Kako se kod vas kaže...

...baš svi Džerarda Žerar, ali je 'navika' užasan problem.

Figo se zove LuiŠ, bez sumnje, ali se ljudi ljute što mu neko 'sada menja ime'. To je jedno od pitanja, da li izgovarati onako kako je ispravno bez obzira na to što su 'ljudi naučili' pogrešno...

Slažem se da je dilema iz kategorije trivijalnih, nego mi pade na pamet, redovno na sportske strane stižu komentari "Ne mogu da verujem da pišete... a čita se... samo mi imamo...".

Eto, to je bio motiv za 'potezanje teme'.

Ne treba ti da objasnjavas zasto si postavio temu, meni je skroz OK, samo se nadam da ce se javiti neko koje npr. strucnjak za nemacki jezik ili za francuski, pa da nam objasni. Ovako mi obicni smrtnici mozemo samo da pricamo sta smo culi od tamo nekog...
Kad smo kod toga kako se pravilno izgovara prezime vozaca F1 Rubens Barrichella? Neko kaze "Барикело" a neko "Баричело"???

Njegovo je poreklo ocigledno italijansko i shodno tome u italijanskom bi bilo Barikelo. Ali, posto je on Brazilac, ne bih znao kako ga braca Brazilci zovu. A posto Ronaldo zvuci kao Runaldu, mogu misliti...

Za Rubensovo porijeklo ne znam, ali znam da se na portugalskom njegovo prezime izgovara nešto poput Barišel, tako da Barikelo sigurno otpada, a Baričelo...

Miloše, ako dopustiš, dilema o kojoj pričaš uopšte nije trivijalna. Zadatak vas novinara je da između ostalog edukujete publiku. Prema tome apsolutno treba da se trudite i insistirate na pravilnom izgovoru svih imena, bez obzira što se kod nas odomaćilo za Figa Luis umesto Luiš i sl. Treba pogledati kako to rade sportski komentatori na nemačkim tv programima.

Neko je dole već napisao Žistin Enen-Arden što je i po meni jedini ispravan izgovor, a da se lako i zapisati. Za Federera već ne bih znao sa sigurnošću da kažem pošto se postavlja pitanje porekla i maternjeg jezika pa da ne pravim zabunu.

Kako doći do pravilnog izgovora? Na svaki mogući način. Prijatelji, poznanici, kolege domaće i strane, kulturni centri, ambasade, filolozi... To vam je deo posla.

Najbolji je bio Mihajlovski kad je onomad mučio Mečira. Bez pretjerivanja, bilo je desetak verzija od mečirža, mećira i tako dalje.

A divan je i primjer kad reporteri eurosporta dave hrvatska ili srpska rukometna imena. ma prava predstava. rezultat u drugom planu!

Nedavno je na teniskoj stranici ovog sajta (b92) bilo diskusije kako izgovarati imena Federera i Justine Henin-Hardenne. Oni koji zive u Svajcarskoj (pa cak i neki koji kao poznaju Federera) tvrde da on ne voli kad mu se ime izgovara kao Rozze, jer nije Frankofon. Onda, verovatno, ostaje Rodzer.
Za Henin-Hardenne:
Meni se - verujte mi na rec da ne preterujem - dize kosa kad cujem i procitam "zIstin" (Namerno je malo slovo da bih istakao "I".)G-dja Henan-Hardenne je Frankofon i njeno se ime izvorno pise: JUSTINE. Drugi glas - dakle "U" - izgovara se tako da se usta nameste za "U", a izgovori se "I". I ona sama ga izgovori tako da se vise cuje "U". Prema tome: najprirodnije je u nasoj (srpskoj, hrvatskoj i bosanskoj) transkripciji reci i napisati "zUstin". U Kvebeku cak to ime i izgovaraju tako: ZUSTIN (To je ovde cesto zensko ime) Nikako "zIstin". Stavise rogobatno zvuci i u nasem jeziku. Ispravnije je, cak, reci i engl. transkripcijom Dzastin. Nikako Zistin.
I njeno prezime nije EnAn..., vec EnEn. To njeno (devojacko) prezime zavrsava nazalom IN koji se cuje kao EN. Ali, dobro, to moze da prodje: Enen=Enan.
Nadam se da vas nisam zamorio ovim svojim (strucnim) primedbama.
Pozdrav

Valjalo bi konsultovati naš pravopis. Tu bi trebalo da ima dosta konkretnih pravila kako se transkribuje sa velikih svetskih jezika. Mislim da je za glas "u" čiji ste originalni izgovor lepo opisali naša transkripcija "i". Takođe, ne mogu se uzimati u obzir dijalekti kao osnova za transkribovanje, to vodi u haos.

ja jednom citala neki tekst na makedonskom o Trabolti...i u prvoj recenici pise Dzontra Volta...i ja mislim greska kad ono dalje opet isto Dzontra Volta....
Da li je to bila neka sala ili ne nemam pojma ali sam se iskidala od smeha.

