Nije valjda nacionalna crta

Na Trgu u 12.00 počinje program glede Dana borbe protiv pušenja. Bukvalno u minut do 12, baja parkira kombi tik ispred bine, kaže don'o neke slike u muzej. I kaže - sa' će on to, za 10 minuta. Povukao se kada su mu rekli da nastupa ministar.

Pola sata kasnije peva Oliver Njego. Bina neposredno ispred spomenika, a dvojica likova iz Gradskog zelenila upališe kosilice i udri po onoj travici oko spomenika. Na molbu da sačekaju 15 minuta, kažu, sve ono na ti, da ko ima nešto protiv, neka obavesti njihovog šefa, on im rek'o da šišaju.

Taj stepen nezainteresovanoosti za bilo kakav red stvari, za bilo kakav javni događaj ili opšti interes, ta vrsta bahatog primitivzma mora biti, odlika je koja je uslovljena stepenom kulturnog i socijalnog razvoja. I to nekog osrednjeg - potpuni primitivci se jednostavno plaše onog što ne razumeju, a kulturan i civilizovan svet to poštuje. Mi smo baš negde između, na najgorem mestu.

Bez obzira što se trudim da razumem, i dalje užasno nervira.