Pravo na život na srpski način

To je tek posebna priča, čuo sam gomilu strašnih priča - kao da su išle u konc. logor a ne na porođaj.

nije za one sa slabim stomakom
pocecu s pricom o periodu malo pre porodjaja, tacnije 8 meseci pre. ustanovljena mi je zeljena trudnoca i kad sam htela da izaberem doktorku koja ce mi tudnocu voditi, ona sama je izjavila, da ne moze da me primi, jer ima vec previse svojih pacijenata. ok, izaberem nekog drugog, zakazu mi prvi ultrazvuk, ja uredno dodjem i. 3 sata u nezagrejanoj cekaonici sa ostalim trudnicama, na kraju ne izdrzim. u prvim mesecima, besika mora biti puna, ali 3 sata bilo je previse. napokon dodjem na red, doktorka me razmaze ledenim gelom i saopsti mi da ja uopste i nisam trudna. naravno objasnim da sam morala u toalet, ali ne,
kaze ona, nije to razlog. ali ja nemam period .. mozda vam je to neki hormonalni poremecaj, al ako ste bas uporni, popite pola litre vode,pa dodjite za sat vremena. ok, i to uradim. zaledjena vec legnem, ona ustanovi trudnocu ali i kontrakcije. trudnoca teska, sve vreme odrzavana, od cekanja u ledaonici, dobijem upalu pluca, treci mesec, gomila lekova neupotrebljivih u tom periodu.
mora longacef- ne ide na recept, ni ako ste trudni,uzasno skup, 20 komada, dva put dnevno, gusim se, povracam od svakog zakasljavanja.
prodje i to, onda serklaz, peti mesec.. sve vreme na lekovima za odrzavanje, kontrakcije, na 15 dana ultrazvuk, naravno presla sam kod privatnika, kod njega nema cekanja, hladne cekaonice, samo sto me covek ne poljubi, svaki put kad me vidi. ... dodjem do pred kraj, ali na tom poslednjem ultrazvuku njemu se ucini da je bebi besika prevelika, i da je bolje da odem u bolnicu da oni provere, idu praznici, prvi maj, te godine spojio se sa uskrsom.
to je vec 8 uvece, spakujem se, odem, doktor koji me je primio dobro me nije ugrizao, mrzi on sto pedijatri koriste ultrazvuk, sve je u redu. pa vama jos nije skinut serklaz, aj to da caskom, kad smo vas vec primili. i ostadoh ja u bolnici 20 dana pre termina.
ne spominjem stres, nervozu, strah koji sam osecala.. pisem zbog tretmana koji sam tada dozivela. vreme koje bi trebalo da mi bude najsrecnije u zivotu.
lezim u bolnici, dva, tri dana, nista se ne desava, zene prolaze kroz sobu, poradjaju se. doktori su odvratni u svom ponasanju. razne primedbe sam cula,raznim porodiljama, od toga zasto ste vi dosli, pa zasto ovde, do ne deri se..i krava se poradja.. itd. hrana ocajna, naravno svakom donose njegovi od kuce. Praznici vec poceli. i usred noci, pocne da me boli, setkam se nervozno po sobi, boli. posle par sati sljusne ona voda iz mene, ja uredno prijavim dezunoj sestri, ona mi kaze da sacekam jutarnju vizitu. celu noc sam imala kontrakcije, ujutru su minule. jutarnja vizita, okasni nekoliko sati. ja kazem doktoru da mi je pukao vodenjak. sto ga nisam potrazila u toku noci, celu noc je bio tu. i na tome se zavrsi. nista ultrazvuk, samo slusanje otkucaja srca, i nista. meni bolovi sve jaci, vec pada vece, i dalje nista. cekam. boli , jako boli, celu noc, sutradan ujutru, na jutarnjoj viziti, doktor mi saopsti da CEMO se MI (valjda on i ja) danas poroditi. peti je maj. usrks je. u bolnici upola manje zaposlenih. carsaf u kome sam spavala prethodnih dana receno mi je da ponesem sa sobom, uradjen mi je klistir (odvratno), i otisla sam u porodjajnu salu. m da,sve potrebno za porodjaj kupila sam u privatnoj apoteci. prirodne kontrakcije, ocigledno nisu bile dovoljno jake, sve vreme, su mi stimulisane, jako jako boli. dve babice sede u dnu sale, piju kafu. nijedna ne prilazi, pitaju me odakle mi je prezime, ne prezivam se na ic. bolovi traju, doktor nije tu. posle 5 sati pojavljuje se dr, veoma grubo me pregleda, i kaze, hajde da se porodimo. lezim, napinjem se, oni se deru na mene (ja uzasno lose reagujem na vikanje), hvata me panika. noga mi sklizne sa neke cevke, pokusavam nespretno da je vratim, stvarno se trudim, ali imam kratak dah, imam astmu, bolovi su nesnosni. doktor iznerviran, kaze, ovde nema saradnje, ove dve zene, me raskrece, vezu mi noge, osetim uzasan bol, kriknem. porode me uz pomoc vakuma. iseku me kao svinju, i danas mi je oziljak ogroman. bebi naprave hematom na glavi, hematom na vratu, porodjajni tortikolis. posle dva sata
u istom carsafu u kom sam krvarila odnesu me u baby friendly, bez pitanja da li to zelim, imam li snage, u drugim sobama nema mesta. sobu u narednom periodu niko nije pocistio jos tri dana. carsafi nam nisu promenjeni, jer perionica ne radi, praznici su. cistacica udje i saopsti sa vrata, ovde ne treba ciscenje. nacelnik se nije pojavljivao sve vreme praznika, znaci sve vreme mog boravka do otpustanja. prvih dva dana nisam imala mleko, bebe su odnosili na hranjenje nekoliko puta dnevno, jednu celu noc sam bazala po hodniku, trazeci neku pomoc, jer je beba plakala celu noc, osim glasne muzike, nista nije odavalo prisutnost nekog od zaposlenih. kad sam mleko dobila, grudi su mi bile tako tvrde da nisam mogla da ih pipnem, a kamoli masiram ili muzem, mala beba, porodjena na nacin kao moja, nije bila u stanju da sama povuce, ona je bila nervozna i gladna. ja sam bila nervozna u bolovima. pomoc nisam dobila. po otpustanju bio je cetvrtak oko podne, istog dana nije se pojavila patronazna sestra, kao ni sledeceg dana. beba je i dalje bila gladna a ja u sve vecim bolovima. opet sam pozvala u pomoc privatnu babicu, koja je dosla, izmuzla me objasnila mi sta i kako se radi. ipak morala sam da uzimam i antibitik zbog grudi, mastitis. bebu sam hranila na kasicicu svakih dva sata svojim mlekom, koje sam izmazala sama po sat vremena. pokusavala da je privolim na sisanje, ne spavala. u ponedeljak se pojavila patronazna sestra, i bila razocarana i iznenadjena sto ja placem. jer to nije nista, pa to rade i zivotinje, a ja tu "kmezim". narednih mesec dana bila sam u strahu zbog hematoma na glavi moje bebe, dok ultrazvuk nije pokazao da je sve u redu. zatim smo godinu dana radili vezbe za tortikolis, koji joj je porodjajem izazvan.
hvala bogu, ona danas ima cetiri i po godine, ziva je i zdrava. da li zelim jos dece. zelim. ali ne zelim da se poradjam i sve ostalo. dobro se pazim. osim bola, osecala sam i ogromno ponizenje, i nisam zaboravila, kako kazu da se desi posle izvesnog vremena.

kada ovako nesto cujem/procitam onda se zaista osecam nemocno. Sta reci nekome ko je ovo preziveo ? Na koji nacin inicirati utvrdjivanje makar neke odgovornosti za ljude koji su ovakve stvari radili. Uvek mi se ucini da se nista ne moze uraditi kada je sve proslo.