Ima neki vic.
Kaze:
Resavaju Mujo i Haso ukrstene reci.
Mujo: bolan Haso, znas li ti ime onog naucnika Volta?
Haso: Naravno, Dzontra!
??????????????????????:)

Naterali ste me :-) da prelistam (opet) i nas (srpski) pravopis i fonetiku fnanc. jezika (Ovde, u Kvebeku, sam studirao francuski jezik). Vazi li da se malo pohvalim: Najbolju ocenu sam imao bas iz fonetike: A+ (Tako mi je prof. zakljucio).
Ne hvatam za rec, ali ako ste mislili na francuski koji se govori u Prov. Kvebek, onda se ne moze reci da je to dijalek(a)t (Ovo "a" je nase nepostojano A). Ima nekih malih posebnosti u odnosu na internacionalni, ali nije dijalek(a)t.
Da ima razlike izmedju "zUstin" i "zIstin", evo jos jednog primera: Kako napraviti razliku u nasoj transkripciji kod imena JUSTINE i BRIGIT? Jesu li glasovno jednako vredni "U" kod Justine i "I" kod Brigitte?
Pozdrav i hvala sto ste mi priustili zadovoljstvo da se malo bavim i nasim jezikom. Nisam odavno iako mi je to struka (nastavnik srpskog i knjizevnosti).

gospodine Učo, treba ga samo znati. A ono kaže da glas o kojem je reč, a koji je u reči "Justine" predstavljen grafemom "u" (u medjunarodnoj transkripciji [y]) u srpskom jeziku treba transkribovati sa "i" a ne "u".

To što iz srpske transkripcije ne može biti jasno o kojem je francuskom glasu reč nije razlog da smišljate novo pravilo. Mnogo je drugih glasova francuskog (i drugih) jezika koji se u srpskom transkribuju sličnim, budući da identični ne postoje.

Da bi se izbegle nedoumice, lep je običaj (kojega se, nažalost, mnogi ne drže) da se u prvom pominjanju stranog imena/toponima u zagradi napiše u originalu.

Pravopis srpskohrvatskog jezika, Školsko izdanje, Matica srpska - Matica hrvatska, fototipsko izdanje 1989, str. 110 i 111.

Mada ako je francuski - službeni jezik sredine u kojoj živite ovakav problem pitanje je čitate li uopšte ćirilicu.

Aleksandar Duma umesto Dima (Dumas)?

Ne izgovaram ga ni DUma ni cisto DIma, vec izvorno (opisao sam malopre kako).
Ipak, ostajem i dalje kod tvrdnje da ne moze ZIstin. Mozda izgleda tvrdoglavo, ali nema argumenata (bar meni nisu prihvatljivi) za takav izgovor.
:-)

i da odbijate da transkribujete ime Dumas na srpski?

Žistin ne da može nego mora kao jedino ispravno.

Čuli ste za reči kao što su žipon (iz francuskog jupon) ili riš (iz francuskog ruche)? Kako je u njima transkribovano francusko [y]?

Ili Uber Vedrin umesto Iber Vedrin.

Učo, nadam se da Vam srpski ide bolje nego francuski. Ali mi je strepnja dublja od nade što reče Kalemar iz V.Drenove.

Jednostavnije objasnjeno, pa i prihvatljivije (Zustin)

da francusku reč prvo izgovorite onako kako bi je izgovorio Englez pa da onda taj izgovor transkribujete u svoj jezik.

Pravila postoje. Neki ih znaju, neki ne. Gospodin Uča na primer ne zna pravila ali voli da tvrdi da zna. I ne želi da nauči. I to sve nije problem, problem je što se predstavlja kompetentnim da podučava one koji ne moraju da znaju ali žele da saznaju.

Žistin dakle mora, nikako Žustin. Kao npr. Hugo koji se kod nas transkribuje kao Igo, ne Ugo.

