Pronađite razliku

em mnogo manji porezi, em sve nam je na raspolaganju....

kako ja vidim stvari i srbija, htela, ne htela, ide ka tome. Sto se tice skandala u javnom zivotu o kojima Jelena prica:

U vezi taxiste odgovor je da, ako si iz istocne Evrope ili, ne daj Boze, Afrike. Desavaju se i mnogo gore stvari (onaj jadan Brazilac glavom plati malo tamniju boju svoje koze).

Da li ima korupcije? Da, na svim nivoima, samo se o tome politely cuti (recimo, prosle godine je dokazano da je muz ministarke jedne EU zemlje primio mito od oko £400K od PM-a jedne juznoevropske drzave, takodje clanice EU, i nikom nista. Solicitori sve sredili.) Pogledajte index korumpiranosti jedne Belgije, na primer.

Pevaljki sa stokovima oruzja verovatno nema, ali ima sprege show businessa i krupnog kriminala (uglavnom narkotici, pranje love, prostitucija)- i to samo onako.

Zar George W, i sve sto se oko njega desava nije, zapravo, jedan veliki skandal?

dok ti o visokoj politici ja o:
-susilica za rublje
-garbage compressor
-concierge services in my apt complex
-drive through
-dignes zajam za $30 ili $300K za 5 min popunivsi zahtev preko interenta
-on-line banking, shopping, bill paying
-90-day return policy
-super stores
-whole foods, body shop, Loft
-autoputevi, kojima mozes do texasa ako hoces
-gift cards
-cash is king, consumer has cash, by transitive property, consumer is king

itajrad....the little things...Get it?

Tako i ja. A onda mastam kako cu otici na pecanje :)

nema pecanja?

Ima, al nije drive-through, online i nema return policy :)

zamisljajuci drive-through pecanje :))))

onako, stanes u red, onda na prvom salteru daju ti stap. na sledecem salteru gurnes stap kroz prozorce i cekas da se nesto upeca. onda na sledecem salteru gurnes ribu gde ti je ociste. onda na sledecem salteru das im ribu da je ispeku. i na poslednjem salteru podignes chips, da ide uz fish....

U muskoj varijanti sve to a dok zena vozi kola nogama, duva u nokte leve ruke da osusi lak, gleda u ono malo ogledalce gore i desnom rukom sredjuje sminku (moze i mobilni ko violina, izmedju uveta i ramena)

su kraljice za to :))

sto me podseti da dodam na onaj moj spisak:

-auta sa automatskim menjacem....kako sam samo to zaboravila!

I to je prednost?! Za koga? Za penzose?

nsarski, for me....

once i tried, i wouldn't go back...ever....

njih prave samo shiftase :)

ok, maybe i'd reconsider...za porsche..... ;)

na primer, na zalost retko ima "manuel" (XJS je mozda imao 50 na 1000 proizvedenih) i to mislim nikada u zadnjih 15 godina.

Tesko je naviknuti se na voznju bez menjaca, doduse.

A Porshe ovde retko voze ljudi "sa stilom". Cudno kako u raznim zemljama razni profili voze razlicita kola.
Kad sam zivela u BG Mercedes je bio stilski nedopustiv, tacno ono sto je ovde BMW. Mala sportska voze kic zenice i razmazeni tinejdzeri kao i poneki "ficfiric". U Italiji su mali sportski vrlo "muzevni". Muskarci koji drze do sebe u Engleskoj nikada nece biti vidjeni u tako necemu i voze razne vrste standardnih salonskih kola. Itd .. itd.

Ovo se nekako i odnosi na Jeleninu prvobitnu temu.
Dakle, sve je svuda isto, pa malo drugacije.

Olga

kao i razni smartici - sto kompaktnije, to sladje.
Po gradu pogotovo.

Imamo muskarce i imamo muskarce :)
Za Porse uopste neznam.
Ali, neka od anketa Top Gear je proglasila 911 najboljim kolima ikad. I to nikoga nije iznenadilo. Nekim muskarcima su jos potrebani samo prijateljica i novcanik, a nekima je dovoljan i mid-life :)

ja bih, na primer, vozila jedino kad bih imala auto sa automatskim menjačem. Ovako, nema šanse.

sto se sam paralelno parkira ;)

ja inace majstor u paralelnom, mislim svako ko je prakirao u nyc, postane majstor, vrlo brzo, ali mi super da tako nesto ima....

evo primer koji govori o tome kako nemamo pojma šta su naša prava, a vezan je baš za parkiranje. Celo, lepo, parking mesto. Moja draga drugarca, kojoj ja nikada ne bih dala vozačku iako ni sama ne znam da vozim, kaže meni - Idi zovi pandura da nas uparkira. I ja očajna, šta ću, zovem ga. On dođe uparkira nas i kaže drugarci - Sad ću ti oduzeti dozvolu. Mi se tu smeškamo i on ode. A drugarca kaže - Sram ga bilo, pa njegova je dužnost da pomogne građanki u nevolji :))) Ha, smejala sam joj se celo veče.

skroz nista licno, i ovo mnogo vise govori o meni, nego tvojoj drugarici, ali kada vidim zenu koja ne zna da paralelno parkira tukla bi je, majke mi.

i onda joj treba muskarac da je uparkira!!! mislim, i onda emancipacija...stvarno...mene bi bilo sramota....

znam mnogo ljudi koji auto koriste kao nuzno zlo. Ja volim da vozim, i volim menjac. Stvar navike i, naravno, licnog ukusa. Nego malo tease-a za Brook nece skoditi :)))

bumper to bumper traffic? pa ono stani kreni....tu je automatic skroz koristan. e onda stvarno mozes da multitaskujes....

ja stanujem na 5 min voznje od posla. Nikad guzva.

vidis....you don't know troubles i've seen.....hehe

Moj drug (Prigrevica City) imao komsiju koji je cesto polemike zavrsavao recima "eto vidis" (cista asocijacija; nikakve insinuacije :) mnogo pre nego sto je logika ostavljala prostor za to. I tako moj drug to tiho prepeva u zezanje (ali bez otkrivanja karata) tako sto je u svakoj diskusiji sa komsijom pocinjao da kontrira, bez obzira sta je stvarno mislio. I tako mi dobismo jednu novu foru za zezanje (naravno, upraznjavati samo na dobrim prijateljima i kada smo sigurni da im ne tracimo vreme)

circular logic. uvek umrem od smeha (osim ako se taj sto je primenjuje uopste ne sali)

inace stephen colbert je majstor za to, ako ga gledas....

Nazalost ne gledam. Mi imamo previse kanala pa u prilici da gledam gluposti ja i gledam gluposti. Ali brzo zaspim :) (ima u mozgu jedan region koji kako sve vise i vise konzumiramo alkohol, koji usporava rad mozga, u jednom trenutku nam iskljuci svest i tako nas spasi od potencijalne opasnosti da nam prestane raditi region koji nam kontrolise kriticne zivotne funkcije).
E, izgleda da mene taj region donekle, al samo donekle, stiti od mog iracionalnog TV ukusa :)

...ko je ovde protiv BMW-a i manuelnih menjaca???!!!!:))))

Nemam ništa protiv BMW-a, a pogotovo zato što se ništa ne razumem.
Protiv menjača imam protiv isto zato što se ništa ne razumem.
:))

Biciklista

pa ti se nista ne razumes u dva velika zadovoljstva,
pa cemo to morati da popravimo:)))
A da volim bajs-volim!

metafora?

da li je metafora ili igra reči ili ko zna šta li je... Kako ti se najviše sviđa tako neka bude, je li tako Angie, može tako? Mislim, ja ću bar da shvatim onako kako mi se najviše dopada.

ne znam na sta tacno mislis:))), al' nije.

koliko je kod vas sati? I ja blesava zaludi me to kao ima ljudi na blogu iako je jutro tri sata a onda se setim pa to ili su Amerikanci ili isterivači pravde. Odoh, ciao...

da je voziti bendzolikog stvarno spesl,(ma kako to seljacki zvucalo-vozala sam ja i svasta drugo i u principu mi je bilo vazno da me preveze-pored toga sto volim da mi je noga na desnoj papucici:)))).
A za ovo drugo, meni je automatik k'o zezanje, kao oni automobilcici u zabavnom parku, nema nikakve akcije, ne pratis zvuk masine, dok ubrzavas, pa ucestvujes u prenosu, nema nikave kompatibilnosti izmedju tebe & ljubimca.
A za bajs, najbukvalnije-odvozala sam takvu kilomerazu, da bi mi i Marko Pantani (ili Eddy Merckx) pozavideo, sto po gradu-dok me vozaci buseva jure, kako bi me sterali na bankinu, sto po putevima i otvorenom.

svoj manikir/pedikir rade iskljucivo u salonima, znaci - duvanje iskljuceno.
Ali sminkanje po tandrkavom subway-u je redovna pojava, kao i jelo. Najveci horor: kada stavljaju maskaru + kada se jede chinese ili sl. kuvano, zacinjeno.

nisi mnogo bila van city-ja?

