Utisak nedelje – ne-stručnost ispred politike

Potpuno se slažemo za pogodnosti mladjima od 45. To je čista diskriminacija. Slično je sa stanovima za državne službenike.

Što se tiče poreza na prenos apsolutnih prava, njega treba ukinuti za sve. Svaki porez koji je mali izvor prihoda za državu, teško se administrira, lako je zloupotrebiti, ne služi ničemu osim stavljanju novca u državnu kasu, regresivan je po tržište nekretnina, treba ukinuti.

Saša

Još da nam kažete ko se drao i svađao a ko nije, ko je bio visoko obrazovan gospodin, a ko nije, ko je upadao u reč a ko nije :) Ja glasam za profesora Savića, a vi?

Mene interesuje, da li mislite da treba znati podatke pre nego što uđete u diskusiju i nudite rešenja ili je odokativna licitacija dobar metod?

Saša

...MOj pogled na Politiku,ako je uopshte ima!
Nije baziran,moj pogled na polituku,na ovu emisiju vec sve obuhvatno!

A shto se tiche koga podrzavam,apsolutno nikog!
Nisam slao reshenja,vec moj utisak o nashoj politickoj sceni!!

p.s. Zato sam i poslao ovaj komentar!!!

Nigel

Nigel,

Primetite da Saša priča o konkretnoj stvari - ne kaže Vama da se niste spremili za diskusiju, nego priča o državnim službenicima, koji vode državne organe, a da ni osnovne gabarite posla kojim se bave - nemaju u glavi. Ni red veličine. To je ono što brine i njega a boga mi i mene.

A moram da priznam da mi se čini da ste neodlučni što se tiče političke scene. U tom smislu bih Vas zamolio da glasate za Demokratsku stranku ili koaliciju koja ovde na blogu ima najviše pristalica. Učinićete društveno korisnu stvar.

Hvala za Vaše viđenje. Izvinite na upadu.

Pozdrav,

Vučko

Pozdrav i Vama.

Nisam primetio jer sad sam zafrshio jedan graficki rad,pa mi je sve u glavi u linijama(mnogo sam ih povukao,pa cak i istushirao).

Neodluchan jesam,pa neznam josh uvek za koga da glasam.
Mozda DS,mozda LDP(kako se vec zove stranka Chede Jovanovica),ma..... samo cu izaci da nebude da sam sedeo kuci i surfovao na net-u na,kako neki kazu,taj istorijski dan.

Ne verujem da je Saša nešto zlopamtilo, ne brinite. A ja nisam upoznao nikoga ko ne pravi greške :)

Inače - ako ne budete znali za koju od ove dve liste da glasate - bacite paru (glava/pismo). Samo izađite :)

Pozdrav,

Vučko

Dok nisam pazljivo prochitao vash komentar,u stvari dok me VUcko nije naterao da ga pazljivo prochitam,nisam shvatio vashe pitanje.

Savic je sigurno ushao s chinjenicama u emisiju,dok Ilic apsolutno nepripremljen "upada" u emisiju,Boza nishta bolji.Bozu Djelica je sigurno Gospodja(ica),neznam stvarno da li je gospodja ili gospodjica,izvukla da se on ne nadje u situaciji kao i Ilic.

A i mog komentara gore mozete zakljuchizi da sam apsolutno za onog koji,zna podatke,a ne onog nepripremljenog koji radi shodno instrukciji partije.

P.S. To na instrukcije se odnosi na SRS,DSS,SPO...

A ko je u toj emisiji bio iz SRS?

U tekstu i stoji na više mesta da je to prihod lokalnih samouprava.

Sve poreske prihode još uvek prikuplja republička Poreska Uprava u ime lokalne samouprave. Tek treba da ih prikupljaju lokalne samouprave od sledeće godine. Još uvek se na zna kako će to ići.

Očigledno ste stručnjak za poreze i baratate podacima pa znate de je broj fikcija. Uputio bih vas na Republički statistički zavod, Narodna Banka Srbije i Centar za liberalno demokratske studije sa izvanrednom analizom poreskog sistema. Naravno najbolje mesto za podatke o porezima je upravo Poreska Uprava :)

O reformi poreskog sistema ću još pisati, pa ćete i videti koji prihod mislim da treba povećati da bi platili za ukidanje poreza kod kupoprodaje nekretnina :)

Ako je vama ok da Državni sekretar ovo ne zna, a u isto vreme kroji poresku politiku i raspravlja o poreskim merama, onda sretno :)

Saša

Prvo da se ogradim: ne zivim u Srbiji i nisam gledao emisiju pa moj stav gradim na osnovu dostupnih komentara sa bloga.
Sad na temu:
Po mom misljenju ovde je rijec o nonsalantnosti (da ne upotrebim neku tezu rijec) gostiju emisije u slucaju da su znali o cemu ce se razgovarati jer je normalno da se svi ucesnici pripreme ako vec pristanu na ucestvovanje.
Ovako ni jedan ucesnik emisije, a ovde ukljucujem i Olju i profesora, nisu bili dorasli da se nadu gdje su se nasli.
U slucaju da ucesnici nisu bili obavesteni da ce razgovarati i o ovome ne smatram da je obaveza Drzavnog sekretara da sve moguce informacije ima u glavi - pa bilo to statistika o nivou prihoda ubranih na osnovu poreza o prenosu imovine. Svako sablaznjavanje o tome (kako je katastrofa sto neki sekretar ne zna na pamet sve moguce statisticke podatke iz svoje oblasti nadleznosti) smatram samo jeftinom demagogijom. Ono sto je vazno je da se ta informacija zna (ili ima pripremljena da se lako nade, recimo u pisanoj/stampanoj formi) kada je potrebna.
Sada, posto izgleda da niko u studiju nije znao ovu informaciju meni logicno izgleda da nisu ni znali da bi raspravo mogla da bude o tome (moja spekulacija). Znaci sablaznjavanju ne bi trebalo da bude mjesta.
Sada o samom porezu:
Ja smatram da bi ispravno bilo ukidanje ovakvog poreza. Ako je vec uveden PDV slican princip bi trebao da vazi i pri prodaji stanova (ili drugih nekretnina) - porez se placa na dodatnu vrijednost: ako se stan prodaje za vecu vrijednost nego sto je kupljen (+ uracunati troskovi odrzavanja/opremanja sto se dokazuje racunima i sl. za to) porez se placa na razliku i istog je reda kao porez pri prodaji vredonosnih papira (ovde gdje sam ja je 30%) i to zato da bi ulozen kapital bio neutralno oporezovan - ni jedan vid kapitala ne bi trebalo da bude u vise ili manje povlascenom polozaju u odnosu na druge.
Posto kod nas (u Srbiji) ne postoji neka duza tradicija vrednovanja kapitala onda se za nekretnine, koje nemaju utvrdenu/dokumentovanu kupovnu/pocetnu vrijednost sto zbog nedostatka papira/neuknjizavanja prijasnjih prenosa vlasnistva ili slicnog, primjenjuje sablonsko oporezivanje na osnovu odredenih prametara.
Na taj nacin bi onaj ko bi umanjio prikazanu vrijednost pri kupovini bio "kaznjen" placanjem veceg poreza pri prodaji jer ce drzava kad tad da se sredi i vecina prodaja ce ici preko specijalizovanih agencija - sertifikovanih trgovaca nekretninama sto zbog nemogucnosti dobijanja kredita od banke ako to ne ide preko sertifikovanog agenta, sto zbog postizanja vece cijene zbog vece konkurencije ako se ide preko agenata.
Sad kako bi se ovaj porez delio izmedu drzave i lokalne samouprave se ureduje nekim kompromisom u pralamentu kroz donosenje zakona koji to ureduje.

Ne slažemo se. Nema demagogije. Državni sekretar ovo mora da zna, kao i bivši ministar finansija. Inače je diskusija o poreskim olakšicama lišena ikakvog osnova. Mogla je i moja tetka Persa sa komšinicom da kaže: bilo bi super da se plaća manji porez na ...
Moj cilj broj 2: ne može samo broj :)

To o čemu pričate se obično ne reguliše PDV-om već porezom na kapitalne dobitke. Radi se o investicionom prihodu pa ga treba tretirati na isti način kao i na primer akcije.

Saša

Kada malo bolje razmislim ako su se vec (ucesnici programa) dali u licitaciju procentima onda bi trebalo da su primpremljeni za to. Kako bas ne znam cime se recimo jedan Drzavni sekretar tacno bavi ne bih izricito mogao da tvrdim sta bi morao ili ne da zna na pamet, ali jos uvijek tvrdim (iz licnog iskustva) da se ne moze ocekivati da (iako su visoki) drzavni sluzbenici imaju sve moguce statisticke podatke u glavi.
Radim u jedno manjoj drzavnoj agenciji u Svedskoj i imam uvid u to sta ko zna ili "zna" iz svoje oblasti nadleznosti i na osnovu toga gradim svoj stav. Kao sto rekoh nije cudno da se bas sve nema "u glavi" ali je izuzetno cudna nepripremljenost.
Mi imamo mnostovo razlicitih pripremljenih PP prezentacija o razlicitim oblastima nasih aktivnosti, stampane brosure, reporte itd koji su pripremljeni na osnovu ciljnih grupa tako da sefica, ljudi zaduzeni za PR ili "referenti" (nemam neki dobar prevod rijeci "handläggare") za odredene oblasti lako mogu izabrati i prilagoditi materijale "za poneti" kada putuju u posjetu univerzitetima, na konferencije, sastanke sa drugim agencijama, predstavnicima vlade, upravnim odborom, medijima, revizorima itd. Neki kljucni podaci se drze u glavi dok se ostatak lako i brzo moze naci kada je potrebno.
A tek ocekivati da jedan bivsi ministar (posle 3 godine) ovo ima u glavi je malo preoptimisticno - mislim za tri godine se mnogo sto sta pozaboravlja. Znaci biti bivsi ministar za mene nije neki argument sam za sebe, dok je sama nepripremljenost skandalozna posebno jednog bivseg ministra i kandidata za buduceg ministra. Pa bar bi on morao znati sta se ocekuje od ucesnika u jednoj ovakvoj emisiji/diskusiji inace nije trebao ni da pristane (slicno vazi i za sekretara).

