Poreska reforma – u Srbiji

problem je u meni i mom pisanju, pa bih da mi pomognete da se popravim :)

Saša

I jedno i drugo :) U stvari umesto uglja, poseban porez na emisiju svih štetnih gasova.

Treba stimulisati štednju struje uopšte i stimulisati smanjenje emisije štetnih gasova.

Saša

Ništa nas ne sprečava da povećamo akcize za sve cigarate: i uvozne i domaće. Problem koji imamo sa CEFTA odnosno Hrvatskom je što imamo "ekstremno" male carine na uvoz cigareta, a akcize, koje bi trebalo da budu jednake bez obzira da li su uvozne ili ne, nisu, tj. naše akcize su malo akcize malo carine.

Saša

Čitava poenta i jeste u tome da ljudi razumeju poreze, njihovu važnost, kako radi država, koliko troši itd. A ne uvek: ima neki stručnjak pa prodaje maglu i velike reči. Mislim da ovo nije jako teško.

Npr. pogledajte u tekstu koliko država uzme od građana i privrede godišnje u formi poreza i taksi i iz kojih izvora. Ne treba biti genije pa videti da su plate nesrazmerno opterećene.

Ili ako znate da se za penzije godišnje izdvaja preko €3 milijarde, a neko predlaže da se penzije povećaju za 20%. I tata bi sine, ali gde da nađemo dodatnih €600 miliona godišnje?

Ne govore svi ekonomisti brzo. Ja mogu i jedno i drugo. Kad držim prezentacije govorim polako :)

Saša

Mislim da nije pleonazam, jer rebalans može biti loše izbalansiran :) Svakako se slažem da je rečenica malo rogobatna.

Odlična pitanja za diskusiju.

1.
a. Cilj i jeste smanjenje potrošnje cigareta i dalji rast akciza kao kompenzacija, dok ne dođemo do evropskih nivoa. Cilj je takođe da smanjenje nameta na plate koji treba da dovede do porasta zaposlenosti i daljeg smanjenja nameta na plate. Mislim da ovu dinamiku treba pokrenuti i onda pažljivo usmeravati u narednim godinama.
b. Mi uvozimo značajan broj cigareta i skoro ništa ne izvozimo. Duvanska industrija mora da se preusmeri u pravcu izvoza i podmirenja domaćih potreba. I ova dinamika treba da se pokrene.

2. Čitava jednačina radi na sledeći način:
Građani: porastu primanja, porastu troškovi za imovinu, struju, cigarete i alkohol. Pažljivo uvođenje ove jednačine i vođenje računa o siromašnim treba da znači da ljudi koji primaju manje od proseka, izađu kao dobitnici (primanja im porastu više nego izdaci). To takođe znači da će ljudi kroz štednju struje, smanjenje pušenja, moći značajno da zarade.

Trenutna situacije je da subvencionišemo bogate (ekstremno mali porezi na imovinu, jeftina struja), a siromašne držimo u pat poziciji.

Za poslodavce, poenta je da bruto plata ostaje ista, ali se ukidaju doprinosi za zdravstvo na teret poslodavca i time smanjuje bruto trošak poslodavca. Bruto trošak poslodavca je bruto zarada plus ovi doprinosi na teret poslodavca. Ušteda za poslodavce je oko €500 milijardi godišnje. Pogledajte tekst o tome kako se obračunavaju svi ovi doprinosi:
http://blog.b92.net/node/813

2a. Velika većina građana se ne može više opteretiti. Cilj ovog rebalansa je da se oni rasterete a optereti siva ekonomija i bogati porezima koje ne mogu izbeći.

2b. Mislim da bi pospešile potrošnju. Više novca u džepu velike većine građana, sa izborom da li tim novcem da plaćaju više za struju i cigarete ili nešto drugo.

2c. Problem srpske privrede je višak zaposlenih u državi, javnim preduzećima i neprivatizovanim društvenim preduzećima, a manjak zaposlenih u privatnom sektoru. Manjak zaposlenih u privatnom sektoru potiče i od sive ekonomije i od destimulisanja zapošljavanja kroz velike odbitke od plata i loš zakon o radu.