Bila, Brooklyn, i brzo se vratila.
Ja sam dala NY CITY varijantu, sa sve salonom i vozovima, za razliku od tvoje i Milanove suburban varijante u kolima, if you'll allow.
Tako da je, pretpostavljam, trebalo reci NYC-zene, umesto generalnog Amerikanke.
Uglavnom za svaki fenomen postoji i kontra-fenomen.
A ja sam okruzena ljudima koji vrlo retko imaju kola, jer zive u gradu koji, kao sto i sama znas, je hell za voznju i parking.

Ta NYC varijanta je slicna kao u Londonu.
A sto se tice hrane - ja ne jedem u metrou, samo citam ili samo sedim (bez razmisljanja), ali cim kao familija krenemo na put kolima eto nas ko oni Pavlovljevi kučići :).

kad smo isli na more, nekoliko puta cak i busom/vozom: sendvici, keksi i cokoladice su se otvarali odmah po izlasku iz Bgda, a ceste su bile scene u kojima ljudi bez problema i pardona i peceno pile cerece, uz paradajz, papriku i hleb.
Ne jedem nikada u gradskom prevozu, odvratno mi je kad ljudi to rade (i zbog mene i zbog njih, mislim, kako mogu u prepunom vozu?!), i ja ili citam, ili slusam muziku i posmatram ljude oko sebe, mada me cesto gradska voznja uspavljuje, pa uglavnom zevam i dremam.
Neki moji prijatelji su, medjutim, fakultete zavrsili uceci u prevozu.

A sve okolo, naravno, Diznilend aranzman i poznati akordi "It's a small world..."

and the rides, too :))

je jeste sustinska razlika sa gledista obicnog coveka. Ali, da budem devil's advocate, koliko je tih stvari koje nedostaju sa spiska posledica izolacije Srbije a koliko neke greske u kodu?
Ipak, nadam se da ce i to postati deo srpskih normi (neke od stvari sa spiska polako to vec postaju).

bas polako....a zivot prolazi....

smo valjda svi ovde gde smo (uglavnom van Srbije). Najvise iz razloga sto hoces bolje, dok jos mozes...

Da, da, i sve to ide niz onu "arrow of time", od mladjih ka starijima.

Yes, Brook, prodje

ali zar nije tako skoro svuda?
Najveca razlika, po meni, izmedju Srbije i ostatka sveta, je uredjenost drzave i pravnog sistema, posebno u slucaju pojedinca koji mirno, gradjanski posteno vodi svoj zivot, radi i placa porez i dazbine, a nema, realno, nikakvu zastitu i sigrunost, ako se nekom prohte da vezba svoju bahatost i moc.
Mislim da se, realno, sve menja na bolje, mnoge stvari su uredjenije, a bogami i tetkice u radnjama su pristojnije (i sve vise su zamenjene raspolozenim mladim ljudima), tako da se i mesto potrosaca priblizava onom koje ima u zapadnim zemljama i njihovim trzisnim ekonomijama.

A korupcije ima svuda gde su veliki ulozi u pitanju.

da se razumemo: ja se samo ne slazem da se ekstremi porede sa normama. Slazem se je da je CH/EU/USA norma visa od SRB (nisam tolika budala i licemer da tvrdim suprotno), nego isto tako kazem da je sustinska razlika izmedju tih normi ipak manja nego sto se to na prvi pogled cini. Samo je o tome rec.

upravo iz razloga sto se zlocin mnogo cesce (da uzmemo, ipak, u obzir slucajeve zataskavanja na zapadu, pa da ne kazemo uvek) kaznjava u uredjenim drzavama. U Srbiji i dalje mnogo toga moze da prodje, u US bas i ne. Transparentnost i odgovornost su mnogo vise na ceni, odnosno su a requirement.

Da li si ti lud ili nas pravis ludima?

Ubila policija Brazilca u Londonu. Ceo svet bruji o tome.

Srpska policija radi sta sve radi - mogli bismo ceo blog o tome - niko ne kaze nista.

I tako dalje i tako dalje. Da li ti mislis da je kriminal moguce suzbiti da uopste ne postoji? Razocaracu te, ali to je nemoguce. Moguce ga je samo svesti na meru da ne ugrozava drustvo. U Srbiji je kriminal, a nazalost i mnogo drugih drustveno neprihvatljivih pojava na tolikom nivou da odavno ugrozava postojanje samog drustva.

Mozes reci da je razlika samo kvantitativna, ali kada kvantitet predje neku granicu onda se pretvara u kvalitet. Dakle, tvoje sporadicno nabrajanje losih primera sa Zapada su besmislen argument. Mnogo bolji argument bi bio kada bi naveo negativnu pojavu na koje drustvo nije uspelo da da adekvatan odgovor. Na primer, zapocinjanje rata u Iraku bez protesta "sire drustvene zajednice". Medjutim ni ovaj konkretan primer nije dobar, jer je upravo Srbija ta gde je izazivanje ratova proslo bez sire kritike, a ne SAD kao sto bi moglo da se pomisli.

Svako je drustvo lose. Ni Zapad ne valja. Ali je sigurno zdravije drustvo nego Srbija.

...eh da je samo Svica, ma dodji ti kod Svabe pa da vidis paradu krimosa, itd. Mada moram priznati, taksisti su uljudniji, ali opet ima i izuzetaka. Mislim da Jelena malkice ipak idealizuje ono preko grane a dosta sputava ono u Srbiji, navodeci ekstreme kao opsti princip za sve.

zbunjena sam. Stalno se priča o tome da je Srbija crna rupa, da sve treba da se menja, da ništa ne valja. A onda koji god konkretan problem da se spomene dobijem odgovor da nigde nije bolje. Da li to znači da treba da pričamo o globalno potrebnim promenama? Ili znači da moramo postavljati nemoguće ciljeve da bi se generalno život menjao na bolje? Ili sve zavisi od toga šta pojedinac želi? Ili..? Šta to sve znači?
Ništa ja ne idealizujem i ne sputavam. Samo postavljam pitanja.

taman posla da se ostavi sve kao sto je sada. Samo treba ukapirati da postoje neki nacini na koji drustva funkcionisu i cinjenica je da svako drustvo, ma kako razvijeno, ima svoje Grandove, Mitrovice, Kurire i sta jos ne. Eliminacija tog djubreta ne moze biti pokretac jer ce ono uvek biti u ovoj ili onoj formu tu. To ne moze biti osnova za pokretanje necega. Ono o cemu prica Brookily, zastita potrosaca, i Stevie, transparentnost i odgovornost, e to su neke stvari koje se objektivno mogu, relativno brzo, primeniti.

Ja sam se bas raskokodakao (i to bez ikakve potrebe) i sad bih, ako ne zameras, da zacutim. Pozdrav

a kod nas (ili bar na blogu b92) se svi zakacili bas za ono nevazno, umesto za sustinsko....