U vezi PDV: Ja sam napiso slicno PDV-u jer bas ne vladam srpskom terminologijom (ipak je proslo vec 13 godina od kada sa napustio prostore bivse SFRJ :) iz poreske oblasti (a vala sve manje i iz mnogih "neutralnih" oblasti), a ekonomija mi i nije glavna oblast + proslo je vec 7 godina kada sam slusao neke kurseve iz ekonomije pa sam dosta toga pozaboravljao. I da, akcije su samo jedan vid vredonosnih papira :)

Državni sekretar i radi budžet i nadgleda sve poreske prihode. Naravno ne mora, niti ima smisla da zna sve brojeve. Ali okvirno poznavati sve najvažnije izvore prihoda države, a mogu se pobrojati na prste dve ruke, treba i mora :) Evo na primer ove brojeve, okvirno: http://blog.b92.net/node/753

Za bivšeg ministra se navavno slažem u principu. Međutim, on je brojeve okvirno i znao.

Ali ako licitiraju sa promenom poreskog sistema, predlažu mere, itd. onda obavezno. Niste ozbiljni ako predlažete promenu poreza, a ne znate ni koliko sada prikupljate, ni koliko će promena da košta, ni koje ćete efekte proizvesti, ni kako ćete tu promenu platiti. Kako drugačije :)

Saša

"Ako je vama ok da Državni sekretar ovo ne zna, a u isto vreme kroji poresku politiku i raspravlja o poreskim merama, onda sretno :)"
Nije mi ok,ali mi je razumljivo.Mislim,obzirom da zivimo u Srbiji.

:)

Saša

Dobra diskusija i objašnjenje problema sa ukidanjem PDV-a. Takođe ne treba zaboraviti da investitor plaća PDV za sav građevinski materijal i usluge i da plaća 18% na te ulazne troškove. Ako ukinete PDV na takve stanove, oni neće moći povratiti PDV koji su već platili. Tako će im se i više isplatiti da prodaju nov stan nekome ko ga ne kupuje kao prvi stan.

Ja pretpostavljam da je DS mislio o ovome i da im je plan da učine nešto slično onome što ste predložili. Ali to znači nova administracija, liste, dokazi, provere ... A koliki je efekat?

Što se poreza na imovinu tiče, te poreze propisuje Zakon o porezu na imovinu za sve lokalne samouprave isto. Ja sam čuo da se planira da se visina ovog poreza prepusti lokalnim samoupravama kao što se to radi u uspešnim zemljama. Ako imate informaciju o ovome, podelite sa nama.

Saša

Ovo nema veze ni sa strankama ni sa politikom. Takođe nema veze sa tim ko je delovao kako, ni kakav je vaš i moj utisak, ni da li je Đelić bio ovakav a Ilić onakav. Niti sam ja tu da podržavam i branim Đelića, niti da napadam Ilića. Niti mi to pada na pamet.

Ali mislim da je nedopustivo da Državni sekretar ne zna taj podatak. I imam dva skromna cilja koja sam naveo. A vi?

Saša

...naslov mog posta je mozda tendenciozan, ali je posledica vaseg (ne-strucnost ispred politike) koji je parodija na slogan g-17+. tako da sam zeleo da malo uravnotezim stvar. vezano za komentar - zeleo sam da skrenem paznju na cinjenice i mislim da je cinjenica da državni sekretar ministarstva finansija (zadužen za koordinaciju rada poreske uprave i uprave carina) ne mora da zna podatak o kojoj se sumi novca radilo (kao sto ga nije znao ni prof. savic), zato sto se radi o stvari koja direktno nije vezana za njegovu odgovornost (obrazlozenje da se radi o novcu koji koristi lokalna samouprava).

sto se tice vasih ciljeva deluju mi, sto vi kazete, 'virtualno' (i pravise sladunjavo za moj ukus), ali su svakako dobri kao neki ideal kome treba teziti. ja bih svoje ciljeve postavio pragmaticnije - recimo konkretno za ovaj problem o kome pricamo.

Prihvatam kritiku naslova posta. Jeste tendenciozan i marketiški dizajniran da privuče čitaoce. Međutim, trudio sam se da tekst bude baziran na činjenicama. Nemam ništa protiv G17+. Ovo nije tekst pro DS. Kritikujem ono što mislim da je loše. Ovaj teskt ima dva cilja :)

Apsolutno se ne slažem sa vama da državni sekretar Ministarstva finansija ne mora da zna ovaj broj. Ne samo on, već svaki čovek koji diskutuje promene poreskog sistema apsolutno mora da zna ovaj broj. To je moj kriterij :) Inače, odakle potiče preporuka za 2%?

Što se tiče njegovog posla, apsolutno je njegov posao bio prikupljanje poreza ne imovinu dok je bio direktor Poreske Uprave. Sada kad je u ministarstvu, poznavanje svih prihoda lokalne samouprave je jedini način da se na ispravan način odrede transferi iz republičkog budžeta lokalnim samoupravama. Ovo je sastavni deo budžetskog procesa.

Saša

Nadam se da Boža čita ovaj blog - ovo treba da zna.

Božo, koji Vam je nick? :)

Vučko

P.S.: Saša, super su Vam ciljevi. I skromni :)

Hvala i za neslaganje i za predstavljanje nemačkog modela. Prosto me vabi pitanje: ako je dobro zašto su ga ukinuli?

Ko što ste već mogli zapaziti iz mojih pisanija, ja se čvrsto zalažem za severnoamerički sistem: USA i Kanada. Mislim da nam je Kanada mnogo bliža i odličan uzor: zaraženi su preduzetništvom velikog južnog suseda, imaju državno školstvo i zdravstvo i humanije društvo.

O manipulacijama: mislim da to nije samo odlika Srbije. Ovakva jedna mera, po mom mišljenju, je jako teška za administraciju i traži pravljenje spiskova, provera, overa, pečata, dokaza ... Nov rast administracije. Nama treba jednostavan sistem koji je lako administrirati i koji ljudi prihvataju.

Saša

pa pokusao sam da objasnim zasto su ga ukinuli.

Jednostavno je takva bila (ciklicna) situacija: prosle godine su imali rekordan broj izgradjenih novih stanova u jednoj godini (vise nego tri puta veci nego sto je rekordni minimum). Pa samim tim i visak stambenog prostora (sto bi onda stimulisali gradnju novih stanova). Recesija bila u punom zamahu pa vec nekoliko godina uzastopce smanjuju poreska opterecenja gde god mogu(i to je sad proslost). Sad se menja situacija - klatno recesija/konjuktura izgleda da uzima pun zamah u suprotnom smeru. I nesto mislim da ce oni to opet vratiti, kad (i ako) dodje privreda na vrhunac (onda se pojavljuje i visak u poreskoj kasi) ... pa se ponovo pojavi manjak stanova ... pa jos dodju i socijaldemokrati na vlast .... Videcemo da li, i kada ce se to sve poklopiti.

U pravu ste za manipulaciju - nismo mi tu mnogo specificni. Jedino sto je kod nas ceo sistem daleko najhaoticniji, pa zato svega toga ima najvise.

A Nemci vole administraciju, vise nego mi u doba socijalizma :-) Ali su i solidni u tome - o ovom problemu se brinule njihove poreske uprave. I za ovih 15-ak godina koliko sam ja tu, nisam imao prilike da cujem ni za jedan takav primer.

Ali ne zbog korumpiranosti. Zbog stručnosti. Ako hoćete top ljude u državnoj administraciji, morate da ih platite. Inače vam se neće javiti stručni ljudi.

Ali ovo ne može samo: evo velike plate. Mora i čitav HR sistem državne uprave da se reformiše i osposobi. Moraju javni konkursi za ključna mesta svake 4 godine npr. Mora transparentnost ...

Saša

Agresivni diletanti i alavi mediokriteti.
Provincijski cirkus.

Hvala za ispravku. Naravno radi se o obrađenom zemljištu.

Poenta ovog komentara nije sama mera. Ona zaslužuje analizu. Poenta su brojevi: koliko će da košta, kako će da se plati, šta drugo neće moći.

Saša

Prvo tajkun kupi poljoprivredni kombinat i dobije hektar zemlje po 100EUR/Ha, a onda mu DS da 100EUR po Ha kesa... Ima li bolje investicije na svetu?

Ne mogu tajkuni :) Ovo je program samo za mala poljoprivredna domaćinstva.

Saša

Nisam upoznat sa detaljima pa pitam: da li planiraju po 100 eura na hektar obradjenog zemljista bez obzira na zasejanu kulturu?

Do sada nije pravljena nikakva razlika po ovom pitanju, tako da je trenutno odgovor: da, bez obzira na zasejanu kulturu.

Saša

Hvala na odgovoru!Moram da priznam (ogradjujem se jer nisam citao program mera DS) da mi sve to nije bas najjasnije!

Reper moze biti hrvatski model. Hrvatska daje 150 eur po hektaru, i ima razlicite stope subvencija u odnosu na zasejanu kulturu (npr. psenica 80 eur po ha, soja 110 eur). Naravno, proizvoljno sam odabrao kulture.

Sasvim je moguće da će to na kraju tako i biti. Samo nisam čuo da je neko iz DS-a govorio o detaljima.

Saša

U kojoj državi u Americi ste kupili/prodali stan i platili toliki porez? Ja još nisam. Možda moram da se vratim i doplatim.

Užasno glupo :) Bez ovog komentara bi vam post bio mnogo bolji. I ne razumem zašto nabrojaste ukidanje ovih ostalih poreza. Valjda kao argumentacija za užasno glupo :) Mogli ste i ovo da preskočite. Hajde da ignorišem.