2d. Ako privredi smanjite jedan namet, a povećate drugi u istom iznosu, neto trošak je nula. Reč "pažljivo" se odnosi na distribuciju, sektorske analize tako da npr. ne ugrozite velike potrošače struje, a da ih ipak stimulišete da ulažu u efikasnije tehnologije.
Namet će definitivno značajno porasti za sivu ekonomiju. Za nih i treba da bude skuplje.

Saša

Mislim da je glavni razlog za sivu ekonomiju veličina poreza, a ne zakon o radu. Ukoliko bi bio zakon o radu, "zaposleni" bi se bunili i prijavili poslodavca, odnosno ne bi imali razloga da ćute. Ovako, porezi i doprinosi koji bi trebali da idu državi se dele između poslodavca i zaposlenog. Broj prijava je jako mali. Na svakih 10.000 din neto plate, poslodavac i zaposleni dele 7.100 din. Priznaćete, u Srbiji, ovo je veliki kolač za podelu.

Zakon o radu je problem za nove investicije i otvaranje novih firmi koje bi da normalno plaćaju poreze. Njega svakako treba menjati, ali on ne bi imao uticaj na sivu ekonomiju.

Pokušao sam da sve iznesem što jednostavnije, ali i dalje traži pažljivo čitanje. Grešite oko neto plate. Prva mera je da svaki zaposleni dobije izveštaj kolika mu je bruto plata, a koliki porezi i svaki od doprinosa. Razlog je upravo u tome da se izbegne ono što se dešava sa smanjenjem poreza na dohodak sa 14% na 12% koje se upravo sprovodi. Umesto građanima, smanjenje poreza ide poslodavcima zato što ljudi i ne znaju kolika ima je bruto plata, samo vide neto iznos. I niko se ne buni.

Osnova predloga je da bruto plata ostane ista, a da se ukine doprinos za zdravstvo. Time bi se povećala plata za u proseku za 2.091 din i u isto vreme i dodatno smanjio trošak poslodavca za 2.091 din po zaposlenom. Znači ukupno 4.182 din po zaposlenom. Bez porasta primanja, nije moguće uvesti veće poreze na imovinu i skuplju struju. Ljudi nemaju čime to da plate. Ovako je povećanje prihoda domaćinstva, praćeno povećanjem izdataka u istoj meri u proseku, s tim da siromašniji budu u plusu a bogatiji i oni u sivoj ekonomiji u minusu u odnosu na trenutno stanje.

Što se tiče poreza na imovinu, i kod nas postoji progresivan sistem: 0.4% za stan vrednosti do €85.000 evra, 0.8% preko toga ... Računicu efekata promene na prosečnu familiju u Srbiji sam izveo u tekstu i za porez na imovinu i za struju.

Saša

Slazem se da bi trebalo uvesti/sprovesti poreska rasterecenja na plate. Ali moj komentar se pre svega oslanja na cinjenicu da je trziste rada preplavljeno nezaposlenima (jako niskog nivoa obucenosti za rad). Ponuda direktno utice na cenu. Poslodavac u svakom trenutku sebi moze obezvediti zamenu za zaposlenog koji trazi vise. U takvoj situaciji ne postoje realni uslovi da se zaposleni brane Zakonom o radu (sem kod velikih i ozbiljnih firmi - kod kojih je sivi deo poslovanja jako mali u odnosu na prosek). Problem rada na crno je vise vezan za male i srednje firme (uz ogradu da mozda i gresim).

