Kapitalna investicija : kafana-na-otvorenom ili ljudski život ili..?

Atomski, sve pravo zborish, no samo jedan detalj... chini mi se? od akcije protiv piraterije, lova se slivala NJIMA u kasu, a od ove (nuzhno potrebne) kampanje, akcije, posla.. lova bi ishla OD NJIH.

"subtle difference" :)

Jelena, keep going. Tu smo.

Blue, nisam naveo kampanju protiv piraterije zbog novca već zbog toga da ukažem kako je moguće napraviti jednu vrlo zapaženu kampanju u našoj javnosti i na taj način napraviti pritisak na političare da se preduzmu konkretne mere. Meni je ta anti-piraterijska kampanja čak i smetala jer je bila preagresivna, ispalo je da je piraterija najveći problem u Srbiji... sve zato što su kampanju sprovodle javne ličnosti koje su imali znatan prostor u medijima.

Ufff, akcija protiv piraterije je uspela 104% ... Potamanili male, a potom su veliki podigli cene i postali nedodirljivi ...

Kao i sve što se radilo u ovoj zemlji (oduvek), vlas' je stala na pola puta. U doba SFRJ su bar imali po neko opravdanje (tipa: "Omeli su nas objektivni problemi") a ovi sada se čak i ne pravdaju, samo ćušnu pod tepih i prave se blesavi. Zato, možda je bolje i da ne počinju.

A narod? Pa, ko je*e narod ... Nije vlas' tu da služi narodu, već je narod tu da služi vlas'. Zato su valjda i smakli uslov uspešnosti izbora na manje od 50%+1, jer uvek mogu da glasaju sami za sebe, a i familije i prijatelji su tu, da se nađu, da se osvoji vlas'.

Što bi se reklo: "Dođe mi da riknem, bre!"

P.S. Neverovatna je stvar da svaka novoizabrana vlas' u početku ponešto i radi - pa taj rad i obećava, ali kako vreme odmiče stvari polako dolaze na svoje mesto.

takva slika po porodilistima u glavnom gradu (a chuh da je tako i u vecim gradovima Srbije) ne postoji neko vreme, vec par godina ochevi mogu da prisustvuju porodjaju... sto su mnogi od mojih drugara i iskoristili. Ali da to sve izgleda loshije nego na Zapadu izgleda... uostalom ovde tesko da je bilo sta na pribliznom nivou kao nekih 700-800km na zapad.

zvanična saopštenja na tu temu, stručnog kadra raznih dečijih bolnica, gde se objašnjava nama što mnogo laprdamo, kako žene mogu više da izdrže, kako to muškarci ne bi mogli da podnesu (naravno, onu malu stolicu bi nekom razlupali o glavu), te, kako je baš problem oko toaleta i tuširanja, (narušavanje privatnosti) kako je ovako sve jednostavnije a samim tim i najbolje, kako majke doživljavaju svoju decu drugačije od očeva i znaju da se uzdrže i od nespavanja i od neobedovanja, pa nešto razmišljam, pošto još nisam majka, a strava me uvati od same pomisli da ću unezverena, "izdržati" sva iskušenja, za dobrobit svog nerodjenog deteta, kao što sam pre par godina, brinući za dobrobit svog tek operisanog supruga, duboko udahnula potraživši sestru da je obavestim da je infuzija prazna već pola sata, na šta mi ona, kad joj rekoh koja je soba u pitanju, odgovori sa "to nije moja strana" i ode, bez ikakvih naznaka gde da nadjem nekog za moju stranu, ili kad sam preventive radi bila na pregledu, nakon kog sam se osećala kao na stočnoj pijaci, sa sve novinama ispod dupeta - pa podelivši i to iskustvo sa meni bliskim osobama dobijem odgovor - pa ti si bila kod Masnog, pa se setim slučaja devojčice rodjene bez anusa, i raspomamljene majke, kojoj lekarka saopštava da ta operacija koju ona traži može i da ne uspe, i sve nešto razmišljam da ti očevi zaista treba nekog da priupitaju za zdravlje junačko, (nešto mi bedno da verujem kako ih možda to baš i ne interesuje), pa onda pogledam fotografije mog kuma, kako odmah nakon porodjaja drži svoje dete u rukama, zbunjen, prestravljen, srećan...i u glavi mi misli kako se nekako svega pametnog setimo kad prodje, kad se nešto strašno desi (a nekad ni tad, samo prećutno shvatimo, uz pljuckanje protiv uroka, daleka mu kuća, da je dobro, jer mi nismo ti), i u glavi mi pregršt ideja, realizacija kojih nije ni malo komplikovana, ali je za njih potrebna ona kritična masa, kojoj će realizacija same ideje biti važnija od samo-realizacije, i to naravno uvek bude razlog za nedelanje.
Ovaj blog, osim razmene misli, sklapanja poznanstava i prepoznavanja, bi mogao poslužiti baš kao aktivator pozitivnih snaga...
Jelena postavlja mnoga pitanja, od zloupotreba, toaleta, operacija u inostranstvu, svesti i savesti i sva ona vode do odgovornosti, stručnosti i spremnosti državnih organa da zaista nešto učine za dobrobit svojih gradjana.
Pomenuh blog, i setih se devojčice i njene majke i operacije koja je uspela. Operaciju je izvršio dr. Pena, jedini na svetu koji se bavi takvim slučajevima, devojčica je spašena, ali je na žalost osudjena da bude invalid do kraja života zato što se neko u Beogradu učio na njenom slučaju, i zato što je operacija odradjena 2-3 godine kasnije. U tu priču sam ušla slučajno, videvši apel na TV, i majku koja drži svoje dete u naručju. Zašto pominjem taj slučaj? Zašto bi on bio važniji od bilo kog drugog?
Prvo, reč je o porodici sa veoma malim primanjima, o ljudima sa osnovnom školom, o ženi, koja je godinama obijala pragove tražeći spas za svoje dete.
Drugo, reč je o (ne)odgovoru zvaničnih organa za nedelanje - zašto ih niko nije uputio ranije na pomenutog doktora, koji je btw operaciju izvršio pro bono.
Treće, uključivši se u ovu priču, kontaktirala sam tu majku da bih joj pomogla, s'obzirom da znam engleski jez, i ponudila svoje raspoloživo vreme, pa sam obišla neke institucije, pol. partije, na šta su oni samo sa žaljenjem klimali glavom, čak mi je žena iz c. krsta rekla kako je to tragičan slučaj, videli su na TV-u . (moj razgovor sa tim ljudima odnosio se na finansijsku pomoć, tj. puteve kako do nje doći)
Četvrto, pitam se kako funkcioniše taj budžet za finansiranje operacija u inostranstvu kad je akcija prikupljanja novca za ovu devojčicu trajala mesecima?
Da li ovo nije bio prioritetan slučaj?
Da li se nesreća svega toga sastojala u neadekvatnom tajmingu na političkoj pijaci?

Na kraju, izvinjavam se svima na ovako dugačkom komentaru, preskočite, ako davim, znam da ovim pisanijem nisam dala odgovor ni na jedno pitanje, samo produbljujem temu, naslanjajući se na Jelenino "Hoćemo li mi ćutati i čekati da političari prepoznaju interese građana?", u nadi da će možda baš postavljanje pitanja relevantnim subjektima u jednom trenutku morati da nadje svoj epilog. U nadi da ćemo postati odgovorno društvo...

i neka je dugačak komentar. Hvala.
A delom sam dole odgovorila na vaša pitanja

o odnosu prema zenama koje se poradjaju.

da mogu muzevi da budu u porodilistima, mnogi ginekolizi bi bili kao ono "vidimo se u citulji".

u NS porodilištu imamo "Baby friendly" sistem. To znači da se dete majci donosi odmah po porođaju kako bi ova što pre počela da ustaje sa svežom ranom da ga sama presvlači. Tako je prijateljskije prema bebi. A može beba, ne daj bože, i da upamti da ju je prva tri puta prepovila sestra umesto majke i ko zna kakve to posledice može da ostavi, traume neke, šta li...Taj su sistem sigurno pokupili sa zapada gde se može biti friendly kada jedna sestra ide na, recimo, dve mame. Kod nas je gužva, pa su sestre ljute jer ima puno mama, a mame su ljute na često nervozne sestre. A što se tiče nemogućnosti da tate uđu, oho-ho-ho, o tome bolje da ne počinjem. Ja sam imala neke komplikacije, pa sam sa bebom ležala nedelju dana. Muž, sasvim normalno, nije video sedam dana svoje tek rođeno dete!!! Da ne unese bakterije iz spoljašnjeg sveta. Pitala sam doktore i sestre i spremačice:
-Izvinite, a iz kog to sveta vi dolazite? I odakle dolazi muž ove pored mene, koji je stalno tu da je drži za ruku?
-A, znate, pa on je kolega sa Interne.
-Pa šta?
-Pa, on je lekar.
-Pa šta?
-Nemojte da počinjete...
-Dajte taj mantil mom mužu da ga obuče, neka prođe kroz te komore za dezinfekciju što ih nemate, pa neka čovek dođe da vidi svoje dete!!!
- Nemojte molim vas biti tako neljubazni..

da vam je taj NS neka teshka provincija :) chuj, da oca ne puste na porodjaj...