Prezime Henin, primetićete, završava se slično kao i prezime glumca Žana Gabena (Jean Gabin). Izbegla bih dugačka objašnjenja zašto se "in" transkribuje kao "en", nadam se da će vam ova analogija pomoći da lakše upamtite.

Neko je ovde ustvrdio da je prihvatljivo i da se ovo prezime transkribuje kao Enan stoga što i mnogi Francuzi nazalno "e" izgovaraju kao nazalno "a". To nije dobra logika, i u našem govornom jeziku često ćete čuti da ljudi izostave "h" u rečima "oću", "oćeš"... ali ne bismo oprostili nepismenost novinaru koji bi takvo nešto učinio u svom tekstu.

Nakon studija, kompletno na francuskom u Louvain-La-Neuve-u, u Belgiji (valonski deo, gde se govori francuski), jedino sto mogu da kazem je da je prakticno nemoguce preko bloga "docarati" kako treba izgovarati Justine Henin-Hardenne. Vesna75 je blizu. Jedino resenje je, ako vam stvarno treba, pronaci snimak nekog meca koji je komentarisan na francuskom (ne bi trebalo biti tesko). Sugerisao bih sledeci video na YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=qTz_V3xbjEA gde odmah po pocetku drugog minuta videa komentator, Belgijanac, pravilno izgovara njeno ime i prezime. Inace, taj video je skinut sa "la deux", drugog kanala Belgijske nacionalne televizije na francuskom.

Ivane,

ništa ne treba dočaravati. To kako teniserkino ime izgovaraju stranci ne znači da ono tako zvuči i na nekom drugom jeziku a pogotovo ne da se tako transkribuje. Postoje pravila transkripcije i njih ne treba izmišljati nego samo naučiti.

U srpskohrvatskom (srpskom, hrvatskom, bosanskom, crnogorskom) mnoga imena različito zvuče nego u originalu.
Npr:
Vašington - Vošingtn
London - Landn
Pariz - Pari
Lisabon - Lišboa itd mogao bih ovako dugo nabrajati
Isto važi i za vlastita imena ljudi

Vladimir Putin - Vladjimir Putjin ili Pućin

važi i obrnuto

Beograd - Belgrade

itd

Dakle to što se nešto izgovara na određeni način nema veze sa time kako se to transkribuje (nekada i izgovara) u nekom drugom jeziku.

Gospodine Kusovac,

Ivan i ja samo dajemo komentar ili odgovor na "Kako se kod vas kaze..." To je tema Gospodina Milosa Saranovica. U "Belgique" se tako kaze.
Vase ime bi jedan Francuz ovako izgovorio: "SRDON KUZOVAK" bez sekunde razmisljanja....

Da ste mi zivi i zdravi, pozdrav iz Belgije, ili ako nastave sa laznim "secijalnim programima o cepanju" onda pozdrav iz Valonije - Walonie.

Srdjane,

vas stav je, koliko shvatam:

Cini mi se da je takav stav opasan, mozda je bolje reci nepromisljen, iz bar sledeca tri razloga:

1. Vas stav zvuci kao da se ta pravila ne mogu menjati niti dovoditi u pitanje. Mozda ovo nije mesto i vreme za takvu diskusiju, ali onda nije ni mesto ni vreme za povrsne komentare o apsolutnom karakteru pravila jednog jezika.

2. Mislim da nisam jedini citalac blogova na B92 koji govori prilicno dobro vise jezika, i koji je misljenja da Srpski jezik ima znacajne nedostatke kad je transkripcija u pitanju: Cinjenica da Pari zamenjuje Paris u srpskom jeziku dovodi do toga da automatska pretraga dokumenata bude teza i skuplja.

3. Koristiti elemente jednog stranog jezika u govoru, kao sto je to slucaj prilikom sportskih prenosa, zahteva postovanje tog jezika. Justine Henin-Hardenne jeste Belgijanka, i menjati zvuk tog imena je nekorektno, sta god rekao srpski pravopis. U konverzaciji promena izgovora govori puno o onome koji govori: (i) da beskompromisno primenjuje pravila jezika kojim se sluzi u tom trenutku; (ii) da nema postovanja za estetiku izvornog jezika (ovde mislim da francuski); (iii) da ne zeli da ga razumeju drugi koje su to ime culi u korektnom izgovoru; (iv) verovatno najgore: da ima nedostatak kritickog misljenja o jeziku kojim se sluzi.