Licno smatram da je konkurencija na trzistu rada OK - zaposleni ili potencijalni zaposleni ima uvek otvorenu mogucnost podizanja svoje cene podizanjem nivoa svojih znanja (covek Vasih znanja nekim poslodavcima vredi jako puno, svakako vise od mene). Problem sa gornjom izjavom jesu preduzeca koja konkurentnost ne interesuje (javna, drzavna ... uglavnom ona kojim se vlasnik ne zna). Jasno definisano vlasnistvo sa sobom donosi i jasno definisane interese. Licno sam se nalazio u situaciji kada sam od svojih poslodavaca dobijao vise iznose nego sto su u prvom trenutku bili spremni da daju, zato sto nisu mogli da obezbede kvalitetniju ili jeftiniju zamenu. Ali su to sve bili poslodavci koji su imali interes direktno povezan sa uspehom firme (ili dela firme u kome sam radio). Drugim recima sa PRIVATNIM VLASNICIMA.
Sa druge strane situacija u komunikaciji zaposlenog sa drzavnim firmama je daleko razlicita (uskoro nam sledi nova raspodela mesta po upravnim odborima pa cemo videti "kriterijume" po kojima ce se popunjavati radna mesta koja bi trebalo da predstavljaju kicmu nase ekonomije).
I na kraju, u svom prvom postu nisam komentarisao potrebu da se svim zaposlenima jasnije razjasni "struktura plate" tj koji deo je "neto" a koji deo cine "razna davanja". Licno smatram da ste u potpunosti u pravu. Jedino sto ne ocekujem bas previse efekata. U firmi gde sada radim, listic za platu obiluje informacijama, ali nisam primetio da iko gleda bilo sta drugo sem neto iznosa (ocekivao sam bar malo interesovanja sad pred izbore jer je to jedini trenutak kada se moze uticati na raspodelu bruto iznosa, ali niti su stranke ista pricale o tome, niti su moje kolege razmisljale o tome).Nekako sumnjam u iskrenu zelju onih koji imaju uticaja (moci) da povezu cenu i kvalitet usluge drzave (cena je ono sto dajemo kroz poreze a usluga je ono sto dobijamo - sto jako dugo vise lici na Putujuci Cirkus Monti Pajtona nego na bilo sta drugo).
Sto se tice poreza na imovinu, znam da postoji progresivan sistem, samo sto bih ga ja jos vise zaostrio u smislu redistribucije ka bogatijim slojevima. I redistribuciju bih vezao za kvadrate a ne cenu nekretnine (pretpostavljam da znate sta je nekretnina vredna 85 ooo eura u Raci kragujevackoj - definitivno nesto sto predstavlja luksus (u smislu da je vise nego sto je potrebno za normalan zivot).

Potpuno se slažemo da je problem sive ekonomije uglavnom vezan za male i srednje firme, kao i privatnike. Postoji i u velikim firmama, ali u manjoj meri. Oni zakidaju na druge načine :) Ono gde se razilazimo je, podaci koje imam i razgovori koje vodim sa privrednicima mi ukazuju da je ovaj problem ogroman. U više navrata sam pisao o tome. Kad kažete siva ekonomija, ljudi misle na ljude na ulici koji na kutiji prodaju gaće i čarape i misli se na izbegavanje PDV-a i švercovanje bez carine. Oni su mali deo problema.

Mnogo veći deo je na velikim pijacama, npr Pančevo i u samim malim i srednjim preduzećima: preko 250.000 privatnih radnji, preko 130.000 tezgi na pijacama u Srbiji, preko 80.000 malih preduzeća. Preko €4 milijarde robe samo na tezgama. Glavni problem je neplaćanje poreza i doprinosa na plate ili plaćanje minimalaca. Pošto to ne plaćaju, imaju i razlog da sakrivaju prihode jer nemaju troškove da odbiju od prihoda. Glavni krivac: iskrivljen poreski sistem koji pokušava da naplati mnogo poreza koji nije u stanju da utera, a potpuno ignoriše poreze koje je nemoguće izbeći i koji su ujedno i socijalno pravedni.

Ogroman broj ljudi, računa se sa brojevima od 700.000 do 1.000.000 radi u sivoj ekonomiji na ovaj ili onaj način. Svi ovi ljudi ne plaćaju nikakve poreze, a ako i svi ostali, uživaju jeftine nekretnine i jeftinu struju i jeftin duvan ...

Broj ljudi koji aktivno traže posao je mnogo manji. Veliki broj ljudi ima neku "sivu šemu". U Srbiji je izuzetno teško naći zaposlenog koji je spreman da radi. Da vam sad ne pominjem horor priče poslodavaca. Ljudi su jako "razmaženi", svi misle da sve znaju, da treba da dobiju veliku platu, da imaju pravo da samoupravljaju ...