Provincijenština kada su neke stvari u pitanju. Čuj, na porođaj? Daj za početak da izdejstvujemo da mogu da dolaze posle porođaja unutar zidina da vide mamu i bebu, pa ćemo posle te sience fiction tripove..Nezgodno je malo kada dođe da je vidi, a ti si, recimo, na drugom spratu. Treba zimi da otvoriš prozor i turiš bebu, bože me sačuvaj - ko onomad Majkl Džekson - što više napolje, ka dole, da je tata vidi...užas....

znam da u BGD i u KG ochevi prisustvuju porodjajima... sto ce reci da su ta porodilista u mnogo boljem stanju nego u NS.

Moje ioskustvo oca koji prisustvuje porodjaju je dvojako, prvo silan osecaj kada si na licu mesta, kada pomazes, kada ugledash dete... a zatim ono ruzno, porodjaju nije prisustvao family doctor (bio u nekoj vukojebiji na jedrenju pa je stigao tek po okoncanju deliverenja), u decijoj bolnici bili prisutan samo stazista bez iskustva i babica, srecom sve proslo bez komplikacija... sem sto je pomenuti doktor koji se vratio sa jedrenja nakon porodjaja stvar uzeo u svoje ruke i malo vise zashio nego sto je trebalo... da ne bude zabune, sve se desavalo u gradu koji vec deceniju figurira medju top tri grada za zivot na zemljinoj kugli.