Srpski jezik bi trebao slediti neke druge jezike regiona u tome da ne vrsi izmene prilikom transkripcije. Neka Paris ostane Paris, a neka onaj ko cita to ime bude dovoljno obrazovan da ga sto korektnije izgovori.

Potpno se Ivane slažem sa Vama, tim pre što nisam nikakav stručnjak za jezik nego samo osoba koja zbog posla koji radi gleda da se striktno drži pravila.

Pošto sam pre svega legalista (uh, kako je ta reč od 2000. isprofanisana, ali znamo valjda na šta mislim), ja se opredeljujem da se držim postojećih pravila. Stručnjacima ostavljam da donose nova.

Sve što ste napisali ja mislim. Upravo ste dotakli neke probleme kojima sam davno razbijao glavu. Ali ponavljam, dok ne bude drugog pravila ja se držim postojećeg.

Inače, u vezi sa tim, stalno dosađujem lingvistima sopstvenim dilemama itd. U javnom nastupu koristim istočnu varijantu srpskohrvatskog (ili srpski ako Vam draže) iako odlično vladam i zapadnom varijantom (hrvatskim). S tim u vezi ja uvek kada pišem imena navodim i fonetski i original u zagradi (što je inače obaveza ali je malo ko poštuje), koristim istočni/srpski standard iako je on suprotan nekim mojim uverenjima (evro/euro, glavni tužilac Karla del Ponte (Carla), ministar Ivana Dulić-Marković itd). To u vezi sa rodom sam pre nekih pola godine promenio /tužiteljka, ministarka/ od kako je to postala zvanična inicijativa koja je što se statusa tiče "u razmatranju" pa se dakle može koristiti do formalne odluke.

Znači ovde smo u situaciji da trendovi pritiskaju one koji donose standarde - ja u javnom poslu koji radim koristim isključivo standard, a u privatnoj korespodenciji itd ono što smatram boljim (euro, imena u originalu itd).

Pošto je Miloš, autor ovog bloga, ličnost koja pominjana sporna imena koristi javno moj stav je da bi trebalo da koristi zvaničnu transkripciju. A privatno kako hoće. Jer ako postupi tako - može u najgorem ispasti - on poštuje pravila koja nisu dobra. A ako postupi drugačije - ispašće da ne zna. To je nekako mene rukovodilo.

Dodatni problem je sporost, tromost, krutost itd Odeljenja za jezike SANU čiji je valjda deo taj odsek ili ta komisija za standardizaciju.

Ja kod stranih imena vidim jos jedan problem za koji nisam siguran da uopste postoji pravilo.
Znaci za svaki jezik postoje prilicno jasna transkripciona pravila i to je potpuno u redu.
Ali kako odrediti koji je jezik u pitanju?
Sta ako osoba dolazi iz zemlje u kojoj se govori vise jezika (zvanicno) koji imaju drugaciju transkripciju. Primera ima dosta, Svajcarska, Belgija, Kanada...
Ili hipoteticki, neko dolazi iz Brazila, a ima nemacko poreklo, jel se onda transkripcija radi u odnosu na portuglaski ili nemacki?
Kako se uopste u tom slucaju odredjuje izvorni jezik u odnosu na koji se radi transkripcija.
Ocigledan primer je upravo Rodzer Federer, kod koga je ipak dilema razresena sa engleskim Rodzer, ali sta sa manje poznatim slucajevima?

Srpski jezik je... kako se ono kaže? Fonetski? Ono, jedan glas, jedno slovo? Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano. Ako bismo pisali Paris, onda bismo i čitali Paris a ne Pariz ili Pari... Takođe, u srpskom jeziku nema naglaska na zadnjem slogu. Doduše, jezik je živa stvar koja se menja, ali dok god čitamo kako je napisano, transkripcija nam ne gine. Ali, slažem se da bi pravila transkripcije mogla i trebala da se menjaju sa vremenom, tako da bolje oslikavaju "original" strane reči.