Imaću poseban blog o reformi poreskog sistema, pa vas pozivam da se tamo uključite. Upravo ste i predložili pravac u kome mislim da treba ići.
Pročitajte i tekst o porezu na imovinu sa početka posta. Toliko prostora za poreske prihode. Tolike nekretnine. Nikakav prihod.

A slažemo se i za "Pa vi pamtite samo brojeve" :)

Saša

Zaboravih svastiku. Da bih ulazio u analize i brojeve kako se sakriva imovina, vodi na drugo ime ... dovoljno vam je da pogledate primer porodice Karić. U preraspodeli imovine u cilju smanjenja poreza, stigli su do svastike šurnjajinog brata.

Saša

Nimalo skroman. Baš ono što nam treba. Hvala što ste se uključili.

U tekstu o porezu na imovinu
http://blog.b92.net/node/861
sam pokušao da argumentujem da postoje dva problema sa porezom na imovinu:
1.) pitanje amortizacije - procena vrednosti je uglavnom dobra i zasnovana na tržišnoj vrednosti, a amortizacija potpuno iskrivi ovaj broj (amortizacija tržišne vrednosti ???)
2.) pitanje olakšica po članu domaćinstva - zloupotrebe ove olakšice su epskih veličina, a kontrola ne postoji

Zbog ove dve stvari je prihod od poreza na imovinu kriminalno nizak. Koliko znam, nemamo problem sa mehanizmom naplate poreza na imovinu. Svi ga plaćaju. Ovaj porez je najsavršeniji oblik poreza koga je nemoguće izbeći. Način obračuna, odnosno sam zakon, je SuperHik verzija: pod plaštom zaštite najsiromašnijih, najveće benefite daje najbogatijim. Ovo treba izvaditi iz zakona, a socijalnim merama zaštiti ljude koji ne mogu da plate.

Porez na imovinu je porez kojim se plaćaju zajednički troškovi života u neposrednom okruženju - komšiluku. Njim se takođe finansira osnovno i srednje školstvo. Mislim da porez na prenos apsolutnih prava treba potpuno ukinuti. Ovaj porez nema funkciju osim prikupljanja novca, što nije dobar osnov za porez. Njegovi negativni efekti po tržište nekretnina su veliki: destimuliše selidbe iz skupljih u jeftinije krajeve, iz manjih u veće stanove i obratno, destimuliše investicije u nekretnine ... Ovim porezom država kaže: želim da sankcionišem promet nekretnina. Zašto?

Saša

Zaboravih da vas pitam: da li se ove informacije postuju negde na web-u?

Ja znam za informacije sa sajta NBS koji ne navode poreze na imovinu i sajta AP Vojvodine koji iz navodi za pokrajinu, ali sa značajnim zakašnjenjem.

Saša

koliko znam ti podaci se ne postuju na sajtu, ali ih sačinjava Uprava za Trezor. Kao i kod svakog administrativnog organa mora im se poslati zvaničan dopis za molbom da Vas stave na svoj listing za mesečno izveštavanje i...uz malo sreće i mnooooogo strpljenja bićete na izvoru podataka :)

Postoji i mesečna publikacija koju objavljuje Ministarstvo finansija - Bilten Javnih finansija koja se može naći na njihovom sajtu www.mfin.sr.gov.yu

Pozzzzz

Zanimljivo bi bilo pokrenuti diskusiju o tome koliko se naši glasači zaista odlučuju za neku političku opciju (čitaj stranku) kojoj će dati svoj glas na bazi onoga što čuju u predizbornim obećanjima? Da li i koliko ljudi uopšte veruje u svu tu demagogiju koju stranke šire na svojim predizbornim konvencijama, medijskim nastupima i sl? Ja prva ne verujem u većinu onoga što od njih čujem, i zato se jako lomim kod izbora....A mislim i da su sve partije najtanje upravo kod svog ekonomskog programa, većina ih uopšte nema!

Da upavo taj najnevažniji deo je najtanji.

Inače, stranke treba da obećavaju šta će da urade i treba da ponude konkretane mere. A novinari, svi mediji i javnost treba onda da ih propituju i zašto je to što predlažu dobro, kako će da mere uspeh predloženih mera, kako će da ih plate ...

Govorim o konkretnim merama, ne uopštenim tipa zaposliti pola Srbije, zaustaviti kriminal i korupciju, razviti selo, treba nam jaka srednja klasa ...

Na primer, DS je do sada ponudio:
- Ukidanje poreza na prvi stan (+)
- €100 po hekataru obrađenog zemljišta za domaćinstva (+)
- ukidanje rešenja iz zakona o penzionom osiguranju iz 2005 (+)
- investicioni penzioni fond (-----)
- finansiranje (kapital ne kredit) 1000 najboljih biznis ideja (+++)
- industrijskim zonama (++)
- rešenje za registraciju "crnogoraca" (-----)

DSS ništa konkretno. Ispravite me ako grešim.

G17+ govori o:
- davanju subvencija od €5000 po svakom zaposlenom (---)
- smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava (++)
- industrijskim zonama (++)
- 30 miliona za Kosovo (-)
- 1% kamatna stopa za mala preduzeća (--)

Branko Pavlović
- Podela akcija javnih preduzeća (-)

LDP ništa konkretno. Ispravite me ako grešim.

SRS, SPS, SPO, PUPS/SDP - samo slogani.

Nedostaju objašnjenja: koliko će svaka mera koštati, kakve rezultate očekuju od tih mera, kako će ih platiti. Ne kažem da nemaju odgovor. Samo ga nisam čuo. Moja slaganja i neslaganja su vezana za ovu argumentaciju.

Takođe ne dostaje analiza, npr. kompletnog poreskog sistema, njegovo poređenje sa uspešnim poreskim sistemima. Pa teko onda mogu da propisujem mere.

Ako sam nešto propustio, slobodno dodajte. Nemam namernu nikoga da izostavim.

Saša

Glas na izborima odredjujem prema onome ko je sta uradio dok je bio na vlasti. Sve opcije koje ucestvuju na sledecim izborima su duze ili krace participirale u vlasti i zna se sta su mogle a sta su uradile. Nije mi potreban savet analiticara ili gledanje konvencija koje bi me opredelile za koga cu glasati. Svoj glas cu dati G17 PLUS, iako ne simpatisem preterano Mladjana Dinkica, vec zato sto su uradili nesto sto niko nije smeo pre njih.

Sto se tice ovih cifri koje Gospoda Ilic i Djelic nisu znali, da li vi mislite da u Srbiji postoji samo jedan porez? Da li vi mislite da je normalno da neko milion cifara, koje se menjaju iz dana u dan, drzi u svojoj glavi? Da li se Vi, gospodine Radulovicu secate sta ste doruckovali 17. novembra, a sta obukli 2. decembra?

Mislim da ste pogrešno shvatili ovaj blog. Nemam nikakvu nameru da napadam G17+ ili bilo koju drugu stranku. Niti imam nameru da menjam mišljenje glasača. Ali imam nameru da, kad već glasate za G17+ i neko od njih uradi nešto što očigledno nije u redu, da se založite da to isprave i da im se to više ne desi. Da unapredite svoje favorite. Podižemo političku kulturu.

Da navedem samo nekoliko stvari u kojima je G17+ aktivno učestvovao i samim tim i zaslužan za sprovođenje:
- reforma bankarskog sistema
- uvođenje PDV-a
- unakrsna provera imovine - http://blog.b92.net/node/1343
U sve tri mere su, više ili manje, učestvovali i gospodin Dinkić i gospodin Đelić, zajedno ili jedan počeo drugi završio. Pozdravljam sve tri. Takođe mislim da je Dinkićev stav oko registracije CG automobila principijelan i samim tim ispravan.

Potpuno se slažem da treba gledati šta su stranke uradile i da na osnovu toga treba glasati. Ali ne samo to. Treba gledati i šta nameravaju da urade u naredne 4 godine, treba pitati kako, pa onda i odlučiti za koga glasati. Stranke treba kažnjavati i nagrađivati. Samo jednom u 4 godine imate priliku za to.

Ovaj drugi paragraf vam baš nije trebao. Državni sekretar mora da zna ove brojeve: http://blog.b92.net/node/753. Pogotovu mora da zna, kad predlaže jednu poresku meru, koliko će ona da košta i kako će da je plati. Isto važi i za gospodina Pajtića. Nemojte braniti neodbranjivo. Gubite kredibilitet. Kažite vašoj stranci da budu bolji, da ne prave takve greške. Svima će nam biti bolje.

Saša

Ne, nisam pogresno shvatio blog, samo hocu da kazem da je suludo misliti da sekretar Min. finansija mora znati napamet cifre od poreza. Mislim da je nemoguce drzati toliku kolicinu cifara u glavi koje se neprestano menjaju. Ne oporezuje se samo jedna stvar ili pravo, vec vise njih.

Slazem se da mora da zna brojeve, ali ne u glavi, vec zvanicno, u dokumentima. Ima vise poreskih mera, zato i sluze pomocnici, administracija...nemoguce je da jedan covek zna napamet sve brojeve.

I jos nesto, G17 PLUS nije moja stranka, naveo sam razloge zasto cu glasati za njih. Pogresno ste me razumeli.

Baš suludo :) Sad ja treba da na vašu tvrdnju nalepim atribut pa da se častimo. Baš nepotrebno.

Mislim da državni sekretar koji radi na budžetu i nadgleda poreske prihode mora okvirno da zna glavne poreske prihode. Njih nema mnogo. Niko ne traži da čovek zna prihod od poreza na imovinu u Čačku 2004 godine napamet. Na primer ovih desetak za početak:
http://blog.b92.net/node/753

Ali ako čovek učestvuje u raspravi o konkretnom porezu na prenos apsolutnih prava, pa još povrh toga predlaže smanjenje stope sa 5% na 2%, onda apsolutno mora da zna koliki je taj prihod pre predložene mere, koliko će da se smanji, kako će to da plati ... Inače ne mogu da ga shvatim ozbiljno. Ovako može i tetka Persa iz Pržogrnaca. Ako mislite da ovo nije potrebno, onda sretno :)

Saša

Saša, vidim da ste čitali Michael-a Moore-a :))))) Respect

Slažem se za ovaj fond. Mislim da je to jako loše rešenje. Država ne ume da investira. Ko treba da vodi ovaj fond? Koji ljudi? Zašto državni? ...