Saša

Zaboravih da dodam na vaš poslednji komentar, a i na ovaj najnoviji, potpuno se slažemo oko državnih i javnih firmi. Država nema šta da traži u privredi. Zadatak države je da stvara okvire, i nadgleda i kontroliše fer tržišnu utakmicu. Ekonomijom upravlja zakonima i porezima.

Jedno ograničenje: rešenje nije zamena državnog za privatni monopol. Privatni monopol je još gori. Pogledajte situaciju sa samoposlugama: u Beogradu je do 50% skuplje nego u Pragu - mleko, šećer, brašno, so ...

Daleko je lakše zaposliti nekoga na zapadu nego kod nas :) Ne govorim o zakonu o radu, govorim o spremnosti ljudi da rade. I slažemo se: mere opcije. Jedna od mojih glavnih teza je da smo ostavili opciju sive ekonomije. Nju treba zatvoriti.

Jedan od glavnih ekonomskih zadataka države je negovanje tržišta i pružanje jednakih tržišnih uslova za sve. Predvidivost poslovanja. Čak i kad imate loš sistem, ako važi za sve, privrednici će se već snaći. Međutim, ako je sistem tako iskrivljen da jedni plaćaju poreze a drugi ne, jedni dobijaju tendere a drugi ne i kriterijum nije kvalitet i cena, onda smo propali na prvom zadatku.

Saša

kada sam istakao pretpostavku da se problem rada na crno vise javlja u malim i srednjim preduzecima, nisam mislio da je problem mali (ili srednji). vise sam mislio na cinjenicu da je malim i srednjim preduzecima potrebnija fleksibilnost (u svim svojim oblicim - pa imedju ostalog i fleksibilnost u fluktuaciji radne snage). sa te strane ih "prijavljeni" zaposleni ogranicavaju.

60 kvadrata u strogom centru beograda
i
60 kvadrata u 3 p.m. u nekoj selendri 200 kilometara od civilizacije ne moze da se meri jednako.

Ako ce se placati porez, mora se placati po trzisnoj vrednosti nekretnine a ne po "prosecnoj ceni kvadrata".

60 m2 je solidan stan
160 m2 je _MALA_ kuca

taj stan od 60 m2 verovatno kosta 4 puta vise od kuce 160 m2

Verujem da ako se igde ostavi rupa da se neko "oslobodi poreza",
mutljage i mafija ce to naci i zloupotrebiti. Neka placaju svi sa utehom da bogatiji placaju vise. Tako ce siromasniji slojevi stanovnistva lakse prihvatiti porez.

60 kvadrata je dovoljno za normalan zivot troclane porodice i u centru Beograda i u selendri 200 km od civilizacije. kuca od 160 kvadrata nije mala kuca, ni na Senjaku, ni u centru Race. To sto ce biti manja nego komsijina nije niciji problem, osim vlasnika. Ako hoce vecu - to je luksuz koji se placa.
A porez se placa na neku osnovicu koja je jednaka proizvodu kvadrata i CENE KVADRATA ZA TU NEKRETNINU (u centru Beograda 2 000 eura kvadrat, u centru Race kragujevacke 500 eura kvadrat) (tako se moze desiti, a verovatno bi se i desilo, da troclana porodica za stan od 80 kvadrata u centru Beograda placa veci porez nego sto bi placala za kucu od 160 kvadrata koja je 200 kilometara od civilizacije).
Ponovo skrecem paznju na problem kako odrediti osnvicu ako vlasnik ima ukupno 200 kvadrata u 3 nekretnine.

Ovo je naravno posebna tema. Količina birokratije i formulara je nepodnošljiva. A tek odnos prema poreskim obveznicima ...
Obećali ste nam priče iz ove oblasti :)

Saša

Slucajno sam naleteo na ovaj vas blog i od tada se nalazi u mojoj listi omiljenih mesta na vebu. Pravo je zadovoljstvo citati i nauciti nesto novo iz vasih tekstova. Poz, Disha

Ovu ovisnost treba lečiti i slažem se radi se o procesu. Ja bih ovome dodao i ekonomski stimulans u vidu ovoga što sam predložio. Ako pogledate malo brojeve koje sam izneo, oni sugerišu balans, ne neravnomerno povećanje cena duvana.