Zaista uzas, ne znam postoji li neka druga rec...

Ja često branim lekare i govorim da svako treba da se stavi u njihov položaj. Razumem ja sve ono mala plata + nema dovoljno ovoga ili onoga + frustracije ... ali zna se šta znači biti lekar...

Zna se i sta znaci biti oficir, nastavnik, sudija...Nijedna profesija nije otporna na eroziju morala i strucnosti. Jedino sto doticna erozija u slucaju zdravstvenih radnika boli neke druge ljude.
Na kraju, ima mnogo nacina da se stvari dovedu u red i profesiji povrati ugled, a radu kvalitet. Jedino se plasim da ce jos mnogo ljudi platiti zivotom i zdravljem, dok neko u Srbiji ne smogne snage da taj karijes popravi.

Vaš tekst i primeri me podsetiše na moje prvo veliko razočarenje postpetooktobarskom vlašću. Radio sam na jednoj poznatoj klinici u Bg. Nekoliko koleginica je volontiralo već 5/6 godina. Srećom, sve su bile iz imućnijih porodica pa se nekako dalo preživljavati. Među njima jedna, vrhunski stručnjak, specijalista i pred odbranom magistarskog rada. Stalan posao je dobila zahvaljujući Milovanu Bojiću koji je pozvao sve koji su diplomirali sa prosekom preko 9 i omogućio im da biraju gde će biti zaposleni. Pitah je kako je bilo na svečanosti a ona tužna, zgrožena, bezvoljna reče: "Bilo je odvratno. Tamo su bili sve najbolji studenti, niko u međuvremenu nije dobio posao. A deca profesora i drugih moćnika odavno rade". Ne lezi vraže. Bi 5. oktobar, dođe novi direktor klinike i prvo što uradi je da pozva pomenutu koleginicu. Sa vrata poče da je proziva, izrazi sumnju u njenu stručnost, dovede u pitanje ocene u indeksu, bi vrlo neprijatan. A mogao je bar da se raspita kod starijih kolega, rekli bi sve najbolje - devojka je stvarno genije. Za nju je to bilo previše. Tog dana, devojka otvori internet, posla svoj CV i za manje od sedam dana iz Holandije joj stiže ponuda koju niko ne bi mogao odbiti. Danas Holandija ima jednoh vrhunskog stručnjaka više a mi ostajemo da svakodnevno otkrivamo sve mračniju dubinu ponora u koju kao društvo tonemo. Da apsurd bude veći, direktor je bio od ovih što danas zuvikuju "stručnost ispred politike".

Hipokrit (Hypocrite) znaci licemer na engleskom. Hipokratova zakletva, sa druge strane, tradicionalno obavezuje lekara na savestan rad i diskretan odnos prema pacijentu. Usput, u Srbiji, a ni u mnogim drugim zemljama, Hipokratova zakletva se ne polaze, vec se samo cita i smatra vise moralnim vodicem sa odredjenim pijetetom jer sadrzi mnoge prevazidjene ili stavke suprotne sa zakonom. Na primer, prema Hipokratu, abortus je neprihvatljiv.
Mi imamo vrlo jasne zakone koji regulisu i sankcionisu nesavesno ili nestrucno lecenje, kao i neukazivanje lekarske pomoci. problem je sto se ne primenjuju. Isto tako, problem je sto, recimo, u slucaju gubitka bliske osobe, mnogi ljudi imaju potrebu da nekog okrive. Neretko je to lekar koji ipak u mnogim slucajevima i nije mogao da uradi vise nego sto je uradio. I sad, odsecemo mi vrsnom hirurgu ruku. I ispostavi se da nismo bili u pravu jer, na primer, naknadno vestacenje pokaze da hirurg nije uradio nista protivno protokolu. I kome sad da secemo ruku? Ko ce da bude u komisiji za amputacije? Mozda neko iz Saudijske Arabije, oni imaju iskustva sa telesnim kaznama tog tipa.
Hocu da kazem da su ljudi smrtni i da ce umirati u svakom slucaju. Predmeti iz sive zone su jako problematicni, pogotovo u pravnim sistemima koji pacijentu ili njegovoj porodici omogucavaju pravo na odsteu, kao na primer u SAD. Ali se apsolutno slazem da na odgovornost treba pozvati one ciji su propusti u radu ocigledni, i pogotovo namerni ili nastali iz nemara.

Implementacija zakona je veoma cest problem kod nas. Medjutim, prva stvar za sprovodjenje zakona je da se oni koji smatraju da su osteceni obrate sudu, a vecina ljudi samo uzdahne kada pomisle na sudski postupak u Srbiji.

Druga prica je u vezi etike. Kao i sa novinarima, koje bas briga za njihov kodeks, slicno se ponasaju i lekari. Slicno je i sa mojim kolegama pravnicima....

A sve to ne bi smelo tako da bude...

Zanimljivo, ovo je glavna tema priloga koji sam nedavno gledao na nekom nemackom programu. Njihov pravni sitem verovatno ne poznaje zagubljene predmete sa olimpijskim krugovima od kafe na koricama, ali obzirom da se barem 10% stanovnika Nemacke vode kao siromasni, a ni vecini ostalih advokat bas nije zanemarljiv trosak, gore postavljeno pitanje je itekako aktuelno.
No, da se ne zanosimo weltschmerz-om, kako resiti problem u majcici Srbiji? Naimenovanjem specijalnog tuzioca za zdravstvo? Ili onim sto se od kolevke pa do groba u Srbiji ne vodi ispravno - kadrovskom politikom, plus menjanjem bolesnih pravila igre koja su u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu trenutno na snazi.

Ne treba nam spec. tuzilac za zdravstvo.

Jednostavno:
1. redovni sudovi da brzo i efikasno rade svoj posao
2. Lekarsko drustvo i njegova disciplinska komisija (ili sta vec) da rade svoj posao, a ne da stite kolege i govore kako je bolest biti gay
3. ustanoviti neki vansudski mehanizam (mada mislim da je nesto tako i predvidjeno) npr. Ombudsman za zastitu pacijenata

Postoji i bolniji, da ne kazem radikalniji pristup. Drzava da preuzme samo odredjene oblasti zdravstva, npr. primarnu zastitu (preventiva...), a sve ostalo da se privatizuje i placa ili po usluzi ili preko osiguravajucih drustava, tj. zdravstvenih kasa. I onda, trzisna utakmica. Ko bude radio svoj posao dobro, opstace, ko ne, potonuce.

Cekaj, to sto ti pricas sada je organizacija zdravstvene sluzbe, koja samo delimicno ima veze sa etikom, kvalitetom i brzom reakcijom, ponasanjem i sl. Znaci ima veze, ali delimicno. I "privatnici" mogu biti nekvalitetni itd.

