Liquid Logic and The Fabric of Reality

...Jer poznajete jezik ili imate uvek aktivno-korisnu bazu spremnih "imena" za sve sto zelite da definisete/uocite. Medjutim to postoji SVUDA cak i u svetu koji zovemo realnim, upravo zato sto nemaju sve nacije isti broj slova, samim tim iosti fond reci. Naravno, reci ne odgovaraju uvek onom sto vidimo/kanimo pojasniti i tako razumeti, ali...

jako me podsecate na Bliss iz romana Zaduzbina i Zemlja, Isaka Asimova.

ne zamerite mi.

Ajmo ovuda....Kako bi ste objasnili bas to...da jedni te isti pojmovi imaju razlicita imena zavisno od mesta na kokme su prepoznata i izgovorena. Da ukljucimo tu i sve moguce karakteristike zvuka koji se tada desava.
Komunikacija kao interakcija je veoma zanimljiva pojava. Evo...sedimo recimo vi, ja i jos petoro ljudi i pricamo o vremenskoj prognozi. Iako je tema podjedbnako razumljiva za svakog od sagovornika, patern koji ce ostati u svakom od nas u toku i nakon konverzacije bice sasvim razlicit kao i povratne reakcije koje upucujemo jedni drugima. Kombinacije su mnogobrojne i zavise od jos mnogobrojnijih faktora.
Spomenuli ste prosli put Zvuk staklenih perli...Hese li bese... a dans Isaka Asimova. Prvo sam citala a drugo nisam. Nisam procitala ama bas nista od Asimova a interesantno je da sam na neki nacin facinirana njegovim imenom.
Kad sam rekla da mogu da zamislim nesto sto nikad nisam videla mislim na neke tvorevine uma koje zaista ne vidimo u ovoj realnosti....kao recimo mesto na kome se cuvaju odbljesci spoznaje, strasti, spokoja....ili jednostavnije, neki mnogougao...recimo hiljadustougao....ili ogroman crni cvet sa belom tackom.

ne znam ni da zelim, ni da tepam, ni da se ulagujem, ni da sve te neke sitne kvazi mogucnosti, "obradujem svom auditoriju", ali znam da ih prepoznam, pa stoga poceh Vam davati odgovor na ovaj nacin iz jednog razloga.
Kada sam se dohvatio Isaka Asimova, pre dobrih 25 godina ako ne i vise, nisam znao kako da ga zaboravim. Eto toliko o popularizaciji, marketingu etc. doticnog, na zalost, pokojnog pisca. Na mnoge ljude sam kako svesno tako nesvesno uticao da procitaju seo taj opus od nekoliko knjiga ( mislim da je oko 20 ) vezani za Triologiju Zaduzbine. U Pretposlednjoj, mislim da je tako( ako gresim to je vec stvar zaborava ) "Na Rubu Zaduzbine" i nastavak "Zaduzbina i Zemlja", pojavljuje se nesto zaista fenomenalno, meni do tada sasvim Nepoznata mogucnost, mada ceo taj opus dise neobicno. I sad, jedna od glavnih "uloga" je doticna Blis, koja je na poseban nacin u obliku neke vsrte kolektivne svesti povezana sa celom planetom. Naravno, nije jedina. Svi stanovnici jedne planete su tako "umrezani". Vase prisustvo na ovom Blogu, vecina vasih postova me direktno asocira na tu vrstu poimanja mnostvenih asocijacija oko nas, u nama i sl. Ja sam samo rekao u prethodnoj replici - Ne zamerite mi - aludirajuci na moju slobodu da vas poredim s nekim, a da prethodno nisam bar pitao, da li imate neku predstavu kako da to shvatite.
Apsolutno razumem na sta ste mislili "vizijom" moci vidjenja nenazovljivih ili jos bolje, neklasifikovanih elemenata naseg okruzenja( mentalnog, astralnog , svejedno ). Ali sam hteo da dodam u prethodnoj replici da od poznavanja reci nekog jezika, zavisi sposobnost da nazvano ostavimo u secanju, za potonja doba, kada ce mozda veliki deo tih "naslaganih" Identifikacija Trenutaka, biti svima na dohvat ruke.

Slazem s vama a propos pitanja /konstatacije o razlicitim imenima. Naravno da se slazem. Vrlo cesto napominjem kad imam priliku da smo svi mi zarobljeni vrlo prozaicnim ili cak, nedohvatnim ( ne uvek ponovljivim ) Tumacenjima mnogih Naziva, Imena. Cesto se Igram Recima, namerno, ponekad i u sred teksta( to dodje kao Poezija:) ako se vidi kako treba ) eda bih samo usmerio paznju citaoca ka jos jednoj, jos nekoj, Mogucnosti, viziji, jos nekom uglu vidjenja.

A koliko mi je do sad poznato,"mesto gde se cuvaju odbljesci spoznaje, strasti, spokoja....ili jednostavnije, neki mnogougao...recimo hiljadustougao....ili ogroman crni cvet sa belom tackom."... se naziva Akasha. Kao neki vid Registry Baze celokupnog Univerzuma, kao neka Biblioteka Utisaka, impulsa...
Pa kad se poznavaoci raznih tematika, izraze " citati Akasha hroniku" to bi znacilo da je neko uspeo da meditacijom, ili nekim dubljim uvidom i spoznajom, dopre do nivoa razumevanja, a bez ucenja ili razmisljanja. Tako nesto.