U balansu, prosečna porodica bi ostala na istom: rast primanja = rast poreza na imovinu + rast cene struje + rast cena alkohola i duvana. Onaj ko hoće da uštedi ili potroši na nešto drugo ima izbor: može da štedi struju i može da puši i pije manje.

Saša

... videli bi da pise u clanku.

Naveo sam to u tekstu:
- porez na imovinu - €500 miliona
- akcize na duvan, alkohol - €500 miliona
- struja - €500 miliona

Saša

Zaista dobar blog. U moru politike nešto sveže i korisno, tolio da sam, eto, bio isprovociram da prodjem kompliaciju registracije i pridruzim se ovoj virtuelnoj raspravi.
A u svemu tome tema "Idelanog poreskog sistema u Srbiji" je definitivno više nego izazov.
Jos jednom čestitam na dobrim temama

Možda će zvučati pretenciozno ali pre onoga "šta treba da se uradi" čini mi se da prvo treba da se dogovorimo šta se hoće. Cilj pa instumenti. Možda i očevidno, ali u sferi poreza pitanje ciljeva je jedno od glavnih. Kada bi jedini cilj bila zaštita životne sredine, konkurentna privreda, rast, više zaposlenih ili prosto više para za državu bilo bi da kazem relativno jednostavno ili bar puno jednostavnije.
Znači prvi problem je konkurentnoct ciljeva oporezivanja Ponekad ti ciljevi idu zajedno ali češće realizacija jednog traži žrtvovanje drugog. U tom smislu konkurentnost tzv privrednih i socijalnih ciljeva je najznaajnija i najakutnija.
Htedoh reći sve u svemu da najviše o čemu možemo govoriti je "relativno idelani poresi sitem"...

Šta hoćemo da postignemo? To je svakako ključno pitanje i pokušao sam da ga istaknem i u ovom tekstu i seriji tekstova koji prethode ovom tekstu:
- imamo ogromnu sivu ekonomiju - razlog je iskrivljen poreski sistem
- socijalni sistem nam je ugrađen u cene struje, prevoza, porez na imovinu, grejanje ... - potpuno nepotrebno, umanjuje vrednost tih preduzeća i atraktivnost za investitore
- subvencionišemo bogate - kroz nisku cene struje, porez na imovinu ...
- cena struje daleko ispod evropskih i ispod zemalja u okruženju
- cena cigareta daleko ispod evropshih i ispod zemalja u okruženju
- lokalna samouprava nema instrumente vođenja ekonomske politike - razlog je socijala u porezu na imovinu

Hoću jeftino zapošljavanje, štednju struje, destimulaciju pušenja i konzumiranja alkohola. Hoću ekonomske cene. Hoću socijalni sistem van privrede. Hoću privatizaciju. Hoću onda tešku ruku države protiv monopola. Hoću ravnomeran razvoj Srbije. Hoću utakmicu između lokalnih samouprava ...

Saša

I nema sumlje da vecina hoce isto. Problem je sto bilo koja mera fiskalne politike (promena poreza) ima na upravo navedene ciljeve razlicito dejstvo. Htedoh reci da je ako se govori o reformi i idelnom(boljem) poreskom sistemu potrebno definisati prioritete. Da li nam je vazno da porezi budu ekonomski neutralni, da li na je vazno da budu pravicni, da li reformom zelimo da nivelisemo drustevne razlike... Dobar poreski sistem bi barem na dugi rok trebalo da omoguci realizaciju svih ovih razicitih ciljeva ali kratorocno pojedinacna mera ce voditi pre realizaciji jednog nego drugog od ovih ciljeva. Ja nemam nikakvu dilemu da je poreski sistem recimo SSSR s obzirom na postavljene ciljeva bio funkcionalan.
Slicno poreski sistemi SAD i Svedeske se znacajno razlikuju, ali su i jedan i drugi "idealni" u pogledu postavljenih drustevnih ciljeva...
U tom smislu, relativnost je apsolutna. Da je nema, do sada bi vec postojao idealni poreski sistem i kopirao bi se od drzave do drzave...
A ono sto bih ja voleo da istanem jeste da "u tom grmu lezi zec". Ocu reci tu je problem.
Ako pogledamo politice programe i glede toga predtsvaljene buduce poreske reforme predstvaljene tokom ovog izbornog cilusa, videcemo mnostvo razlika u ciljevima. Oni nisu bili jasno izarazeni ali su se manifestovali kroz pogodnosti odredjenim drustvenim grupama. Da li treba da objasnjavam da je price o oslobadajnju od oporezivanja prvog stana ekonomski neracionalna i u suprotnosti sa drugim vaznim ciljom ekonomske politike rasta drustevnog proizvoda?
Da ne pricam o razlicitim grupama oje i nesvesni stete koju prave uporno traze povoljniji poreski tretman ovoga ili onoga, stimualciju mera za zastitu zivotne sredine, prelaska na goriva buducnosti i slicno.
Neko bi u Srbiji trebao da zapita sta hocemo. Kad se to jasno definise ostalo ce biti voda...
Ako je cilj stopa rasta drustevnog proizvoda 10% godisnje,onda jedan paket, ako je cilj vise zaposlenih onda drugi i tako redom. Ne negiram da je moguce postaviti vise ciljeva i jednodobno na njima raditi ali neki redosled je nuzan...