...sto se mesam u diskusiju, ali ne bih se bas slozio sa vama. Pogotovo sa tvrdnjom da srpski jezik ima znacajne nedostatke kada je transkripcija u pitanju. Ako sam dobro razumeo, srpski jezik nije prilagodjen transkripcionim problemima? Ako to mislite, je li onda resenje menjati srpski jezik? Jezik je jednostavno takav kakav je, nama sluzi isto onako kao i svaki jezik govorniku tog jezika. Svaki jezik je sam po sebi cudo i iskljucivo ljudska odlika i kao takvog ga treba postovati. Ukoliko pokusavate da sugerisete da licna imena na stranom jeziku u izgovoru treba ostaviti u izvornom obliku mislim da gresite. To je jednostavno nepostovanje sopstvenog jezika, a sve se moze prilagoditi. Jedno je stvar postovanja stranog jezika u komunikaciji sa govornikom tog stranog jezika, a potpuno druga kada se nazivi, imena ili bilo sta sto potice iz stranog jezika koristi u komunikaciji sa govornikom vaseg maternjeg jezika. Tada se jednostavno radi prilagodjavanje uz pomoc onih sredstava koja vam vas sopstveni jezik dopusta. Preko toga se ne moze, ali ni ispod toga. Prema tome, Srdjan je pravilno rekao, pravila postoje i treba ih postovati takva kakva su, a sa vama se slazem da pravila nisu sveta krava u koju se ne dira. Treba ih menjati u onoj meri u kojoj mogu da se prilagode sto prirodnijem i pribliznijem izgovoru u maternjem jeziku nekog pojma iz stranog jezika u onoj meri u kojoj vam to vas jezik dozvoljava. I da me pogresno ne shvatite, nisam ja neki zagrizeni branilac maternjeg, srpskog jezika i cirilice, za postovanje sam i latinice i cirilice kao ravnopravnih pisama jer retko je bogatstvo da jedan narod ima dva pisma, mislim cak i unikat, no to je druga neka tema.

izgovara i piše London, Rim ili Beograd? Kako se u engleskom izgovara Pariz, Rim ili Beograd? Kako se u italijanskom izgovara London, Pariz ili Beograd?

Primera prilagodjenih izgovora i pisanja je mnogo i u drugim jezicima. Ne razumem čime vas toliko privlači ideja da ne samo srpskom, već i drugim jezicima namećete izvorni izgovor stranih imena. Kakav se to manjak respekta prema stranom jeziku izražava adaptiranjem izgovora vlastitih imena iz tog jezika? Ako uopšte sebi dozvolimo da analiziramo emotivnu poruku koju adaptirani izgovor/pisanje šalje, pre će biti da je reč o prihvatanju a nikako ne nepoštovanju.

u članku o ovoj teniserki odmah na početku nudi i zvučni fajl sa izgovorom njenog prezimena.

Wikipedia i zvanicno ne mogu nikako da stoje u istom kontekstu, posto na istoj nicega zvanicnog nema.
A sam taj snimljeni izgovor sa Wikipedije je prilicno diskutabilan jer se kod Enen lepo i jasno cuje 'H' na pocetku sto je krajnje sumnjivo (da ne kazem nemoguce), s obzirom na frankofonsko poreklo. Da ne pominjem da je i poslednji slog izgovoren kao e-, a ne kao ɛ̃, kako bi islo u frankofonskoj varijanti.

se u tom zvučnom fajlu ne izgovara, ali se izgovara takozvano nemo ili muklo "e" (koje u ovom položaju nije nimalo nemo), a koje vas je, ako ne umete da ga prepoznate, moglo navesti da ga pobrkate sa nekim drugim glasom.

Ne razumem dobro kako ste vi čuli poslednji slog iz onoga što ste napisali. Ako ste hteli da se poslužite medjunarodnom transkripcijom (koja se, da bi se izbegli nesporazumi, stavlja u uglaste zagrade), onda ste ustvrdili da je poslednji slog izgovoren kao zatvoreno e, umesto nazalno e, što jednostavno nije tačno. Ukoliko govorite francuski, vežbom biste mogli da izoštrite uho, ukoliko ne, neobično je da ste se osetili pozvanim da se na ovaj način oglasite.

Zbog jedne se stvari vaše javljanje ipak pokazalo korisnim. Upravo ste pokazali koliko je onima koji ne govore strani jezik (ili ga ne govore dovoljno dobro) iz kojega nam dolazi ime ili toponim beskorisno navodjenje izvornog izgovora, a vas je čak navelo da taj strani izgovor "čujete", a zapravo protumačite sasvim pogrešno.

A time ste pokazali i da postoji potreba za adaptacijom izgovora i pisanja, te do čega dovodi diletantski odnos prema ovom problemu.