Saša

Da mi ne bi izmisljali toplu vodu :) postoje i tuda iskustva.
Do pre 3-4 godine sve "penzijske" pare (hocu reci pare ubirane preko zajednicke drzavne stope izdvajanja za penzijsko osiguranje - postojala je mogucnost i privatne penzijske stednje povrh drzavne) u Sveskoj su bile u drzavnim tzv. AP fondovima. Ovo je prije 3-4 godine promijenjeno pa se sad sa delom tih para moze "slobodno" raspolagati (preko tzv. premiepenzionog sistema ulagati u privatne fondove). Drzavni AP fondovi jos uvijek posoje ali su promijenili ime i nacin rada ali su jos uvijek u vlasnistvu drzave i ako neko ne ucini aktivan izbor pare automatski tako dolaze.
Glavnicom se jos uvijek ne moze slobodno raspolagati vec ih drzava ulaze preko drzavnih investicionih fondova. Sama penzija nije direktno zavisna od dobiti fondova posto se velicina penzije uglavnom utvrduje drugim sablonskim metodama (osim sto ce u buducnosti sve zavisiti i od razvoja dijela investiranog u privatne fodove).
U situaciji kada u Srbiji ne postoji ni "e" od etabliranog trzista akcijama, kada vecina stanovnika vjerovatno pojma nema sta su akcije, investicioni fondovi, kako funkcionisu, kada beogradska berza ne vrsi dobar nadzor, kada drzava jos uvijek nema dobro razradene kontrolne mehanizme i kada (ako sam dobro procitao) trenutno postoji samo jedan investicioni fond (mozda je rec samo o stranom vlasnistvu) bilo bi katastrofalno prepustiti investiranje penzionih para u ruke privatnih fondova. Ono sto je potrebno je da drzavni investicioni fodovi zaposle sposobne ljuda, da drzava ima dobar nadzorni odbor, da se precizno definisu pravila rada (recimo i zabrana invesiranja u duvansku industriju, proizvodnju oruzija, firme koje zaposljavaju djecu itd) i mehanizmi kontrole, da se fondovi finansijski odvoje od drzavne kase i da se politicarima ne dozvoli direktno mjesanje u investicionu politiku (osim putem gorenavedenih mehanizama). Pa kad se trzisna situacija u Srbiji stabilizuje, cvrste i ozbiljne finansijske instiucije oforme i dovoljno ojacaju + u meduvremenu kampanja edukacije stanovnistva o fondovima, onda se (postepeno) mogu promijeniti pravila o penzijskim fondovima.
Inace bi haos u penzijskom sistemu mogao da lici na haos u Rusiji direktno posle uvodenja perestrojke.

Govorite o II stubu penzionog osiguranja koji je svuda državni. Upravo tako: bez tople vode :) PAYG sistem je svuda u svetu u krizi. Razlog je jednostavan: stanovništvo stari. Ali taj stub ne ulaže. To su najsigurniji mogući plasmani sa malim kamatama, domaćim i stranim obveznicama itd. Kod njih nema veze dobit fonda i penzija. U Kanadi npr. ovaj stub ograničava primanja na prosečnu platu, pa i nije u krizi.

Govorimo o državnom investicionom fondu. Ako tvrdite da ne postoji tržište, onda ni držani fond neće imati gde da ulaže. Privatne investicione penzione fondove treba graditi postepeno. Uporedo sa njima treba izvesti i sve najkvalitetnije kompanije u Srbiji na tržište kapitala: EPS, NIS, komunalna preduzeća ... Pored ovoga, treba im omogućiti investiranje u inostranstvu u većem obimu. Stvaranje ovoga je proces. Nikako državni fond za ova ulaganja :)

Država ne ume da ulaže i ne ume da upravlja kompanijama. Država nigde u svetu ne ume da zaposli dobre ljude. Osim ako nije monopol u pitanju, pa i nema neke velike veze ko je na čelu. Državni posao je da stvara okvire i nadgleda. Poučeni iskustvima zapadnih privatnih penzionih fondova, NBS koja nadgleda penzione fondove, treba da uspostave efikasan sistem kontrole, procenjuje rizike i u slučaju kad je to potrebno, likvidira upravljačko društvo i prenese portfolio kvalitetnijim upravljačkim kompanijama.

Biće poseban blog o ovome. I vaš doprinos je dobrodošao. Iskustva iz srca socijalizma: Švedske :)

Saša

Saglasna skroz, osim što mislim da je srce socijalizma Francuska :)
Duboko verujući da je "upravljanje budžetom, upravljanje državom" i prirodom posla svesna količine neznanja na mestima gde ne sme da ga bude, beskrajno sam Vam zahvalna na tekstovima jer (nehotice ili hotimice - nevažno) radite jedan izuzetno značajan posao dajući informacije o sektorskim politikama onako kako bi one TREBALO da budu davane. A, imam i pitanje vezano za:

Zaista nam treba prevod odnosno naše reči za ove pojmove. Uvek se ježim kad moram da trpam engleske reči u rečinice na srpskom.

U razmišljanju o bilo kojoj policy temi (moram a rekao sam da ne volim :), "anchors" (bukvalno sidra, utemeljenja) su stravično važni. Kao zakon o održanju energije na primer u fizici. Jako često se čovek "zaljubi" u sopstvene ideje pa se ne obazire na to što lupa glavom u jedan od "anchors" i hteo bi na silu da mu policy proradi.

Imam nameru da pišem o privatizaciji i gde mislim da škripi. To što kažete o "savetnicima" je apsolutno tačno. O domaćim resursima u većini slučajeva. A o privatizaciji upravljanja ...

Anchor - interes.
Akcionari (vlasnici) biraju, smenjuju i kontrolišu upravni odbor koji bira, smenjuje i kontroliše generalnog direktora (CEO) koji/koja bira, smenjuje, kontroliše menadžement i sa kojim vodi kompaniju.

Anchor - sloboda i brzina odlučivanja, pravo na grešku
CEO je slobodan da vodi kompaniju, da zaključuje ugovore (bez tendera, u direktnoj pogodbi, prljavim pregovaranjem, laktanjem i bravurama :), da uzima kredite, stavlja pod hipoteku, koristi sve resurse, da ulazi u rizične poslove itd. Svoj odluke brani pred upravnim odborom, ne delegira ih upravnom odboru. Upravni odbor ne odlučuje o vođenju kompanije. On potvrđuje strateške odluke, dugoročne planove i nadgleda. Upravni odbor ne delegira svoje odluke akcionarima. Akcionari potvrđuju ...

... ona udara glavom u oba ova anchors :) Nisu glavni problem menadžeri javnih preduzeća, problem su akcionari i njihov upravni odbor :)

I zahvaljujem na lepim rečima o mojim hotimičnim ispadima.

Saša

... ima mnostvo sivila :)

