Ja nisam odavle

...u kom su oni tripu, sto ne stampaju nove pasose. Sad skoro mi se desilo da sam na check-inu u San Franciscu cekao da svi zavrse jer sirota sluzbenica nije mogla da nadje od koje je zemlje pasos, jer Jugoslavija nigde vise ne postoji. Da ne pricam o ovim manje civilizovanim zemljama (mada u Egipat su me pustili bez problema, u septembru 2006)...

nije nikakav problem uci u Eipat-jedanput i to ti vredi mesec dana, ali ako oces da produzis vizu, makar kao turisticku, tu dolazi do gore opisane zavrlzame. Ne daj boze da pozelis rezident ili radnu vizu.....Kada se na jednom mestu nadje pasos "virtualne drzave"+slobodno tumaceci zakon koji datira jos iz Napoleonovog doba (nikada updat-ovan)varijacije su beskonacne i po pravilu montipajtonovske

...i ovde gde zivim (Ceska) sve javne sluzbe su dozivele metamorfozu, osim "policije za strance" gde se vreme zaustavilo u periodu pre 1989. Osim sto je broj doseljenika porastao jedno deset puta. A da, nije Napoleonov zakonik nista prema Mariji Tereziji, za cijeg su vakta postavljeni temelji ovdasnje birokratije :). Pa onda to ukrstis sa heavy duty komunistickim kancelarijskim pacovima... milina jedna.

Stvar je u tome sto se ovde radi "virtual" (sto bi rekli englezi) countri. Po prirodi stvari administrativne sluzbe bilo koje drzave nemaju razumevanja za virtualnost naseg zivota, pa samim time i nase administracije koja izdaje virtualne licne isprave....

na egipat koji si ti opisala. mislim, nadrndane,znojave sluzbenike u kancelarijama bez klime imas i u srbiji. sto ici u egipat?

zato sto egipat ima nesto sto ni jedna drzava na svetu nema-Crveno More. Ono sto vam pruza Crveno More i ronjenje moze da kompenzira apsolutno sve stresove koje sam ore opisala. Kada vas jedanput more omadjija-nije lako odoleti

skroz te razumem! ja bih zivela u moru!

I ja bi!!!

lepo Crveno more. A i jeftino je...
Sto se tice pasosa, meni srpski sluzi samo za ulazak u Srbiju i za zajebancije po nasem KoZulatu (tako pishe, ne izmisljam - nova tabla!).
I stvarno je zivot mnogo jednostavniji kada imas jos jedan, ali relevantan pasos. Kada se samo setim svih onih drndanja i ponizavanja oko viza svojevremeno...Pu, pu, daleko bilo (:

neke veze sa kozama ? Nešto novo, pa još ne znamo...

ne znam za uzrocno-posledicne veze, ali Kozul je pre avanzovanja u "zvanje" bio priznati moler. Za neku godinu naucice i sve padeze. Kakva cemo tek tada sila da postanemo :)
Takodje, u NY na III aveniji svojim ocima sam video, kako na tabli Konzulata lepo i jasno pishe Serbia and Montenegro, al' tu su bili mastovitiji. Nisu se razbacivali kintom za novu tablu. Lepo su braon selotejpom prelepili ono "and Montenegro".
Stednja + kreaitvnost=novi standardi :)

to je fazon...imati vise pasosa koje koristimo po potrebi...

Kad državu doživite kao servis, na primer onako kako doživljavate firmu za čije ste se mrežu mobilne telefonije opredelili, sve će vam se ovo činiti manje traumatičnim. Pa kao što po potrebi promenite karticu čim predjete granicu jer vam ne pada na pamet da zbog vernosti lokalnom provajderu plaćate visoke tarife tzv. rouminga (uzgred, jel neko zna je li smišljena srpska reč za "roaming"?), tako se služite i različitim pasošima, po potrebi.

Za početak zaboravite ono "ponosni" vlasnik pasoša. Čime se ponositi? Gnjavaži kojoj vas izlaže korišćenje tog pasoša gde god da ga potegnete kada vam se valja njime identifikovati? Nespremnošću vaše države da vas od te gnjavaže zaštiti? Ili bezočno visokom tarifama za npr. zamenu pasoša kad vas nužda natera da zahtev predate u nekom od konzulata vaše države u inostranstvu? Ja ih imam dva, i, za razliku od ovog pasoša sa imenom nepostojeće države, zamena pasoša ove druge države u inostranstvu me košta isto koliko i kod kuće.

Zar je bitno koji će vas dokument dovesti do obale sa koje ćete uroniti u svet bez granica?

Drazava je kao hotel - sta ima da ste ponosni sto zivite u njemu? Obican servis, negde losiji, negde bolji. (Napisao sam ja to ranije na blogu 92, kad je neko izjavio da treba biti zahvalan amerima sto su me primili i ne treba praviti zamerke.)

zato sto hotel biramo a u kojoj drzavi cemo da se rodimo...e pa to bas ne biramo. Ako vam se hotel u kojem ste ne svidja-vi promenite hotel-spakujete stvari i odete u drugi, ali ako vam se ne svidja drzava u kojoj zivite...to nije tako lako promeniti jer je moguce da ce vas malo koja drzava primiti kada zna iz koje drzave dolazite. Mesto rodjenja vas neizbezno obelezava na razlicite nacine tokom celog zivota. Da je tako lako promeniti drzavu (hotel)malo ko bi ostao u Srbiji. Vrlo lako bi pola Srbije otislo u inostranstvo da zna da nece vrlo brzo biti outcast kada pokazu koji pasos poseduju....