Iskustvo govori da je najbolje tamo gde chovek moze da plati iz svog dzepa i na taj nachin odredjuje nacin i nivo "usluga".

~~~~~~~~~~~

PS.
da ne bude zabune taj grad se nalazi u truloj kapitalistichkoj zemlji u kojoj su usluge zdravstvenog sistema potpuno besplatne. Mnogi sitizeni te zemlje su poprilichno nezadovoljni takvim sistemom (chitaj: strashno podseca na nas sistem) i zeleli bi da se predje na sistem gde ce oni iz svog dzepa placati i dimenzionisati nivo zdravstvenih usluga. Jednostavno, iskustvo govori da je najbolji nacin funkcionisanja zdravstvenog sistema privatizacija (za one koji imaju da plate) i neki prihvatljiv nivo drzavnog (besplatnog) sistema za siromasnjiji sloj stanovnistva. E tu je problem sa Srbijom, 80-85% stanovnistva bi koristilo besplatan sistem...

Kad se već toliko priča o porodilištima, i o tome da očevima ne daju da posete žene i bebe... setimo se i onih afera o krađi beba koje su proglašavane mrtvorođenim :(

od razloga zasto bi trebao i otac da prisustvuje porodjaju je i taj...

vlasto, moja snaja se 2x poradjala u NS i imala taj bebi frendli fazon. oba puta je pala u nesvest od iscrpljenosti a drugi put su je ostavili onesveshcenu sve sa bebom! ludaci! ako se i poradjate u SRB neka to nikako ne bude NS! JEZIVO JE!
a sto nema nikoga da te nadgleda kako si ti to frendli prema bebi, kako da dojis, kako da je presvuces, to nema veze. jedna zena je cak platila (mito&korupcija fazon) ali joj nista nije pomoglo.
mene uzasava ideja da se porodim u SRB. bas bedacim ali koliko zena u proseku dobije sepsu u SRB posle porodjaja? pa mnooogoooooo!!! ajde ako neko ima podatke, neka kaze.

nego jos jednom da se hvalim, nemam rakove&karcinome&malignitete. samo malo hormoni se pobunili...loptice ce da mi odu kako su i dosle :-)

dobra vest.(ti hormoni su napas' jedna) :)))
poz

nisu se oni pobunili 'nako. Nego, nekog đuvegiju da nađeš dobrog i pametnog pa na eksperimentisanje u Die NS Klinik

čuješ li šta ti tetka Vlasta kaže?:)
Samo gospođa Vlasto ne bih se složila za die ns klinik, nego bolje na kliniku Švarcvald. Naturlich!

naturlih, samo mora prvo da padne...
...
malo preeeeviše za ovaj blog

al' si živahna večeras, ju, ju!

vidiš kako smo nabaždareni? Strašnije nam je da napišemo ejakulacija u šaljivom tonu nego "Dole Vlada". Sorry, again..

ne nasedaj na provokacije,
ti si jedna cakanica, pa mora jedan pravi baja
da udje u vizuru, ovi preporucheni iz zdravstvenih razloga???
nisu bash lekoviti.

ne preporučujem donatora već šalu, a šala nikako ne škodi...:-))

nisam te drugachije ni razumela,
al' ja chisto preventivno....

draga i potpuno si u pravu, u tim stvarima opreznost je više nego preporučljiva. No, mada sam Bebu samo jednom srela, moram da kažem da se za nju ama baš ne brinem. Da je pametnija ne bi valjalo...

shvatam shalu ali ja necu svoj hormonski (blazi) poremecaj resavati radjanjem dece. to niko nije zasluzio, ni jedno bice ne treba da sluzi da resava bilo kakve zdravstvene, hormonske, emotivne ili bilo kakve druge probleme (a toga je iovako na pretek! koliko je dama rodlilo da bi 'navukle frajera na brak'?!!). deca treba da se radjaju iz ljubavi a ne da bi mi pokokali loptice u grudima. uostalom, One pilulice resavaju sve te hormonske zezancije (a od loptica su mi grudi Jos Vece ;:-)
...a vec ima toliko dece razvedenih roditelja, pa ta radjena samo da bi se Ispunila Forma...tako da za sad pilule, a kad naidje pravi, onda mozda i deca ;-)

..i nadam se da kontaš da sam se stvaaarno šalila. Pa, ja sam rodila sa trideset i pet! Jedva, doduše, al'ajd..:-))
A što se tiče razvedenih, mislim da statistika kaže da se razvede svaki četvrti par!! Pa, zamislite te matičare. Svaki četvrti par vrati joj se na razvod i to vrlo brzo nakon slavlja, torti, žvaljavljenja sa rodbinom...

Kao neko ko je postao otac nedavno mogu samo da dodam nekoliko sitnica koje su odomacene u nasim porodilistima i zdravstvenim instituicijama za decu. Prijem u porodiliste je dovoljno traumatican. Ne mogu da nastavim da hodam uz zenu (mocicu kada zavrsim medicinu i specijalizaciju iz ginegologije, rece lekar)preko opklade lekara i sestre kada ce se poroditi zena (moja supruga) koja ima trudove na 5 minuta . Naravno da nas drze u iza resetaka kada bih najradije poceo da ih ujedam.
One stvari koje sam cuo o ponasanju patronaznih sestara i babica i lekara ne bih ponavljao. Od nedostatka elementarnog kucnog vaspitanja do potpunog neinteresovanja za stanje pacijenata i pacijentkinja.

Meni je hit odgovor na pitanje "koliku kolicinu beba treba da jede po obroku?"
"Deset minuta po sisi" u gramima

Inace moze se primetiti i razlika kada majka ili otac odnesu dete kod lekara (Institut za majku i dete primer) od vikanja i vredjanja majke koja je , ako mogu iz njihovih komentara da zakljucim, devet meseci samo smisljala nacine kako ce sopstveno dete da upropast do uvlakackog i ljubaznog odnosa prema ocu. Oni koji me znaju pretpostavljaju da se od mene nisu mogli uplasiti.

Citajuci juce blog i komentare o raku grlica materice itd. prvo sto mi je palo napamet je da sam ovde dosao pre 100 godina (a nisam. 1995.). Stvarno mi je vise nepojmljivo da se zene ne "deru" od trudova i za vreme porodjaja; da su lekari itd. osoblje toliko nehumani... Ovde (u Kvebeku) je prava radost dobiti dete, zato sto se u bolnicama trude da trudnoca protekne bez ikakvih problema, sto saznas pol deteta cim je to moguce identifikovati, sto te u bolnicama, ambulantama... prime tako da se osecas ponosnim sto postajes roditelj itd. itd. Sto se i najmanji bol efikasno i bez ikakvog rizika otkloni... A baska cudjenje babice i lekara ako otac ne prisustvuje porodjaju.
A jos da neko kaze (makar i kao vic): "Sta se deres..." taj nebi vise bio tu gde jeste.
Onaj ko je ziveo (i zivi) "u Evropi" zna sta i o cemu pricam.
Evropa (i razvijeni svet, uopste) nije potpis predsednika drzave na papir pred SE ili UN, Evropa je ODNOS medju ljudima, vlasti prema narodu, naroda prema vlasti. Evropa je nacin razmisljanja. Humanog. Da narodu bude bolje.
Sve me to deprimira (ne preterujem, verujte), a opet: koliko imam prava da ja o takvim stvarima govorim kad to ne delim sa vama!?
Pozdrav svima.

uopšte nemojte da se uzdržavate.
Veoma je dobrodošlo ovakvo viđenje. I gore sam molila za poglede iz drugih svetova.

tamo kod vas nije bio na snazi kakav "mother friendly" program? Tako zvuči...Kukavna nam majka. Važno je da se grade crkve na svakom ćošku i da budu više od katoličkih i inih...to je najvažnije. Da ima gde da se uđe da se ostavi 100 evra. Umesto da ta država i ta crkva zajedno prilože za porodilišta i sirotišta. Ova zemlja je izgubila dušu.

i dalje siroti ljudi traže pomoć na sve strane. I treba svi da daju novac, nema tu dileme. Međutim, priložiću deo svog teksta iz novembra 2004. pa sami procenite ko treba i šta treba:
...........
Trogodišnji FM iz Novog Sada, danas je živ i zdrav samo zahvaljujući dobrotvorima i lekarima. Već drugi dan života FM je prebačen u beogradsku Dečiju bolnicu u Tiršovoj ulici, gde mu je ubrzo urađena jedna operacija, koja mu je produžila život za nekoliko meseci. Lekari su roditeljima saopštili da se operacija kojom bi se obezbedilo da F preživi ne radi kod nas, ali i da novac koji je potreban za operaciju u inostranstvu, sigurno neće dobiti od nadležnih socijalnih ustanova. Tada je počela višemesečna potraga za novcem potrebnim za operaciju u Londonu. "Sada je najvažnije da je F dobro, ali to ne znači da je problem rešen, jer ovakve dece kojima život visi o koncu ima još mnogo”, kaže RM, otac. U nadležnim institucijama roditeljima je rečeno da država nema novca, naši kardiohirurzi su im rekli da nemaju uslova za ovakvu operaciju za decu mladju od tri godine, ali su im zato mnogi sponzori, mediji, fondacije, tačnije rečeno svi oni kojima to nije obaveza, izašli u susret. Kad je F napunio devet meseci uspešno mu je u Londonu urađena operacija na srcu, i on sada raste kao normalan i zdrav dečak. Ova operacija koštala je nešto manje od 30.000 funti, a olakšavajuća okolnost je što F roditelji imaju rođake u Londonu, bez kojih bi potrebna svota novca bila mnogo veća. Tako se priča o FM završila happy end-om.
Pravi problem nastaje kada uzmemo u obzir da u Srbiji i Crnoj Gori ima još mnogo dece čiji život visi o koncu, jer naše ustanove nemaju uslove, kadar i novac za njihovo lečenje. Treba uzeti u obzir i to da većina roditelja ove dece žive u mnogo goroj situaciji od gore navedenih i da su retki oni koji imaju rođake baš u gradu u kom treba da se operišu ili leče. Ipak, pomoćnik republičkog ministra zdravlja Vasilije Antić kaže da ako nešto u ovoj državi funkcioniše dobro to je onda zdravstvena zaštita dece. Svakom inteligentnom čoveku samo po sebi nameće se pitanje: otkuda onda toliko žiro – računa u medijima u kojima očajni roditelji mole za pomoć, kako bi im dete preživelo? Vasilije Antić na ovo pitanje odgovorio je spremno: “Razlozi su razni. Ima ljudi koji zloupotrebaljavaju pomoć medija. Republički zavod za zdravstveno osiguranje im plati troškove, a oni preko medija traže još novca. Drugi traže novac preko medija jer nisu sigurni da će dobiti od Zavoda za zdravstveno osiguranje, treći su oni roditelji čija deca mogu da se leče ovde, ali nemaju poverenja u naše zdravstvo, pa ipak traže novac za lečenje u inostranstvu”. Ipak, i posle ovakvog odgovora nameću se nova pitanja: kako to da ovde i dalje nije moguće lečenje koje je moguće, kako to da još uvek vlada jednako nepoverenje u zdravstvo, i na kraju, zar su u medijima zaposleni toliko naivni da ih se može tek tako zloupotrebljavati? Ali da stavimo na stranu ova i mnoga druga slična pitanja, koja zahtevaju neko novo novinarsko ili kakvo drugo istraživanje.