Ja cu opet o Svedskoj (sta cu samo to znam :).
LM Ericsson jedna on najuspjesnijih svjetskih firmi sto globalno sto specijalizovano u elektronici/telekomunikacijama vjerovatno nikada ne bi uspjeo da drzava nije bila vlasnik (na vrijeme se povukla ali usput i samo malo zaradila u odnosu na koliko je mogla). Ako koga interesuje mogu navesti nesto istorijskih podataka kao osnovu za ovo gore navedeno ali apelujem da mi se vjeruje na rijec :)
Volvo (i mnoge druge firme) nije drzavna firma ali je uglavnom bila zasticena ko beli medved pa nije ni toliko cudo da je uspjeo.
Jedna od najprofitabilnijih firmi u Svedskoj, "Vin och sprit" (vin je upravo to kako se cita, a sprit = alkohol, och=i) sa zastcicenim imenom "Absolut" koji je ako se dobro sjecam na listi top 10 u svijetu je u potpunom vlasnistvu drzave. Jedan je od vodecih svedskih izvoznika. Kuriorzitet je da Svedska ima jednu od najrestriktivnijih alkoholnih politika na svijetu sa drzavnim monopolom na maloprodaju alkohola ne racunajuci restorane koji su opet pod strogim nadzorom odgovarajucih organa sa strogim pravilima o dobijanju dozvole tocenja, radnom vremenu, itd (da vise ne davim). Zena zadnjeg, a socijalistickog predsednika vlade je sefica lanca prodavnica "Systembolaget" koji ima monopol na maloprodaju ;)
Firma koja zadnjih godina pravi rekordne dobiti, kroz prodaju struje (trziste je deregulisano prije nekoliko godina ali je to skoro unistilo konkurenciju i cijene struje su skoro udvostrucene), u svojoj istoriji je u vecinskom vlasnistvu drzave.
Telekom firma "Telia" (trziste je i ovde deregulisano prije nekoliko godina ali je ovo pozitivan primer jer su cijene drasticno pale :) koja takode pravi rekordne dobiti je jos uvijek u vecinskom vlasnistvu drzave (ne za dugo je je nova "desnicarska" = lijevlja od bilo koje ljevicarske koja bi mogla doci na vlast u Srbiji :) Vlada objavila da ce u svom mandatu biti prodata=privatizovana).
Najveca rudarska kompanija LKAB (vidi cuda opet u vlasnistvu drzave :) takode ostvaruje rekordnu dobit (na sjeveru Svedske - Kiruna gdje je vjerovatno i nadublji rudnik te vrste u svijetu jedan gradic se dio po dio preseljava na novu lokaciju jer se nalazi direktno iznad rudnika koji je sada u vidu ogromne rupe samo stotinjak metara ispod naselja) i ne stize da iskopa dovoljno rude - drzava je zadnjih godina investirala i nastavavice jos nekoliko godina, ogromne pare u poboljsanje zeljeznicke infrastrukture na sjeveru bas da poveca robni kapacitet odnosno mogucnost transporta vecih kolicina ruda prema jugu.
U vecini vodecih Svedskih firmi, koje su obicno jake i internacionalno, drzava sto direktno sto kroz recimo drzavne penzione fondove ima znacajno ucesce.
I da vise ne nabrajam ... ima mnostvo primjera (nisam ni dodirnuo vojnu industriju :). A dosta od ovih firmi nisu monopolisti tako da (pored drugih manjih razloga) ostaje da su zaposleni sposobni - od rukovodstva do proizvodnje. Sad cinjenica da skoro 50% svih Svedana zavrsava neki fakultet bas ne odmaze, kao i da je studiranje besplatno (za sve pa cak i Srbe :) znaci nije potrebno da ste drzavljanin ili cak imate bilo kakvu dozvolu boravka, a postoji razvijena mogucnost, opet besplatnog, univerzitetskog studiranja preko interneta - ima oko 150 internet kurseva na engleskom i oko 3200 na svedskom pa ko zna jezik i uspije da ratifikuje dokumenta i ima zelju i vrijeme samo napred :).
Takode je poznata svedska skola "mekog"/"ljudskog" menadzmenta tako da i to doprinosi + mnostvo drugih faktora koji uticu ali svi ovi faktori doprinose kako privatnim tako i drzavnim firmama.
Ono sto se na trzistu zamjera drzavnim fondovima (ali ne samo drzavnim fondovima) je da su pasivni vlasnici - ne koriste svoj udio da aktivno kroje poslovnu politiku. Znacajan broj firmi je zadnjih godina preselio sjediste u druge zemlje (iz razlicitih razloga ali najcesce spominjan je manji porez) kao i proizvodne pogone (jeftinija radna snaga).
Zahtjev (specijalno stranih) vlasnika akcija, a posebno spekulanata je sto veca dobit sto brze i po cijenu da firma zapadne u teskoce. To bas stanovnici i (bivsi) zaposleni i ne mirisu toliko pa se cuju sve glasniji zahtjevi da drzava preko svog vlasnistva vrsi tzv. "zdravu" kontrolu sa perspektivom razvoja na duze staze.
To o "cistom" zakonu trzista bas ne funkcionise ni u jednoj o najliberalnijih razvijenih zemalja na svijetu US of A, a kamoli kod drugih. Kako sam ja procitao prije nekoliko godina oko 50% svih zaposlenih tamo direktno ili indirektno radi za vojsku = drzavu. Amerika ima najveca apsolutna izdvajanja za vojsku (citati i vojnu industriju) sa ogromnim "crnim" fondovima cije trosenje para se nikome ne referise osim najuzem krugu oko predsjednika ako i njima. Pa sad neka to neko zove slobodnom ekonomijom - ja bih to prije nazvao direktnim mijesanjem drzave u sve znacajne vidove ekonomije (korz razlicite vidove podrske sto bi se drugim rijecima moglo nazvati subvencijama). Primjer: Kada pocne ici lose Boingu odjednom drzava naruci razvoj novih tipova aviona (obicno vojnih), a kako civilni dio nije odvojen od vojnog te pare lako preteknu i na drugu stranu, sto direktno sto kroz zejednici razvoj ili iskoristavanja rezultata vojnog razvoja.
Kada jedan Svedanin, Håkan Lans (ujedno vlasnik patenta za racunarskog misa i monitora u boji + mnostva drugih patenata), patentira revolucionaran sistem za navigaciju (na kome je radio zadnjih 20 godina) USA zaprijeti, jelte kroz svoju Agenciju za kontrolu leta ili kako se vec zove, da ako on ne pusti slobodno svoj patenat da ce oni da proguraju svoj sistem (jos nije gotov) ciji je razvoj kostao vise milijardi dolara, koji je komplikovaniji i do 100 puta skulji za implementaciju.
Lans koji moze da bira da patent buda samo mrtvo slovo na papiru ili da ne zaradi ni dolar ali postane medunarodni standard onda izabere da pokloni patenat UN (sa klauzulom o slobodnoj upotrebi). Isti Håkan Lans u americkim sudovima 2005-te biva osuden da plati ogromne sudske troskove od 10 do 20 mil SEK za svoj patenat na tehniku rada monitora u boji (zbog vjerovatno namjerne proceduralne greske advokata koji su sada tuzena strana) jer bi u suprotnom mnostvo americkih firmi bilo prisiljeno da plati ogromne "royalities" zbog neovlastenog koristenja patenta od kada monitori u boji postoje (slicno onome sto bi Tesla bio dobio da je zadrzao svoj patenat na obrtno EM polje koji je poklonio Westinghous-u, razlika je da je Tesla to ucinio dobrovoljno).
Japan je jedan drugi specifican sistem sa skoro klanskom ekonomijom.
Slicno (sa lokalnom dovitljivoscu i prilagodavanjem) funkcionise u vecini zapadnih zemalja, a Svedska nije uopste izuzetak. Mantra o trzisnoj ekonomiji i (potpuno) otvorenom trzistu se moze prodavati sam siromasnim/nerazvijenim jer to otvoreno trziste obicno nije bas tako otvoreno za neke druge.
Sada ne bih zelio da ispadne da sam ja protiv trzisne ekonomije. Cilj mi je samo da se mitovi razdvoje od stvarnosti i cinjenica pa da se rasprava vodi na zdravoj osnovi.
Volio bih i da cujem koko to drzava moze da likvidira upravljacko drustvo (privatni investicioni fond?) ako ono radi prema zakonu, a opet "unisti" ulozeni kapital (recimo kroz lose investicione odluke). Drzava moze da ogranici maksimalnu marzu ali nikako ne moze da se osigura od losih poslovnih odluka. Mislim kada likvidacija bude aktueln vjerovatno tamo neci biti nekog znacajnog kapitala da se prenese.
Drzava moze da garantuje za drzavne fondove dok za privatne niti treba niti moze. Znaci ne moze se desiti da neko izgubi sav penzioni kapital (zbog naivnosti ili neznanja) kroz ulaganje u lose privatne fondove. Posto drzava (obicno :) nema interesa da prevari investitore (buduce penzionere) vjerovatnoca da ce se njeni berzantski agenti (ili koji se vec termin koristi, ne bih da upotrebim izraz "brokeri") sto samostalno sto kroz odluku upravnog odbora da previse rizikuju (namerno ili nenamerno) i kupe akcije u nekom cardaku koji lebdi na balonu od spunice negdje u oblacima, a koji samo sto nije pao je zanemarujuca.
Pored toga drzavni fondovi mogu u prelaznom periodu da budu hibridni, hocu reci da nemaju balans u svojim investicijama (zbog neefikasne berze). Jedan od osnovih regulacionih sredstava koja drzava ima da bi kontrolisala rad licenciranih fondova je upravo zahtjev o balansiranom ulaganju (radi smanjenja rizika). Ako bi se ovo pravilo zaobislo i dopustili privatni fondovi koji takva pravila ne ispunjavaju, zbog nepostojanja efektivne berze sa dovoljnim brojem (kvalitetnih) firmi, rizik za ulagace bi bio izuztno veliki sto se nikako ne moze dopustiti penzionom kapitalu. Zbog ranije navedenih razloga, rizik ulaganja u drzavne fondove bi u prelaznom periodu bio kudikamo manji posebno sa drzavnom garancijom uloga (nesto kao osiguranje glavnice ali bez garantovane kamate).

Eh da smo počeli kad i Švedska ili Južna Koreja i da je država tada, kada su se te stvari radile, radila isto ...

Retko naiđem na ovako dugačak i razložan komentar sa kojim se u potpunosti ne slažem :) To naravno ne znači da niste u pravu. Da vam se i zahvalim što ste posvetili vreme. Mislim da je važno o ovome razgovarati. Veliki broj ljudi u Srbiji razmišlja u tom pravcu.

Detaljna analiza zašto bi odnela veliki prostor i vreme (kao i vaš apel da ne tražimo dokaze, koji potpuno razumem :). Pišete racionalno. Međutim, mislim da vas izostavljanje nekoliko faktora vodi ka pogrešnom zaključku. Prvi faktor je vreme i drugi kontekst u kome je sve ovo nastajalo. Tog konteksta više nema. Zašto je kontekst 50-tih, 60-tih, 70-tih i delom 80-tih bio povoljan za ovako privređivanje i zašto je postepena promena i otvaranje dovelo Švedsku u povoljnu poziciju danas je interesanta tema za istoričare industrije ali nam ne može mnogo pomoći danas. Treći je, kao što sami kažete, država se povlači. Današnje vreme i konteksts traže drastično različita rešenja.

Ono gde apsolutno niste u pravu je Amerika. Njihov vojni budžet jeste najveći na svetu. Samo ste zaboravili da kažete da je to 5% njihovog GDP-a. Američki GDP je $10.000 milijardi. Njihov vojni budžet je $500 milijardi. Samo jedan mali deo ovog budžeta ida Boing-u i Lockhead Martin-u tid. Tako da od direktnog državnog mešanja nema baš mnogo. Sa druge strane kod nas, javna preduzeća ...