Ogroman crni cvet s belom tackom...:))))) hahaha onda ajmo ovako:))) " Bela Tama = trenutak x beskonacnost". A Milana i Vas bih pitao, imate li neku asocijaciju s nekom jedinicom mere ...Kojom Brzinom Stojimo u mestu, kad stojimo ili kojom brzinom spavamo?
:)))

" Kad udjem u more plaze Jaz u sebi me oseti Mexicko More" ...leto 1988 Crna Gora.

Kad stojimo u mestu....? :) Pa ja se sada samo pitam da li smo mi zabodeni u neko tacno mesto ili nismo...tj da li se upste krecemo ili se ne krecemo...:)
Brzinu spavanja kao kategoriju ste izmislili sad ovog momenta...:)))
Sada imam pred ocima sliku jastuceta sa spenadlama, koje lebdi, i neke spenadle proizvode piiiinggg zvuk a neke zzzzzzz zvuk a neke i jedan i drugi u isto vreme a ne vidim oko cega se jastuce okrece....inace je prepoznatljive crvene boje...:)

a Bogami i jos mnoge Brzine, davno sam i formulisao, i konstatovao i determinisao i uredno zaveo gde treba, pa kad "svratite" opet na ta mesta, ...evo u sledecem Ultra Apstraktnom tekstu se nalazi Kljuc za pristup kontrolnom pultu detekcije datih Modula:

"Zlatni Delfin u Uzarenom moru je zeleni Delfin u srebrnom je fini led u crnom"
:)

brzina stajanja u mestu je 3 trena = 1 sec / -sec na 2 a to iznosi 1 Atom Univerzuma.

da nase stajanje u mestu jednog dana moze da zaustavi kretanje univerzuma...kolika je brzina usporavanja pri tome? :)

treba zaustaviti, niti mislim da bi se tako necim moglo bilo sta drukcije uciniti...Ah i to je veliko pitanje, sta bi mi sa satajacim Univerzumom:)))

Nema usporavanja pri tome, ili je stao ili nije:)

David u knjizi cesto spominje da je realnost za pojedince virtuelna zato što se ne može odvojiti od našeg uma. On ne negira spoljnji deo realnosti ali kako mi to shvatamo kritično zavisi od našeg individualnog uma. A do tog uma imamo nesavršena čula, pa ograničenu brzinu propagiranja impulsa kroz nerve. I ja to prihvatam. Jednostavno, dovoljno je da se nešto dešava brže od mogućnosti rezolucije naših čula i mi smo samo i tako već izgubili informacije. Još interesantnije, ako se dobro sećam, neki isti delovi vizuelnog korteksa u mozgu rade bez obzira da li mi gledamo u pravu stvar ili o njoj samo razmišljamo.
Ja sam jednom na nekom drugom blogu spomenuo kako mi žestoko parametrizujemo informacije (posto ih kroz čula dobijamo previše) i radimo one-way-hashing (jednosmerne transformacije koje zestoko redukuju količinu informacija).
Svima nam se često dešava da ne možemo da se setimo detalja nekog objekta ali kada ponovo vidimo taj objekat mi ga prepoznajemo kao što prepoznajemo i promene napravljene u međuvremenu.
Interesantno je kako u tim transformacijama mi često propustimo najlepše. Često i uz najbolji trud ne vidimo ono najlepše. A kada nam neko drugi skrene pažnju cesto nam treba delić sekunde da razumemo. Tj nije nam potrebno neko značajno vreme da naučimo.

... u IT-ju kaže da sve što vi možete da zamislite kompjuter može da generiše. Pre je to bio imaginaran, ne-napravljiv kompjuter dok je sada i dalje imaginaran ali napravljiv čak i sa našim ograničenim sposobnostima shvatanja kompleksnog.
David Deutsch se sada bavi Quantum Constructor Teorijom - kvantnom teorijom onoga sto je napravljivo. (ima i ne-napravljivih okruženja, naravno - npr, možemo zamisliti svet gde avion prolazi kroz planinu ali nemožemo zamisliti svet gde 7 nije prost broj. Postoje i sistematski načini da se definišu nemoguća okruženja, kojih ima mnogo više od mogućih - "cantgotu environements" (od Cantor-Goedel-Turing)

Sada razumem zašto meni žena ponekad, dok vozim kola a ona sedi sa decom iza mene, pa je ne vidim, i pomaže mi oko navigacije, kaže "idi tamo".
Razumem i kada kaže "ovde levo" a posto smo to "levo" upravo prošli.
(Ako postoji nešto kao deja-vu-foresight e onda meni tako nešto kaže da će se moje blogovanje naglo prekinuti kada se moja žena uključi i vidi nešto od moga pisanja)

negde da je grupa naucnika napokon dobila sredstva za proucavanje deja-vu. Deja-vu je valjda taj neki prostor ili dimenzija koja nije ni u sadasnjosti ni u proslosti a nije ni u buducnosti.
Onog momenta kad pocnemo da zivimo mi zapravo takodje pocnemo da umiremo. Da li zivot prava rec za smrt ili je smrt prava rec za zivot?