Iako je kako smo rekli za Vasilija Antića problem u roditeljima, razgovor sa njim nas je ipak doveo do pravog uzroka problema roditelja čije žiro - račune svakodnevno srećemo. A taj uzrok je kako se moglo očekivati – procedura. Naime, kada se ustanovi da je za decu do 15 godina (stariji od 15 godina nemaju mogućnost bilo kakve pomoći!) nemoguće lečenje kod nas, i kada se potvrdi da je ono moguće negde u inostranstvu, Republički Zavod za zdravstveno osiguranje odobrava sredstva, koja će se nakon lečenja refundirati roditeljima. I upravo taj deo procedure – refundiranje troškova pravi je uzrok problema bolesne dece i njihovih roditelja. Jer kako uopšte da odu na lečenje kad, na primer, celom svojom platom mogu da plate samo put? E onda na scenu stupaju mediji, fondacije i drugi dobrotvori. Kada se lečenje završi, roditelji nemaju potrebe da novac refundiraju, jer im više nije potreban, a nemaju kome konkretno da ga vrate.
Tako se na kraju samo od sebe postavlja najvažnije pitanje: ko uzima sredstva namenjena za refundaciju troškova lečenja dece u inostranstvu? I ako ih ne uzimaju roditelji izlečene dece, zašto se taj isti novac unapred ne dodeljuje roditeljima još uvek bolesne dece? U svakom slučaju, na ova pitanja, odgovor bi se mogao dobiti tek posle eventualne policijske istrage. Do tada nam preostaje da se nadamo promenama u zdravstvu i u sistemu socijalne zaštite i da se uzdamo u saosećanje potencijalnih donatora.
Sva opravdanja nadležnih institucija svode se uglavnom na jedan odgovor: “Država nema dovoljno novca”. Ali, ako se složimo da je lečenje dece prioritet medju prioritetima i ako sume potrebne za lečenje uporedimo sa nekim drugim sumama, videćemo da ova država ima problem za koji nema opravdanja.
......
I da dodam - pitala sam jednog pomoćnika pokrajinskog sekretara za zdravlje: Zašto ako postoji volja, a postoji, i postoji novac, a postoji (to vidimo jer ipak se nađu sponzori, donatori...) zašto bar to nije stavljeno u sistem, nego se dozvoljava da se ljudi sami snalaze kako znaju? Onda mi je on rekao: Vidi stvarno! Nije loša ideja. Samo ga nisam obavestila da je to sve već u sistemu porezi/zdr.zaštita/itd ali malo ne funkcioniše u onom delu kada treba dati novac za operaciju deteta. Budala matora! Eto to su naši pomoćnici ministara. Bravo! Svaka vam čast!
Za koga ću glasati? Pa za Vasilija sigurno neću.

Dole Vlada!! Dole sve Vlade! Za svaki slučaj i unapred, da se ne opuste.

to se podrazumeva

Tako je! Dole sve vlade!

Problem mora da se resava drugacije. I sveobuhvatnije. Pitanje je i sa novcem koji odlazi na obavezno zdravstveno osiguranje, a od toga nemamo nista. Nego ponovo preglede u privatnim klinikama placamo iz svog dzepa.

Ali dok se ne resi, mislim da zaista moramo da pomognemo svim ljudima cija su deca u takvoj situaciji. Umesto reci, hajde da uplatimo Lazi neki novac.

Drzavi Srbiji imam i ja puno racuna da dostavim na naplatu. Zapravo mi se cini da ne postoji valuta za stetu koju su nam (u nase ime) cinili/ucinili/cine.

Ko god može treba bez razmišljanja da pomogne Lazi.
Ipak, eto, nadam se da možda ovo sve pročita i neko ko može mnogo više da uradi...

To i jeste jedina svrha ovih blogova, zar ne? Otvarati teme. Postavljati pitanja. Taj koji moze vise da ucini MORA vise da ucini. Preko glave mi je politicara koji stalno nesto mogu i ne mogu, hoce i nece, zele i ne zele. Ko da je drzava njihova. Kad daju pare iz budzeta, ko iz sopstvenog novcanika da nas placaju. Pa ako dovedes u pitanje kako se budzet trosi jos ispadnes i alav i nezahvalan na kraju.

Jelena, nazalost sve manje verujem da se to moze promeniti (samo) demokratskim metodama. Da je par ministara zdravlja visilo na vreme, verujem da ne bi bilo potrebe da ovde pricamo i procenjujemo koliko vredi vid jednog deteta.

Oprostite. Samo sam besan i tuzan i pomalo umoran.

pošaljem pare, to je najmanje što mogu (samo moram da pitam roditelje kako to učiniti iz inostranstva, jer onaj račun tamo nije dovoljan).
Inače, danas sam (tim povodom) saznala da imamo(otvorio Bizi)portal www.humanost.org, tamo je i Laza ( i ostali kojima je potrebna pomoć), pogledajte.

Nisam znao za ovaj link. Pitao sam i ja Lazine roditelje isto pitanje, cekam odgovor.

Jelena, sve mi se vise cini da u ovoj zemlji jedino jos solidarnost ima smisla. U odbrani, ali i u napadu. Grupe za pomoc, grupe za pritisak... Sta god.

pa da, ima. Već smo jednu akciju sproveli odavde sa bloga.

Nikola, nemojte (što se mene tiče može na ti?) da budete besni i umorni. Pogledajte prethodni blog, pokušavamo da nešto uradimo. Evo ima ljudi koji imaju volju, pa smislite i vi šta možete pa da nešto i uradimo zajedno - gg "blogb92" :) zašto da ne?
Svakodnevno umiru deca i žene i muškarci, a može drugačije... to ne može da se prećutkuje i da se čeka da se razvije tržište.
A za najhitnije probleme se slažem. Pravac www.marinkovic.co.nr i www.humanost.org...

...ja obavestila sve što je moglo danas,...drago mi mnoooogooo što je BebaOdLonchara dobro... :))

i mi obaveštavamo.
pisala Tanji da eto ja luda imam energije i volje...
eto i vi (ti?) gordana :)
lepo, lepo

uvek - ti, hvala na pitanju, :)

desilo se da su politicari bolje prepoznali interese mafije i obrnuto, te je njihovo medjusobno razumevanje (citaj:$transakcije) mnogo dublje i cvrsce. Sta mi, obicni gradjani, tu trazimo?????? Stvarno, jedini nacin da dodjemo do zadovoljavajuce zdravstvene zastite i IKAKVOG boljitka je da se svakodnevno VELIKIM STAMPANIM SLOVIMA I CIFRAMA objasnjava i politicarima i mafijasima koliko novaca mogu da izmuzu od zdravog, radno sposobnog gradjanina. Onog momenta kada im MI pokazemo racunicu, pocece da brinu o nama na pravi nacin.

se ogleda na svim poljima, ali u zdravstvu i skolstvu deluje demonski i zastrasujuce. Kad god sam bila u nekoj bolnici imala sam utisak da lekari i sestre lebde u nekom svom medjuprostoru, prolazeci pored naguranih pacijenata kao da i ne postoje. Pogledi im prolaze pored vas, ili kroz vas, i na hodniku, a i kada se posle par sati docepate stolice za pregled. Molim vas, pa u zapadnim zemljama onaj sto stoji na ulazu na zeleznicku ili busku stanicu se osmehne, pogleda te u oci i kaze "mornin' love" a ovde u pogledu mozete videti samo prezir. Ja ne bih dala onaj ISO i-taj-rad sertifikat ni jednoj ustanovi gde osoblje ne zna za osnovne civilizacijske navike...mozda ocekuju da im se i to plati? S druge strane, ja ne mogu da razumem kakvo je to ljudsko bice koje ce posle podne u privatnoj klinici sasvim drukcije da se ponasa? Humanost, bice, vredi samo pod odredjenim uslovima.
ps. Cast izuzecima, a i zbog njihove retkosti mogli bi ih i poimence spomenuti!!!

da li te zanimaju iskustva (lična, saznanja, itd...) sa predlozima kako bi mogli rešiti, preduprediti i sl.
Ovo pitam čisto da vidim da li su informacije koje bi mogla poslati uopšte relevantne.

htedoh da dodam: dakle, sada za početak pokušavamo da napravimo zajednički tekst kojim ćemo pozvati sve blogere da podrže inicijativu i koji ćemo moći da prosledimo medijima i nekim organizacijama. Tanjin i Milanov predlog je da tekst bloga Kad porastem biću domaćica bude osnova tog šireg teksta koji pokušavamo da sastavimo zajednički. Sve što procenite da može da ide u ovakav tekst pošaljite.
A za dalje se dogovaramo... tu smo na blogu... moj mejl je tu...

mislim na sta tacno bi se trosile pare i ko bi ih trosio (tj. preko koga bi se distribuirala i kome?). da bi ispalo onako kako zamisljate ta logistika tu je vrlo bitna. i jos pitanje: da li imaju neke privatne inicijative (ja sam uvek skepticna kada se ceka na drzavu da se za nesto pobrine) u tom pravcu, as far as you know?

primam mailove, molim te posalji mi sta imas dosad. ja cu pokusati da izracunam, koliku ustedu za zdravstveni budzet takva prevencija moze da donese, ali nam trebaju podaci.

i to su iskustva koja sa vama, poštovane blogerke i blogeri, mogu da podelim.

Dva sam deteta rodila u jednoj od post-tranzicionih evropskih zemalja, a mladjem detetu je u dobi od godinu i po u to istoj zemlji, operisano urodjeno suženje aorte.

Obe trudnoće, baš kao i ovu sadašnju, treću, pratila je i oba puta me je porodila moja doktorka ginekologškinja. Prijateljica koja mi je preporučila kada sam se ovde doselila prozvala je "big mamma", jer to najbolje opisuje domaćicu privatne ordinacije kojoj verujemo i kod koje ozbiljan posao završavamo uz dobru muziku i odlično raspoloženje.

Preglede zakazujemo telefonom odgovarajući na doktorkino pitanje: "kada bi vam odgovaralo da dojdete"?

Na preglede ne vodimo muževe da nam čuvaju strah koga nema ali vodimo decu ako ne uspemo da se snadjemo za čuvanje i zbog toga ne moramo doktorki da se pravdamo.

Kada decu ne vodimo, doktorki nosimo najnovije slike kako bi ih okačila na zid, medju ostale slike dece koje je iz svojih pacijentki iščupala.