Neka si se raskokodakao. Želim da čujem do kraja. Nisam ja navodila primere samo granda, nego i nekih drugih ozbiljnijih problema, izvršavanja zakona, zločinačke prošlosti, pa životnih sitnica, svesti budalaste prodavačice koja umesto da prodaje jabuke ima filozofiju koju agresivno prodaje. Za nas koji nismo živeli u inostranstvu je vaše mišljenje, draga dijasporo, važno, čini mi se.

insistiras, :) (tesko konja u vodu naterati). Mislim da je osnovni problem taj sveopsti neprofesionalizam. Ljudi kod nas ili ne znaju svoj posao ili nisu svesni sta im je posao. Dramaturzi/glumci hoce da vladaju, profesori hoce da upravljaju, soferi/magacioneri/zubari/psihijatri da ratuju, advokati se bave svime osim pravom, politicari bez ikakvih programa vladaju godinama (meni, na primer, ni dan danas nije jasno koja je bila politicka platforma jednog Milosevica. Sta mu je bio cilj?)- jedan sveopsti kupleraj u kome se ne zna ko koga i u kome je svako sa svakim. Toga ovde nema i to je onaj sindrom koji prepoznajes kad cujes da prosecan Englez/Nemac/Francuz nema pojma ko mu je ministar inostranih poslova ili odbrane. Kad bi ta zena s pijace shvatila da njen zivot zavisi od svake jabuke koju proda, celu svoju akciju bi usmerila bas u pravcu ubedjivanja tebe da je to najbolja jabuka na svetu i ne bi joj palo na pamet da lupeta o caru Dusanu, Srbiji, Kosovu i ostalim svetskim problemima.

da ljudi nemaju svest da nisu oni jedini na svetu. ono, ljudima ne pada na pamet da nisu oni jedini koji koriste ulicu, kada bacaju djubre po istoj. ili, da kada zagrade pola zajednickog hodnika u zgradi, da bi prosirili svoju dnevnu sobu, da to nije njihovo, i taj hodnik i drugi koriste. i tako bi mogla da nabrajam primere do sutra...osnovna pristojnost prema drugima definitivno fali.

visak samozivosti je prisutan svuda po balkanu.

da vam kazem. meni je zlatibor nekako po ukusu.
zlatiboreeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee
siri svoje graneeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee
i prihvati mlade partizaaaaaaaaaaaaaaneeeeeeeeeeeeeeeeeee
svakooooooooooooooooj majciiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
trebaaaaaaaaaaaa da je dikaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
koja ima kod tita vojnikaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
e kako jke meni bilo '62 kad sam sluzio vojsku u zenici...
to je bilo vreme i mesto...
kakav cirih, kakav london , kakav bec...

a sad zamislite da se rođena sestra iste osobe jako dobro snašla, ne pada joj na pamet da se vraća, neće ni da govori srpski više.

zavisi mozda i od tipa licnosti kako se ko snadje... ja sam imao gomilu studenata koji su prosli jako lose jer su bili skromini i nenapadni ili neznam, nekakako nesnalazljivi, a nekolicina ih je uspela veoma dobro, jer su pre svega bili uvek vrlo fokusirani samo na jedan cilj: da oni licno uspeju. u poslednjih 16 godina hiljade je mojih kolega zbrisalo na razner strane sveta, ma stotine hiljada ustvari... oni koji su uspeli i prilagodili se skroz stvarno su odbacili i srpski i oni ne gledaju b92.net sajtove, ne interesuje ih nista sto se zbiva kod nas... ali se meni takvi nekako cine manje bogatim duhom... ne mozes ti da iseces svoj koren i slike iz detinjstva i da predjes spontano na Tommy majonez i reciklazu svega i svacega, kao da si to oduvek radio... nije prirodno... deca, te druge generacije, ovi moji klinci i drugi klinci, koji rastu i druze se sa raznom drugom decom, oni ce biti drugaciji i za njih ce poreklo biti samo jedna od prica iz detinjstva, nista bitno. njihova je kuca ovde, a kad odemo u kanade ili nnove zelende, bice im kuca tamo... ali mi odrasli... tja... muka je to, nit tamo nit ovde...
ali da je cistije, sredjenije, organozovanije ovde na zapadu, jeste. ali je isto tako malodusnije, manje siroko, retki su ljudi koji ce otici na alternativnu pozorisnu predstavu, procitati neku knjigu koja nije u posti obelezena kao "bestseler", i uopste ...
ma neznam ni ja...
sa srecom svakome...
najbolje bi bilo da u Srbiji krene na bolje pa da se svi lepo vratimo, da pocnemo nekako ispocetka, ja bih odmah krenuo kad bih mogao d averujem da cemo sad evo da izbacimo sve, sav namestaj, lom, krs, okrecimo i krenemo ispocetka, da se resetujemo i instaliramo sve legalne programe, sve lege artis, nista na mufte i nista preko sverca... eh kad bi samo moglo...

to masovna pojava, skroz. sve puca od kulture...

Rodione.
Stvarno.

I deca i zena i sve ovo u Svajcarskoj. Verujem da si imao veliku nadu kad si kretao u nju a verujem da neces u nju svracati kad jednom iz nje odes. Interesantno mi je da neko ode u inostranstvo sa sve porodicom. Ja se ne bih time ni nasalio, a ne uradio. Zato svaka cast. Stvarno- stvarno.
Ima dosta istine u svemu tome sto si rekao. Poznate mi istine.
Nemam vise neke prijatelje koje sam nekada imao. A otisli su TAMO negde i sad, ne znaju vise maternji jezik. Meni je to dovoljno da ih ne mogu smatrati prijateljima, jer cim se mi ne razumemo u startu, rec kamarad, rec, friend, meni ne znaci sto i prijatelj. Imao sam tako jednog prijatelja, dugo vremena a onda je svratio u Svedsku, zamalo se ozenio, Srpkinjom koja je vec imala svedsko drzavljanstvo, ali uspeo je pre zenidbe da dobije njihovo drzavljanstvo pa je odbacio zenidbu i eto, usleio se na kvarno i postao Svedjanin. Kako sve, stvarno ne znam, ali to licemerno "shmizla" postajanje svedjaninom sa tako mnogo mrznje prema sopstvenom narodu, mi je potom postalo nestvarno odvratno. No ostalo bi na tome, da se nije javio posle deset godina...hoce neki posao da radimo zajedno, ali da on bude glavna faca...naime...smatra sebe strucnjakom, iako to nije. Ovde nije ni srednju zavrsio. Ne vraca se u zemlju. Ne zanima ga Srbija. Nekako kao da vodi licni rat protiv Varvarizma. A znam i druge slucajeve. Mogu da razumem da je tamo tesko ali ne mogu da razumem da se ljudi, nasi ljudi tamo, tako Opredele da prezru sopstveno poreklo. To je Njegos nazvao Poturicama. Dakle to bi bio termin, poturciti se, pogermaniti se, posvediti se... posvajcariti se. Kao da je to moguce?

gledano iz perspektive "pravog" zapada, za svakodnevni zivot meni slovenija skoro isto ko srbija (na bas, ali relativno, tu je negde...)

ne znam kako bi amerikanci reagovali na sloveniju, ali znam da nemci slabo primecuju razliku izmedju nemacke i slovenije. neki dan sam bas razgovarala sa jednim prijateljem o novim clanicama eu i njegovo je misljenje da je slovenija jedina koja se ne razlikuje od starih, a ostale ceka jos dug put.

bas sam razmisljala kako da najjasnije kazem sta ja vidim kao razliku izmedju srbije i zapada, kad naidjoh na jelicin post. to je to - institucionalizacija! sve ostalo je posle lako, kad imas vremena i para, jer jedno mozes da zaradis, a drugo ne gubis na gluposti, pocnes da rastes i razvijas se kako nisi ni sanjala!

p.s. a postovanje pravila, tipa skidanje papirne etikete sa plasticne flase, prvo ide samo od sebe, jer da bi flasu vratio, moras da je operes... drugo, odvajanje smeca i sl je najmanje sto mozemo licno da uradimo da nasa deca imaju sta da jedu, piju i disu za par godina!