Deja-vu verovatno dolazi u raznim formama. Jedna prozaicnija je skoro sigurno prouzrokovana nacinom kako mozak radi "hashing" (neko redukovanje, komprimovanje podataka, a koji su skupovi spoljnih podataka, onoga sto znamo i sto nas okupira u nekom trenutku ili bliskoj proslosti. Hashing je jednosmerna funkcija (posto redukuje informacije). Deja-vu je pojava kad za dva razlicita seta ulaznih podataka dobijemo isti "hash". Mi to ne dozivljavamo kao deja-vu na jednostavnijim primerima.
Zamisli IT hashing gde kvadratnu kolor fotografiju rezolucije 800x800 pixela svodimo na 8x8 crno belu varijantu.
Mi bismo iz raznih ulaznih fotografija cesto dobijali rezultat koji smo i pre videli, npr sahovsku tablu. No to ne dozivljavamo kao deja-vu nego prepoznatljivu asocijaciju.
Ali, kada nam je ulaz u hashing funkciju kompleksna kompozicija podataka, informacija, stanja nase svesti, znanje, razmisljanje itd pa kad ta funkcija proizvede nesto sto smo vec pre imali i sto nam je tako konceptualizovano zapamceno mi to dozivljavamo kao deja-vu.
Tj kada rezultat nema jasnu asocijaciju sa memorijskim, sa svescu.

to je kada memorisano povlacimo iz baze podataka pa dobijemo vise slicnih i vrlo slicnih rezultata...jer mnoge situacije i memorije lice jedna na drugu kao i situacija ili slika koju trenutno vidimo...To mu dodje kao proklizavanje, stucanje...:)

Da, s tim sto ovde dobijemo potpuno iste rezultate.
Mozak nema potrebu za preciznoscu koju imamo, npr, u IT-ju.
Najcesce bi ta preciznost smetala i opterecivala dok u IT-ju, npr, ako se pokaze da hash funkcija nije dobra ubrzo posle toga moraju u mnogim biznisima da se menjaju, enkripcioni algoritmi, digitalno potpisivanje itd.
Npr, ako biste na ovoj slicici promenili neku rec tako sto uzmete sinonim u IT-ju je katastrofalno ako bi se dobio isti rezultat a kod coveka normalno, potrebno kada je procesiranje znanja u pitanju.
U mnogim IT primenama se hash funkcije zovu i "message digests"

Mozak nema potrebu za preciznoscu...UH...

Mozak sve radi toliko precizno da mi, korisnici njegovih usluga ne stizemo ni da shvatimo da li nam treba sve to. Tako bih se pre izrazio, Milane. Ta preciznost nama, korisnicima, da se ne izrazim posedovaocima Svesti ( Softwer koji koristimo da bi upotrebljavali Mozak ) jest epotrebna, ali samo onim sto nazivao Spoznaja, saznanje, Trening, ili kako vec, dospevamo do svih mogucnosti koristenja ili ne. Kada bi tu preciznost optimalno svako od nas na planeti koristio, prvo, ne bi nas bilo preko 6 milijardi;) drugo, sumnjam da bi bolest kao pojam postojala u negativnom aspektu i trece, verujem da bi smo prevazisli ogranicewnja tela. Kompjuteru IT-u kako vi kazete naravno da to brka sve od reda, jer imamo primer s HAL-om sta se zbiva kad se ubaci kontradiktorna poruka. No naravno to je upravo obrnuti proces. No detekcija je ista. Nego problem bi lezao u nastajanju Hasha-a. A za to je danas kriv Kernel;)
Nego, ja cekam da u slot ubacim karticu ukljucim kompjuter i podigne mi se sistem. Kad ce to da izmisle:)?

Mislio sam na neke forme preciznosti. Npr, ako znamo da cemo u prodavnici potrositi do 1,000 dinara mi se uglavnom ne opterecujemo racunanjem u paru koliki ce iznos stvarno biti.
Oko nas ima previse informacija da bi nam svaka forma preciznosti bila dragocena.
Ali, u pravu si, ceo blog je i bio na ideju bas onih formi "preciznosti" koji prolaze mimo nas, a ili su vec lepe ili se destiluju u nesto lepo.
Ja ucim decu da ako vide ruznu zgradu u ruznoj ulici zamisle kako je to nekad bila suma (ovde, npr, zapadni London gde sam ja) pa ljudi dosli, radili, ziveli (tj neki ubrzani mentalni film) i onda stvar postaje lepsa. Kao sto je istorija lepa. Tj postoji u nama neka lepa matrica gde je i ruzna zgrada lepa.
I ovo ume da bude neka mucna mazohisticka fora, naravno, ali je protivteza nekom prolonged kukanju. Tj ja detetu oprezno ukazujem na opciju.
A sam, evo, gledam cosak neke komode koju sam kupio kao novu no italijani su je nesto namerno "ostarili". A taj cosak je detalj koji nisam primecivao, izuzetno lep.
Ne samo to, nego ako malo pomerim pogled vidim detalj na zidu koji nije toliko lep. Jako sitan a, pogadjas, video sam ga toliko puta dok sam na cosak tek sad obratio paznju.

sto ste ovde napisali ima za rezultat papazjaniju koja se zove postojanje ljudske svesti.
Ja i dalje mislim da je ljudska svest neverovatno fleksibilna materija koju je uprkos fleksibilnosti moguce oblikovati....bas kao tecnost...u kakav je kalup stavis takva ce biti. Zato sam se i ja trudila da svojoj deci ukazujem na lepe detalje sveta koji nas okruzuje...da im makro uveca mikro i obrnuto.

Ala je lep ovaj svet...ovde potok ovde cvet....:)

Ja sam umesto "materija" definisao rec " paterija". Jer "materijalno" ostaje opipljivo dok je "paterijalno" vrlo nedokucivo. Taman se slazu a da li ce se uvreziti ovaj termin, stvarno meni nije vazno. Ja ga koristim.
Svest je dakle sacinjena( vrlo rigorozno prihvatam taj termin ) od paterije i samim tim ne posedujuci Razloge da smatra da je ogranicena svojim prostiranjem, ponasa se ( i to je rigorozni termin ) ne definisuci postojanje ogranicenja, vec ih dozivljava ( rigorzoni termin opet ) kao nesto nesavrseno spram svoje matrice i nastoji da ga usavrsi umrezavanjem kroz sebe.