U slucaju organizacije zdravstvene sluzbe, forma ima itekakvog uticaja na sadrzinu, pogotovo kod sistema koji je potrebno reanimirati. Slazem se da kontrola, u jednom, ili jos bolje vise institucionalizovanih oblika mora postojati, ali se ovde prvenstveno radi o kvalitetu ponudjene usluge. Tehnologija ne moze zameniti znanje i iskustvo, ali ih u nekim slucajevima moze prevazici. Srpsko zdravstvo je glomazno, nedefinisano sa nejasnom granicom izmedju razlicitih nivoa zdravstvene zastite. Drzava mora definisati prioritete, dati formu i omoguciti, shodno okolnostima da stanovnistvo dobije najbolju mogucu uslugu. Da li ce se to postici kroz trzisnu konkurenciju ili strogo kontrolisan sistem, manje je bitno. Dakle, problemi moraju biti jasno definisani, mogucnosti takodje. A onda se trazi resenje, tj. kompromis. Medjutim, dok god se zdravstvo stavlja na cirkusku zicu i njime balansira u politicke svrhe zamajavanja stanovnistva, dotle cemo redjati gore pomenute primere do N+beskonacno. Uostalom, to je slucaj sa mnogim drugim stvarima u Srbiji. Nikako da na vlast dodje neki cika ili teta koji stvarno zele da svojim gradjanima olaksaju zivot.

Sasvim se slažem da je organizacija primarna, ali kažem da nije jedina...

Apsolutno. Ali gde Vi vidite prostor za akciju, izuzmemo li postojece ali nefunkcionisuce mehanizme, koja ce u dogledno vreme dovesti do pozitivnih pomaka?

Napisao sam gore koje su tri stvari potrebne... za početak...

treba da se odnosi na ceo sistem. Ukratko, bez pretenzija za bilo kakvim ekspertskim misljenjem:

1) Razbijanje monopola i onemogucavanje sukoba interesa.
Odredjene interesne grupe u nasem zdravstvu, kao sto je grupa ljudi koja je, vec davno, "privatizovala" Med. fakultet, jos uvek, izgleda, ima vecu moc od resornog ministarstva. Sudski vestaci, npr. mogu da dodju i iz Tunguzije, ako treba, ali ne iz iste klinike i istog odeljenja iz kog su i lekari optuzeni za "malpractice". Zastitnik prava pacijenata treba da bude potpuno nezavisan od zdravstvene ustanove za koju je nadlezan, cak i fizicki (moze da bude smesten bilo gde, samo ne u prostoru predmetne zdravstvene ustanove), sa punim radnim vremenom i platom proporcionalnom u odnosu na odgovornost ombudsmana.

2) Sistem realnog finansiranja javnog zdravstva.
Ovo je veliki problem, jer budzet je ogranicavajuci faktor. Idealno funkcionisanje podrazumeva, naravno, transparentno i realno placanje (od strane fonda) za realnu cenu usluga. Cenovnici, pritom, moraju biti javno dostupni svima, a fakture potpisane od strane korisnika usluga (pacijenata).

3) Komore. Ovde postoji veliko zamesateljstvo i jos veci sukob interesa. Licence su nephodne, ali, postoji problem kriterijuma za obnavljanje, a pogotovo za gubljenje licence (metodoloski problem).

4) Plate u javnom zdravstvu.
Mozda bi trebalo (ponovo) insistirati na modelu koji zabranjuje rad zdravstvenog osoblja, istovremeno, u oba sektora (i u javnom i u privatnom). Ali, trebalo bi, onda, i privatno zdravstvo obuhvatiti finansiranjem iz fonda (za sta treba jos vise para), makar u odredjenim, precizno definisannim procentima za pojedine vrste usluga. Mozda bi trebalo uvesti i platne razrede, nagradjivanje prema radu i kvantitetu i kvalitetu pruzenih usluga.

5) Odgovornost i nadzor.
Najosetlivije pitanje. Predlog bi podrazumevao uvodjenje nezavisnih "staresina", koji nebi, nuzno, morali da budu medicinari po obrazovanju, vec osobe posebno edukovane da sprovode disciplinu i odgovornost, posebno u "24 hrs" ustanovama (sekundarno i tercijerno zdravstvo). Ova instanca mogla bi da bude direktno odgovorna, npr. parlamentu. Ovo bi, recimo, mogla da bude neka vrsta prinudne uprave, koja bi potrajala sve dok ne proizvede relativno trajne i odrzive rezultate.

PS: opsirnije, mozda, nekom drugom prilikom.

Mislim da sam duzan da pojasnim. Doktor koji TRAZI PARE ili drugi oblik MITA nema sta da se ispituje da li je savesno ili nesavesno lecio. Ima da leti saka ili do lakta pa nek se razmislja. Ako se vec slazemo da to nije nasa civilizacijska tekovina da secemo ljudima delove tela - ok ... ali mora da boli koliko i seca, i mora da ima trajne posledice. Dakle - lustracija u zdravstvu, po profesionalnoj odgovornosti. Da nikada vise ne obuce belo, da nikada u zivotu dinara ne moze da zaradi od bilo cega vezanog za zdravstvo. Da to bude samo propratna mera, uz odgovarajucu robiju ili novcanu kaznu. To veze nema sa pacijentima.

Inace ... ne mogu se oteti utisku da Hipokrat i Hipokrit vuku zajednicki koren ili je do negde kroz godine zamenjeno u prevodu pa se odomacilo u engleskom jeziku... da li neko moze da nadje poreklo eng. reci Hypocrite ?

rec hypocrisy engleski je primio iz latinskog hypocrisis, preuzetog iz ranijeg grckog oblika hypokrisis, gde - doslovno - znaci "pretvaranje" (tj. menjanje uloga i neiskrenost).
Sudeci po elementima ove slozenice u grckom (hypo+krinein), od kojih svaki ima spostveno/samostalno znacenje, rec ne moze (bar izvorno) imati veze sa licnim imenom Hippocrates (latinicna transkripcija u grckom: Hippokrates). Ovo mi je, pored ostalog, deo posla - da ne bude da sam Vam otkrila ne-znam-kakvu-mudrost i da svasta znam. =)

Dobar blog, jedna od najvaznijih tema.
Moje lose (tj. najgore) iskustvo sa lekarima bilo je prilicno mucno, da mi je jednako mucno i da ga podelim. Nazalost, bilo je jednako "nesrecnih slucajeva" i u porodici. Naravno, bilo je i dobrih iskustava, odgovornih i ozbiljno posvecenih lekara. Onih koji bi se, u nekom boljem svetu, smatrali upravo onakvim kakvi lekari i treba da budu. Dakle, mada je mnogim specijalistima posao izuzetno zahtevan, naporan, odgovoran, bilo bi normalno (cak tim pre) ocekivati da budu savesni u poslu. Svako moze napraviti gresku, u bilo kom poslu, pa tako i oni, ali neodgovornost i nemar su nesto sto se njima ne moze tolerisati. Najzad, mozete i na poslu sa daleko manje odgovornosti biti nemarni, pa zbog toga dobiti otkaz. Ne znam zasto bi upravo oni koji odgovaraju za neciji zivot bili zasticeni!

Zaticem sebe (i neke meni bliske osobe) u situaciji da budem nadasve zahvalna zdravstevnom radniku na minimumu ulozenog vremena i paznje.
Mada, sada retko odlazim lekaru, na moju veliku radost. =) Gotovo nikada, ali za usluge jednog specijaliste kojeg moram povremeno da posecujem - placam, da mi se ne bi ponovila iskustva koja sam imala sa njegovih dvoje kolega u drzavnim ustanovama.
Moze biti da je "povremeno" kljucna rec. Takodje sam svesna toga da upravo mnogi penzioneri ili invalidne osobe itd., koji imaju cescu potrebu za zdravstvenim uslugama, nisu u mogucnosti da plate preglede kod privatnog lekara.