standard im bas i nije tako neki....

ne bih smela da uopstavam na osnovu ono malo slovenije sto sam videla, a pogotovo da je poredim sa amerikom u kojoj nikad nisam bila. jedino znam da lici na evropu, a kako je unutra, to bolje jelica zna. ono sto je meni interesantno je da slovenci koji su dosli ovde da studiraju nemaju onaj sok koji sam ja imala u dodiru sa drustvom u kome sve radi, i uglavnom im nista tu nije bilo narocito novo. sad da li zato sto su sve to vec iskusili kuci ili u nekom drugom inostranstvu... ne znam. ali znam da nisu stajali nebrojeno puta ispred cesme ili wc-a i pitali se gde sta treba pritisnuti, gurnuti... kao jadna ja :) ovo je gruba banalizacija, ali moze da se primeni na sve druge domene i odnos srbija-bilo koja normalna drzava. to je ona ogromna razlika - mi vise ne znamo sta to znaci "normalan zivot."

je čak vrlo zadovoljavajući. Tu su i stvari, koje su u "pravom" inostranstvu u domenu luksuza, a koje sebi Slovenac vrlo prosečnih primanja može da priušti, tome doprinose naravno i geografske prednosti. U Sloveniji je sve blizu, ne treba vam mnogo novca da jedan dan vikenda provedete na moru ( do koga vam treba 1 sat vožnje iz Lj, a drugi na planini, leti šetanje i veranje, zimi skijanje (manje od sat vremena)...ovde letovanje i zimovanje još uvek nije luskuz. Ovde se podrazumeva da se svaki zimski vikend provodi na skijanju, makar se vozalo tamo i nazad, leti svaki vikend u prirodi, termama, na obali...oni koji imaju manje idu vozovima, koji su uredjeni ili busovima, isto tako sve novo i bezbedno.
Drugo je socijalna solidarnost (briga), jer ovde teškog, pravog siromaštva ima zaista minimalno, kada se otkrije, to je odmah prozivanje odgovornih...
Svi voze dobra kola i imaju mahom kuće...Socijalno i zdravstveno osiguranje je uredjeno. U poredjenju sa Srbijom, Slovenija je dosadna, ali idealna za gajenje dece i penzionere, jer je pre svega bezbedna.

meni jos bolje :))))

ali ja neuporedivo zivim bolje ovde nego sto bi da sam ostala tamo....

E lepe analize…

Kako god, ja nikada (hajde dobro, možda ne baš nikada, ali skoro) ne bih živela ni na jednom drugom mestu na svetu osim u NS. Ovde su mi mama i sestre (bez patetike), ovde su mi prijatelji (bez patetike), ovde sam u jedno 500 kuća dobrodošla (bez patetike) a bar u 20 kao kod svoje kuće. Ovde se govori jezik koji kada govorim sam strašno samouverena. Tako da nema tih para ili ne znam čega što bi me nateralo da se selim. Ali nisam ovde zato što mislim da je moja prijateljica u pravu kada kaže “sve je isto“. Možda su nekada i isti problemi, ali su dimenzije i te kako različite. Na kraju, mi imamo pravosuđe, Austrija ima lavine, Island ima vulkane i glečere, Florida uragane a Kalifornija zemljotrese...
Ne znam ni sama da li je isto ili nije i šta je isto i šta nije ali ja ostajem ovde.

plus vs. minus ili splet okolnosti je ono sto te tera da menjas (posao, mesto boravka, kozmeticarku, turisticke destinacije).
Ali, zamisli da imas mogucnost da zivis negde drugo, u dobrim uslovima - da li bi probala?
Ja mislim da bih uvek prihvatila nove i obecavajuce mogucnosti.

Za porodicu, prijatelje, jezik, pa cak i uspomene koje te drze gde si, u pravu si - nedostaje. Ali toliko novih iskustava, prijatelja, otkrivanje bogatstava i cari novog jezika, i raznih ostalih dobrih stvari je i na drugoj strani.

Vaganje sigurno. Samo da dodam da najcesce ima i onaj misticni sastojak - juzni vetar, ili koji vec bejase.
Ja sam ubedjen da nam se na kraju, kad takvo neko vaganje ozbiljno uzme maha, cesto iskljuci svest. Na kratko, i interesantno je kako nas nasa priroda vraca na ono staro gde i nad gospodarom (nasom svescu) ima gospodar.
Toliko ima tih sirena oko nas, samo sto razni ljudi gledaju u razne strane. Neki ih vide kako se smese i pevaju kroz neku izmaglicu iz daljine dok ih drugi vide u ocima prijatelja.

"Toliko ima tih sirena oko nas, samo sto razni ljudi gledaju u razne strane. Neki ih vide kako se smese i pevaju kroz neku izmaglicu iz daljine dok ih drugi vide u ocima prijatelja."

Jako lepo receno.

Sirene/signali i ostalo - uzurbanost, potrosacko-posednicki mentalitet i svakodnevni zivot nam lako zatvaraju oci i poklapaju usi (uz ono "don't hear you, lalalalala"). Sto je lousy excuse.

I, jos samo kratko apropo nekih komentara na temu gde se bolje zivi i gde je visi standard - glasam za komfor koji podrazumeva solidnu materijalnu podlogu (da se ima dovoljno, ne mora previse), ali jos vise dovoljno vremena za slatka mala zadovoljstva.

Mislim da ne bih probala. Putovala, da, provela možda neko vreme, mesec, dva, šest, ali ne više od toga. Ipak, ko zna, nikad se ne zna.

slažem se da svuda postoje neke tegobe i problemi...a pisaću jednom više o tome, ali glavni ključ, kod Slovenac, je jezik...ko nauči sa poštovanjem njihov jezik, otključao im je srca...meni je učenje jezika uvek bilo zadovoljstvo i zaista sladak izazov, govoriti jezik, što bolje možeš sredine u kojoj živiš je i pitanje tvog odnosa prema toj sredini i tim ljudima. Imam osećaj da Slovenci prema ne-Slovencima, koji govore dobro slovenački ili pokazuju volju da ga nauče, odmah pokazuju poštovanje i mnogo su manje zatvoreni, no što to izgleda gledano od spolja. Valjda i zato što ko god da ih je saplitao kroz istoriju, je to uradio prvo preko njihovog maternjeg jezika...
Ja sam inače doterala dotle da me je neka neinformisana roditeljica, na savetu roditelja u školi, proglasila slovenačkim nacionalistom...mal' nisam krepala od smeha...al' o tome ću obaška pisati...

jesi ti vodila neku javnu raspravu o tome u novinama? ej, mislim da se toga skroz secam......

Nisam u novinama sigurno, al' za Cecin Peščanik možda...par puta smo pričale...možda i o tome, malo sam pozaboravljala...

onda je to bila neka druga. u slovenackim novinama ili na televiziji, nesto u vezi skole ili skolske ekskurzije, ne secam se vise tacno.....

evo malo mislih o tome...spremam se da krenem za Bgd i srećna sam ko kuče, već me hvata trema pred put i jedvaaa čekam da ugledam sva lica, koja su mi nedostajala, fali mi čak i buka velikog grada, o pogačicama i jogurtu da ne govorim...
Sa druge strane, moram da priznam, da kada se vraćam u Sloveniju, prosto osećam i da sam tu kod kuće i to pre svega zbog prijatelja, koje sam ovde stekla...upravo taj osećaj, kao i u Bgd i šire, tako i ovde imam kuće koje su mi uvek otvorene i ljude koji su tako srećni kad me vide (a mahom su Slovenci)..."moji Slovenci" su zbog mene u goste pozivali i moje prijatelje iz Srbije (i od drugde)i gostili ih kao da ih znaju sto godina...sada sam o tome mislila i "setila" se da su i meni i mojim prijateljima otvarali, ne samo svoje kuće, već su mi na raspolaganje stavljali i svoje vikendice, od Istre do Bohinja...i koliko je to zapravo vredno...da ti se ljudi obraduju, da im nedostaješ, da imaš dve sredine u kojima se osećaš kod kuće...iako Bgd je Bgd, kako god, nedostaje mi uvek i svuda :)

kad imaš tri :)