U drugom mesecu prve trudnoće unezverena sam doktorku pozvala na kućni telefon u dva sata posle ponoći, prestravljena zbog krvarenja. Smireno je ustanovila da je reč o nekoliko kapi krvi i zamolila me je da je ponovo nazovem ako bi se krvarenje pojačalo, a da mirno spavam ako ostane iste jačine. U drugoj trudnoći je samouvereno nisam ni pozvala kada sam na sličan način prokrvarila. Prijavila sam joj to tek nekoliko sedmica kasnije, na redovnom pregledu. Prekorila me je, rekla da je ipak na njoj da proceni je li krvarenje dozvoljeno ili ne, a moje je da je zovem kad kod da se to desi. Njen je posao da je bude u svako doba noći i to ne smem da zaboravim.

Moja doktorka ne radi ultrazvučne preglede pa mi njih zakazuje kod svojih kolega. U drugoj trudnoći mi je doktor ultrazvugčija rekao kako je plod u redu ali da bi trebalo da se više odmaram. Zašto? Prosto eto treba da se odmaram. Pozvala sam svoju doktorku uplašena da mi ultrazvugčija nešto krije, jer čemu više odmaranja ako je sve u redu. Pitala sam je šta to treba da znači. "To vam je, draga moja, doktoritis. Neki doktori od toga neizlečivo pate. Za svaki slučaj vam prepišu više odmora ili vas već na nešto upozore i ne razmišljajući kakvu štetu prave time što vas bespotrebno uznemire. Naravno da ćete se odmarati onda kada to možete i kada za tim osetite potrebu. A i kada vam to dozvoli vaše dvogodišnje dete."

Imala sam sreću da su mi prethodne dve trudnoće prošle bez komplikacija. Ni to što smo omatorili nije nas odgovorilo od trećeg deteta pa sam juče prvi put bila na amniocentezi. Slušala sam o tome strašne priče. Muž me je dovezao, otišao na zakazani posao i vratio se po mene jer mi je preporučeno da za svaki slučaj ne vozim sama. Amniocentezista od mene nije tražio da sledeća tri dana provedem u krevetu, tražio je samo da se nekoliko dana ne naprežem.

Oba puta sam se porodila tzv. planiranim porodjajima. Krupna deca a majčina karlica tek standardna, pa su mi porodjaji izazvani čim su pregledi ustanovili da su deca zrela za čupanje, da me ne prerastu. Zakazanog dana, u dogovoreni sat kod kuće sam počela da uzimam tablete koje su mi isprovocirale trudove. Doktorku sam redovno telefonom obaveštavala o tome šta se sa mnom dešava. Kada je procenila da je vreme naredila je da krenemo u porodilište. U oba slučaja oni gadni porodjajni bolovi trajali su ne duže od dva sata, zajedno sa onim prvim, podnošljivim, izmedju 4 i 5 sati poradjanja. Muž je odlučio da sačeka ispred sale za porodjaje, a sa mnom je u sali bila moja majka. Babice su ga pozvale da udje u salu odmah posle porodjaja i deca su mu data u naručje. Nakon prvog porodjaja hirurg me je šio dok smo mama, doktorka i ja pričale viceve. Drugi put nije bilo potrebe za hirurgom.

Svakodnevne posete porodilji i detetu u vreme za posete se se podrazumevaju. Sestre su nam čak rekle da, u slučaju da muž ili neko drugi ne može da stigne u vreme za posete, može doći i u neko drugo vreme, ali da to moramo unapred da se dogovorimo sa osobljem kako bismo izbegle gužvu.

Porodilište je baby friendly ali to ne znači da nas sestre ostavljaju na milost i nemilost iscrpljenosti i neiskustvu. Naprotiv. Čim primete da nam treba pomoć ili odmor, dotrče ili da pomognu savetom ili da preuzmu brigu o detetu dok se mi naspavamo.

Sećam se scene kada je u moju, trokrevetnu, sobu, stigla taze porodilja sa jednom nogom do kuka u gipsu. Porodjaj je usledio nekoliko sedmica nakon saobraćajka u kojoj je majka povredila nogu, te je to osoblju bolnice dalo vremena da za nju prilagodi porodjajnu salu. Dete je rodjeno bez većih poteškoća, ali je muka nastala kada je valjalo smisliti kako tuširati mamu sa nogom u gipsu. Tuševi su bili tesni za nju sa štakama i sestru koja bi je prala, a valjalo je smisliti i kako da jos se gips ne ukvasi a redovno održava higijena rodnice. E pa naša je glavna sestra ušla u sobu i povikala: "Ajmo mame da smislimo kako da ovo rešimo! Jel ima neka ideju?" Nešto smo smislile, a i sve vreme koje smo provele deleći istu sobu pomagale smo joj da doji prinoseći joj dete, držale ga da podrigne umesto nje, skakale smo da proveravamo šta je sa njenom bebom kada bi zaplakala, što ona zbog gipsa nije mogla, dozivali za nju sestre kada bi joj zatrebale... Nijednoj od nas ta briga o mladoj majci nije teško pala, naprotiv.

A o tome kako se ovdašnje zdravstvo pobrinulo za srčanu manu mojeg deteta kada pouspavljujem svoje bandite...

iskustvo sa operacijom srca našeg tada jednoipogodišnjeg deteta u ovoj srednjeevropskoj postkomunističkoj zemlji pokazalo mi je lice i naličje lekarske profesije.

Kardiološkinja koja je na redovnom pregledu našoj tada jednogodišnjoj devojčici otkrila suženje na aorti profrfljala je na način na koji nisam uspela da razumem (a u svakodnevnoj komunikaciji se ovim jezikom služim) da nešto nije u redu sa srcem te da će to nešto valjati operisati. Na moje insistiranje da mi se objasni šta to ne valja i koliko je to ozbiljno, ponovljena mi je dijagnoza na latinskom i još jednom ono isto mrmljavo objašnjenje. Jedino oko čega se ta doktorka potrudila da je dobro razumem bilo je njeno tri puta ponovljeno pitanje da li sam sigurna da će detetovo strano zdravstveno osiguranje pokriti troškove lečenja (reč je o velikoj zapadnoj kompaniji za koju ova postarija doktorka pretekla iz komunizma nikada nije čula). Nekoliko minuta kasnije tresla sam se za volanom automobila koji nisam smela da startujem jer nisam znala mogu li da upravljam od šoka. Mužu sam javila da je detetu nešto sa srcem ali da ne znam šta jer da nisu hteli da mi objasne.

Odmah smo potražili drugo mišljenje na ovdašnjoj vodećoj dečijoj kardiološkoj klinici. Od tog trenutka pa do same operacije svi, ali baš svi lekari koji su našu ćerku pregledali tokom priprema za operaciju insistirali su da im potvrdimo da smo dobro razumeli šta je sa našim detetom, nebrojeno puta su nam nacrtali dečije srce i aortu čije suženje je trebalo iseći te dva dela aorte ponovo spojiti.

Uprkos vanrednoj situaciji na odeljenju na kojoj je naše dete ležalo nakon operacije (zbog krečenja su pacijenti privremeno preseljeni u drugi deo zgrade) i činjenice da baš tih nedelju dana bolnica nije raspolagala krevetima za roditelje, nama, roditeljima, ponudjeno je da noću spavamo na spojenim foteljama ako smo baš insistirali da sve vreme budemo uz dete. Jednu noć sam zaista tako i provela, da bi se uverila da se moja ćerka neće probuditi u sred noći prestravljena što je okružena nepoznatim ljudima a da ne čuje i ne vidi ni mamu ni tatu. Tada sam pristala da svako veče odlazim kući i prepuštam je brizi osoblja bolnice u čiju sam se posvećenost pacijentima najpre i sama uverila. Doslovno sve što se sa našom ćerkom tih dana dešavalo lekari i sestre su nam odmah tumačili, svaku promenu terapije, svaki znak oporavka, osećali smo se doslovno kao deo lekarskog tima koji o njoj brine.

Šestog dana nakon operacije ćerka je postala jako uznemirena. Vratila joj se snaga i apetit, ali i pojačan strah od nepoznatih ljudi. Vrištala je svaki put kada bi joj se približili ljudi koji ne govore njen jezik (a govorili smo ga samo muž i ja), što je dežurnog kardiologa ponukalo da hitno zakaže konzilijum kako bi se dogovorili da je istog dana otpuste iz bolnice (dan ranije nego što je bilo predvidjeno) da bi joj omogućili da se u kućnom ambijentu opusti i manje napreže sveže operisano srce. Zamoljeni smo da je za svaki slučaj sutradan dovedemo na pregled. Od tada, pa evo već dve i po godine nakon operacije, poštom nam stižu pozivi na redovne kontrole, i na svakoj se iznova uverimo da je naše dete u rukama profesionalaca koji se prema njoj ali i prema nama ponašaju sa velikim respektom i razumevanjem.

Najmanje što želim je da zvučim pokondireno, ali svaki put kada muž i ja osetimo da posustajemo umorni od emigrantskog života i pomislimo na povratak u zavičaj, setimo se stravičnih priča naših prijatelja i porodice sa Balkana. Dva su razloga koja nas vode da ipak nastavimo pečalbu: dobro obrazovanje i zdravstvena zaštita za našu decu. Naša sam iskustva htela da vam prenesem upravo zato što smo se, živeći u postkomunističkoj zemlji, uverili da ništa od toga nije nedostižno, svojim očima smo gledali kako se menjaju loše navike, a kako nesposobnost i nekompetenciju zamenjuje ozbiljan i odgovoran odnos prema poslu. Stanje je i ovde daleko od idealnog ali me više niko ne može ubediti da promene nisu moguće.

O p t i m i z a m!

Srecan Bozic & Hristos se rodi!

Molim te ucini nesto ako mozes! A mozes vise nego ja ili neko ko se javlja ovde . Ali ovom prilikom sam ti se javila jer sam predprosle godine imala operaciju ciste na jajniku , znaci male ciste laparaskopski (znaci trebalo je da imam 2 rupice na stomaku) kojom prilikom se doktoru "omaklo,zaboravio da zasije krvni sud u stomaku" tako da sam imala jos jednu operaciju u toku dana, dok jos nisam izasla iz anestezije uvodili su me u drugu , primala sam krv i na kraju se probudila posle 12 sati rasporena sa shavom od pupka do dole. Oporavila sam se super ali sam htela posle operacije sa onolikim savom ( zbog cega samm dobila inace je*eni napad panike i je***a sve po spisku doktorima- jer ipak sam navikla da mi telo bude lepo, zbog chega je bilo- WOOOW ti si nezahvalna bezobraznica!)i rasporenim modrim stomakom sa ugruscima krvi da se slikam potpuno ali potpuno gola i da posaljem sliku doktorima i svim novinama ( ko da bi nesto postigla!).Inace mog ginekologa sam posecivala u privatnoj ordinaciji jer je on tako trazio jer navodno ima bolji ultrazvuk i mogucnosti i bla,bla...