Mozete li tako da me razumete?

Zahvaljujem Vam se u ime Nedokucivog Tvorca, sto ucite svoju decu od pamtiveka do vecnosti, ovakvom Nacelu. Verujem da ce ona doziveti proslavu otvaranja Kosmodroma u Srbiji:)

sam sta ste hteli da kazete...Samo mi nesto grubo zvuci rec paterija...U pozdrav usavrsavanja krajolika svesti mozda da ipak nadjete neko lepse ime.

Svest, bar nas ljudskih bica je ipak mislim vrlo stisljiva...to jest ide linijom manjeg otpora...sklona je uniformisanju...sklona traumama...Naravno , brilijantni primerci odskacu od ovog..cini mi se pravila...i prilicno su retki.

Pzdrav!!!

Izmedju kade i tople vode u mirisu eukaliptusa ruzmarina bora i limuna:) o da, i ovog posta, deli me poprilicna kontemplacija namerenih postupaka i pravaca, koji ce se sigurno dogoditi s ogromnom preciznosti kako desavanja tako i programa desavanja, ali to svakako nece biti isto, bas isto kao sto bi bilo da uopste nisam palio kompjuter. Ali bice jos bolje, jer s jednim posebnim nadrazajem u srcu, secanju, svesti i sanjarenju( 4 S takodje ), vec usmereni i pokrenuti program za taj isplanirani dogadjaj ce samom sebi dopustiti iskrivljenost matrice na onim davno iskoristenim mestima koja su se u secanju nasla kao svojevrsni otpad, u kojem se nalaze mnostveno "korumpirane" greske, koje su u raznim trenucima dospevale iz prethodnih programa, desavanja, planiranja. Pogadjas, naravno, da si cosak video tog trenutka, zato sto si ga nebrojeni broj puta takodje vrlo svesno izbegavao, upravo zato sto mu se ucesce u svim dotadasnjim programima, nije nalazilo. Sada, kada je osecaj a propos postova uza sve idejom koju si poceo, kao Temom Bloga, postao razdrazeno smisleniji zbog nasih inteligencija da ucestvujemo u GRADJENJU nekog oblika eksperimenta, sa nama apsolutno nepoznatim rezultatom, Cosak koji do sada nisi primecivao, ( mozda udje u anale Hronika Fizike, kao Milanov Cosak:))) ) je poceo izvesnu transmisiju ili emisiju, sto bi pesnicki rekli, " I on bi da se druzi".:)

Da naravno, svima se dogadjamo svakim trenutkom u velicanstvenim prelazima svakojakih brzina, no Brzina Brzine, je tacno na prelazu mnoshtvenog shvatanja~kapiranja, da smo u tajanstvenom dosluhu sa svakim delom koji emitira oblik percepcije.

Pitanje za svakoga>: Koliko elemenata od kojih sam sacinjen kao svesno bice, izravno korespondira sa sebi istim ili prihvatljivo slicnim, elementima od kojih si TI sacinjen?

Koliko Mene ima u Tebi? bilo bi krace, bukvalno receno, "srpski" ( da te ceo svet razume :))) )

Neko je ustvrdio: Suprotnosti se privlace. Ozbiljno, savetujem, slobodne i svesno sebi jasne ljude, da se dohvate Distilerije mnogih uvrezhenih shvatanja, koje smo olako prihvatili kao mudra nasledja predaka. Ili su dotrajala, ili su prevazidjena ili su vecna, da, ali mozda ih na jos jedan nacin, mozemo shvatiti!

N'est pas?

Slicnosti se Privlace, a Suprotnosti Saradjuju.

Nas zapravo slicnost s nekom stvari navodi da je dovedemo do nivoa da medjusobno suprostavljajuci nacela verifikacije ma kog cina, dodjemo do nekog ili zajednickog resenja za nesto ili pojedinacnih nadahnuca, koja takodje ucestvuju u post-creationem fazi ovog naseg postojanja.

Predivdjam, u duhu drewnih Izmislilaca Izmisljanja, da ne kazem tvoraca Viceva, da ce taj vec cuveni Milanov Cosak postati narodno obicajni dosetak, kada ljudi budu hteli da sebe nateraju da zapamte onaj trenutak kad su noseni nekom predivnom misli, videli jos jedan trenutak Udivljenja.

Moze?
Nemam nista protiv da doradis ili odbacis. Cak uzimajuci u obzir tvoje predloge, ja cu ga svejedno upamtiti kao Milanov cosak.

Od Srca,
( From Hearth to Earth )

Milanu Novkovicu, via West London:)

Mirko Kontic
via Kosmicki Beograd

da je Deja Vu, moguce vestacki izazvati, ali vrlo vrlo SEBICNIM dejstvovanjem na spoljasnji pojas paznje oko nas. Kao da mentalno podjete korak unazad u prostoru a protok vremena koji je nepromenjiv jednostavno posmatrate prostorno...kao kad zadzite neku misao umesto da je izreknete, i onda vidite sta bi se dogodilo da ste je izrekli...to vidjenje, je bas kao Deja Vu, ali bez reci:)

A sa prethodnim Milanovim objasnjenjem se potpuno slazem. To je tacno to, samo sto se mora naci jos dosta slicnih nacina "rekonstrukcije" i metoda definicije, kako bi mogli da dotican problem i matematicki definisemo. Uveren sam da nam moze posluziti u prakticnom smislu za sto sta. Iako vecina odmah vidi neku zloupotrebu, ja sam misljenja da pozitivno koristenje uvek prevlada.