Ja doduse nisam lingvista, a ni francuski mi nije maternji, a verovatno sam i diletant ko sto rekoste u poslednjoj recenici, i ne govorim dovoljno dobro dati strani jezik da bih nekome mogao da delim savete, ali ima jedna druga stvar, a to je pitanje sluha. E pa za analizu zvuka nije potreban sluh :).
A evo i vas da naucim posto to ocigledno ne znate.
Dati zapis je u tzv. ogg formatu. Otvorite ga u nekom programu za obradu zvuka tipa Sound Forge. Pogledate u periodu izmedju 1.2 i 1.225 sekundi i videcete da postoji mali pik od oko 10% ili ako se normalizuje skoro 25% maksimalne amplitude. E taj pik vam je slovo "H". A to ce vam reci svako ko se iole razume u obradu zvuka cak i pre nego sto odradi FFT datog odsecka.
Sto se tice zavrsnog nazala, ako pogledate odsecak izmedju 1.67 sekundi i kraja i odradite FFT, videcete da ne postoji neka dominantna frekvencija koja je karakteristicna za nazalne zvukove (a da je u cujnom opsegu), tako da se sa velikom sigurnoscu moze tvrditi da je 'e' kojim se zavrsava zapis nenazalno.

A sto se sluha i vezbe tice, neko moze ceo zivot da vezba pa da ipak ne moze npr. da razlikuje malu od velike sekunde (a kamoli nesto suptilnije), tako da ja bas ne bih bio tako smeo u pojedinim izjavama.

Ja i dalje tvrdim da je vazno da znamo o kome ili o cemu se radi.
Neki jezik mozete uciti od malih nogu, ali, slozice te se, da ce vas "domacini" uvek prepoznavati po akcentu, nacinu izgovora pojedinih glasova i sl.

"Idemo dalje"

Можда је ипак најјачи био Јордан Ивановић, кад је енглеског фудбалера Пола Инса звао "Инце" :)

Zajednicko im je to sto pokazuju opstu nezainteresovanost autora ovakvih bisera za sport.

Ima puno primera ljudi koji su zalutali u sportsko novinarstvo tako sto su bili neciji zemljaci ili zasluzni clanovi OO SKJ.

Dakle, neznanje engleskog ili cak i nepismenost je jedno ali nepripremljenost i nezainteresovanost je sasvim drugo i mnogo teze oprostivo.

Eto, poznajem stotine, ma
hiljade ljudi koji su znali i ko je ( i kako izgleda ) Pol Ins a posebno Juing a ljudi kojima je to posao... ne znaju i ne zanima ih.

E zbog njih je transkripcija neophodna. Da procitaju, ako vec ne znaju.

P.S. Neko je spomenuo Kovinjala i Jana Harta. Pa postoji teorijska mogucnost da se cita Harti, posto se pise Harte. Nije NK najgori.

Шта је пусти Лондон наспрам Сплита града... :)

Keln i jeste postojbina kolonjske vode :). Cuvena 4711 eau de Cologne.

Čak i da je tako - ono što zovete "nemačkim u" tj u sa umlautom tj ü se u srpskohrvatskom (srpskom, hrvatskom, bosanskom, crnogorskom) čita kao i.

Günter Grass je Ginter Gras i još ne čuh da neko kaže Gunter Gras.

München je Minhen ili u delovima Hercegovine i CG Minken, ali još ne čuh da je taj grad Munhen.

Ovaj primer je bolji zbog sledećeg: Ime tog grada na lokalnom, bavarskom nemačkom zvuči otprilike Munšn, ali je to daleko od standarda baš kao što prezime pomenute teniserke možda u njenom selu zaista izgovaraju tako kako ste naveli, ali ni to nema veze sa standardom. Da bude lakše ako ovo nije jasno: recimo ime Milorad u srednjem Pomoravlju izgovaraju Milórad, ali to nije standard niti znači da tako treba izgovarati ime Milorad.

Ako i dalje ne verujete da se ü čita kao i poslušajte nemačku himnu "Deutschland, Deutschland über alles". Evo je ovde.

Prvo za korisnika gore(ne secam se pod kojim nickom)u reci dijalek(A?!)t nema nepostojanog A i ne znam odakle vam to jer je rec u nominativu dijalekt,dakle bez A...

Drugo mislim da je bolje pisati pravilno iz postovanja,a bas i da ne bi doslo do ovakvih zackoljica,jer ljudi nauce onako kako naviknu i onda ce u ovoj zemlji "nesrecni" Figo zauvek ostati Luis(citaj kako je napisano)...