Čuo sam mnoge priče o zaverama oko patenata. Za svaku od njih, kad čovek malo zagrebe, pokaže se da radi o sukobljenim interesima, nečistim računima, lošim advokatima ... Što ne znači da ova nije drugačija :)

Saša

Trazili ste primjere efiksnog drzavnog vlasnistva i ja sam ih naveo (unutar ili izvan konteksta) :)
Mogao sam cak navesti i Gazprom kao primjer (stvoren 90-tih godina i pored svih nedostataka dobro i efikasno vodena kompanija) ili Statoil (Norveska drzavna naftna kompanija) ili ...
Mislim, ne treba generalizovati. Nekada je drzavno vlasnistvo efikasno i zavisi od slucaja do slucaja. Mnoga drustvenokorisna preduzeca tesko da bi bila interesantna privatnicima jer ne donose neku posebnu dobit. Vecina infrastrukture (u skoro bilo kojoj oblasti) danas ne bi postojala da drzave to nisu finansirale/gradile/odrzavale. Svedska recimo ima jedan od najboljih zdravstvenih sistema u svijetu, a u vecini je u vlasnistvu drzave (postoje i privatne bolnice i klinike).
Ovakav polozaj zdravstva je takode imao odlucujuci uticaj da se nekoliko najjacis medicinsih kompanija u svijetu (huh ... pocinjem sam sebi biti dosadan :) nalazi ili su osnovane u Svedskoj. Znaci postoji i indirektan pozitivan uticaj.
A drzava postepeno prodaje samo neke velike firme (nova desnicarska vlada najavila prodaju 5 velikih u ovom cetvorogodisnjem mandatu) kada procijeni da je razlog njihovog posedovanja skoro nestao: obicno nedostatak konkurencije ili nezainteresovanost privatnih kompanija da ulazu u tu oblast (investicija se isplati tek na duze staze). Od kraja 90-tih pa do danas Svedska drzava je bila glavni motor za uvodenje brzog interneta (i uopste IT-razvoja) koji je sada dostupan skoro 98% stanovnistva.
Jeste balon pukao ali je infrastruktura ostala (+ masa drugih pozitivnih stvari).
A u praksi se pokazalo da su medu najlosijim investicionim fondovima (prema rezultatu) oni pod rukovodstvom najvecih (privatnih) banaka. Velika marza, a rezultat ispod indeksa itd. Znaci zdrava konkurencija gdje moze i u svoje vreme, a gdje ne drzavno/javno vlasnistvo dok se situacija ne promijeni.
U vezi Amerike: Ne znam tacne podatke ali za mene je 5% (da li su tu uracunati i tajni fondovi?) izuzetno veliki procenat posebno jer se pare iz tih 5% ne rasporeduje ravnomjerno nego "samo" tamo gdje je konkurencija jaka. Za Boing sam konkretno cuo kada su se Amerikanci i EU glozili u STO oko subvencija Airbus-u dok su im ovi odgovarali optuzbama na racun Boinga i vojnim fondovima. Kako ni jedni ni drugi nisu promijenili nista u nacinu subvencioniranja vjerovatno su utvrdili da su nivoi bili priblizno isti. Kako funcionise Airbus-subvencioniranje u Svedskoj? Svedska placa oko 1 milijardu SEK da bi ucestvovala u projektu A380 i dobije otprilike toliko nazad kroz ugovore o isporuci dijelova za motore (privatna korporacija Volvo-Saab Airspace). Svedska drzava ugovori uvoz zeljeznickih vagona i druge opreme iz JAR, a zauzvrat ovi im kupe oruzije i (vojne) avione (u stvari ovaj drugi dio je bio cilj pa se pokrva prvim - jer je vojni budzet dobro skresan zadnjih godina pa je ovako sve formalno ok).
Svedska salje pomoc nerazvijenima preko agencije za pomoc SIDA, a za uzvrat svedske firme dobijaju ugovor za obnovu i razvoj (iako bi lokalne firme mnoge poslove obavile visestruko jeftinije). Sta Amerikanci rade u Iraku, Afganistanu i drugim (ranije) "oslobodenim" zemljama (recimo preko Halliburtona) to je vjerovatno poznata i u Srbiji. Kako EU unistava poljoprivredu u Africi kroz subvencioniranje svoje poljoprivrede ujedno zahtijevajuci ukidanje lokalnih zastitnih mjera sto subvencija sto carina (inace nema finansijske pomoci i kredita). Kako salje pomoc u besplatnoj hrani koja direktno utire svu lokalnu proizvodnju (koja je skoro jedina i postojala). Pa sad se sve ovo moze zvati razlicitim imenima ali je u sustini drzavno mijesanje u velikoj proporciji.
A da, u Americi postoji minimalna cijena rada ali ne i za milione zatvorenika - nova profitabilna industrija sa jeftinom radnom snagom :)
A Srbija? Pa mnoga javna preduzeca bi se trebalo privatizovati jer se radni i poslovni moral srozao tokom zadnjih 15 godina + losa (negativna) selekcija. Na zalost to se tesko moze ispraviti sa nedefinisanim vlasnikom. Ali to opet ne znaci da drzava ne bi trebalo da ima svoje investicione fondove i da bi se penzioni kapital trebalo "predati" tajkunima (koji su jedni od rijetkih koji imaju pare i mogli bi osnivati fondove) na cuvanje :)

I za kraj u vezi Håkana Lansa.
Koga interesuje nesto vise o njemu moze recimo procitati ovde:
http://www.mobergpublications.se/patents/index.html
Prema tom izvoru, koji izgleda ozbiljan, proces oko Lansovog patenta o pozicioniranju u prostoru je jos uvijek u toku sto pobija jednu od moji ranijih tvrdnji (mada se sustina mnogo ne mijenja).

Veoma sam vam zahvalan na primerima i podacima. Pogrešni, ali mnogo češće nepotpuni, podaci nas navode na pogrešne zaključke. Mene isto toliko koliko i vas. Stoga je ovo vaše u kontekstu. Van teme doduše :), ali ne mari kad smo već počeli.

U svim ovim slučajevima imamo klasičan primer "cost of money" jednačina koje niko ne izvodi. O društvenim posledicama da i ne govorim.

Gazprom je odličan primer. Računamo samo šta je napravljeno, poredimo sa onim kako je bilo i potpuno ignorišemo šta je/šta bi moglo biti. Znamo da je napravljena kriminalna privatizacija prirodnih resursa u Rusiji početkom 90-tih (tako je bilo). Znamo kako je Rusija povratila ove resurse i ojačala svoju poziciju. Sa tog stanovišta to je odličan posao i za državu i za građane (puni se budžet). A šta bi moglo biti kada bi se Rusko društvo oslobodilo državnih monopola i stega države i dobilo priliku da diše?

Po istom aršinu i NIS je odlična kompanija. Pogledajte koliki je profit napravila. A da li može bolje po sve nas i našu okolinu i koliko nas kao društvo košta ovaj monopol?

Mislim da treba generalizovati. Samo ne podvesti sve pod jednu jedinu generalizaciju. Evo nekoliko generalizacija:
- Ne treba privatizovati monopole, tj one delove ekonomije u kojima ne možete da napravite zdravu konkurenciju, odnosno dok ne napravite konkurenciju, držite monopol
- Privatizovati treba sve ostalo
- Obaveza privatizacije - izlazak na berzu kapitala
- Država treba da se bavi stvaranjem okvira i nadgledanjem istih: zakonodavna, izvršna i sudska vlast :)
- Prihod države su porezi, ne investicije i profit javnih preduzeća
- Država se bavi preraspodelom i usmeravanjem tokova, opet kroz poreze

U Americi, moram da ponovim, država ne vodi privredu. Država se gura po svetu da probije puteve svojoj privredi. Često preko leđa drugih. Vojni budžet je za sve troškove svih vojnika, kasarni, podmornica, raketa ... Namenska privreda dobija manji deo. Nauka takođe dobija značajan deo ...

O privatizaciji ću imati poseban blog, pa predlažem da tamo nastavimo. I udarite i neki prazan red. Besplatno je :)

Saša

------------------
We hold these truths to be self-evident ...
Mankind are more disposed to suffer, while evils are sufferable, than to right themselves by abolishing the forms to which they are accustomed ...

Država, tačnije Narodna Banka Srbije, izdaje licence za banke, osiguravajuća društva i upravljačka društva investicionih fondova. NBS propisuje pravila. Pravila se ne tiču samo poštovanja zakona, već i stepena rizika kome su izložene ove finansijske institucije tj. sredstva/fondovi kojim upravljaju. Ako rizik pređe dozvoljene/propisane granice, NBS oduzima licencu i time pokreće likvidaciju.

NBS je car u okviru zakona. Naš zakon je dobar. Naša NBS dobro radi. Ljudi u Srbiji su malo svesni njene snage.

Suverenitet našeg društva u bankarskom sektoru se ne ogleda u tome da su banke u državnom vlasništvu. Suverenitet je u NBS (odnosno skupštine koja donosi zakone i daje i povlači ovlašćenja u ime građana :). Samo ako skupština i NBS ne rade svoj posao, građani ne vladaju svojim tržištem.

Ovo važi i za sve ostale grane privrede. Zbog toga, ne treba se bojati privatizacije. Treba se bojati i boriti protiv loših zakona, monopola i još lošijih državnih agencija koje, u ime građana, nadgledaju poštovanje pravila igre.

