari uopšte i ne bi živeli u pomenutim stanovima, već bi stalno, u najvećoj tajnosti menjali lokacije.


Zoki, care, majstore!

Na juriš!Na juriš!Ne volim baš ovako otvoreno da izražavam oduševljenje prema političarima, niti da ih zovem kraće od imena i prezimena, bar...nekako mi je prirodnije da ih gledam sa strane, moja Gorica to zove "rendgenski, onako, odozdo na gore" i taj pogled mi vrlo često prebacuje. Ja se opravdavam kratkovidošću, ali džaba. Dakle, ovaj put je to jače od mene, prosto ne mogu da izdržim i moram da se obratim ljubljanskom gradonačelniku: "ZOKI, CARE, MAJSTORE, HVALA TI 'DE ČUO I 'DE NE ČUO, MOJ GLAS DOBIJAŠ JOŠ JEDNOM, MA GDE SE KANDIDOVAO!"


Kujna

Moj sanMoj sanKujna je srce svakog stana. Doduše, moj muž to gleda ekonomskom računicom i kaže da dobra kuhinja za deset odsto, u startu, diže cenu stana, pri prodaji. Meni to tako surovo zvuči. Odmah pomislim na nekog, ko bi od mene, makar i za tih deset odsto više, otuđio moje vence suvih paprika, lonce na tačkice i ostalo, kuhinjsko blago, koje skupljam već godinama.


Braćo Rusi, ako boga znate...

...pomagajte!

Evo već dva dana se mučim, da l' da vas molim, šta da radim...Nešto ne volim da molim, naročito države nikad ništa molila nisam, a sad prosto ne mogu da izdržim, to je jače od mene...Pre dva dana se pojavila izjava Tome Nikolića. Kaže da ako Rusija ne da veto na Ahtisarijev plan, on odlazi...za njega više neće biti mesta u politici i javnom životu...kaže, da ako vi ne date veto, ode on u svoje selo.


Muškarci ustaju!

Pravo da vam kažem dva puta sam gledala u kalendar...ne nije 1.april...nije šala...a vest, ozbiljna vest, na jednom od ovdašnjih portala, glasi:

Ciudad de Mexico - Na ulicama meksičke prestonice se okupilo više hiljada nezadovoljnih muškaraca, koji se osećaju ugroženi zbog žena, koje lepotom i šarmom postižu sve što žele. Istovremeno te žene, muškarcima uskraćuju zadovoljstva, poput gledanja fudbala.


Sneg !

Pao nam sneg i to ne za šalu, ozbiljan sneg, sve koristeći tehniku zatrpavanja. A taman smo se oprostili od zime, koje nije ni bilo...Sneg je najavljen, shodno čemu su ga putari dočekali sa zaprepašćenjem i spremno iznenađeno. U roku od odmah je cela Slovenija bila zatrpana snegom, nestala je u gustoj mećavi, a ubogi vozači su se, vukući se drumovima, poprisećali svih aktuelnih i zaboravljenih svetaca, gradskih otaca i njihove šire familije. Što bi rekao Vladimir Vojnovič, čovek neupućen u finese našeg jezika bi mogao da zaključi, iz tih izjava, da su osobe koje ih daju bile ili jesu u intimnim odnosima sa onima, koje pominju.


Hoće li sloboda umeti da peva...

Za mene je Zoran Đinđić bio i ostao simbol nasmejane Srbije. Lepe, pametne, dobre Srbije. Srbije, koja je slavila Slobodu dizanjem ruku do neba, neobuzdanim smehom, zastavama, pevanjem...kako sam bila ponosna 5. oktobra na sve njih, na sve vas...koji ste u dnevnicima, na naslovnim stranama ovdašnjih novina, pokazivali već skoro zaboravljeno, lepo lice Srbije. Sećam, kako su danima, počinjali dnevnici...prva vest, Srbija - Zoran Đinđić na binama, na balkonu skupštine, sa širokim osmehom i raširenih ruku. Činilo mi se da je na svetu malo Slobode, da je prosto nema onoliko, koliko je Srbija mogla u tom času da raširi ruke.


Razglednica

Logarska dolinaLogarska dolinaSa mog prozora se vide Kamniški Alpi, između dva vrha leži sedlo, a iza njega sakrivena dolina. Kada želim da pobegnem od sveta, da čujem samo tišinu, oivičenu muklom hukom vode, da vidim noćno, crno kao zift nebo, sa zvezdama koje cakle naizgled tako nisko, onda počnem da sanjam malu dolinu, stisnutu izmedju planina...Logarsku dolinu.


Syndicate content