Sad sam trenutno u Americi i isla sam doktoru koji nije mogao da se nacudi da sam tako zavrsila posle operacije ciste od 6cm na jajniku (jer ovde cak ne moraju ni da rade laparaskopski, vec se radi odozdo vaginalno).
U svakom slucaju htela sam da ti kazem da znam bezbroj primera kako su doktori propustili, omaklo im se,nije bila njihova greska i slicno i tako ugrozili zivotno (kao mene tog dana) ili ostavili trajne posledice (moju malu sestricinu su lecili nepravilno od zutice zbog cega je dete dobilo autoimuni hepatits i do kraja zivota mora da uzima kortikosteroide, koji znas koliko razaraju organizam a narocito decji , ali ako ih ne uzima umrece! o da!)
I dok ova je*ena sugava zemlja ne otvori lekarsku komoru koja ce da izbaci doktora koji uradi tako nesto i ne da mu dozvolu za rad nikad vise i dalje cemo imati milion ovakvih primera i mamine i tatine sinove i cerke doktore kojima ne bi dala ni 2 nacrtane ovce da operisu!
I znas sta?! da je moje dete zavrsilo ko ta moja sestricina ne bi niko spasio tog jebenog doktora ! Krv bi taj propljuvao!
I ne radi se samo tu o doktorima koji ubiju nekog( ko sto su ubili tu devojku koja je operisala cukljeve) nego se radi o korumpiranom sistemu koji je posle toga ponovo dozvolio da se ta klinika otvori?!!Ali mislim potpuno neverovatno!
Dosta mi je vise sranja u toj zemlji!
I molim te ucini nesto ako mozes!

Dragi blogeri,
svima koji slave: sretno Vam badnje vece i sutrasnji Bozic,
a onima koji ne slave: sretan Vam bio 6. i 7. januar!!!

Tema ponovo teska i sumorna. Iskustava imam ( recicu Vam samo da sam sa sve prikacenom iglom od infuzije i onim metalnim nosacem za infuziju , u sestom mesecu trudnoce, jurila po doktorskim i sestrinskim sobama iste ne bi li mi izvadili iglu iz ruke)

Jedan prijatelj nije mogao da uplati novac za operaciju devojcice na vreme, jer je bila bitnija administracija od zdravlja?!

Sta da Vam kazem o zdravstvu. Moji roditelji su penziju docekali - jedan u zdravstvu, drugi u prosveti!!!

Jos jednom recite kako mogu da pomognem konkretno, a sto se tice bloga, komentara...tu sam i podrzavam!

Svi smo slozni u jednom - treba nam humanije drustvo u XXI veku (posebno u nas).
Pa, dok ne uspemo da se preko USB-a resetujemo i proradimo iz pocetka novi, bolji, lepsi, pametniji ovaj nacin je sasvim OK. Pa neko mora da pocne.

PS Kada se uradi nekakav dokument sa kojim bi istupili, moguce ga je predstaviti i na nekakvom humanitarnom koncertu,tribini, gde bi ucesnici mogli biti i neki ljudi koji bi govorili o svojim iskustvima.

Jelena,sve ste lepo sublimirali, samo treba rasclaniti neke stvari.Budzet koji se u Srbiji izdvaja za zdravstvo je jako mali.Mislim da je budzet Ministarstva zdravlja negde oko milion evra(ili taj red velicine, nemojte uzimati kao definitivnu cifru).Kako se moze iz tog budzeta, na primer, finansirati kupovina jednog MR aparata jacine polja od 1,5T koji kosta 1,5 milion evra(racunica je-1T=milion evra, grubo govoreci)?Ili kupovina aparata od 3T, koji kosta oko 3 miliona evra, sa PDV-om?Resenje je u kreditiranju, izmedju ostalog.Tako je Institut u Kamenici nabavio svoja dva aparata za MR(najmodernija u celom svetu).Da ne pricam da im je kompanija Siemens dala i prilican popust, na bazi strateskog odnosa.
Zdravstveni budzet Nacionalnog investicionog plana je 311 miliona evra.To je veliki novac, mada su i projekti koje on treba da pokrije obimni.Trebalo bi da insistirate da vlada decidno(ponavljam, vrlo precizno) saopsti u koje projekte(taksativno) namerava da ulozi taj novac.Ne ono-pa mozda cemo ovo, mozda ono, kada cemo-pa dogodine, i slicno.Pare na Sunce, i plan na Sunce!Imate pravo, kao poreski obveznici da znate sta ce sa Vasim parama.Ne placa te aparate nikakva vanzemaljska kompanija, nego gradjani Srbije.Dakle, za gusu dok ne isplaze jezik(sasvim figurativno, naravno).Moj predlog-predizborna kampanja je, pa uhvatite u finisu predstavnike stranaka, i pitajte sta ce sa novcem namenjenim za zdravstveni budzet.I insistirajte na konkretnim odgovorima!Ko pocne da okolise, ne zna sta prica.
Ja cenim da je vrlo urgentno da se nabavi MR aparat za Institut za Onkologiju i Radiologiju u Beogradu, da bi se tim ljudima pocela pruzati neka sansa, a ne da sve to ide naslepo, pa ko ziv, ko mrtav.
Mozda bi mogli da stupite u kontakt sa zapadnim ambasadama u Beogradu-koliko znam, obicno su vrlo raspolozeni da pokazu dobru volju prema zemlji u kojoj su diplomatski predstavnici, posebno ako je ta zemlja siromasna.
Sto se tice edukacije, to nije tako tesko sprovesti.Dovoljno je da svi lekari opste prakse pocnu da obucavaju svoje pacijente kako da vrse samopreglede, a bitna je i uloga medija.Televizija B92 moze mnogo da pomogne, jer ima nacionalnu frekvenciju, pa neka organizuje seriju emisija u kojoj bi gosti bili nasi eminentni onkolozi(naravno, sve u saradnji sa Ministarstvom zdravlja).Da ne budem pogresno shvacen, mislim da je ta edukacija ipak vaznija od 10 sati "Velikog brata" dnevno.A samo bi bilo potrebno posvetiti tome pola casa u toku dana, u jednom vremenskom periodu.

da ne bih prethodni editovao.
Sto se tice stanja u porodilistima, kriminalno je da se u jednom velikom porodilistu(Novi Sad, ispravite me ako gresim) nadje patogena bakterija Pseudomonas.Onda se nadje neko pametan, pa saopsti da je bakterija patogena "samo za one koji imaju slab imunitet".Haj'te,molim Vas!To mi lici na pricu od pre par godina kada je veliki broj gastroenterologa u svetu tvrdio da jedna intestinalna protozoa, Dientamoeba fragilis, nije patogena.Nekoliko naucnika se sa tim stavom nije slagalo,pa su u London School of Hygiene and Tropical Medicine vrsili specijalizovane testove, pri cemu je otkriveno da oko 50% pacijenata koji boluju od tzv. Sindroma iritabilnih creva(IBS) nosi u svojim crevima tog parazita, kao i jednog drugog, pod nazivom Blastocystis.Zamislite sada-prevalenca IBS-a u opstoj populaciji iznosi oko 20%.Dakle,u Srbiji od ovog vrlo neprijatnog hronicnog oboljenja boluje oko milion ljudi(verovali ili ne).Ti ljudi traze sebi pomoc.Gastroenterolozi ih pregledaju, rade na njima nepotrebne invazivne testove.Sve sto je potrebno, je specijalizovana analiza fecesa(pre svega!).Ta analiza se u Srbiji ne radi, mada ju je neobicno lako uvesti.Usteda za budzet-ogromna.Galimatijas?Naravno.
Digresija, znam, ali nisam mogao da odolim, kada se dear Tomica i braca tako lepo namestaju na zicer svojom superiornom inteligencijom....
Ako mislite da Vam rade kolonoskopiju, pripremite se da se onesvestite od bola.Pricao mi prijatelj.U Srbiji to rade na suvo, bez anestezije.U svetu jos samo poreske sluzbe ljudima rade kolonoskopiju bez anestezije.
Dakle, za porodilista poseban budzet.Da se prvo zenama omoguci pristojan smestaj, higijenski uslovi, dobra nega.Naravno, svaku neljubaznost lekarskog i drugog osoblja kaznjavati drakonski.Pa kada prvi lekar dobije sut-kartu u jednom smeru iz lekarske komore, ostali ce se pocesati po glavi.Do tada, izgleda da samo iskezene vilice zaljubljenih muzeva njihove zene stite od kriminalnog ponasanja onih koji bi o trudnicama i porodiljama trebali da brinu sa najvecom ljubavlju.

ja baš poslala Jeleni mail u kome pišem o tome da dobra organizacija u okviru celog zdravstva može dovesti samo do poboljašanja kvaliteta nege - tj. pažljivim osmišljavanjem sistema u okviru će zdravstvo nuditi razne usluge možemo čak izvršiti usluge.
S'obzirom da radite "napolju" možda imate takve podatke.
(bolje preventivno delati nego trošiti ogromne pare na troškove lečenja, hospitalizaciju itd.)
Ja sve to pričam kao totalni laik, ali nekako deluje mi sasvim logično. (pametnim ulaganjem smanjiće se troškovi, a da ne pričam o benefitu ljudskog života)

Snezana, moje iskustvo seze iz moje saradnje sa velikim svetskim Univerzitetskim centrima i njihovim Medical schools.Dakle, ako pogledate, na primer, veliku Univerzitetsku kliniku u Tuebingen-u, u Nemackoj-samo se mozete oduseviti sistemom usluga i kvalitetom nege koju oni pruzaju.Znate, postoji nekoliko preduslova za to, od toga da imate potpuno jasan i razradjen plan troskova/potreba, svest da morate konstantno obnavljati tehnolosku opremu/znanja(jer ce vas inace vreme pregaziti, i to brzo i nemilosrdno, a pacijenti ce otici u kliniku koja pruza bolje usluge), do toga da budete svesni vrednosti ljudskog zivota.Na kraju krajeva, MR, CT, PET nisu l'art-pour-l'art, vec konkretni dijagnosticki sistemi koji imaju za cilj da patoloska stanja "uhvate" u onom stadijumu dok jos uvek ne predstavljaju letalnu/ozbiljnu opasnost po zivot i zdravlje pacijenta.Prevencija je deo te price, iz vise razloga.Prvo, zato sto se prevencijom spasavaju ljudski zivoti.Drugo, zato sto se prevencijom vrse znacajne ustede u budzetu, sto vam omogucuje da onda brze i efikasnije uvodite nove tehnologije.Naravno, te ljude tamo ne mrzi da se stalno obrazuju, da citaju(tako uce koje nove preventivne i terapijske, kao i dijagnosticke metode uvode), da izgaraju za svojim pacijentima.Smatraju da je to normalno.Nisu izabrali lekarski poziv zbog belog mantila i titule "Dr", vec zbog ljubavi prema vrsti Homo sapiens.