Meni je uz to zanimljivo da je termin francuski...Sta li je taj koji je to uspeo nazvati radio pa je to shvatio...ili koliko puta je to registrovao i na posletku se dohvatio nazivanja...takve sitnice me uvek kopkaju..

Interesantno, Mirko, sto si spomenuo vestacko (ja se drzim nekih sporednih malih primera deja-vu-a).
Nedavno sam procitao par interesantnih primera:
1. Smislili su neko pitanje koje ce vecini ljudi ozbiljno privuci paznju. Onda jedan iz tima zaustavi osobu na ulici sa tim pitanjem. Dok covek razmislja, sve iscenirano, dvojica drugih nose neki veliki panel i prodju izmedju prvo dvoje ljudi. Dok oni tako prolaze zameni se osoba koja je postavila originalno pitanje. I, neverovatno, od ljudi kojima se postavlja pitanje oko 50% ne primete da sada pricaju sa drugom osobom. E sad, ovde nema nekog prevelikog "podsvesnog procesiranja". Tj odgovoarati na pitanje osobe na ulici je normalno, cak i ako je prolazak ljudi sa panelom nesto novo bice zapamceno.
2. Ovde su na kosarkaskoj utakmici dali nekim posmatracima ozbiljan zadatak da broje i prate ucestalost nekih uobicajenih stvari na kosarkaskoj utakmici. Zadatak je bio takav da zahteva koncentraciju. Onda je preko terena prosao clan tima obucen u kostim gorile. 40% ljudi u eksperimentu to nisu primetilo! Ali, to je neuobicajeno i postoji sansa da je podsvest odreagovala. Sledeci put bi tako nesto kod onih koji opet nebi primetili "gorilu" moglo da proizvede osecanje deja-vu-a.

ovo drugo, da to je to. a ono prvo mi je poznato...ne secam se tacno gde i kad sam to video, ali mi je poznato. To prvo je dobar nacin da se mnogim nabedjenim ljudima lako stavi do znanja, kako mogu d apogrese. To bih nazvao " Metodom diskvalifikacije egoizma":)))
Oprosti mi sto ti od teme pravim raspravu na vise razlicitih podtema, ali eto asocijacije me navode.

Koliko puta je imao deja-vu deja-vu-a....i bas sam i ja o tome mislila...
Secanje na deja-vu potvrdjuje njegovo postojanje tim pre sto savaki sledeci deja-vu nije istovetan predhodnom ali secanje na njega jeste. Ako je nesto prepoznatljivo onda i postoji...valjda...

Oh. Stvarno jak post. Najači do sada na ovom mestu.Energetski.
Što se mene tiče naučila sam da palim prekidače svesti sama. Autonomija duha stigla je naknadno, a i svesnost u svakom trenutku kao najveća nagrada.Ipak, potrebno je vrlo često naići na ovakav podsetnik. U nizu iskušenja, koja se svakodnevno nalaze pred egom bića, važno je i ne prekinuti potragu za sopstvenim unutrašnjim glasom.
Tako, kada neko kaže da ga samo zanima budućnost, ja se smeškam.
Iskustvo mi govori da su i prošlost i budućnost projekcije koje mogu da zamagle sadašnost. Trenutak sada. I ovde. To su zrnca svemirske tišine, koja možda mogu da nam skrate put, kroz lavirinte, do božije kreacije.
Trenutak, kada je moguće osetiti večnost dogadja se svima, ali samo umetnici i možda pojedini naučnici imaju mogućnost da je izraze, dok većina ljudi ne umeju da osete, i ono što je manje bitno, to pojmovno i iskažu. Na primer, trenutak kada posmatraju zalazak sunca ili plavetnilo talasa.
Verujem da je reč o istom trenutku, i da je to identični Plan Svesti.
Taj trenutak vredi osetiti, jer ta punoća nadahnuća lišena je bilo kakve agresije prema drugom živom biću, i planeti uopšte:)))))

Da, ali Levo odakle, dete ne razume. Levo od mene, dodalo bi, kad bi u tom stadijumu rasta znalo zasto MORA od sebe da posmatra stvari.

PZPPR,DZPPR, sa sve posledicama i pride aksiomom - maestralno!

Um i intuicija su skoro sigurno neki reality warp (da vi niste upotrebili rec "singularitet" u prilogu ja bih :) kad je sav taj fabric-of-reality u pitanju.
Nisam razumeo prvu posledicu prvog zakona :) Cak, meni je kao studentu bio good fun da dekomponujem takva resenja. Tj, takvo resenje mi je bio interesantan problem. Zato sto je, ocigledno, mozak nesto "petljao" u pozadini a ono sto smo do tog trenutka znali mora da je ostavilo neki inprint na taj pozadinsi rad. Odnosno, mozak je formalizovao koncepte (napravio neke svoje ontologije) na ocigledno efikasniji nacin nego kad o tom znanju pricamo i svesno ga koristimo.
To sto se ta posledica ponekad vazi je verovatno i jedan od building-blocks u nasoj fascinaciji svescu.
Vas drugi zakon mi je ko prvi s tim sto je pomalo liberalnija definicija. Utoliko sto pomalo negira prvi zakon. Ili, dodje mi ko vas prvi zakon pa sa mojim dodatnim objasnjenjima i vasom posledicom 3 (sve u svemu good fun :)
Kazete petlje i singularitet - interesantno, ja singularitet (ili hodnik u singularitet) najcesce "vizuelizujem" kao neki vir.