ja sam to malo pojednostavio. Istina, medjutim, sa ovim pasosem mogu da odem i zivim gde god zelim (ako imam novca da se izdrzavam). Mnogi odavde idu u Kostariku, Tajland, uglavnom tropske predele...(ja gadjam Srbiju, nekako mi bliska, mada namigujem i Meksiku, Belizeu, Grckoj...videcemo.)

i "ne okreci se sine" :-)))

jedino se ne slažem da bi malo ko ostao. Često razgovaramo o tome, naravno! i dalje ne verujem u priču - kad bi ukinuli vizni režim svi bi potrčali na granice. Ne može se ni to lako. Potrčalo bi možda više turista... ali ljudi koji imaju neki drugi plan, porodični, poslovni, odlaze svakako. Pronađu način. Konkretno, ne verujem da ovde ostaju ljudi zato što znaju da će biti outcast zbog pasoša. Jer taj osećaj i ne poznaju dok ne odu. Sad ne znam tačan podatak ali izuzetno visok procenat građana Srbije nikada nije izašao iz zemlje.

Vidim ja da je to davno bilo. Sada vise ni u Izrael ne mozemo bez svi onih zavrzlama po konzulatima, ambasadama, pozivnih pisama i bla, bla, bla. Zato ni ja jos nisam stigla do izraela iako je granica na 100km od mene, a svi oni evropejci koje su u tvoje vreme izbacivali iz autobusa sada gledaju nas u istoj situaciji. Dok jednome ne smrkne-drugome ne svane

I uci se dok si ziv. Mada, verovatno i posle... Ali, radi se o pasosima, drzavi, o saznanju odakle ste, zar ne ?
Takodje, nisam primetio da je nas "danasnji" pasos nesto posebno na ceni na Kubi ili u Vijetnamu. Dobro, lako se ulazi na Kubu i imamo prijatan konzulat u Havani, ali Kubanci ne stizu da mnogo razmisljaju o Srbiji. Osim kada je odbojka u pitanju. U Hanoju mi je bilo tesko da iznajmim hotelsku sobu dok mojom "sekundarnom" materijalizacijom (US pasos) nisam ublazio sumnju jer bih prethodno pokazao pasos zemlje koje nema (SR Jugoslavija).

za sve one koji su jos uvek u Srbiji imam jedno pitanje: da li mozete da izbrojite u koliko ste razlicitih drzava ziveli u zadnjih 15 godina a da niste mrdnuli iz svoje kuce? Ovi vam u svim izbornim kampanjama govore da ste VI oni koji biraju u kakvoj ce drzavi ziveti. Ne verujem da bi bilo ko od vas odabrao da zivi u tolikom broju beznadeznih drzava koje uvek povezuje jedna stvar: nepromenljivi pasos. Nas je problem sto mi sebe ne shvatamo dovoljno ozbiljno.

nisam ja zelela nikako da optuzim bilo koju drzavnu administraciju osim nasu!!! Najgore je kada shvatite da su cak i drzavne administracije u zemljama koje su na prvi pogled haoticnije od nase ipak sposobne da ne tolerisu nas privatni haos. Taman pomislim da smo dotakli dno, a ono se ispostavi da je to bio samo pocetak mulja i da je dno jos nize. Najgore je kada ronite po mulju. Orjentacija se lako gubi i pocinjete da se vrtite u krug. Vrlo lako se desi da se udavite zbog nedostatka vazduha jer ne znate sta je gore, a sta dole. Potrebno je prvo da stignete do dna da biste znali u kom pravcu da plivate ka povrsini. Meni se cini da smo se mi izgubili u mulju.

Mozda smo kao one ribe sto se zariju u blato, hiberniraju par godina, i ako prezive metamorfozu izrone i stvaraju nove narastaje... Samo sto i ti narastaji se ponovo zariju u blato.
Treba nam zestoka Evolucija.

nekako neizbezno dolazm do zakljucka da sto je zemlja bezznacajnija to se vise "sepuri" kada je u pitanju dolazak stranih drzavljana. Valjda misle "ako im sto vise zagorcamo zivot pre nego sto dodju ovde-valjda ce ceniti vise nasu drzavu". To ti je isto kao kad se "ribe" trude da budu sto vise "hard to get" da bi se frajeri sto vise trudili oko njih, pa ih posle ne ispaljuju jer im je zao da protrace sav taj trud.
Imam ja dosta ovde svojih prijatelja raznih nacionalnosti koji bi vrlo rado dosli da vide Srbiju, ali vrlo brzo odustaju kada cuju kroz kakvu proceduru treba da prodju.

I kada se kao stranac docepas Srbije, moras po dolasku da se prijavis u muriji. I redovno da ih obavestavas o svojim namerama :)

ista situacija je i u Egiptu...samo sto ja tu duznost vesto izbegavam.

Nema sumnje da su američke imigracione vlasti postupile vrlo strogo i nepotrebno grubo. Međutim, pre nego što donesete bilo kakav zaključak, pogledajte npr. http://www.youtube.com/watch?v=EnWslHJGH1c - takvih primera na internetu ima koliko hoćete. Kakvo mišljenje mogu da imaju o nama?

Činjenica je da su svi koji su uhapšeni lagali prilikom popunjavanja izbegličkih aplikacija o svom učešću u ratu, a to je krivično delo radi koga se gubi državljanstvo i sledi deportacija. Amerikačke imigracione vlasti ne znaju ko ih je savetovao da lažu i zašto. To što su bili posavetovani da daju lažne izjave može da olakša njihov položaj ali ne i da ih potpuno oslobodi odgovornosti.