U Srbiji, ako nekome pokusate da nesto predlozite, uz to taj stav potkrepite gomilom argumenata i iskustava iz savremenog sveta, gledaju kroz vas kao kroz duha.Tako se ne moze napredovati.To je put u pakao.

Da li (da ne persiram) možeš da dobaviš koji izveštaj na tu temu. Mislim da bi mogao pomoći.

ubrzo stiže odgovor...
:)
Što kažu moji prijatelji iz Podgorice - Fala vi i praštajte :)

odličan ti je tekst "A prouka je...?", samo mi bilo malo grozno/bljutavo/%$&/(/&%$# da to tamo pišem...

glede odgovora...otac mog muža kaže "oprošćavajte"
nema fala - ovo je za sve nas
i kad bi svi manje čekali hvalu a više delali...ih 'de bi nam početak bio...

(ja ne koristim ove smajliće, nekako mi skraćuju komunikaciju - al' ko da sam ga stavila)

sto se mene tice, per tu je sasvim u redu.Sto se izvestaja tice, bar deset sam poslao na adrese nadleznih institucija u Srbiji, jer je to od mene trazeno.Efekat=o.

malo sam čitala vaš (u množini) blog o ruhu fizike, pa mi se sve to izmešalo - ali više razumem to, nego sve ovo što si napisao. (razumem tvoje pisanje, ali ne razumem aktere tvog pisanja)
Čekaj malo, ako bi se sad u javnosti prostrla priča o tome da se ne koriste kapaciteti uredjaja koje imamo, niti postoji saradnja raznih centara, i zatraži odgovornost nadležnih institucija zašto je to tako, da li bi opet efekat bio zero? (ovde mislim ne samo na jedno obaveštenje, pa ko je čuo-čuo)
I, ako nije problem, ko je od tebe tražio te podatke? Da li sa istom ovom svrhom? Da li imaš predstavu ko je zakočio?

edit
Sad se setih edukacije - zamisli sad da je većina ljudi upoznata sa tim šta sve aparat može da uradi! Da li bi i dalje ćutali i ćušnuli po koji dinar samo za krevet?

Te podatke je od mene trazio jedan prijatelj iz Beograda, ugledni lekar.Ko je zakocio, ne znam.Taj covek(moj prijatelj) je zainteresovan za nove tehnologije, i covek ne moze svojim pacijentima da uradi MR angiografiju abdomena u arterijskoj/portalnoj fazi, vec mora da pacijente salje na CT.
Nemam odgovore na pitanja koja postavljas, Snezana.Mogu samo da kazem da me u Srbiji vise nista ne cudi.Tu ne postoji javno mnjenje kao na Zapadu, jer da postoji, ovakva vlada ne bi izdrzala ni 24h.

edit:snezana mihajlovic wrote:"Čekaj malo, ako bi se sad u javnosti prostrla priča o tome da se ne koriste kapaciteti uredjaja koje imamo, niti postoji saradnja raznih centara, i zatraži odgovornost nadležnih institucija zašto je to tako, da li bi opet efekat bio zero? "
Ko da prostre pricu, Snezana?Kada bi se proneo negde glas o tome, zavrsio bi ugusen u kakofoniji beznadja vecine.Radiolozi bi rekli-sta vam fali, radimo sve sto i do sada.To je istina, samo sto noviji aparati mogu mnogo vise nego oni do sada.Razumes problem?

Došli smo do onoga što ja mislim da je veeeeliki problem i stalno negde provlačim...

Molim vas, kada ste poslednji put čitali/slušali/gledali, eto recimo, izveštaj/vest/danekažemreportažu o deci sa posebnim potrebama?

Uhvatila si me na pravoj nozi, Jelena.Od mog prijatelja kcerka boluje od Daunovog sindroma.Zive u Nemackoj, u Hamburgu.Ti ne mozes da zamislis paznju kojom je ta devojcica obasuta!Specijalne skole, potrebe..drzava svakog meseca ulaze u njeno zdravlje/lecenje/potrebe 3500 evra!Tim ljudima je drzava dala tzv. socijalni stan, mada nemaju drzavljanstvo.
Briga o terminalno bolesnim ljudima?Hospice care.Lekari, medicinske sestre, psiholozi, cak i svestenici.Ljubaznost na svakom koraku, pozrtvovanje.Porodilista?Apoteke, sa andjelima umesto lekara.
Da nije tako, vlada bi momentalno mogla da samu sebe posalje u istoriju, za sva vremena.

Tvojim postom pretpostavljas postojanje normalnog, uredjenog drustva u Srbiji, a svi znamo da to nije slucaj.Radiolog u Njujorku, LA, Tibingenu, Erlangenu, TRCI u susret novim tehnologijama.On je presrecan da ih dobije, da ih razvija, da ih koristi za dobrobit pacijenata.Ne mrzi ga da radi po 20h dnevno da bi to postigao.Idi na google-ove grupe, pa ces videti koliko ljudi trazi npr. informaciju gde moze da uradi pregled celog tela na magnetnoj rezonanci.Ljudi su u Srbiji strasno oguglali na nesrecu i lose stvari, a javno mnjenje je desetkovano.Naravno, u takvoj situaciji svako radi sta hoce.Tome pogoduje i cinjenica da se VRLO MALI broj ljudi razume u nove tehnologije, a na prste se mogu izbrojati oni koji aktivno participiraju u kreiranju istih.I gde je tu kriticna masa za promenu?Jedan naucnik koji pise na blogu?

ali se ne mogu pomiriti da je to final score.
Kocka je bačena, a nama ostaje samo da posmatramo.
Od nečega se uvek mora početi, zar ne?
Znam da realizacija svega ovoga podrazumeva mnogo štošta, da može i da ne uspe, da su mnogi pojedinci, kao i tvoj prijatelj pokušavali...ali dokle god se takve stvari budu bazirale na pojedincima nećemo se maći nikud. (ti pominješ kakofoniju, meni je, dok sam pisala onaj post u glavi odjekivala eholalija)
razmišljam...

Snezana, ja svojim savetima mogu pomoci uvek, mogu cak i da kontaktiram kolege u inostranstvu, mogu direktno da razgovaram sa radiolozima u Srbiji, nije problem.Ja sam POJEDINAC.Ja mogu nesto da ucinim, verovatno, nekim naucnim autoritetom, ali ja ne predstavljam javno mnjenje.Srbija mora da se transformise u jedno gradjansko drustvo u kome ce javno mnjenje kontrolisati vladu.
Secas li se onog zlopatnika Rake Radovica?Ja se secam da je jednom prilikom izjavio:"Imamo vecinu, i mozemo za poslovnik da proglasimo Cica-Tominu kolibu, sta nam mozete".Tako se u Srbiji i dalje shvata parlamentarna vecina.A sta daje moc opoziciji da u demokratskim drustvima kontrolise vladu?JAVNO MNJENJE.Inace bi svaka vlast otisla u totalitarizam.
To je ono o cemu je Jelena pisala-samo li neko povredi prava one dece, mediji ce ga lincovati, bez milosti.Tako na Zapadu, normalno, mediji imaju veliku zelju da lincuju vladu svaki dan, da ministre izvrgavaju ruglu, da im vade mast.Pa ovi gledaju i kako disu.Jer idu sledeci izbori.

EDIT- U USA se zna da Bus vise ne postoji kao predsednik.Vodjstvo Republikanske partije mu je vezalo ruke, zato sto idu, za dve godine, novi izbori za Kongres i predsednika.A Republikancima se mesto predsednika ne gubi.Demokrate su nokautirale Republikance na nedavnim izborima za Kongres,a sva istrazivanja pokazuju jasnu prednost demokrata na izborima 2008.godine.Mediji sa Busom prave takvu sprdnju, da to nije normalno.Najvaznije-javno mnjenje mu je za vratom.

Čini mi se da bi bilo dobro slati ljude iz zdravstvenih ustanova na dodatne obuke u ... negde, gde se već proceni da bi mogli nešto naučiti? Možda se to već radi?
Mislim, ja sad kao da ja treba da rasporedim novac :))
Šalim se, ali razumete zašto pitam.

Naravno, Jelena.To se u celom savremenom svetu radi.Drugim recima, veliki Klinicki centri deluju i kao educational ustanove.
Evo Vam jedan eklatantan primer:u Sremskoj Kamenici su instalirana dva aparata za MR koji imaju mogucnost da snimaju celo telo-ti ljudi tamo to vec i rade, pa ce vremenom uvoditi state-of-the-art preglede, kao sto je npr. DTI traktografija-pregled kojim se magnetnom rezonancom precizno ustanove nervni putevi u mozgu, tako da preoperativno neurohirurg moze da vidi gde treba da operise, da slucajno ne povredi neki vitalan centar.
U Beogradu je instaliran slican MR skener, samo nesto slabije konfiguracije(detaljno sam pisao o tome).Mislite da su iz Kamenice dosli u Beograd da podele svoja iskustva sa kolegama, ili da su iz Beograda zvali kolege iz Sremske Kamenice da se raspitaju o njihovim iskustvima, eventualno potraze pomoc?Ako to pomislite(a bilo bi logicno, zar ne), prevaricete se.Da je to ucinjeno, u Beogradu bi se radili whole-body pregledi kao skrining onkoloskih bolesnika,difuzija kao dijagnostika sloga i maligniteta, traktografija kao preoperativni skening, angiografije za vaskularne bolesnike i dijabeticare.
Siemens, na primer, organizuje educational kurseve u svojoj centrali u Erlangenu, s tim sto oni u Beogradu imaju svoje aplikatore(a kao da ih i nemaju) koji bi shatro trebali da vrse edukaciju.Dakle, svaki put kada se implementira nova tehnologija, neophodno je da se strucnjaci koji ce na njoj raditi detaljno sa istom upoznaju, a za to sluzi i obuka u inostranstvu(ide se u inostrane poznate centre koji imaju iskustva sa instaliranom tehnologijom).Razmena iskustava sa inostranim klinickim centrima, zajednicki naucni projekti.Magnetom i Somatom internet portali, download ima. fajlova.Ali ne, nasi lekari zele da zive u neznanju, a nadlezne bas mnogo ne boli glava.Oni su, sto bi Makedonci rekli, napunili svoji stomaci.Zamislite sada da kupite porse, i sa njim na velikom autobanu u Nemackoj vozite 20km/h.Ili da pazarite vasionski brod, a koristite ga da odete u vikendicu u Grockoj.Lekari u Srbiji ne koriste ni 30% od tehnickih i dijagnostickih mogucnosti aparata koji se instaliraju.

mislim, ok, za nove tehnologije bi trebalo pronaći način da ih se otera na obuke, svakako.
ALI.. mislim da treba da idu na obuke ponašanja prema pacijentima, važnosti edukacije, etičkih pitanja... svega onoga što bi trebalo da se podrazumeva..?

Aha, na to ste mislili?oprostite, nisam Vas razumeo.Jelena, niko ne moze zdravstvenog radnika nauciti empatiji.Ljubav prema poslu i ljudima se nosi u srcu, a emanacija toga je odnos prema pacijentima.Niko ih tome ne moze nauciti.