je takodje otpad, ali zasto ga mi prihvatamo?
Zato jer u sadrzaju istog LAKSE ili BOLJE ili TACNIJE ili PRECIZNIJE, pamtimo s vrlo malo potrebnih resursa dokazano najbolje Algoritme kojima se sluzimo kad shvatajuci nesto, primenjujemo date principe( koje smo kroz "good fun" determinisali i istotrenutno prihvatili. ) Kad nesto Istotrenutno prihvatimo, to je u reemisiji ili nalik ili wrlo slicno ili isto, sa osecanjem Ekspanzije Svesti. U Shali, Vicu se krije taj prolaz koji zauvek postoji kao Dzoker.

u malom, ( ne smem da zamislim u velikom :) )Vi ce te ziveti trista puta duze u jednoj sekundi, nego sto bi ste ziveli da ove izvestaje s ovolkom preciznosti ne svodite na Tetramentalnu Aproksimaciju Turbulentne Aluzije, Lobacevskovog tipa progresivne geometrije.
Aksiomi, petlje i singulariteti su krasna zamena za mnoge termine, ali reci isto na vise nacina doprinosi iskljucivo jacanju sigurnosti pri izboru ma kog nacina.

Da se znamo (a beskrajno mi je žao što to nije realnost :) ), smela bih da kažem: ".... te, od ovog može da se rikne!" . Bravo nsarski, bravo! Nepodnošljiva lakoća razumevanja...

David ne veruje u solipsizam. Naprotiv, on sa tim brzo raskrsti.

Sto se tice idenja dublje od najdublje teorije (ja mogu da pricam i u svoje ime posto ja ne nalazim delove u njegovom radu gde mogu da se suprostavim) ne ostaje nam mnogo osim da kao kriterijum uzmemo dualitet jednostavnost-koja-bolje opisuje-realnost.

Na primer, interferencijske sare koje primecujemo kada se elektron po elektron pustaju kroz neku rupicu u zaklonu, a gde su i druge rupice otvorene, su takve KAO da kroz te druge rupice prolaze senke elektrona u drugim univerzumima. I fascinantna je ta cinjenica sto je to tako bez obzira koliko tih drugih rupica ima i gde su (naravno, do neke granice). "Znaci", ako je tako ne-intuitavan fenomen objasnjen tako jednostavno, i to objasnjenje vazi, npr, do trillion rupica istovremeno (niko, naravno, nije mogao to da proba ali iz raznih eksperimentalnih kombinacija se ekstrapolira takva mogucnost) onda je tesko reci zasto je neka druga "teorija" bolja ako nije jednostavnija ili ako ne objasnjava siri spektar realnosti (ili neka kombinacija ovo dvoje).

Protein-folding problem nije resiv. Ovo sto ti spomninjes je samo za proteine do nekoliko desetina amino kiselina. A ima proteina i do nekoliko hiljada amino kiselina. A problem je NP-hard. Jos fascinantnije, neki se proteini uviju za nekoliko milisekundi. Ja cesto pravim analogiju proteina koji se uvija sa malim analognim kompjuterom. Pojednostavljena analogija. Ali, cak i u elektronici analogni kompjuter je kompjuter koliko je to i mehanicki sistem gde lopta ide nizbrdo pa se zaustavi u dolini. To je sve, jednostavno, mnogo blize realnosti. Analogni kompjuter (elektronski) ume da resi problem i do vise redova velicina brze od digitalnog (ja sam cuo cifru od 8 redova velicina - radio onomad Inst. Pupin za Sovjetski Savez - bilo davno, digitalno je danas brze no brze je i analogno).

I ja digitalni kompjuter ne mogu drugacije videti nego kao dramaticnu redukciju dimenzionalnosti za sada, merenu tucetima dimenzija, senku-senkine-senke... kada su, ovako neki NP problemi u pitanju.

Ta koncepcija da "da kao kriterijum uzmemo dualitet jednostavnost-koja-bolje opisuje-realnost", u slucaju dve teorije koje su podjednako dobre se zove Occam-ov mac.
Ako interferentni pattern elektrona moze da se razume jednostavno kao posledica njegove talasne prirode, ne vidim u cemu je prednost uvodjenja drugog univerzuma. Stavise, takvim uvodjenjem se proizvodi vise problema nego sto ih se resava jer odmah sledi pitanje: gde je taj univerzum? kakve jos posledice ima njegovo postojanje po nas? ima li merljivih efekata tog univerzuma u nasem svemiru? koliko takvih univerzuma ima? Itd.

Vazno je i sledece razumeti: zasto postoje NP problemi? (Ja cak ne znam ni da li je ovo pitanje dobro postavljeno.) Buduci da su NP problemi neresivi u polinomskom vremenu, da li to znaci da postoji granica saznatljivosti? Dakle, moje prvo pitanje moze da se preformulise i kao: zasto postoji granica saznatljivosti?
Postoji nacin da se fizicki zakoni postave kao maksimizacija Fisher-ove informacije.
i da je Cramer-Rao nejednakost (CR), u stvari gonja granica naseg znanja - iza toga je priroda ne saznatljiva. U sustini, u toj formulaciji se Hajzenbergova relacija neodredjenosti (koja se takodje izrazava kao nejednakost) preslikava u CR nejednakost. Ali, to su sve samo alternativne formulacije jedne te iste stvari.