V.

ostati, i to je odluka i to krupna. i svaka cast, imate vase razloge za to i to je fenomenalno. mene malo zaboli kad procitam jer ja ovde nemam ni 2 kuce gde mogu da udjem a da se osecam dobro... nemam nikog osim ove nase najuze porodice, nas 4oro, sami potpuno... jeste, ima nekog sveta ali nije to to...
ali odluka je doneta zarad dobrobiti dece i njihove buducnosti i gotovo je, nema vise nazad... sto naaravno ne znaci da meni nije tesko, ali stvarno bez patetike, i potpuno znam koliko to znaci imati nekog svog i... jos je NS jedan od najlepsih gradova bivse SFRJ a kamoli srbije...
eto, drugacije su nam odluke a opet, siguran sam, nemate za cim da zalite osim mozda eto sto je ovde malo manje zagadjenje i malo je cistije i ko izdrzi pa dogura do pasosa taj posle ne mora da ceka za vize...
svaka cast... jasno i glasno, drugi argumenti osim ovih koje ste izneli su nepotrebni...
pozdrav

hvala! Ipak, razumem osobu koja je želela da se vrati jer i ja želim da budem ovde pa samim tim razumem i njeno preuveličavanje.

Good morning, USA! I got a feeling that it's gonna be a wonderful day! The sun in the sky has a smile on his face! And he's shinin' a salute to the American race! Oh boy, it's swell to saaay! Good morning, USA!

Brook for Prez! Brook for Prez!

imagine the world according to brook! mmmmm, the splendor...

Sir Godffrey Kneller je imao obicaj da kaze: "The world would have been much better place had God consulted me at the creation".

exactly!

ima i drugih prica, kao i drugih ljudi.
Vecina stvari koje ste napisali je tacna za najveci broj Amerikanaca, ali da li ste vi recimo pokusali da nekoga pozovete da caskate ili da se vidite na kafi? (Mislim da znam odgovor, delujete kao neko ko jeste, nije ovo prozivka.)
Srdacnosti i bliskosti ima svuda, potrebno je, naravno, i malo srece da naletite na prave ljude, ali vam iz licnog iskustva mogu potvrditi da "kafenisanje", "blejanje", komsijsko poverenje, zajmljenje, slanje kolaca, pa onda vecerinke, spontano druzenje - postoji. Ja sam upoznala bar dve osobe koje su imale prakticno preslikano odrastanje i mladost kao ja (drugarica sa LI, drugar iz Greenpoint-a), i sa kojima sam se "prepoznala" kao sto mi se to desavalo u Srbiji.
Mislim da je stvar u tome da kad malo "porastemo" pocinjemo da ulazemo sve manje (time, effort and emotions) u odnose, narocito kad se ima porodica. Sve pocinje da se svodi samo na zajednicke interese/interesovanja, sto je, morate priznati, plitka osnova za gradjenje bliskog i ispunjavajuceg prijateljstva. U USA, a i u Srbiji.

isto jedna od stvari koja me je malo iznenadila: Englezi, bar ovi s kojima sam ja u kontaktu, nisu nista manje srdacni/vise hladni od Srba/Hrvata/Bosanaca s kojima sam odrastao u Bg-u. Naprotiv, nekad mi je neugodno s koliko paznje mi se ovde obracaju ljudi, zivkaju kuci, u pabove. Moja najbolja prijateljica Hilary, inace porekom iz Hulla, Yorkshire (kao i Mark Pullen)- nikad ne bi pogodili po akcentu - je, verovatno, najbolje bice koje hoda ovom planetom. I cini mi se da je ta ljubaznost mnogo iskrenija/lezernija nego u Sr. Ali ja to pripisujem ipak nekoj opustenosti koje ovde svakako ima mnogo vise nego trenutno u Bg-u. Opet moram da kazem da je ovo vrlo individualno iskustvo i da pokusavam da se klonim bilo kakvih uopstavanja. Kako u vremenu tako i u prostoru, sto rece Milan, :).

pre splet srecnih okolnosti.

A sto se tice upadanja u tudje kuce nenajavljen, to je pitanje kulture. Mislim da nikada u zivotu ne bih tek tako samo banula nekome, pogotovo u danasnja vremena kada mozes da zvrcnes na mobilni. Mozda je to previse konvencionalno i hladno, ali cenim i svoj i tudj prostor, mir i vreme. Sto ne znaci da me ne bi obradovalo da mi neko spontano svrati, samo ne uvek. I zbog toga mi je bliskiji ne-srpski pristup - prvo se javi i najavi.

sve nas iznenadjuje...ono, moraju ljudi necim da se tese, pa onda ono, jeste da smo u kurcu, ali smo barem dobri i pametni ko ni jedni drugi.....puh-leeze!

je cini mi se: sto ne latis na cupriji platices na mostu.
U Londonu: crni taxi je jedna od najlepsih stvari koje je civilizacija izmislila
U Beogradu: taxi je krs (kao i u Parizu recimo) ali dolazi za 2-10 min (a ne 30-40 ili nikad)
U Londonu se ljudi mozda malo redje spontano sastaju ali zato u Beogradu cesto kasne i otkazuju dogovore,
u Londonu racun moze da se plati preko telefona, u Beogradu parking moze da se plati SMS-on (wow, kako civilizovano),
u Londonu se mogu kupiti sve svetske djakonije ali je nabavka kvalitetne hrane umetnost, ogroman posao i trosak "farmers markets" su "fancy" skupi i retki a u Beogradu iza svakog coska postoji pijaca, pravi propisni pekar, mesara i slicno.
U londonu su mesta za izlaske cesto bolje uredjena ali....
U Londonu vikendom a i leti svaki dan, nemate gde da sednete, svi su kafici i barici zauzeti i to je toliko frustrirajuce da vas prodje volja za izlaskom, u Beogradu ima vice kafica, barica, terasa nego stanovnika...
U Londonu ljudi mogu lako da dizu kredite, u Beogradu niko nije u duznickom ropstvu koje moze da dtraje dekadama, zbog koga moze da izgubi stan...
U Beogradu ljudi otvorenije govore, u Londonu su zatvoreniji ali cesto vise kazu.
U Londonu ima boljih restorana nego u Beogradu ali u Beogradu su manje sanse da cete pokvariti stomak u restoranu.
Sto se tice pitanja standarda: recimo, neka Svedska ili Norveska imaju vrlo uredjen sistem i socialno zasticene gradjane a ovi su nekako ipak najdepresivniji narod u Evropi najveci alkoholicari....Znaci, nesto ih ipak muci vise nego nas.
I sve tako, moglo bi se o tome beskrajno.
Svuda je, uslovno receno "isto".
Na kraju, gde je bolje ziveti svodi se na stvar ukusa i navike i prioriteta.

Olga

Krajnje licna stvar - what works for me may not work for you.

sto se mene tice Vi/Ti ste/si najbolje sumirala/i ovu temu.

Samo na kraju opet ostane Srbija sa svojim večitim specijalnim stanjem, sa specijalnim problemima... E to nekako visi, ipak, čini mi se. Pa onda ne mogu da prihvatim da je isto. Tamo negde je bolje, u svakom slučaju.

