Sada već daleke 2004. godine...

Ne tako davno, u proleće 2004. godine, na stranici www.b92.net/sport mogla je da se pročita ovakva vest...

"Nedelja, 9. maj, ostaće upamćena kao jedan od najznačajnijih dana u istoriji srpsko-crnogorskog tenisa. Pored pobeda Ane Ivanović u Fukuoki (drugi osvojen turnir u osam dana i serija 24-0 od početka sezone) i Janka Tipsarevića u Ostravi, dvoje mladih tenisera ostvarili su pobede na turnirima u Solnoku i Varšavi.

Slavila je i Danica Krstajić. Petrovčanka, rođena 1987. godine pobednica je turnira u Varšavi (šljaka, 10.000 USD). Ona je u finalu, posle vođstva protivnice, Čehinje Veverkove, od 6:0, 4:1 uspela da napravi preokret i osvoji prvu titulu u karijeri pobedom od 2:1 (0:6, 7:5, 6:2)."

Jelena Janković probijala se ka 'najboljih 100', o sličnom plasmanu sanjao je Janko Tipsarević, a nejasan status Jelene Dokić omogućavao je da se pronađe i 'patriotski razlog' za gledanje gornjeg dela liste najboljih teniserki...

Davna prošlost, Ana više ne može da napreduje po nekoliko stotina mesta nedeljno, mesečno ili godišnje, Jelena je dosanjala san o 'prvih 100', sve je bliža ostvarenju sledećeg, 'Top 10', a onda sledi borba za sam vrh.

Novak Đoković je 14. nosilac na Otvorenom prvenstvu Australije, Nenad Zimonjić ide na trofeje u konkurenciji muških i mešovitih parova, a Troicki i Bozoljac bore se za glavni žreb u Melburnu.

Nešto se sa tenisom dogodilo, od zemlje u kojoj je poneko Dete ambicioznih ili doborstoječih roditelja ili neki Izuzetak igralo ozbiljan tenis do (manje) zemlje koja ima dve igračice u prvih 15 i jednog potencijalnog šampiona...

Dug put. Bez zaključka, samo da na trenutak pomislim(o) da bi tako moglo da nam krene i u drugim sportovima.