Saša

Ne bih se baš složila sa Vama da je investicioni penzioni fond loša ideja i da podrazumeva presipanje državnih para u privatne džepove: jasno je da naša demografija i stopa (ne)zaposlenosti ne mogu da finansiraju tekuće obaveze prema penzionerima i da će vremenom biti samo gore, tim pre što će se i nivo penzija sve više indeksirati kretanjem troškova života, a sve manje kretanjem plata zaposlenih, pa će time i postojeće penzije bivati sve manje. Sistem akumulacije kapitala je neizbežan, prisutan je i funkcioniše u većini svetskih zemalja...Dilema je samo da li ići prvo na uvođenje II penzionog stuba (obavezno privatno penziono osiguranje) ili III stuba (dobrovoljno privatno osiguranje). Kod nas je Zakonom o dobrovoljnom penzionom osiguranju i penzionim fondovima III stub već uveden, jer je procenjeno da su "tranzicioni troškovi" II stuba previsoki (troškovi koji bi nastali pražnjenjem državnog penzionog fonda kada bi se obavezni socijalni doprinosi delili na I i II stub). Problemi koji su izvesni oko njegovog funkcionisanja su plitko finansijsko tržište i nedostatak stručnog kadra koji bi akumuliranim kapitalom od uplata doprinosa upravljali.
A pošto je imovina penzionih fondova odvojena od imovine društava za upravljanje (za razliku od osiguravajućih kompanija) sa tog aspekta su investicioni penzioni fondovi "sigurniji" od državnih kod kojih su se, verovatno nam je svima jasno, pare presipale i trošile na razne nenamenske stvari, pa smo došli u situaciju da gotovo 40% prihoda PIO fondova zavisi od transfera iz budžeta. Što znači zaposleni poreski obveznik dvostruko finansira jednog penzionera: kroz doprinose koje uplaćuje preko plata i kroz druga poreska davanja koja se iz budžeta prelivaju u PIO fondove. Ali, izvesna doza rezerve je i ovde potrebna: iako su ovi fondovi (društva za upravljanje) podvrgnuti dvostrukoj kontroli (od strane kastodi banaka i regulatornog tela, u našem slučaju NBS) slučajevi kao što je ENRON opominju da se zakonom ne može sve obuhvatiti

izgleda da sam malo promašila temu :))))) Nisam baš čula za taj DS predlog pa izgleda nisam skontala da predlažu neki hibrid državnog PIO fonda :) pa je ova priča o II i III stubu suvišna :)

Ne mari :) I brzi ste na korekciji. Sama diskusija nije loša. Koristiće kad budemo pretresali reformu penzionog sistema.

Saša

Čini mi se (po predlogu DS-a) da bi taj drzavni investicioni fond trebalo da nastane iz postojećeg Akcijskog fonda Republike Srbije.

Akcijski fond je do sada prodao vlasničke pakete u 780 preduzeća, a u posedu ovog fonda su ostale akcije još oko 350 preduzeća koje isti po slovu zakona mora prodati do decembra 2008.

Generalno, mislim da DS lagano srlja u politikanstvo i populizam sa ovakvim idejama o državnim investicionim fondovima. Pa nismo mi Kuba ili North Korea ...
Opet, što se tiče Djelićeve ideje o preregistraciji "crnogoraca" - totalno razočarenje u DS.
(ilustracije radi : oko 70.000 vlasnika vozila sa CG tablicama čeka na preregistraciju = isto toliko potencijalnih glasova) = bruka za onakvu stranku

Kad proverite javite nam. Postoje male državne takse, veliki real-esate broker fees (3%-6%) i porez na kapitalnu dobit. I nisam ništa nazvao glupim.

Kupovina stanova na svastike nije stvar mišljenja već činjenica :) Razumem da sumnjate u te činjenice. Verovatno zato što niste naišli na mnogo tih slučajeva u vašem okruženju. Npr. ljudima u vašoj porodici to nikad ne bi palo na pamet itd. Ovakve manipulacije često nisu ni nelegalne već bazirane na rupama u zakonu. U Americi se to zove: tax planning :)

Da ponovim o samom porezu. Svaki porez je izvor prihoda. To ne znači da treba da postoji samo zato što daje prihode. Porez mora da ima i drugu funkciju osim skupljanja novca. Porezom se plaćaju servisi, usmeravaju ekonomski tokovi itd. Npr. možemo da uvedemo i porez na televizore ili ružne papuče.

Ovaj porez nema funkciju osim ako željena funkcija nije suzbijanje tržišta nekretnina, sprečavanje (kažnjavanje) ljudi da menjaju veći stan za dva manja, sprečavanje (kažnjavanje) ljudi da zamene manji stan za veći, sprečavanje (kažnjavanje) ljudi da se isele iz centra Beograda i odu u Užice itd.

Sa druge strane, porez koji ima funkciju je porez na imovinu. Njega treba značajno povećati, kompenzirati ukidanje ovog poreza kao i mnoge druge stvari. Npr. ovaj porez treba da plaća osnovno i srednje školstvo. O tome smo ovde već diskutovali.

Saša

Hvala na informacijama o nepostojanju ovog poreza u EU. Za Severnu Ameriku znam. Za EU nisam znao.

Jedna divna prednost ove virtualne komunikacije je što ljudi mogu skoro real-time da se jave i podele informacije sa svima. Sigurno ima ljudi koji su kupovali/prodavali nekretnine po raznim EU zemljama. Da ne lutamo bez potrebe.

Saša

Kako bi čitaoci ovog bloga bili bolje informisani evo i podataka:
G.državni sekretar V.Ilić je kadar G 17 + a u poreze se "razume"
verovatno zato što se "razume" u živinarstvo kojim se bavio po završetku studija vršeći ulogu komercijaliste u žininariji Požarevca 1980/90.Ovaj stručni kadar kasnije vršio funkciju šefa
sektora za naplatu i promet u lokalnom odeljenju NBS u Požarevcu kasnije prelazi u Bg. u NBS a ima iza sebe značajan period koji je kao izabrani poslanik proveo u skupštini Srbije.
Radni "staž" FISKALISTE započinje kao direktor za poreze SRS a PRIRODNU PROMOCIJU doživeo je postajući Državni sekretar ili prvi čovek države kada je u pitanju poreski sistem.
Elem, čovek koji je lavovski deo svog života posveti komerciji sada je na čelu jedne od najvažnijih poluga u državi.
Kao direktor sektora za naplatu i potraživanja u NBS bio je u dodiru sa svim "hartijama" koje su kompromitovale režim i njegovog partijskog šefa M.Dinkića.
Za direkora poreza dolazi BEZ I JEDNOG DANA I ZNANJA o porezima i fiskalnoj ekonomiji, a prilikom PROMOCIJE za prvog čoveka poreza republičkog državnog sekretara ne poseduje ni znanje ni iskostvo potrebno za ove poslove.
Pošto je mlad (rodj.1961) naučiće.
Na sajtu partije stoji i da "odlično poznaje rad na računaru"
što mu dodje kao neka posebna kvalikacijacija?
Biti doktor izgleda nije dovoljna kvalifikacija(valjda samo u Srbiji ima doktora koji ne poznaju rad na ovim madjioničarskim
spravama) pa ovo ZNANJE TREBA POSEBNO ISTAĆI.
Ako vas još čudi što dotični nema pojma o porezima naučite da nije potrebno da čovek zna nešto o poslu kojim se bavi važnije je biti na pravom mestu i u pravo vreme.

Porez na prenos apsolutnih prava u UK (Stamp Duty) zavisi od cene nekretnine ali najčešće je 1%, videti ovde.

Porez na posedovanje nekretnine se ne plaća. Plaća se lokalna taksa (Council Tax) koja zavisi od vrednosti nekretnine ali je ne plaća obavezno vlasnik već onaj koji u njoj živi (stanar koji rentira npr), a ne plaća se ako niko ne živi u njoj.
Pitanje: zar porez ne bi trebalo da se plaća samo na DOBIT, to što imate nekretninu u vlasništvu ne znači da time nešto zarađujete pa treba da platite porez na tu zaradu?

Porez na kapitalnu dobit (CGT) se ne plaća ako prodajete svoje osnovno prebivalište tj 'main home' (stan/kuću u kojoj ste živeli).
Sve ovo ne smeta britanskom poreskom sistemu a ni tržištu nekretnina koje Bank of England u poslednjih par godina pokušava da suzbije povećanjem kamata.
Takođe, CGT se ne plaća na dobit u trgovanju akcijama (do 7000GBP), a u Srbiji sam nedavno platio CELIH 20% na beznačajnu sumu pri prodaji akcija firme u kojoj sam nekad davno radio.

Mnogo hvala za podatke. Da li možda znate kolika je prosečna prodajna cena nekretnina u UK u prošloj godini?

Na sajtu stoji da je ovaj porez progresivan:
- 0% za sav promet nekretnine koje su jeftinije od 125.000 funti
- za između 125.000 i 250.000 funti se plaća 1%
- itd.
tako da je za nekretninu od 250.000 funti taj porez 0.5% od ukupne vrednosti prometa. Izgleda da su u UK uveli luxury tax u promet nekretnina, što je ok, odnosno ovako postavljen, porez ima smisao.

Council Tax je slično što i Property Tax u Severnoj Americi.
Property Tax plaća vlasnik, ali se ugrađuje u mesečnu cenu rentanja nekretnine tako da je faktički plaća onaj koji stanuje u njoj. Ovim porezom se plaćaju usluge za sve servise potrebne za održavanje kraja u kome živite: odvoz smeća, uređenje javnih površina, lokalna policija, škole, vatrogasci itd.
Da li znate koliki je otprilike Council Tax u proseku?

I u Severnoj Americi je isto: ne plaća se CGT pri prodaji osnovnog prebivališta.

I u Severnoj Americi postoji olakšica kod plaćanja CGT na akcije i dividende. Za razliku od UK koja je uvela step olakšicu za do 5.000 funti, u Severnoj Americi je olakšica proporcionalana.

Saša

Prosečna cena za England&Wales je oko 171.000GBP - Podaci. Inače cene u poslednjih 5-6 godina rastu oko 10% godišnje - niske kamate i lako dostupan novac kod banaka doprinosi ovome. Banke daju kredite i kapom i šakom - čak je moguće dobiti kredit i bez depozita a ponekad i bez dokaza o prihodima pa ima slučajeva da ljudi lažu da imaju veće prihode.

Da, Council Tax plaća odnošenje smeća, lokalnu policiju itd. ali je ne plaća vlasnik već rezident pa ne može da se nazove porezom na imovinu bez obzira što je visina takse povezana sa vrednošću nekretnine(ako imate stan u kome ne živite i ne rentirate ga, nema poreza - što je fer, ako ne živite u kraju zašto da plaćate za lokalne servise).
Ovde su takse za Cambridgeshire. Ne znam tačno kako se odredjuje "tax band" jer je referentna vrednost iz 1991god ali prosek je oko 1000gbp godišnje za kuću/stan trenutne vrednosti oko 170.000gbp, s tim da je 25% popusta za 'single occupancy'.
Oko ove takse postoji nezadovoljstvo i predlozi nekih partija da se promeni sistem tako da se veže za prihod a ne vrednost kuće (npr. penzioneri sa niskim primanjima kupili su kuću pre 25god čija je vrednost enormno porasla u medjuvremenu, moraju da plaćaju visoku taksu). I meni deluje fer da onaj ko više zaradjuje plati više (neki predlažu uvodjenje novog tax band-a za prihode preko 100.000gbp -50%, trenutno je najviši 40% za sve preko 40.000)
Ne znam kako je to sada u Srbiji, ali čini mi se da je postojalo nešto što se zvalo 'komunalna taksa' koja bi mogla da se poveća i iskoristi za plaćanje lokalnih servisa.