Sa druge strane ne bih menjala moje političare za, recimo, tornada i zemljotrese, nikada - e to je već stvar prioriteta.

kad bi gledala ovu ljigu Blaira kako se keseri, kerebeci, besramno laze i afektira bila bi ti muka. A on, kao, nije ucestvovao u huskanju na ratove, ubistva, razaranja, (a kad smo vec tu 'ajd malo mucenja, silovanja...)
Ja sam se u ovu zemlju doselila jos za vladavine Margaret Thatcher a za nju mnogi kazu da je upropastila drustvo, gradjanske vrednosti i moral za sva vremena.
No, svako najbolje zna svoju muku i svoje mucitelje.
'Vamo tornado i zemljotresi, tamo atentati, onde bombe u javnom prevozu, pretnje, paranoja. Kad ne bombarduju Irci bombarduju Islamski ekstremisti a mi svi treba samo da vicemo "get them before they get us", dok svi naokolo valjaju oruzije, vode duple politike i niko vise ne daje ostavku, jer "OSTAVKA" je valjda sasvim prevazidjena, nije "en vogue", pa nam kapu kroje otvoreno necasni ljudi, lazovi i krivokletnici.
Pa da su bar zakulisno i lukavo neposteni, bolje bi bilo, za to je potrebno biti bar inteligentan, za ovakvo, u facu nepostenje, kakvo mi ovde vidimo, ne treba IQ veci od 50.

Olga

PS Ovo gore o politici, a narod je ovde sasvim OK.

"..keseri, kerebeci..." - najbolje u UK sto sam ja nasao kod A.N.Wilson-a je bilo "grinning monkey".
TB ti je savrsen primer transcedentnog karaktera top politickog zivota bez obzira na granice i inteligentno-neinteligentno, big biznis-manje big biznis, ovakav populus-onakav populus (iako ja od G8 skoro nista ne procitam o politickom zivotu Nemacke i Japana jos uvek se secam kako je Schroeder otisao - na momente mi se cinilo da ce se naoruzan zakljucati u kabinetu)

granice do kojih ljudi idu pokušavajući da "se približe Evropi", taj odlazak u drugu krajnost.
Babi ne ide baš prodaja jabuka, pa onda uradi ne znam nešto da poboljša prodaju, ali se malo zanese pa izmisli usput i filozofiju - ne može 2 jabuke, samo 2 kg. Ovde je neko, čini mi se Wu, pričao da je u Srbiji problem što niko ne radi svoj posao, eto to.
Nekada je neko pričao da kada se ispred zgrade čuje galama ne treba sad odmah da trčimo svi na terasu, jer je nekulturno, ali ja želim da izađem na terasu ako čujem dečiji vrisak.
Moja poenta je hajmo ljudi misliti svojom glavom, a ne samo uporno ponavljati "to može da se dogodi samo kod nas" ili obrnuto "misliš da bi imao ovakvo druženje u Nemačkoj, tamo niko ne obrće ture".
Mislim da gde god da se ode narod je ok, osim možda na Borneu ljudožderi :)
I opet dođosmo do tvoje poente - sve zavisi od ukusa i navika i prioriteta.
Na kraju, ne mogu svi ni glavom svojom misliti, i to bi bilo preterano očekivanje.
Možda je najveća razlika između naših i političara u, recimo, EU u tome što naši političari nikako ne mogu da shvate da po nekad, bar po nekad, interesi građana mogu biti i njihovi interesi.

"Sve Vam mogu objasniti ma koliko to nemoguce zvucalo"..elem..Kako da Vam kazem..devedesetih kad su mi ovde dolazili iz firme njima je bilo zanimljivo,jer su znali da odlaze,a i smo ostajali u svojim mukama.Sad znam kako je njima bilo tad a i kako je i Iracanima sad-ja odlazim a oni ostaju ...Kad dodjem iz Iraka Beograd mi izgleda kao najlepsi grad na svetu,nista mu ne fali...
Ove godine bio par puta u Briselu na duze, namerno sam iznajmio stan i kola.Utisak skromno se zivi, vodi se racuna o svakom centu.Na nekoliko stvari sam morao da se naviknem,recimo vozeci u jedan ujutru nisam morao na raskrsnici da zastanem,jer nece niko da prodje kroz crveno,ali zato da moram da stanem ispred pesackog prelaza jer "razmazeni" pesaci prelaze ulicu nehajeci sto ja vozim, nista na zurbu nisam uspeo da zavrsim,naprotiv...cim sam "duboko uzdahnuo" izbrojao do tri-sve je profunkcionisalo..Ali,generalni utisak-razlike su sve manje...i ovde zuta linija u bankama da ti ne disu za vrat,mogu da narucim dokumenta telefonom ili internetom, hranu i hemikalije, avio karte, kao za Evropu sad i za Srbiju postoji GPS mapa, dolazi Ikea.Evropski prelaz na Horgosu, ljubazni carinici.Setim se mog rodjaka koji zivi u Svedskoj koji kad dodje ovde vise hvali Beograd nego ja koji zivim ovde..Upravo sam stigao iz Budimpeste, jako skromno, Beograd svetliji,ljudi ukusnije obuceni.
A sto se tice ljudi, ni ja bas ne bih voleo da mi banu na vrata tek tako(a ni ja to ne radim)..sta cu tak'a mi narav,a imam prijatelje Engleze koji se ni malo ne razlikuju po srdacnosti od mojih beogradskih.Ponekad losije mislimo o sebi nego sto stvarno jesmo.Zao mi je sto vise nema "Zar je tesko biti fin".Sta smo sve proziveli,i ovo je cudo kakvi smo.

Jaksa

PS:Sto se tice politicara, pa evo O. Medenica spomenu Blaira koga je policija saslusala u istrazi vezanoj za zloupotrebe fondova Laburisticke partije, i koji nikako da kaze kad ce odstupi sa premijerske funkcije, a oni koji zive u Francuskoj mogu da Vam pricaju o Sirakovim muckama oko putnih troskova.a da ne govorim kako je Bush junior pobedio na izborima.Kad se u Srbiji za jedno 5-6 godina bude normalnije zivelo(citajte kraj tranzicije) politika nece biti tolika tema

pozdrav i tebi (i Marshallu :)

najlepse zahvaljuje

Znala sam da nije dovoljno da kažem „tamo negde je bolje“ i uopšte da je nejasna rečenica.
Od promena kod nas očekujem da idu u pravcu rešavanja realnih, a ne izmišljenih problema, kako god. Ali to je manje-više nerealan cilj. Kao što negde u Japanu, čini mi se, uveliko rade na projektu nekakvog grada piramide koji sam sebe zida. Pa onda neki čovek (ne saćam se imena, ali dobro se sećam priče) kaže: Moguće je da nikada ne ostvarimo cilj, ali na putu do njega moramo da menjamo mnogo. Zvuči patetično, ali priča tog čoveka, sa osmehom naučenim na seminaru „Naučite da se smejete za mesec dana“, je zvučala strašno važno. I mogla bih da slušam njegovu priču o promenama u kojima učestvuje danima. Sa druge strane čim se spomene recimo Kosovo, ili Hag, sve priče su potpuno suvišne, ima samo jedna mogućnost i nema tu šta da se čeka i objašnjava. Pa da posle i mi zidamo nešto. Kad bolje razmislim trebalo bi ljudima ovde, i ne samo ovde naravno, deliti besplatno Nacionalnu geografiju, po sandučićima, uz parolu „Upoznajte planetu da biste je više voleli“.

ja sam, kao metod detoksikacije, predložio Discovery i National Geographic kanale jednom blogeru ovde, koji se bio istraumirao od neke svoje prijateljice koja "izgleda sasvim normalno" a kaže da su crnooki i crnokosi Srbi nastali silovanjem "čistih" od strane Turaka - da je stavi pred TV sa NG ili Discovery, umesto da gleda Branu Crnčevića :)

V.

"Kad bolje razmislim trebalo bi ljudima ovde, i ne samo ovde naravno, deliti besplatno Nacionalnu geografiju, po sandučićima, uz parolu „Upoznajte planetu da biste je više voleli"

Kad bih mogao napravio bih autobus za 6 miliona Srba,stavio ih sve unutra, provozao po Evropi i vratio nazad.