Inace, u svom poslu ne odgovaram ni za ciji zivot i zbog toga nerado imam preostre kritke za ljude koji rade pod pritiskom takve odgovornosti (ili bi se to moglo ocekivati). S druge strane, to i jeste razlog zasto im se neodgovornost teze moze oprostiti.

a mozda i gresim...nije mi recnik u blizini...
Kod nas, sva pravila postoje, nova se stvaraju, uglavnom prepisuju iz svetskih ili belosvetskih zakona, nova ce doci, ali ni jedno se ne primenjuje, jer oni koji treba da posluze za taj primer, primenjuju pravila koja se najvise koriste u procesima tuzbi odnosno odbrane, i eventualno neke siromasne(duhom) inspekcije. Nema nema, ovaj tuzio onog za klevetu, procesi traju i nikom nista osim mozda nagodbi iza nasih ledja, ili dodatnog posla za pripravnike. A zato oni koji treba da daju primer, to retko cine( stvarno, cast izuzecima !), to je vec stvar dublje psihoanalize pojedinaca i sistema, drustva. Neke stvari se ne govore i ne znam na kom nivou bih mogao ( tacnije trebao ) da progovorim. Evo i Goran bi se verovatno slozio s tim, da neke stvari jos ne mozemo nit kazati nit o njima suditi, iako bi zeleli. Otvoreno drustvo je pusti san i nadam se da samo necu doziveti 4-ti svetski rat, pre nego umrem.
Opstrukcija se prosirila kao virus u svaki deo drustva. Primer vam je armija, koja postoji, sasvim formalno, koja ce reagovati u skladu sa zakonom, ali mi nemamo armiju, jer pojedinci u njoj vise ne odgovaraju jednom nacelnistvu, vec daju sebi za pravo da odlucuju po svom nahodjenju. S jedne strane takva org. je savrsena. Sve sam rambo do Ramba, a s druge strane, najbolji opis anarhije u zacetku. Na slican nacin, svaki nivo drustva nam je u raskoraku izmedju morala s jedne i savesti s druge strane. Mnogi bi moral i savest da poistovete, ali ne treba tako. Vidim da ste sjajno informisani o medici i toj praksi, ali incognito nacin borbe ja jedino vidim kao opciju protiv oligarhije naseg drustva. Ne anonimno, vec inkognito. Ne pretnje i aluzije, vec intrigantne asocijacije odnosno podsecanja, propagandni BOOM sa nekoliko strana, bez znanja izvora i bez mogucnosti da budu uhvaceni oni koji tako cine, nalik onim misterioznim krugovima po poljima Engleske i Irske... Potrebno je povratiti veru pojedincima u mogucnost Njihove licne sposobnosti da se izbore na pravi nacin. zato i pitam, a smem li ja da kazem sta imam sa sve imenima onih koji su me doveli u vrlo nezgodnu situaciju, zbog koje se cesto pitam da li ja da promenim i ime i prezime? Ili da kupim pistolj i sledeci put kod lekara podjem sa bratijom po oruzju? Verujem do kostiju samo svom zubaru, kojeg bezuslovno slusam u svemu:) cak i u stvarima koje veze nemaju sa stomatologijom. I kad me je hirurg kojem sam s poverenjem u Lekarstvo i strucnost i autoritet Hirurga predao svoje telo, bez ikakvih sumnji, uvredio, povredio i vrlo ponizio svoju sopstvenu licnost i struku, svom zubaru sam se obratio za pomoc, naglasivsi da ako je to kaznjivo sto od njega trazim pomoc, da preuzimam odgovornost u potpunosti iako mi zubar to nije trazio.
Vecina privatnih lekara je "emajlirana glazurom ljubaznosti" i na ime te kvazi uvidjavnosti uzimaju 50% vise novca u svrhe naplate svojih usluga. Kvalitet je u retkim slucajevima bolji. Lekari u drzavnoj sluzbi su postali, to otvoreno kazem, Prizivaoci Smrti i umesto da sluze Zivotu, sluze Smrti i takvim ponasanjem treba ih posmatrati kao Mesare koji svoj medicinski skalpel menjaju za sataru s naglasenim zadovoljstvom sto eto i oni znaju da doskoce sve skupljim uslovima zivota. Ono sto je Goran postavio kao temu, posebno slucaj dva, kazem, Ne Dao Im Bog, da se meni to desilo. Sto bih ja koji se ubih za Pravdu i Pravo, to zaboravio. Ganjao bih ih do kraja sveta i natrag, sami bi izasli na Trg Republike i sami bi stavili sebe na stub srama. A za "samar" za to bi dobili nagradno putovanje u Libiju. I mozete vi i svi ostali da kazete sta god zelite, da onako ravnodusno dodate, ah takvo je drustvo, nema razlike nigde u svetu, ali kad izostanu sve pravne mogucnosti, a duboko usadjeni osecaj Pravde i Istine ne moze da nestane, jedino dejstvo je bas kao sto pise u Deklaraciji Nezavisnosti Amrickog Naroda, uzeti stvar u svoje ruke i presuditi na pravi nacin. Istina, slazem se da rekto kad presude na pravi nacin, oni koji to preduzimaju, ali ja sam vrlo savestan i najmanje sto bih ucinio bilo bi da ih lisim zivota, iako je u slucaju dva, neduzan covek nastradao. Ima jedna kletva, koja kaze, da sto duze neko ne moze da umre, vise se krivde nakupio nego bi i uspeo da prizna. A kletve rade 100% samo onda kada nekome savest ( citaj: svest ) nije cista.

vrlo lepo sto ste pomenuli tarife lekara sa privatnom praksom u Srbiji. Upravo tu se krije ne nit, vec pajvan koji vodi do srzi problema o kome ovaj blog govori.
Uspostavljanju lekarske komore i donosenjem zakona o privatnoj zdravstvenoj praksi, sledilo bi, ili bi po sili zakona moralo da sledi uspostavljanje tarifnog sistema. Davanje injekcije, previjanje rane itd. moraju imatu istu cenu u drzavnoj i privatnoj praksi! I nema placanja u kesu, sve preko zdravstvene kartice! Eventualne razlike u ceni iste medicinske intervencije dolazile bi samo od toga ko je intervenisao. Da li je to bio medicinski tehnicar, lekar opste prakse, specijalista, sef klinike ili dekan medicinskog fakulteta. Razlike cene celokupnog tretmana bi dodatno mogle da se jave usled primene razlicitih dijagnostickih metoda pri obradi pacijenta. E, tu onda nastupa osiguravajuce drustvo, a ne nebulozni fond za zdravstveno osiguranje vlade Srbije. Jer, cik da vidim da ce neki "privatnik" od ozbiljnog osiguravajuceg drustva naplatiti pregled skenerom pacijenta sa nekom banalnom dijagnozom! Upravo je ovo poenta jednog od mojih prethodnih komentara o kvalitetu usluge. Ako rad lekara, pored ostalih drzavnih mehanizama, kontrolisu i osiguravajuca drustva, kojima je profit osnovni cilj, a sama se onemoguce da ulazu proteste kada to nema smisla, onda je rezultat da briga o pacijentu postaje ne samo moralno i pravno, vec i nesto mnogo osetljivije, ekonomsko pitanje. Ugradnjom pomenutog, i slicnih sigurnosnih mehanizama u zdravstveni sistem postize se upravo ono sto je cilj svih nas: da nam uvek kada je to potrebno bude ukazana strucna i pravovremena pomoc, a da pritom ne razmisljamo o tome da li treba i bombonjera.
Kazete da moral i savest nisu isto. Tacno. Savest je unutrasnji mehanizam kaznjavanja koji deluje kada odstupimo od moralnog ponasanja. A sve to covek stice vaspitanjem u ranom detinjstvu, najcesce kroz kaznu i nagradu. Dakle, primenimo isto na nase zdravstvo i vremenom ce stvari zauzeti pravilan tok jer ce se ljudi navici na dobro, kao sto su se sada navikli na lose.
Za kraj, raspitajte se ko ometa donosenje zakona o privatnoj lekarskoj praksi i bice Vam jasno u kom grmu lezi zec.