Jos jedna stvar koja jako nervira osim slova koja se pogresno izgovaaraju su i akcenti,pa svacije ime zvuci bas onako kao kada bi ga Srbi u svom jeziku imali...

Sto se tice analogije koju je neko naveo gore,a u vezi sa recju zipon,mislim da nije isto,jer zipon nije vlastito ime pa ga mozemo zvati kako hocemo,ali mislim da ipak nije lepo zivim ljudima naruzivati imena...

Toliko za sada,
pozdrav svima...

Dvojica iz cuvenog KO klana(ostali su Dusko, Nedeljko, Mirko...), Zvonko Mihajlovski i Milojko Pantic, najcuveniji su po citanju prezimena igraca.Ne samo sto je Milojko redovno gresio koji je igrac u pitanju(za Mijatovica Savicevic, a za Jugovica Mihajlovic...), nego je uspeo da za dva Holandjana Davids-a i De Bur-a kaze Dejvids i Van den Bur.Zvonko je imao provale tipa Podborski(za Poborskog), pa Konsesisao i Konseisisao(naravno igrac je Konseisao)...Kovinjalo je fudbalera Lidsa koji se prezivao Hart, citao Harti, valjda zato sto se pise Harte.Ipak, niko nije toliko odvalio kao onaj cuveni mutavac sa bivse BK Bojan, ne secam se prezimena.Elem, covek je bez problema Kobi Brajanta zvao Brijant!

A tek pok. Vladanko Stojaković, što je MekManamana zvao "MekManamanaman" :)

nego Prčić. Prezime nije izmisljeno (kaze mi supruga kojoj je on predavao na fakultetu). Kupicemo recnik, cim pre.

...prilično sam skoro izašao sa fakulteta i jos "priličnije" :-) sam siguran da je Prćić, barem je meni tako stajalo u indeksu i svim profesorovim radovima koje sam čitao. A zašto bi bilo pa izmišljeno prezime? Ne razumem baš tu opasku...Čovek se jednostavno tako zove.

evo uostalom link

http://www.lopare.net/forum/archive/index.php/t-147.html

ma evo i pravi link

www.ff.ns.ac.yu pa onda na struktura, anglistika, zaposleni. Tu lepo piše kako se čovek zove.

I mala ispravka, puno ime rečnika je

"Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena" i to je drugo izdanje.

prihvatam objasnjenje, kao i korekciju (moja supruga je relativno davno izasla iz klupe istog fakulteta, ali se g. Prćića rado seca, tada je bio asistent).
Sto se tice prezimena, ima ih raznih, nas jezik i tradicija ovog juznoslovenskog podneblja veoma su bogati.
Tako, npr. nalazimo razne varijetete (verovatno, u ovim slucajevima, ličke- poznata je "anegdota o nastanku ličkih prezimena"):
Prcać
Prce
Prcela
Prcović
Prčetić
Prčić
Prčković
Prćić
itd. (izvor: 011 Beograd Telefonski imenik "Bele strane", Telekom Srbija, 2005.)

Pitanje:
Kako li se stranci snalaze u izgovaranju nasih, npr. ovakvih i slicnih prezimena?

Jos jednom, hvala na preporuci za recnik.

...profesora Prcica se svi rado secamo kad izadjemo sa fakulteta, ali na zalost niko nema dovoljno razboritosti da zaista i pohadja njegova predavanja (guilty as charged). Na svu srecu postoje skripte sa tih istih predavanja pa ih cesto konsultujem kada imam neku nedoumicu.

Za prezime cu samo reci da nam je uvek bilo i ostalo smesno, ali ne na los nacin, jednostavno je vrlo unikatna kombinacija imena i prezimena, ni manje ni vise od toga.

Evo ovako, imao sam prilicno kontakta sa strancima i mogu da kazem da se recimo velika vecina njih, barem onih sa kojima sam JA dolazio u kontakt, trudi da usvoji izvorni izgovor imena sto je naravno i jedino ispravno. I mi to isto radimo i ucimo kako se koje ime izgovara. Tu se onda naravno suocavaju sa istim problemima kao i mi. Nepostojanje odredjenih fonema u njihovom jeziku, a koje postoje u nasem. To je naravno na prvom mestu nase slovo LJ. Definitivno sam utvrdio da je svim strancima sa kojima sam dolazio u kontak, ovo slovo najteze za izgovor. Iz nekog razloga problem je i slovo Ž iako je ono prilicno cesto u svetskim jezicima. Dalje naravno idu Č, Ć, Dž, Đ. No, bitno je da pokušavaju da se izbore sa izvornim izgovorom najbolje sto mogu i to je i jedini ispravan put.