Ako ima smisla pitati (tj posluzimo se onim sto zovemo fizicki prostor) "gde je taj drugi univerzum" onda moze da se pita sta je to "talasna priroda", a ako nije matematicka abstrakcija. Tj sta je prostorna projekcija talasne prirode?

sa se ona manifestuje kada de Broljieva talasna duzina elektrona postane po dimenzijama uporediva sa dimenzijom rupice kroz koju elektron prolazi. Ako moj elektron prolazi kroz obicna vrata, nikakvi talasni efekti se tu ne mogu detektovati. Ne znam kako bih u tom smislu definisao taj drugi univerzum. On "postoji" i manifestuje se samo kad elektron manifestuje talasnu prirodu? Inace ne?
Hocu da kazem, "univerzum" je entitet, a "talasna priroda" je samo nacin ponasanja pod odredjenim uslovima.

Pa da, upravo sam i sam poleteo da dodam da je "talasna priroda" fenomenoloski (gledano iz klasicne perspektive) veca glavobolja nego multiverse. Tj elegantni matematicki formalizam joj daje taj perceived simplicity. Ali sta je "dublje" od toga?
Multiverse nema problema sa velicinama tipa "vrata". Tj, ja nisam mislio da i talasna priroda ima problema jedino statistika (beli sum) urade svoje. Npr, u multiverse prici je paralelni univerzum alternativa. Tj ako elektron moze da postoji u njemu, polazeci od nekog stanja, onda ce i da postoji. Tako, kroz vrata od kvadratnog metra, npr, foton prodje u 10**12 paralelnih univerzuma i merljiva interferencija je ono sto i vidimo, tj za nas je nemerljiva, efekti su se izgubili u sumu interakcija i mi vidimo "klasicnu" pricu.

onda ne vidim po cemu se razlikuje "multiverse" prica od path integral formulacije kvantne mehanike kakvu je dao Feynman. Mislim, da bi dobio korektan odgovor, moras da prosumiras po svim mogucim paths koje taj elektron moze da ima. I on je bas taj double-slit eksperiment koristio kao primer.

Nema razlike. Meni je ovo neka vrsta "reality horizon-a". Tj iza ovoga vise ide vera nego teorija. I nije da je ja nesto branim nego mi je "slatka". Kvantna mehanika je ovome "super-teorija" (IT analogija - ova teorija je u stvari jedan od pokusaja interpretacije kvantne mehanike sa njenim "fenomenima" i kvantna mehanika jos uvek ostaje "najdublja" teorija). A onda samo gledamo sta ova interpretacija za koju se odlucimo da verujemo neko vreme jos potencijalno objasnjava.

o "multiverse" ideji. Cini mi se da cela ta teorija stoji na staklenim nogama. Moj osnovni problem sa njom je u tome sto ne razumem motivaciju.

Zaboravio sam da dodam - ti to bolje znas ali mozda neki drugi citaoci neznaju: Ima i misljenja da mozda svi sisari dele do 99% gena. Ali, ne znaju svi da je covecji gen, u proseku i odoka, oko 100,000 base-pairs, a tu ralika ima i izmedju razlicitih osoba (polimorfizam gena).

Isto tako, 1% ume da bude ogromna razlika u svim, a pogotovo u kompleksnim sistemima.

Evo primera poznatog svima - zamislite da nam neko objasni kako iz mesta A, u visemilionskom gradu, stici do mesta B na drugom kraju grada. I da taj put ukljucuje 1,000 skretanja iz jedne ulice u drugu. I zamislite ne da pogrsimo 10 puta (tj 1%) nego da pogresimo samo jednom, u pocetku (a to je 0.1 %). Koliko cemo daleko biti od odredista na kraju puta? (ovo je, nadam se, lak uvod u gene expression i protein pathway ulogu za one koji nisu znali).

Tako, iz zezanja, dovoljno je da od 30,000 gena samo nekoliko ne odreaguju najbolje - duze ruke, krace noge, manji mozak, duza vilica i vise dlaka po telu (0.017%) i eto zabavne regresije (sto bi rekao onaj karakter u Men i Black mi humans nesto ne kapiramo najbolje taj pojam "velicine")

ali ljudi i simpanze dele (mis cak ima brojcano vise gena nego covek!). Naravno, mi delimo veliki broj gena sa drugim sisarima, medjutim mnogi od njh su tokom evolucije mutirali (tako da mozemo da nadjemo tzv. homologe), zatim broj hromozoma nije isti, i raspored gena na njime je drugaciji. Ali, cinjenica je da mi imamo mnoge gene koji su isti kao i kod, na primer, vinske musice. To je tesko progutati:)))

Gledam ovaj tvoj deo o ireverzibilnosti (asimetriji). Jendostavna add-hoc ideja - zamisli da je reverzibilnost jedna od opstih karakteristika realnosti! Koji bi to tek haos bio (npr da slobodno mozemo da se vracamo u proslost i menjamo svoje odluke pa tako i timeline. Sentiment, nostalgija, lepo uopste bi imali potpuno drugi smisao. Kao da je i asimetrija rezultat neke evolucije (ja licno ne mislim da se asimetrija razbija nego je mi imamo u jednoj formi realnosti - dok ona kao akcija mora da ima negde neku reakciju)

cela prica o "multiversima" vezana za mogucnost putovanja kroz vreme? Jedino sto se takvim putovanjem ne vratis u isti "univerzum" vec odes u "drugiverzum" i tako ne narusis kauzalnost.
Mislim, cela motivacija potice od ideje da se nadje super-prostor unutar koga su super-simetrije ocuvane. Kao sto su, na primer, proton i neutron iste cestice u izospinskom prostoru, samo sto jedna ima izospin u jednom pravcu, a druga u drugom. Ili elektron i pozitron samo dva resenja Dirakove jednacine, jedan sa pozitivnom, drugi sa negativnom energijom (pozitron je anti-cestica).
Pa, dakle, i te grand-simetrije logike unutar kojih je ova nasa samo jedna projekcija (symmetry breaking) unutar celog sistema.