Nemojte nikada da zaboravite da se ljudi bave profisijama ne zato sto su za njih talentovani, ne zato sto imaju (nekada osnovne) predispozicije za bavljenje tim zanimanjima, vec mnogo cesce zato sto su nekada negde zamislili sebe kao takvog i takvog profesionalca.
Takodje, zato sto odredjene profesije donose odredjenu finansijsku sigurnost, socijalni prestiz itd.
Lekarska profesija je jedna od najprivilegovanijih profesija na svetu.
Lekari specijaliziraju odredjenu granu i to je odprilike sve sto treba da urade da bi stekli postovanje, onaj nebulozni, nekriticni respekt koji im svi mi dajemo.
Sve ostalo u karijeri jednoga doktora specijaliste je nijansa.
Svi mi u lekare gledamo kao u bogove a oni su ljudi sasvim obicni, kao i vodoinstalateri, advokati, inzenjeri
Mnogi od njih su glupi, netalentovani, nezainteresovani, nemotivisani,bezosecajni, zabusanti, priuceni i duboko nenadareni za svoju profesiju.
Nebitno je sto nama zivot ponekad zavisi od njih a nikada nam ne zavisi od vodoinstalatera, to je komplikacija koja ide uz zivot a ne komplikacija koja ide uz jednu sasvim neizuzetnu profesiju.
Vise je losih profesionalaca nego dobrih, vise je lenjih ljudi nego vrednih, vise je prosecnog sveta (hej, pa zato se i zove prosecan!) nego nadprosecnog....
Zasto mi stalno od lekara ocekujemo vise?
Oni su mozda tu za platu (bolju nego u nekim drugim profesijama) a ne zato sto vole ljude.
Mada, nama je svima verovatno potrebno da idealizujemo lekare, to jest, na prvom mestu idealizujemo njihovu motivaciju da budu lekari, zato sto nam je potrebno da idealizujemo ljudski rod.

Olga

PS Ne verujete? Pitajte gore "Piromanskog".

Kad budu poceli da otimaju lekare, da nestaju redom i da niko ne moze da ih nadje, kad budu pocele sekire da padaju, i jos koja kolateralna steta usput... zamislice se i lekari i oni koji treba da vode racuna o njima. Samo treba da predje kriticnu crtu i nista vise.

Što se mene tiče - može, a koliko se sećam nije protivno pravilima. :)

Ja izbegavam ponekad da pišem imena, naročito kada je priča prepričana, mada nemam problem sa navođenjem imena ako sam ja bio žrtva u nekom konkretnom slučaju.

kad ostanem sam...posle gostiju...da sredim misli...
lican slucaj i to dva puta.

Ja ovde dodajem UK, ista meta isto odstojanje.
Hitna pomoc je katasrofa.

Olga

dolazeci na posao, u jednoj maloj ulici u mom kraju naidjem na kamioncic na sred puta, i nekog coveka koji je, sav krvav, pokusavao da ustane sa kolovoza jer je pao. Pomognem mu da ustane i sedne u invalidska kolica koja su bila tu, prevrnuta. Pozovem hitnu pomoc odmah. Bolnica je nedaleko odatle, na minut voznje, ali njima je bilo potrebno vise od 1/2 sata da dodju. A onda su dosli i vatrogasci, i policajci i serif...Mesto dogadjanja - USA.

Da, nsarski, ima toga i u USA,Kanadi,zemljama EU.Jedan primer-moj prijatelj koji zivi u Portlandu, je tokom putovanja po Indoneziji zakacio intestinalne parazite.Po povratku u USA,covek dobije stomacne tegobe, odmah mu daju antibiotik sirokog spektra, tegobe ne prolaze.GP mu je tako menjao terapiju sest meseci, a da pri tome nije ni pomislio da mu da uput za gastroenterologa.Posle sest meseci, moj prijatelj, sav ocajan, zatrazi prijem u Infektivnoj klinici u Portlandu, pri tome navodeci koje tegobe ima.Odgovor koji je dobio:"Niste dovoljno bolesni da biste bili primljeni na pregled."
Na kraju, preko doktora holisticke medicine, uspeo je da uradi test na parazite, koji je identifikovao vrstu parazita.Posle ispravno dobijene terapije, bio je izlecen.

ja sam ovaj primer naveo zato sto mi se to danas desilo, a ne da bih branio srpsku medicinsku praksu. Tacno je, ta praksa je u tragicnom stanju, i za to nema nikakvog opravdanja.

nisam ni mislio da si nesto drugo pokusao, razumeo sam Tvoj poriv.Ja sam samo na to sto si napisao zeleo da dodam-ima slucajeva malpractice-a svuda, pa i u razvijenim zemljama Zapada.Sto se tice Srbije, plasim se da ne vredi previse trositi reci.

Летос, ортак и ја ишли по пиво и, кад смо се враћали, станемо у продавницу по цигаре. Нисам ни изашао из аута и све што знам је да сам звекнуо лобањом у сувозачево стакло/прозор. Није ми ништа било (посекотине, маснице...) али сам био тотално изгубљен. Нека баба од 90 година, у оном огромном New Yorker-u из 70-их, се залепила у нас -- а ортак возио неког шугавог Хундаија из 1993. Њена хауба је била дужа од нашег аута. Бацила нас на тротоар, заједно с Хундаијем (ја мислим да је Hyundai Accent). Ауто разваљен комплетно.

Баба не може да прича колико је матора - а вози.

Звали мурију ОДМАХ. Дошли су после 4 1/2 сата. Канада.

Nije baš uobičajeno da ovde ostavljamo reklame i anti-reklame, ali obzirom da je iskustvo lično : Klinika za opekotine i rekonstruktivnu hirurgiju u Zvečanskoj.

Da budem potpuno jasan - vrlo velika većina ljudi tamo je i više nego OK, a činjenica da sam živ i zdrav dovoljno govori.