J

dzaba autobus. To je sve turizam. Turisti imaju tendenciju, cast retkim izuzetcima, da gledaju bogate galerije, raskosne izloge i sik restorane.
Ja bi im dala par svojih cipela, dala bi im par svojih Manolo Blahnik (za koje sad svi navijaju jer su videli u seriji "Seks i Grad") i poslala ih, recimo, da kupe sastojke za onu istu sarmantnu veceru koju ce uz svece da pojedu u mojoj kuci kad dodju u goste. Ili , poslala bih ih da plate dozvolu za parkiranje moga auta ispred moje kuce.
Ili....jednu od hiljadu takvih trivijalnih stvari.
Nesto sasvim trivijalno, nikakav okrutni "endurance test".
Dugo vec mastam o zivotu na kakvom pustom ostrvu, planini, sarmantnoj zabiti "Far from the Madding Crowd", iznasla sam mnoga takva mesta u Evropi. Ipak, kad god upotrebim imalo imaginacije i zamislim kako bi bilo tamo ziveti, u okolini, mentalitetu, administraciji, ja pomislim "Cuti si di si, ko ce sad da se navikava na nove poteskoce...."
Takva je nasa ljudska situacija.

Olga

Zeno!

Sto ne napises neku knjizicu o ovim razlikama, verujem da bih ih poklonio nekoliko mnogima:)

sve je manje.vise ok sto kazes ali mislim da na krajnjem severu evrope (ink. severo.istocnu evropu) depresija&alkohol imaju veze sa manjkom sunca i stanovnika a ne sa visokim standardom ili necim drugim...u beogradu je vec pre par godina pocelo da se oseca manjak ljudi u kaficima jer su isti poceli da rade.
nisam sigurna da li je sve stvar navike&ukusa, mozda i karaktera? ono sto mene cini donekle spokojnom u nemackoj je to sto znam kome sta placam, sto mi bus/U.Bahn dolazi tacno kad je napisano na tabli, sto me nece ubiti svaka budala na pesackom prelazu (pogotovo ako nema semafora), sto postoji Bezbroj igralista za decu i sportskih terena, sto nema rupa na putevima, sto se djubre baca u kantu a ne pored nje i gde god se stigne, sto su sve informacije dostupne i prisutne veoma i na svakom mestu, sto su ljudi ljubazni (bar u x zapadnoj nemackoj ;-)...
prija mi taj Red koji ne postoji kad nas, prija mi sto o tim svakodnevnim stvarima ne moram da mislim vec mogu da se bavim onim drugim i da im se posvetim...i da, padam s nogu od umora da sve stignem, ali nisam u strahu da ce neki komsija da mi se dernja jer je nervozan, nisam u strahu da ce neko tek tako da me zvekne ispred ulaza u zgradu ili zato sto sam(ko je vec) drugacijeg sexualnog opredeljenja ili se oblaci drugacije od trenutnog modbog diktata, sto se novogodisnji ukrasi sa ulica Ne Kradu da bi se preprodavali sutradan na ulici vec se zajednicki&komsijski uziva u njima, sto oni koji nose cuvene bele carape nisu 'seljaci, kreteni, demode' vec vrlo verovatno i profani univerziteta kojima su bitnije neke druge stvari od toga kako izgledaju...a da li ce biti zuta kesa za djubre ili ne moram da priznam da mi nije vazno. mnogo mi je vaznije da ce to djubre biti odneto na vreme i da ta kakvegodbojekesa ne propusta sadrzaj!
i jeste, fali mi Techni jogurt, ali mi ne fali mnogo vise od toga (ako izuzmem familiju&prijatelje).

koje su razlike. To je da ovde svaki dan doživim da blenem otvorenih usta i ne verujem šta se događa, to je da stalno imamo u podsvesti - eto, to može da se dogodi samo kod nas, to na zapadu nema šanse. Ne mora niko više to da kaže, zavuklo se negde u sive ćelije. Pa i vi, vidi koliko vas je, ste otišli.

Ja bih bila tako sretna da znam da ste otišli zbog nekog Antonija ili neke Izabele, šta ti ja znam.. :)

svako nadje svog omiljenog pesnika, pa eto i ja (doduse, pod stare dane, kad mu vreme nije). Ukoliko ima nesto na 'artiji s tvojim poDpisom, molim te emailiraj. Genije!

Slabo šta razumem, ali tako je to sa velikim umetnicima, nije ih lako razumeti. Mada je moja procena da se ipak radi o mladom pesniku... Delim tvoje oduševljenje.
Hvala Čerevićan, živ bio!

da. To je to. Između ostalog.

Kad se zivot "ogoli",pojednostavi,kad se zivi zato sto je ziveti lepo,kad se okruzis lepim,kad volis i kad si voljen,da li je stvarno bitno,u kojoj zemlji zivis?Da mogu da biram,na kojoj bi planeti ziveo....onda jos i da se pitamo?!

da budeš okružen najmilijima, ali može da bude najvažnije. Pri odluci o tome gde treba živeti za mene je prioritet da su mi u blizini bliski ljudi. To ne znači da mi ništa drugo nije važno.
Naravno da nisi skrenula sa teme. I meni je muka od licemerja onih koji nam stalno govore da ništa ne valjamo i da sve treba da menjamo a rade i sami grozne stvari. I to opet ne znači da ne treba ništa da menjamo – naprotiv. U tom smislu mi je više muka od Amerike, manje od EU, a najmanje od Švajcarske.
Kako god krene ova priča se završava na tome da je sve stvar očekivanja pojedinca i šta će uraditi da ispuni svoja očekivanja.

samo čekam da se javi Brooklyn i da nam objasni kako je sve tačno, sem ovog za Ameriku... :-)))
Šala Brook, šala....

Jedne ekstremno hladne beogradske zime, nekada davno, vise u prostormo-kulturoloskom nego vremenskom smislu, dok sam jos radila od 8-14h u najeminentnijoj zdravstvenoj ustanovi te vrste u Srbijici, lecila sam cuvenu odgajivacicu curki. Posto smo postigli sam vrunac u kontroli njene secerne bolesti, uz nezanemarljivu pomoc bolnicke dijete, doslo je vreme oprastanja sa ovom milom zenom iz pasivnog kraja gde se u lekara jos uvek gleda kao u samog Boga. Insistirala je da na oprostajni dar primim curku koju je svojom rukom za mene hranila. Pre nego sto sam stigla bilo sta da izustim, njem muz je vec poklon urucio, tacnije isporucio na moj radni sto u lekarskoj sobi, tik pored kompjutera. Ocerupana, ogromna, zaledjena pocela je lagano da se topi I ispusta sokove.
Nije bilo druge nego da u pomoc pozovem veteranku opstanka u Srbijici devedestetih – nasu Glavnu Sestru. Rekoh: “Molim Vas, Glavna, uzmite ovu zivotinju. Poklanjam Vam je!”. “Pa nemojte tako doktorkice, zena ce se naljutiti. Eno je, ceka na prozoru da vidi da nosite curku kuci. Nego da Vam je ja lepo stavim u zamrzivac dok ne krenete...” Tako poucena od ove uciteljice zivota, rekoh: „Vazi“.
Dodje dva popodne, I ja pod budnim okom moje pacijentkinje krenuh da trazim po friziderima. Odeljenski frizider, glupa ideja, premali sa gromadu od 19 kilograma. Glavni frizider laboratorije Instituta, samo uzorci krvi obolelih od raznih bolestina. Zamrzivac u laboratoriji, opet samo uzorci seruma za cije se analize nema para... U trenutku mi je sinulo! Najnoviji zamrzivac koji hladi na -80oC, ponos Direktora Instituta, drzan pod kljucem, otvaram I zatvaran samo uz potpis odgovornog pocinioca… Ne mogu da verujem… Nije valjda tu? Udjoh u jedinu klimatizovanu prostoriju, potpisah papir, otvorih zamrzivac. Tamo, medju dragocenim uzorcima seruma obolelih od najredjih bolesti, ugnezdila se moja velika ptica. Instiktivno primenih pravila koja se ovde gde sada radim, manje-vise od 8 ujutro do 8 uvece, uce na posebnom kursu zvanom “moving and handling”. Izvadih okamenjenu gromadu i teturajuci se I nadajuci se da me Direktor nece, a moja Zuza-odgajivacica hoce videti uleteh u taksi spretno narucen od strane Glavne.
Po dolasku kuci, suocih se sa novim problemom - nedostatkom kapaciteta u personalnom zamrzivacu. Sta cu, gde cu, izbacih americku pticu na fracuski balkon mog tadasnjeg stana u Hilendarskoj ulici. Onda poceh da telfoniram iskusnim domacicama: majci koja kaze, ne shvatajuci obim problema: “Preseci je na pola!”, a onda i “Majci-Po-Zakonu”, zeni koja sve (najbolje) zna, koja kaze :”Odlicno! Samo ti nju meni donesi…Imam ja Peru kasapina sa motornom testerom. On ce da sredi stvar”. Tako I bi.
Te hladne beogradske zime tri su porodice u vise navrata omastile brk curetinom, simbolom praznika u zemlji iz moje buducnosti.