P.S.
Da dodam samo da se slažem u potpunosti da ne može neko ko je zadužen za prikupljanje poreza da dodje na TV i da ne zna osnovne podatke a naročito ako predlaže rešenja. To znači da je taj predlog izbacio iz rukava bez ikakve prethodne analize i računa odakle će to da plati.

Znači porez na prenos apsolutnih prava je u proseku oko 0.27%, tj. oko 460 funti za prosecnu kupovinu/prodaju od 171.000 funti.

Ime je sporedno, Property Tax ili Council Tax, i funkcija i namena su isti, a izgleda i procenat je vrlo sličan :) I u Severnoj Americi taj porez na kraju plaća onaj koji koristi nekretninu. S tim da mislim da je sistem u kome vlasnik plaća, pa to prenosi korisniku kroz rentu, mnogo jednostavniji administrativno.

Komunalni servis je samo mali deo troska koji se placa ovim porezom. Najveci je lokalne škole, lokalna policija, lokalna državna uprava. U Srbiji postoji i porez na imovinu i mala komunalna taksa za odvoz smeća i održavanje.

Iz table koju ste priložili ispada da je ova taksa oko 1.25% za prosečnu nekretninu u UK (1% za single occupancy).

Da li znate kolika je prosečna plata u UK i koliko ima zaposlenih? Pravim poseban blog o poreskim sistemima u svetu, gde ću pozavati blogere da kažu kako je u zemlji u kojoj oni žive. Objaviću i ove podatke koje ste mi dostavili.

Ponovo zahvaljujem na podacima i linkovima.

Saša

... za presek stanja oko drzave kao potencijalnog investitora.
Nadam se da će uskoro i u ovoj zemlji većina razumnih i stručnih ljudi razmišljati na sličan način kao Vi.

Neće smetati jedan mali dodatak.
U Kraljevini Srbiji je još s početka XX veka (oko 1905.god.) osnovan prvi dobrovoljni penzioni fond. Zvao se Trgovački fond u kome su, da bi pojačali buduće penzije, tadašnji trgovci i poslovni ljudi zemlje dobrovoljno odvajali deo svojih tekućih zarada.
Komunisti, 1958 godine nacionalizaciju Fond i troše sva sredstva istog.
Ta istorijska nepravda prema naslednicima tadašnjih štediša bi se morala ispraviti kroz obeštećenje istih određenim hartijama od vrednosti (npr. sadašnji model povraćaja stare devizne štednje).
Naravno, sve u interesu vraćanja poverenja u privatne penzione fondove.

i ne znate koliko se slažem sa ovim što ste napisali :)))))

:)

Saša

Posao države JESTE DA INVESTIRA.
Država kao investitor se pojavljuje skoro kod svih mega investicija(infrastruktura,energetika itd.) jer su mega sistemi
kroz istoriju bili preveliki zalogaj za privatni kapital u ranom kapitalizmu pa je država služila kao jedini mogući alokator društvenog kapitala prema društvenim potrebama kroz formiranje javnih preduzeća u sferi velikih projekata.
Finansiranje penzija je veliki društveni projekat jer je u pitanju izdržavanje ekonomski "otpisanog"stanovništva.
Ovaj problem će tokom sledećih decenija postati potpuno nerešiv
zbog već poznatih razloga(pad nataliteta,povećanje starosti stanovništva itd.). Nije u pitanju rešavanje samo sadašnjih problema već problema koji će nastati kada na red dodju sadašnje generacije nezaposlenih ili onih koji su prvi posao dobili u tridesetoj ili još kasnije.Nezaposlenost je najveći motor kako sadašnjih tako i budućih problema kada su u pitanju penzioneri i sadašnji i budući.Sve i da država "DA" penzionerima obećanih 117% obećanih i plaćenih u državno - socijalističkom periodu to ne bi suštinski promenilo ovu problematiku.
Neosporno je da penzioneri imaju pravo na svoje pare i da bez ikakvog ALI to mora i da bude plaćeno.
Konstruktivna rešenja poput akconih penzijskih fondova u kojoj će ovi biti dodatni generator investicija u privredu u EU su se pokazala neuspešnim u mnogim državama iz nekoliko razloga:
-Cena rada ovih fondova jede cca. 40% godišnjeg prihoda fonda.
-Korupcija u fondovima dovodi do siromašenja fondova i pored stroge državne i fiskalne kontrole istih a ima slučajeva da su korumpirani menadžeri fonda kroz tkzv.mismenagement potpuno uništili pojedine fondove.Protiv kriminala ove vrste je se sve teže boriti i na zapadu.
Oni koji u Srbiji sada uništavaju društveni kapital će to činiti još više u budućnosti ako opstanu na vlasti.
POSTOJANJE DRUŠTVENOG KAPITALA NIJE SVOJSTVENO SOCIJALIZMU VEĆ KAPITALIZMU i kod nas su u zabludi svi oni koji društveni kapital vide kao nešto svojstveno "komunizmu" i poistovećuju ga sa društvenom svojinom brkajući pri tom PRAVNU SA EKONOMSKOM KATEGORIJOM.
Tako su recimo u oba "DEMOKRATSKA" sistema (kapitalističkom i komunističkom) penzije društveni kapital (OBAVEZNO FORMIRANJE)
pod državnom kontrolom sa strogo propisanom (neotudjivi) funkcijom.
I kapitalističko demokratska i etatističko - birokratska socijalistička država gazduju društvenim kapitalom penzionih fondova u ime malih akcionara čija su prava SVOJINSKA i u obe forme zaštićena kao privatna svojina?
Zato predlažem da temu penzioneri proširite na pitanje ne samo ovih aktuelnih nego i budućih jer sadašnja nomenklatura ili još bolje kleptokratija o budućoj problematici i ne brine.
Penzije nisu problem samo sada već imaju tendenciju da postanu
katastrofalan problem za skoro dolazeće generacije.

Ovde se govori o investiranju novca zarad dobiti. Investiranje u privredu.

Ekonomski posao države je stvaranje okvira i preduslova, održavanje ravnopravne tržišne utakmice i suzbijanje monopola. Glavni ekonomski instrument države su porezi.

Infrastruktura, školstvo, zdravstvo su posebne kategorije. Ove investicije se ne prave da bi zaradile novac, već da stvore uslove za razvoj privrede. Potpuno druga kategorija. Čak i u njima treba tražiti privatni interes. Međutim ne bez konkurencije. Ukoliko ne postoji ili se ne može napraviti konkurencija, treba da bude državno.

Saša

Vikipedija Nl:
Pod opterećenjem FISKALNIM se podrazumeva PRISILNO plaćanje nameta državi,bez postojanja INDIVIDUALNE PRESTACIJE države za uzvrat i NAMETNUTO je snagom zakona PRINCIP LEGALITETA.
U slučaju da prema naplati fiskalnog nameta(opterećenja) postoji od strane države OBAVEZA PRESTACIJA onda je u pitanju PRINCIP RETRIBUCIJE.
Vikipedija Eng.
A tax (also known as a "duty" is financial charge or other levy imposed on an individual or legal entity by state or functional eqvivalent of state.
Kako se vidi iz ove dve definicije jedna Nl. porezu jasno definiše kao PRISILAN NAMET dok je druga definiše kao DUTY OBAVEZA što po definiciji predpostavlja PRISILU.
Obe definicije sam ovde naveo kako bi bio jasno definisan KARAKTER PRISILE kao i karakter FISKALNOSTI kako bi se izbegla dvoumljenja po pitanju definicije POREZA=fiskalni namet.
Kako se kod nas u literaturi zloupotrebljava reč
taksa onda kao prvo:
Postaviti definicije i uspostaviti red u jeziku i literaturi a potom i u budućem zakonodavstvu.
Razvoj fiskalne teorije koji je zbog svojinskog karaktera ( društveni kapital poistovećen sa društvenom svojinom) kod nas u prošlosti negiran kao osobina kapitalističkog društva će i dalje predstavljati kamen spoticanja kako države tako i gradjana što neminovno vodi u fiskalnu anarhiju
i etatizaciju zakonodavstva (partijski ustavi i zakoni) na šteti gradjana i privrednih subjekata.
Zbog nedostatka razvoja fiskalne teorije i prakse
(zakonodavstva) je i došlo do OTIMAČINE i uništavanja ogromnog društvenog kapitala a proces je još u toku.
Pitanje "oporezivanja" korporativnog kapitala nije još ni načeto kao ni "oporezivanje" imovine.
Pošto je tema fiskalna nepismenost dvojice (jedan bivši) aktera fiskalnog "menagementa" pogledajte i fiskalnu "pismenost i iskustvo" sadašnjeg državnog sekretara za "poreze" koju sam stavio na ovaj sajt.
For the record: novac je sredstvo izražavanja vrednosti kapitala i NIKADA NIJE KAPITAL tako da mi ovde govorimo o kapitalu a ne o novcu.
Kako isti (novac) može da bude obezvredjen videli smo u periodu koji je za nama a kako može da bude
PRECENJEN vidimo sada.
U potpunosti se slažem da je fiskalno zakonodavstvo glavni ekonomski instrument države ali je njegova namena i funkcionisanje jedna druga tema.
Zbog jasnoće ovde treba dodati da postoje razlike u fiskalnim teorijama izmedju takozvane kontinentalne i anglosaksonske.