Zahvaljujem na odgovoru.U sledećem javljanju izneću slučaj moga oca.Trudiću se da ne iznosim kvalifikacije,ali ako se koja omakne ,ne zamerite mi.
Pozdrav,
Branislav j.Ćirić
Beograd

Mada vec duze vremena ne zivim u Srbiji, relativno sam dobro upoznat sa desavanjima u medicinskom establismentu.Mojoj majci je sa zakasnjenjem od osam meseci bio dijagnostifikovan tumor na plucnom krilu, sto je omogucilo relativno brzo metastaziranje bolesti, i njen brzi kraj.
To o cemu Vi pricate, nije nista novo.Ako Vam, ne daj Boze, u sred noci zatreba pregled na CT aparatu u Urgentnom centru, bolje da izvrsite ritualno samoubistvo, nego da probudite dezurnog radiologa, ili tehnicara.Primera je bezbroj.Mojoj prijateljici nisu zeleli da operisu slepo crevo pred rupturom dok njen otac iz dzepa nije izvadio 400 evra.
Jedan od novijih primera:u Centru za magnetnu rezonancu Klinickog Centra Srbije je u maju ove godine instaliran najnoviji aparat za MR, koji je u stanju da snimi celo telo, i tako sa neuporedivo vecom preciznoscu pruzi dijagnosticke podatke od do sada dostupnih metoda.Na taj nacin se,npr.,otkrivaju metastaze onkoloskih pacijenata, promene pacijenata obolelih od dijabetesa ili vaskularnih bolesti, i u znacajnoj meri utice na tok terapije/kvalitet zivota/duzinu zivotnog veka.
Ima tu samo jedna kvaka.U Centru za MR tzv. "whole-body" pregled ne rade.Zasto?Ne interesuje ih.Smatraju da ne postoje razlozi,a i mrzi ih da nauce.Koliko bi se samo zivota moglo spasiti da se ta metoda upraznjava, govori podatak da se u Zapadnoj Evropi, svim pacijentima koji idu na MR pregled nekog regiona, rutinski uradi MR celog tela.
Sve u svemu, tuga i jad.I verujte, sve vise mladih ljudi oboleva od ozbiljnih bolesti, a taj procenat je posebno u Srbiji visok.Sto se mene tice, blog koji ste napisali je samo projekcija jadnog stanja kompletnog drustva u Srbiji danas.

Zivim u USA, a inace sam po struci teorijski fizicar, sa doktoratom iz oblasti matematicke fizike (toliko o mom "kapacitetu").Ucestvovao sam sa grupom kolega u konstrukciji Total imaging matrix-a(TIM) koji u sebi inkorporira najnovija generacija MRI sistema kompanije Siemens, a to su:"Magnetom Avanto", "Magnetom Espree", "Magnetom Symphony", i "Magnetom Trio".Prva tri od pobrojanih rade na jacini polja od 1,5T, a Magnetom Trio, a TIM System, na jacini magnetnog polja od 3T.Sto se tice komunikacije ad hominem koju ste pokusali da sa mnom uspostavite, ona vise govori o Vama, nego o meni.O nesuvislom patroniziranju da i ne govorim.
Now, please, read and learn:
Do pojave TIM sistema, za snimanje celog tela pacijenta(da, to se i ranije radilo, samo sto Vi ne znate, pogledajte radove Toma Lauenstein-a, Heike Daldrup-Link i Mathiasa Goyen-a) bilo je neophodno repozicioniranje pacijenta tri puta u toku snimanja.Pojavom TIM sistema, moguce je snimiti celo telo pacijenta u jednom koraku, bez repozicioniranja.To se cini T1 TSE, HASTE, STIR(za pedijatrijske slucajeve kombinacija T1 GRE in/OOP i STIR) sekvencama celog tela(od glave do pete) na debljini sloja od 5mm, odnosno 6mm u koronalnoj ravni na cetiri ili pet topografskih stanica(u zavisnosti od FoV), kao i STIR sekvencom u sagitalnoj ravni za snimanje kicme(debljina sloja od 3mm).Za snimanje onkoloskih pacijenata(skrining na metastaze/stejdzing), ukljucuju se i prekontrastne aksijalne akvizicije endokranijuma, vrata, toraksa, abdomena i karlice, kao i postkontrastne T1 3D VIBE aksijalne akvizicije na potezu endokranijum-karlica.U slucaju ateroskleroze ili dijabetesa, vrsi se whole-body MRA postkontrastnim 3D FLASH sekvencama u koronalnoj ravni.
Pitate gde se to radi?U celom svetu.Primeri:NY University Medical Center, University Hospital Tuebingen, Grosshadern Muenchen, MGH, Jikei Hospital Tokyo(i jos oko 700 radioloskih centara, gde su instalirani TIM sistemi).Institut za Onkologiju i Radiologiju, Sremska Kamenica, Srbija.Prof. Jochen Gaa sa Politehnikuma u Minhenu svakom pacijentu, bez obzira na prirodu bolesti, uradi whole-body MRI sa HASTE/STIR sekvencama, koji traje ravno 12 minuta na 1,5T, konfiguracija 76x32(uostalom, pogledajte izvestaje sa RSNA 2006 u Cikagu, postoji vise desetina studija o whole-body MRI skenu kod asimptomatskih pacijenata).
Stavise, senzitivnost whole-body pregleda se u zadnje vreme pojacava sa whole-body DWI ili DWIBS, pri cemu se dobijaju PET-like slike.
Dalje, molio bih da mi kazete koji se to delovi tela bolje vide na CT-u?Osim direktnog vizuelizovanja kostanih struktura(MRI moze bolje da vizuelizuje cak i samu kost, na posredan nacin-preko intenziteta signala, i sve se vise koristi u muskuloskeletalnom imaging-u, sa rezolucijama do 0,45mm), i minimalno bolje rezolucije u predelu plucnog parenhima(MSCT i DSCT mogu da snimaju na distancama od 0,8mm, ali to isto moze i 3D MRI) nikakva prednost CT-a ne postoji.Jonizovano zracenje, i doza od 15 mSv koja se primi pri rutinskom snimanju abdomena( a sta tek kada je potrebna CT angiografija, pa dual-phase imaging?), kao i dokazana nefrotoksicnost cak i nejonskih kontrasta, dovoljno govore sami za sebe.Drugo, MRI moze, kombinacijom sekvenci i difuzionog imaging-a, da neuporedivo bolje diferencira prirodu lezija nego CT.
Naravno, znam gde se nalazi hipofiza.Modifikovao sam 3D FLAIR protokol za snimanje iste na izotropskoj rezoluciji od 1mm.
Dakle, Vi ste meni ispricali da ono sto Vi niste zagrizli, to ne postoji.Sorry, ali Vam pokusaj bas nije narocito uspesan.Pozivam Vas na otvorenu diskusiju o ovoj temi, samo...potrudite se da tema ne prevazidje Vas kapacitet i kompetentnost.
U svakom slucaju, moguce je da kontaktirate Vase kolege u ustanovama koje sam nabrojao, da im kazete "da se NIKAD ne radi MR sken celog tela", kao i da bezumno trace sredstva.
Pre nego sto sledeci put nekom kazete da se sluzi laickim poluistinama, mozda ne bi bilo zgoreg da pitate cime se bavi.U oblasti imaging-a, nas dvoje ocigledno nemamo istu terminologiju.Vasa je apsolutno laicka.

P.S.Whole-body MRI rade i one ustanove koje imaju MRI skenere drugih vendora(Philips, GE, Toshiba), pri cemu Philips ima tzv. Mobi Trak softver koji(istina bez koriscenja povrsinske zavojnice) moze da klizajucom tablom imager-a pacijenta "provuce" kroz magnetni izocentar.Slicnu tehniku ce Siemens promovisati u okviru klase TIM sistema u julu 2007.godine, pod imenom T-class, koja ce omoguciti aksijalne HASTE-STIR akvizicije na debljini sloja od 5mm od glave do pete, za TA=6minuta.
P.P.S.U NYMC, za obradu jednog whole-body skena se potrosi ravno 45 minuta(odakle Vam ideja da je za tu analizu potreban ceo dan, ili ste to samo rekli iz prostog neznanja?).Mnoge sekvence se analiziraju interaktivno, za konzolom(primer je 3D TSE VFL sekvenca, koja se mora tako analizirati).Uostalom, kako mislite da radiolog odlucuje da li treba dati kontrast, ili ne?