U Zemlji Buducnosti nema masnih poklona. Curka se za Bozic kupuje, kao I sve drugo. Ima se, moze se.

Bio bih mnogo siromašniji bez ovog mesta :)

Vučko

trebalo cesce da objavljujes ove pricice o curkama a ne da proganjas neke bambuse za ovcice. Sjajna pricica. Nego, nesto ti Mama-u-Zakonu ne da mira... :)

je jedno opste ali vazno mesto u juznjackoj kulturi, dragi kolega.

majke po zakonu...ali zato ja zivim u americi...

doktor za tela nego za neke druge, mnogo profanije stvari. Iliti Doctor od one druge ili trece fele. Mada, ima zlih jezika koji kazu da je prava istina ovde, sto, naravno, nikako nije tacno.

ovo i sesiri nikako ne idu zajedno....ok, ok i'm shutting up now....geek:))

Ti si doktor bloga.

cu ti emailirati, :), kolegice.

Avaj,

Computer says no.

Juce citam u Gardijanu kako je jedino vece razocarenje od upoznavanja blogera, razocarenje istog kad upozna nas, pa nas posle obloguje.
Ali mozemo da probamo...

korpa! Ok, ondaK nista, pisuvamo se po blogceto. poz

je mislila televizijska voditeljaka, posto si jednom rekla da svoje family name moras da kazes svaki dan velikom broju ljudi :)

ja nedavno trebala da izaberem sebi lekara. pa otisla na sajt firme kod koje imam osiguranje i krenula da gledam spisak. o ni jednom lekaru ne znam nista osim pola i imena. pa ja onda izabrala lekare. i po izboru sam shvatila da izgleda preferiram zenske lekare i lekare sa anglo-saksonskim ili jevrejskim imenima. iako je 'freakonomics' ustvrdio da kako se neko zove nije korelirano sa njegovim uspehom u zivotu.

ovo je bilo onako skroz random, ali me bas muci u zadnje vreme, zasto sam izabrala bas kako jesam

Mislim da je engleska medicina (tu ne govorim o nauci) golden standard. Svakodnevno suptilno bicevanje lekara kroz institucionalizovani dozivotni trening i assessment samo najveci filantropi mazohisti prezivljavaju. Americka je za moj ukus previse money driven.

15-year-old girl has given birth in her classroom in front of stunned pupils.

The unnamed teenager went into labour on Monday just after the start of the school day at St Joseph's Catholic College, Cunliffe Road, Manningham in Bradford.

Yorkshire Ambulance Service responded to an emergency call at 9.19am and the youngster was taken to Bradford Royal Infirmary.

John Grady, a spokesman for the Catholic Diocese of Leeds, said: "We can confirm that a baby was born at St Joseph's Catholic College on Friday, December 15, to one of the pupils.

"Every help is being given to the mother and child and to the immediate family of those concerned."

Samo kratko...
Liked your story. Maloletna ucenica se porodila na klupi u katolickoj skoli. Vrlo poucno. Istovremeno i cas biologije, i seksualnog vaspitanja, i morala i efikasnosti sluzbe hitne pomoci. Nemojmo zaboraviti da su to paramedics.
GPs su posebna prica. Kad sam naivno zivela u centru grada (urbani zivot u UK je vrlo diskutabilna pojava novijeg datuma) moja doktorka je imala brkove i cekaonicu punu maloletnih majki. Zena je samo razgrtala. Kao lopatom.
Zlatni standard se odnosio na "hospital doctors".

po privatnim kucama...

Nasi domovi zdravlja, ruku na srce, ma kako ruzno izgledali su zakon u odnosu na UK medical facilities...

MaxMagnus the shrink

kvaran. Pa vidiš da su ljudi odmah reagovali- porodili dete na licu mesta. Mada me ne bi začudilo ni da su je posle porođaja ostavili da leži u učionici. Što neko gore reče, golden standard.

najefikasniju hitnu pomoc na svetu? Seattle, WA.

Seattle, WA., takodje ima u usa, largest movie going audience, fittest population, highest coffee consumption and lowest number of sunny days....

And the average age of 26.5- njima posebno trebaju A&E units, :). OK, US health service je inače poznat po efikasnosti...

Podsetio si me na jednu staru vest kad je Tesco (UK food store chain) probao novi data mining software na jednoj od njihovih prodavnica.

Pametan software im ubrzo pokaze da na nekim vrstama skupljeg sira gube novac (manje imaju gross profita od prodaje nego sto su troskovi prodaje tog sira). I logicno je bilo da prestanu da prodaju taj sir.

Ali, kada su naucili sledecu data-mining lekciju primetili su da ljudi koji kupuju taj sir u proseku potrose nekoliko puta vise novca nego prosecan kupac. Klasican primer. Naravno, ostavili su sir na policama.

Ovo je i klasican primer nezaobilaznog faktorisanja korelacija raznih promenljivih u analizu kompleksnih problema koji imaju puno tih korelisanih promenljivih. Pa ako su te promenljive unutar nekih statistickig granica ide "laksa" matematika, inace nesto teza simulacija (ovo lakse/teze iz IT perspektive)

to ti ja mogla reci i bez sofisticiranog softvera....

Tesco-u, ne meni :) A oni su najpametniji u UK :)

XXX hundred million well spent. tesco :))

Tesco jesu najpametniji ovde i novinar se zaustavio sa ilustracijom posle druge lekcije :)
Mogla je da bude i treca lekcija gde ti isti ljudi ne kupuju pivo koje zauzima najvise mesta i zahteva najvise ljudske radne snage, pa cetvrta, ... :)
Pa onda stotine korelisanih parametara, pa neki artikli dolaze iz istog depoa, istim kamionima, pa ne-normalne distribucije, pa opcionalnost u dinamici rada sa nekim artiklima itd.
Iako, ovako neka mentalna aritmetika mora da je veci fun od vadjena 300-stotog korena iz 5,000 cifara broja i to samo sa lenjirom i sestarom :)
Iako, da ima ovde firmi kojima cak i undergraduates mogu da ukazu na katastrofalne greske - ima. Drugi po velicini lanac ovde, Saintsburry, (bio prvi do nedavno) je slupao brand pre nego nego sto je sin zavrsio sa preuzimanjem kormila od oca (ovaj sin nam je bio ministar za nauku)

Čuo sam da im je Jamie Oliver fantastičan pogodak sa reklamama - sve što ponudi, prodaje se N puta bolje :)

V.

N manje od 1? :)))

Nego tipa 5-6 puta...

morala da izbrisem. Bilo je glupo da stoji tako "on its own"
Sorry!

bilo je simpatično.

Meni je, u principu, selidba iz stana u stan u istoj zgradi (to smo radili jednom) već mali nervni slom. A kamo li 'fare thee well, and if forever...' tip selidbi, sa sve familijom. Ali navikne se čovek na sve.

V.

Završavam izveštaje :(((

I pripremam novi blogić. Holandski :)))
Beba i ti ćete se oduševiti!

Čisto da znaš da sam zvučala kao Ljubinka Bobić, čini mi se u "Diližansi snova", kada prošuška sa žešćim šprehfelerom "Iz Paridza?"