1.Zašto bi se priroda "trošila" na "multiverse"?
Dualnost je ekonomičnost nekog "jednog" osnovnog prirodnog zakona, neke "jedne" osnovne sile čije interpretacije možemo "UHVATITI", a najbolji odgovor zašto bi se priroda IPAK trošila na "multiverse" bio mi je i ostao "just for fun!". Verujem (nezgodnog li glagola! :)) da su stanja svake dualnosti uvek "istovremena" (u njenom i mom vremenu i prostoru istovremeno), jedino što zbog konačno velike brzine prenosa informacije mogu da uhvatim ili jedno ili drugo stanje iz čega samo dobijam podatke o jednoj od interpretacija u izabranom tenutku. Registrovanje interpretacije zavisi isključivo od tehnologije koju koristim kao sondu. Lepota je u tome kad ljudi koriste svoju radoznalost kao sondu i time "varaju" konačno velike brzine prenosa informacija, iz čega mi je proizišao najbolji mogući odgovor na pitanje "čemu služi SVEST (evoluciona, ljudska ili bilo koja druga) u realnosti?" - služi za varanje realnosti! :)
2.Može li postojati brzina veća od C? (ne računam grupnu brzinu)
Misaona ili tehnološka sonda koja bi našla odgovor na ovo pitanje dala bi jednu potpuno novu interpretaciju ISTOG o kojem trenutno nemamo pojma. Da li bi se ta interpretacija uklopila u dualnost? Po svemu sudeći - morala bi, ako prihvatamo principe ekonomičnosti, da se "troši" najmanja moguća količina energije čemu je C jedan od dokaza - dovoljno je velika da se informacije prenose, čemu veća? :)

Ako je multiverse samo formalni konstrukt (kao, npr., ensemble u statistickoj fizici) koji nam olaksava racun, onda je to OK, mada je notacija prilicno lousy. Ali, ako je multiverse realni entitet, onda je to nespojivo sa "ekonomicnoscu" prirode. Uopste, multiverse teorija ima prilicno klimav status medju fizicarima.

P.S. Ono pod 2. je svakako lapsus - mislila si na faznu brzinu koja moze da bude > C :))

Sto Murray Gell-Mann onomad rece, indiferentno sto se tice multiverse-a kao entiteta, ako multiverse postoji - lepo, a ako ne jako je koristan kao abstrakcija.
Ta "korist" i uopste naucni proces podlezu dubljim komesanjima kako se covek zainteresuje za najdublju teoriju i dalje produbljivanje, a kad nije tako lako naci nove manifestacije tako neke teorije u realnosti.
A bez novih manifestacija, i ja da slobodno zakljucim da mnoge teorije imaju tako neku tranzijentnu fazu, svaka je teorija, bar na trenutke, samo "formalni konstrukt".
Znaci, na ovom teorijskom horizontu koji zovemo kvantna mehanika se nauka, filozofija i umetnost u najmanju ruku doticu. Dalje moze da se krene samo tako sto ce covek da ih "pomesa" bar na neko vreme.
A abstrakcije! Seti se samo Njutnove formule za gravitacionu silu. Odlicna abstrakcija utoliko sto sa relativno velikom preciznoscu opisuje ono sto dozivljavamo kao neku lokalizovanu realnost. A sto se tice daljeg potencijala da ta formula opise realnost - nema ga. Posle ispade da sile ni nema. Zamisli eksperimenat - bice si iz drugog univerzuma gde vaze drugi zakoni. Vozis se u kolima u ovom nasem svetu (mentalni eksperimenat - nema veze da li bi mogao biti moguc u ovom svetu ili ne) ali ne vidis put nego samo zgrade sa strane. I put skrece. Tebi onda moze pasti na pamet da te zgrade sa strane guraju tvoje vozilo u stranu u koju skreces.
Tako je meni wavefunction abstrakcija (kao sto i jeste matematicko sredstvo).
Onomad sam kod Ivana M. nabacao teze koje sam sigurno video kod Davida D., ali skoro sigurno i na drugim mestima posto mi misljenje nije bilo strano, a i blisko mi je iako provokativno, da je matematicko znanje inherentno derivat naseg znanja fizike.
Navavno, ovakvo misljenje nije najpopularnije kod matematicara, ali ko god ga prihvati i na trenutak osudjuje sebe na "jurnjavu" za entitetima i relacijama.

da su to ljudi koji nista ne znaju, ali mogu sve da nauce. Javier Solana ima doktorat iz Teorijske Fizike Cvrstog Stanja, takodje i Angela Merkel. Gregor Mendel je bio asistent iz fizike u Becu, J. Hopfield (neural networks guy) je fizicar, John Maynard-Smith (game theory u biologiji) takodje.

Okolnosti su me dovele do realnosti u kojoj imam posla sa asistentima prvo dvoje...a samo na prvi pogled bez veze sa fizikom :)

a jel' im ponekad prospes ideju kao: "E, ovde bi dobro legla jedna Hartree-Fock aproksimacija!"?

E, nsarski, stvarno carski!
To ne, ali razumeju kad kažem "mi sa vama delimo prostor, ali ne delimo vreme", olakšava im put za (po nas) dobar "assessments" i pomaže uklanjanju stereotipa i predrasuda o nama kojima su, inače, "analytical teams of high ranks" rutinski skloni, mada sam bila par puta u iskušenju da predložim "MonteCarlo simulation" :), ali uspevalo je da se setim Galadriel i da - odolim. Ako magla odustane i avioni polete, eto me sutra sa njima...a ostaće mi Hartree-Fock u glavi :)))