Sa sajta ECR.Uzivajte.

Whole-body MRI lures musculoskeletal imagers
December 14, 2006

Whole-body MR could replace traditional bone scanning techniques, according to studies from Germany, Italy, and Spain released at the 2006 RSNA meeting in Chicago.

Researchers from the Institute of Radiology at the University of Pavia in Italy compared whole-body MRI with an x-ray-based skeletal survey for staging of multiple myeloma in 107 consecutive patients. They found whole-body MR more sensitive and specific for this task. They also found that MR results changed patient management in a significant number of patients, leading to an overall cost reduction.
Whole-body MRI revealed more extensive involvement than did the x-ray skeletal survey in 91% of patients with positive findings. Both imaging techniques showed a similar extent of bone marrow involvement in almost 9% of patients. X-rays, however, came up with a higher false-positive rate. Whole-body MR imaging results changed clinical management in more than 24% of patients.

"Whole-body MR can easily demonstrate bone marrow alterations," said principal investigator Michela Zacchino. "We recommend it for routine management of multiple myeloma patients."

A study by Dr. Andreas Baldauf from the University of Heidelberg in Germany also compared whole-body MRI with conventional radiography for the diagnosis and staging of multiple myeloma in 41 consecutive patients. Baldauf and colleagues found whole-body MRI provided a significant impact on staging and patient management. Long-term follow-up of this population may confirm whole-body MRI's value as the method of choice for staging, Baldauf said.

MR imaging changed disease staging in 27 patients, with 12 and 15 patients classified at higher and lower stages, respectively, than with previous evaluations. In many cases, MR did not confirm signs of local or bone marrow infiltration seen on conventional radiography. MRI also identified myeloma foci and soft-tissue masses that went undetected by x-rays. MR staging changed management indications for three patients requiring treatment and eight who did not.

Dr. Joan Vilanova from the Ressonància Girona MRI Clinic in Spain presented results of another study comparing the diagnostic value of whole-body MRI with bone scintigraphy in 24 patients with metastatic bone disease. Vilanova and colleagues found the whole-body MR scanning technique significantly more sensitive and specific than scintigraphy for detection of bone metastases.

Whole-body MRI detected 96% of metastases from skeletal sites, while scintigraphy revealed only 52%. Sensitivity, specificity, and accuracy for whole-body MR were 100%, 90%, and 96%, respectively, and for scintigraphy they were 71%, 80%, and 75%, respectively. Whole-body MR showed additional metastases in extraskeletal regions of the body in 42% of patients with bone metastases.

Diffusion-weighted imaging with whole-body MR detected all bone lesions and all extraskeletal lesions.

Whole-body MRI could be applied in several other ways. It provides an imaging alternative for diagnosis of multisystemic infections and multiple myeloma. It could also detect and provide additional information regarding nonskeletal lesions, especially in the lungs, liver, and lymph nodes.

The complete evaluation takes less than 40 minutes, can replace the need for bone scintigraphy in all cases, and complements PET studies, Vilanova said.

"We are starting to use whole-body MR with our oncologists, who feel very confident about it."

Jedan link:
http://rsna2005.rsna.org/rsna2005/V2005/conference/event_display.cfm?id=66601&em_id=4415365

Sa ovim se, draga gospodjo, zivoti spasavaju.Sasvim sam siguran da i Vase kolege radiolozi to znaju.Kada je tim naucnika konstruisao TIM tehnologiju, upravo je imao na umu benefit po krajnjeg korisnika-a to je pacijent, zar ne.Sa whole-body MRI tehnikom se takodje vrse i znacajne ustede, zato sto se koriscenjem DWI tehnike u velikom broju slucajeva eliminise potreba za davanjem kontrasta(pitajte kolika je cena jedne doze paramagnetnog gadolinijumovog helata, pa ce Vam biti jasno).Dalje ustede leze u cinjenici da whole-body MRI zamenjuje citavu bateriju testova(a propos Vase tvrdnje o "bezumnom tracenju sredstava"), kao i u cinjenici da ova tehnika dovodi do signifikantnih izmena u terapiji velikog broja pacijenata.Da ponovim-obrada jednog whole-body skena, sa ekstenzivnim protokolom, traje oko 45 minuta-1 cas, uzevsi u obzir cinjenice da obradu vrse radiolozi, a ne simpanze, da se vrsi interaktivna analiza za konzolom, i da postoji softver koji im u tome pomaze.
Mozda bi i Vasi pacijenti imali koristi od revizije Vaseg (ne)znanja.

Nije Vam najbolje pocela nova godina?
Pa sve sto ste gore napisali (divim se strpljenju!) je na nivou istrazivanja, a ne regularne klinicke prakse. Tehnika ne zamenjuje MR scan, vec "bone scan" sto je tehnika nuklearne medicine koja koristi radioaktivni 99Tc.
Vi ste fizicar, ja se ne bih sa Vama upustala u tehnicku raspravu o masini, jer fiziku dovoljno ne poznajem. Fascinatno mi je da Vi mislite da ste kompetntni da diskutujete o indikacijama, s obzirom da niste lekar.

Bas naprotiv, pocela mi je sjajno.
Vi se ili pravite da ne razumete, ili zaista ne razumete, ili niste ni procitali.Sta god je od ta tri, bas me previse ne fascinira.Kakvi ste kao lekar-klinicar, ne znam, ali ste u demagogiji sjajni.Upravo ste mi saopstili da je Zemlja ogromna ploca koja lezi na ledjima dzinovske kornjace.
Da, znam vrlo dobro sta je bone scan, u pitanju je tehnika nuklearne medicine, sa izotopom Tehnecijuma 99, kao radiotrejserom(osteoblasti mogu da apsorbuju Tc99 iz bar deset razlicitih razloga, a svaki od njih se sa sigurnoscu moze diferencirati pomocu MRI).Ono sto sam pokusao da Vam (do)kazem, jeste da whole-body MRI rutinski zamenjuje skeletnu scintigrafiju, bas iz razloga drasticno bolje senzitivnosti i specificnosti, da ne pominjem da rutinski otkriva i metastaze u mekim tkivima i limfnim zlezdama.I to je cinjenica.Nisam ja Vama govorio o masini, vec bas o klinickoj praksi, koja se sve vise pomera ka whole-body MRI, iz razloga koje sam pomenuo(nije to uopste na nivou istrazivanja,procitajte sve, ako ste vec pismeni-nabrojao sam Vam cak i radioloske ustanove u kojima se whole-body MRI rutinski obavlja) .Zasto ne pokusate da oborite te argumente?
Kao sto ste i sami mogli da uocite, napisali ste nekoliko galimatijasa, od toga da se "NIKAD ne radi MR sken celog tela"(opet bih Vas molio, pokusajte da razumete da se ta tehnika rutinski koristi u preko 1000 radioloskih centara u svetu- i da TO JESTE KLINICKA PRAKSA), do toga da obrada istog traje ceo dan.
Bas Vam hvala na divljenju mome strpljenju.Ja bih pre to nazvao minucioznoscu, a kod Vas primecujem odsustvo istog.