Sto se tice edukacije, za to bi drzava trebala da organizuje kurseve za lekare/medicinsko osoblje, nakon sto osmisli drzavnu strategiju.A strategija se kreira na osnovu svetskih iskustava.

Jelena, vi ste novinar, zar ne?Predlazem Vam jedan mali eksperiment istrazivackog novinarstva.Pozovite, kao zainteresovani gradjanin, Centar za MR KCS.Recite im da zelite da Vam urade whole-body MRI.Kazite da ste culi da njihov aparat to moze, i da ste spremni(shatro) da platite.Telefonista ce se praviti nevest, a Vi zatrazite razgovor sa Direktor(k)om Centra.Ona ce Vam reci da oni to ne rade.Zavapite:"Ali ja sam cula da moze, i hocu da platim!Sto ne moze??"
Nece imati dobar odgovor.Ja znam da moze, iz prostog razloga sto sam ucestvovao u konstrukciji tog MRI.Iznaci ce milion nepostojecih razloga(naravno, njih niko i ne zove da ih to pita, ali ljudi i ne znaju za tu mogucnost).Pa kada ih Vi pozovete, neka ih pozove Milan Lukic.Pa jos deset njih.Na kraju, naci ce se u cudu.A sve vreme ce morati da izmisljaju.Jadno.

Jelena, ovo sto si napisala jeste u globalu dobro, samo je kratkog daha. Da bi novac koji se dobije iz budzeta postao funkcionalan mora da se izvrsi totalna reorganizacija zdravstva.Znaci da bi mi ustvari trebalo da skontamo plan te reorganizacije i sa tim planom trazimo od ministarstva zdravlja da to i uradi.Pod reorganizacijom mislim na:
1.Pravilnu rasopdjelu poslova(odgovornosti) u ministarstvo
2.Ekonomsku konkurenciju zdravstvenih osiguranja
3.kordinaciju posla zdravstvenih osiguranja i zdr.ustanova
4.Redovnu informisanost korisnika zdr. usluga
Sigurno ima jos puno toga sto bi se trebalo dodati a sve zahteva visoku i strucnu analizu,zato je potrebno da nastavimo sa nasim predlozima dok ne dobijemo konacan pla predloga vladi.

Znam, znam da je ogorman posao, moramo od nečega početi, ne?
Nastavljamo... :)

Jelena, dobila e-mail i tvoj i Brooklyn, moji stižu noćas, po obećanju. Silan pos`o si napravila, zajedno sa blogerima/kama! Keeep on, urbans girl! :)

gore sam vec napomenula da sam trenutno u Americi i htela sam da kazem ovo jer mislim da je bitno- moja baka kod koje sam, je dobila za Novu. god. cestitku od svog zubara sa podsetnikom da treba da ide na godisnji pregled a isto tako je dobila i telefonsko podsecanje (cak 2 puta) da ima godisnju mamografiju dojke za 4 januar.Mozda postoji nacin da se organizuje bar jednom godisnje da se svim zenama posalje poziv na redovni godisnji pregled, to bi mogli da odrade domovi zdravlja svako za svoje podrucje. Ne znam koliko bi to bilo skupo al opet mislim da bi bilo mnogo jeftinije od smrti mnogih zena. Isto tako Jelena mislim da treba da se proveri i rad doktora paralelno u privatnim ordinacijama i u bolnici.Opet napominjem da sam ja kod mog ginekologa isla u privatnu ordinaciju (jer nikad nije imao dovoljno vremena niti bi se setio da napomene papanikolau test ili kolposkopiju , cega se OBAVEZNO SETE u privatnoj ordinaciji jer ti naravno naplate plus za svaki od tih testova I kontrola). Mislim da lekari treba da se odluce ili--ili i da se to regulise zakonski. Ili ce da rade samo privatno ili samo u bolnici. Tako da ne dodjes u situaciju da odes kod njih u bolnicu a da ti oni kazu --dodji veceras u moju ordinaciju sad nemam vremena imam puno pacijenata ili nemamo kolposkop ili sta vec.
mislim u Srbiji je stvarno svasta dozvoljeno i preko mnogih stvari moze da se predje ali mislim da kad je u pitanju zdravstvo to ne smemo da dozvolimo! Zao mi je zbog tona ali zaista sam ogorcena na lekare a moram da priznam i prilicno razocarana kad je u pitanju pracenje trendova i novina iz sveta medicine.Jer mislim da je mozda 50% lekara u Srbiji iznad 50 god.starosti ili malo manje i ne zna da se sluzi kompjuterom (mislim konkretno na internet naravno)a ne vidim bolji nacin da budu upoznati sa novinama.
toliko

Slazem se sa svim sto ste rekli.Primer Vase bake jasno odslikava organizaciju zdravstvenog sistema u modernim drzavama.Naravno, nije ni tu sve idealno(USA jeste takav primer, veliki broj ljudi ili nema zdravstveno osiguranje, ili im to osiguranje ne pokriva skuplje dijagnosticke/terapijske procedure), ali svakako da organizacija postoji.Bice potrebno izuzetno mnogo napora da bi se situacija u Srbiji koliko-toliko dovela u red.Pritisak javnog mnjenja(kada bi isto bilo zainteresovano za takav pritisak, a nije), kao i angazovanje medija(koji isto tako nisu zainteresovani) bi mogli da budu impuls za inicijalne promene.Medjutim, stanje svesti u Srbiji je na jadnom nivou, zato sto ljudi misle da se teske bolesti uvek desavaju nekom drugom.Postaju pogodjeni iskljucivo kada sami obole.Drugim recima, svest o problemu i solidarnost ne postoje.

SVE se uvek dešava nekom drugom...

Da, Snezana, mogu da se slozim.Kao sto sam rekao, solidarnost je u Srbiji na jako niskom nivou.Zato se plasim da ova plemenita inicijativa Jelene Krajsic, koja je ocigledno jedna svesna i pametna dama, nece imati bas prevelikog odjeka.Tlo je kontaminirano.
Ja prihvatam svaku opkladu da u narednih godinu dana(najmanje) novi aparat za magnetnu rezonancu za Institut za Onkologiju i Radiologiju Srbije nece biti nabavljen, mada je urgentno potreban(kao sto je neophodno nabaviti jos 5-6 novih aparata, da bi se pokrila cela teritorija Srbije).Koliki je broj ljudi kojima ce zbog toga biti uskracena sansa, moze se samo pretpostaviti.Svaki izgubljeni dan znaci veliki gubitak u ljudskim zivotima.Tragicno je sto se vrlo mali broj ljudi nad tom cinjenicom zamisli.

moja preporuka - krenuti da upoznajemo ljude sa pravima, mogućnostima, obavezama...itd...neki pozitivni virus...
ovde je zaista čovek unižen do te mere da je u svom neprepoznavanju suštine problema jedina "realna" misao, kao protiv uroka ovaploćena kroz to - nekom drugom se sve dešava.
Ne mislim da ovde ljudi nemaju mogućnost empatije, ali da bi ste mogli saosećati sa drugima morate prvo da dobro upoznate sebe, suočiti se sa svojim strahovima i problemima...
možda je to i razlog što su ključne institucije u toj meri kontaminirane...strah ljudi, gde vi, ako je na primer lekar u pitanju, ne smete ništa da kažete, samo da bi ostali živi.
verujem da kad veliki broj ljudi bude upoznat sa mogućnošću tog aparata o kome govoriš, da će teško biti ne upotrebiti ga.

Slazem se.Edukacija, naravno.Problem je samo u tome sto istu nema ko da sprovede-ili, mozda i ima, ali za to nije zainteresovan.
Sto se MR uredjaja o kojima sam pisao tice-siroka javnost ne mora nuzno da bude upoznata sa njihovim mogucnostima.Ljudi treba samo da budu krajnji konzumenti tih mogucnosti, nista vise.Svest o neophodnosti njihove upotrebe i razvijanja i implementacije novih tehnologija treba da ima Ministarstvo zdravlja, i strucni medicinski kadar.Zato ja kazem da je sve to tragicno, jer oni tu svest nemaju.

Ukoliko čekamo da se oni sami od sebe osveste, epilog će biti otprilike taj, da će stići neki novi aparat(i), čije funkcije će tek ostati nepoznate narednih 50 god. i tako redom.
Sam si pomenuo (ili neko drugi, nije ni važno) da je pritisak javnosti (mediji, inicijative i sl.), taj koji od vlasti zahteva da odredjene stvari u društvu funkcionišu na odredjeni način.
S'obzirom da je ovde na snazi, kako Jasmina T. reče "zavera ćutanja", i kad se osvrneš oko sebe vidiš te iste ljude, kako zveraju u tvoju kesu u prodavnici, možeš da ih prezreš, osudiš, i šta već ne, al' meni ih je žao, iskreno žao. (iako ih, zbog svoje večite pomame da nešto u svom životu menjam, negde i osudjujem)
Za mene nije tragično kad vidim da ovdašnje poluge vlasti nemaju sluha za ključne probleme. Tragičan je naš neodgovor, nepritisak, rezigniranost...koji su kratkog daha...brzo prelaze u netrpeljivost, bes, mržnju i sl.
I to ti je to vrzino kolo.
Al' ja bi da demontiram, dekonstruišem, i ne živim u zabludi da je to lako uraditi (mučih se sa samom sobom godinama), ali verujem, da je moguće.
kako već rekoh...razmišljam.
(na raspustu sam - pusti profesor, pa imam vremena)

Dobijamo i mi redovno poštu od zubara – privatnika. I to je potpuno očekivano i normalno. Međutim što se tiče Domova zdravlja i ostalih državnih institucija apsolutno sam saglasna da je sjajna ideja da se šalju pozivi/podsetnici/šta ja znam... Prošle godine inače, moje vršnjakinje su dobijale poziv da idu u Dom zdravlja da prime tetanus uz upozorenje da ako se ne odazovu sledi sudski poziv, tako nešto. Znači može. Blade, mislim da će ovo sa pozivima/obaveštenjima svakako ući u našu inicijativu. Veoma je razumno/opravdano/pametno/jeftino, meni se čini.
Pozdrav

Sto mi je drago sto te vidim ovde:-) a i ostale ljude..evo nase energije :-))))
Jelena vredno radi, divno sto su se svi komentatori sada slozili i guramo ...

puno pozdrava svima
evo kakva je radost blog kad mozemo ovako...malo skepticni ali precansko prekovodno i svakako uporni:-)))))))

ovde vest je (koga mrzi da čita tekst):
"I think it's too early," said Joseph A. Bocchini, who chairs the academy's committee on infectious diseases. "This is a new vaccine. It would be wise to wait until we have additional information about the safety of the vaccine."
Značajan je i sledeći deo teksta:
"Catania also said he was introducing the bill now because federal support is available for the vaccine, which costs $360 for a full three-shot series. He said children receiving Medicaid benefits and others who are uninsured or underinsured can receive free HPV vaccinations."