Nema na cemu, nadam se da cete uspeti da pronadjete recnik.

tvrdi da nije ni Prčić nego Prćić (dvaput "meko ć", što bi rekli Bosanci).

Moto ovog priručnika je: Ne čitaj kako hoćeš, ne piši kako ti odgovara!

Moto je upravo u njegovom stilu :-)

koliko vi to jezika govorite kada, kako tvrdite, "izgovarate izvorno".
A ako ne govorite baš sve jezike koji se govore na ovoj planeti, šta radite sa imenima i toponimima iz jezika kojima ne vladate? Da li njih bar prilagodjavate izgovoru svoga jezika, a u pisanju transkribujete? Ako to radite, kojih se pravila pridržavate, ili to radite po svome nahodjenju?

Da li pišete u originalu i imena iz jezika koji se ne služe latinicom ili našom ćirilicom?

Pretpostavljam da ste ipak hteli da kažete da u originalu izgovarate imena iz stranih jezika koje govorite, ali šta je onda sa ostalim jezicima?

Pravila transkripcije postoje upravo zbog onih jezika koje ne govorimo, čije glasove ne umemo da izgovorimo, i nema ni potrebe da se trudimo da ih učimo samo zato da bismo strana imena izgovarali u originalu.

Možemo se sa opravdanošću tih pravila slagati ili ne slagati, ali ih ne smemo menjati po sopstvenom nahodjenju jer to onda vodi u haos. Haos već imamo i iz njega pokušavamo da se iskobeljamo.

Najzad, izgovaranje stranih reči u originalu govor čini neprirodnim, što se sasvim uspešno izbegava prilagodjenim izgovorom i transkripcijom. Ono, jeste da će nam to uskratiti priliku da, onako uzgred, prosipamo pustu pamet i sagovornike dovedemo u nepriliku jer ne samo što neće umeti da ponove strano ime onako kako smo ga mi izgovorili, već možda neće ni razumeti da je reč bila o imenu i kojem. Pri tome se zaboravlja da će nas naprotiv, baš poznavanje pravila i pravilna upotreba prilagodjenog izgovora/pisanja stranih imena legitimisati pismenim na svome jeziku. Malo li je?

...stvarno ne bih imao ni reci vise da dodam. Lepo, precizno, sazeto i sto je najvaznije, potpuno tacno.

Hvala

Pa, moram da kazem da nije bas ni Krujf, a naravno ni Krojf koje se cesto cuje u srpskom, jer se ovde radi o specificnom holandskom glasu kome najslicnije zvuci nase napisano KraJf, gde ovo J u stvari biva izgovoreno najslicnije nemackom U sa umlautom. Isti izgovor vazi i za holandske reci 'huis' (kuca) ili 'ui' (crni luk) ili 'uil' (sova) i uspeti ovaj glas izgovoriti na pravi nacin, uvek predstavlja problem za ljude kojima je srpski maternji jezik.

a kasirka iznad čijeg radnog mesta piše KASIRICA me pita kada sam došao na kasu: "dobar li je taj Vorčester (Vuster) sos"?
Dobar, dobar...

...i sam sam se to vise puta zapitao, ima li B92, koja pretenduje da postavlja standarde kvaliteta, lektora koji bi pregledao te tekstove??? Ja razumem da je mozda najbitnije u svemu vest objaviti na vreme, ali ipak se treba zamisliti da li se neka steta nanosi kada se vest prenosi u negramatickoj formi relativno sirokom auditorijumu?

Velika i bitna preporuka, izbegavajte da koristite pozajmljenice u sto vecoj meri. One koje su se odomacile u jeziku je uredu, ali direktno transkripciono prenositi reci iz stranog jezika, a samo ih na morfoloskom nivou prilagodjavati sopstvenom jeziku, je tesko nepostovanje sopstvene kulture izrazavanja!

Pisati imena u originalu je moguće, ali kako TV komentatori da ih izgovaraju? Uostalom, neki još nisu savladali korišćenje SR tastature u Windows-u a sad treba da koriste i ES, DE, FR i ostale kodne rasporede?