P.S.Sto se indikacija tice, mada imam i subspecijalizaciju iz medicinske fizike, nisam sa Vama diskutovao o njima.Samo sam Vam preneo klinicka iskustva Vasih kolega, kao i cinjenicu da whole-body MRI postaje rutinski pregled u izabranim indikacijama.Ako hocete, primite k znanju, ako necete, ne morate.Detekcija primarnog tumora je svakako indikacija za whole-body MRI, u smislu potrage za okultnim metastazama.I obratno("hunt for the primary").Kao sto je indikacija i sistemska ateroskleroza, ili Diabetes mellitus.Pokusajte da pobijete ovaj stav, umesto sto se pozivate na sopstveno neznanje.Moji konstantni kontakti sa radiolozima sirom Evrope, USA,Japana, Australije i Juzne Amerike su me uverili da "bone scan" sve vise uzmice pred whole-body MRI, koja se sada rutinski obavlja u slucajevima sistemskih oboljenja.
P.P.S. "Tehnika ne zamenjuje MR scan, vec "bone scan" sto je tehnika nuklearne medicine koja koristi radioaktivni 99Tc."
Ja Vama necu reci da ne poznajete osnovnu terminologiju.Ovakvu recenicu ne bi napisalo ni dete u vrticu.

je pre par meseci napravio scan celog tela. Bez nekih posebnih razloga (covek je potpuno zdrav), ali tek kao proveru. Morao je da potegne za manjim trikovima, jer mu taj sken osiguranje ne bi platilo. Ali, procedura kao procedura - brzo i efikasno, bez problema.

Nsarski, nas radiolog na zahteve za snimanja koji se ne zasnivaju na na adekvatnoj indikaciji (nasim propusotom u popunjavanju uputa) kaze: "Crap in, crap out"

nego ovo je bio "poseban" slucaj - lekari, kolege, cine jedan drugom. (Po mom misljenju, bila je tu i manja doza hipohondrije).

Ima tu prilicne doze hipohondrije-ili kako bi lekari rekli( verujem da ce i Ana potvrditi), "jurnjave za incidentomima".

Da, whole-body MRI je izuzetno efikasan u detekciji razlicitih vrsta promena u organizmu.Za sada se koristi u slucajevima sistemskih oboljenja(i to kao regularna klinicka praksa), mada ima radiologa u Evropi(pa i u USA) koji, kada pacijent legne na tablu u unutrasnjosti MR imager-a, urade kombinaciju dve sekvence u koronalnoj ravni(jedna je cisto morfoloska sekvenca, a druga je onkoloska), na celom FoV(whole-body), a zatim se fokusiraju na skening trazene oblasti(naravno, ako se nesto dodatno sumnjivo otkrije whole-body scan-om, onda sledi i ciljano snimanje sumnjive oblasti).Taj pristup je omogucen jedinstvenom matricom snimanja.Jonizovano zracenje ne postoji.Pre nekoliko godina, ne znam da li se secas, u USA je bila prava pomama za whole-body CT pregledom, i na kraju je moralo da reaguje Ministarstvo zdravlja,i da zabrani svojevoljne preglede celog tela na CT-u.Razumljivo, obzirom da je doza zracenja oko 40 mSv( preziveli u Hirosimi, koji su bili na 2,5 km od centra eksplozije, primili su dozu od 15 mSv-a toliko se primi pri single-phase snimanju abdomena).
Evo kako whole-body MRI izgleda u praksi, jedan koronalni presek:

Vi ste bas ponosni na svoj lik i delo, a ja Vas bocnula gde ne treba...
Poenta price je da problemi u zdravstvu, na (ne)srecu ne pocinju i ne zavrsavaju se MR scan-om.

I niste Vi mene bocnuli.Varate se ako mislite da jeste, nemam utisak da imate tako dugacku bodlju.
I nemojte sada, molim Vas, da mi propovedate kako "problemi u zdravstvu..."
Ovde nije bila prica o tome, nego o Vasem nepoznavanju cinjenice da je whole-body MRI deo klinicke prakse u ogromnoj vecini klinickih centara.Pa ste brze-bolje to proglasili za izmisljotinu, zato sto Vi "nikad niste popunili ni jedan uput" za whole-body MRI.Zaista snazan argument.Gotovo neoboriv.
Mozda ja gresim, ali da sam na Vasem mestu, meni bi normalna reakcija bila da pokusam da saznam da li neka nova imaging metoda moze da mi pomogne, kao lekaru, da pruzim bolju uslugu svojim pacijentima.To i jeste bila svrha konstrukcije whole-body MR imager-a.Malo vece marke nego sto je Vas vickasti radiolog su u tome videle benefit i po pacijente, i po zdravstveni budzet.Argumenti za to su gotovo linearni, neobicno ih je lako pratiti(posebno za onkoloske pacijente).Samo sto Vi ne zelite ni da se potrudite da ih razumete-ali je to vec Vas problem.Samo nemojte glumiti Torkvemadu na pocetku 21.veka.
Nema bas mnogo smisla ova razmena.

P.S.Preko trideset klinickih ispitivanja sa relativno velikim kohortama pacijenata je vrseno u poslednjih pet godina a propos vrednosti whole-body MRI pregleda.Jedno od poslednjih, koje je uporedjivalo whole-body MRI na 3T, i hibridnu kombinaciju PET-CT, favorizovalo je ovo prvo za preko 15% po senzitivnosti.Rec je bila o onkoloskim pacijentima.Verujem da znate koliko masno kosta pregled na PET skeneru-a tada se po default-u snima celo telo.Whole-body MRI pregled kosta 2x-3x manje.Think about it.
P.P.S.Na kraju, jedan isecak iz izvestaja National Guideline Clearinghouse za metastatic bone disease,2004.godina:
"As MRI sequences continue to become faster, there is emerging evidence showing that whole-body MRI, using a rolling table platform and total imaging matrix, is feasible and it can replace bone scintigraphy for the detection of metastatic bone disease. Proponents of this technique indicate that whole-body MRI is significantly more sensitive and more specific than bone scintigraphy. In addition to bone metastases, whole body MRI can demonstrate silent metastases in the brain, lungs, and liver. Whole-body MRI is also comparable in cost to bone scintigraphy. No ionizing radiation is involved with whole-body MRI, making it especially suited for pregnant patients with suspected bone metastases."
Link klinickog istrazivanja iz 2003.godine:
http://209.85.135.104/search?q=cache:EkRwfz99Uf8J:doctor.medscape.com/viewarticle/453550+Whole+body+MRI&hl=en&ct=clnk&cd=64
Napomena-morao sam da kesiram, zbog pretplate.
Prof.Hans-Peter Busch Bruderkrankenhaus,iz Instituta za Radiologiju Klinike u Trier-u, kaze da je, posle nekih 300 izvrsenih whole-body pregleda u slucaju malignih tumora, dosao do nekoliko zakljucaka:prvo, da je bone scan "totally useless", drugo, da je whole-body MRI senzitivniji cak i od biopsije kosti, i trece, da je MRI znatno senzitivniji od kombinacije PET-CT uparene sa bone scan-om.Mada vidim da ste na blogu Jelene Krajsic pisali da nije sve u tehnoloskim dostignucima, mozda ce Vas interesovati.
Kako mi se cini da ste rekli da ste onkolog, mozda cete naci da je ovo od pomoci.Da je whole-body MRI deo regularne klinicke prakse u ogromnom broju klinickih centara, to Vam je valjda jasno.

"Tu sede ljudi (paramedics) koji su CPR* utrenirani tako da vracaju u zivot mrtve."