Sve je to u redu, samo nama gori kuća, a Jelica se češlja :) Mislim da prvo treba napraviti osnovne promene, pa tek onda ići na stvari o kojima govorite. Ovaj "poreski brod" je strašno nakrivljen.

Saša

Hoću jeftino zapošljavanje:
-Najjeftinije zapošljavanje je u sivoj ekonomiji
crno tržište!
Der Schwarzmarkt war ein Weg,um staatliche Kontrollen herumzukommen.Er war (ist es noch) ein
Weg den freien Markt funkzionieren zu lassen.
Es war ein Weg der Oeffnung.
Citat:Milton Fridman.U svkaom drugom kontrolisanom tržišnom segmentu CENA RADNOG MESTA JE STROGO DEFINISANA TRŽIŠNIM FAKTORIMA i nemože biti NIKAKVE DISKUSIJE O ceni radnog mesta respektivno zapošljavanja.

Hoću ekonomske cene???

U EKONOMSKOJ TEORIJI NEPOSTOJI NEŠTO ŠTO SE ZOVE EKONOMSKA CENA!!!!!
BILO KAKVA DISKUSIJA OVIM POSTAJE NEPOTREBNA.

CENA definicija:

Cena je vrednosni izraz neke robe ili usluge.
In economics and business,the PRICE is the assigned numerical monetary value of a good,srvice or asset.

Nije za očekivati da ni najnovija ekonomska škola COMPLEXITY ECONOMICS započeta 1980 od strane istraživača The Santa Fe Institute postavi termin "ekonomska cena" jer je ovo žargon svakodnevnog politikanstva a ne ekonomska ili tržišna kategorija.

Hoću socijalni sistem van privrede.
Bez komentara.

Sada ste stvarno preterali, da ne kažem neku težu reč.

Ovaj blog je namenjen i ekonomistima i ne ekonomistima i pokušava jednostavnim jezikom razumljivim prosečnim ljudima da objasni stvari.

Egzaktne definicije nisu interesantne ljudima. To je moja ocena i moja odluka da na ovakav način pišem blog i omogućim svima da daju komentare i razgovaraju na ovu temu bez opasnosti da će neko da im deli packe jer nisu bili egzaktni. Niti su ljudi u školi pa da im tražim da mi daju definicije stvari, da ja proverim da li oni vladaju gradivom, pre nego što popričamo o ekonomiji.

"Primedbe" koje navodite, izvrtanje rečenog, lekcije i ton koji koristite ne vode ničem konstruktivnom. Dajte ljudima malo više prostora ("benefit of the doubt"), pretpostavite pozitivno, pretpostavite da razumeju pojmove ...

Jefino zapošljavanje bez sive ekonomije - pretpostaljam da ste ovo sami mogli zaključiti, ali izgleda smatrate za neophodno da ovo istaknete.

Ekonomski formirane cene znači cene koje su formirane na osnovu troškova i konkurencije, ne politički diktirane. To ljudi vrlo dobro razumeju.

U Srbiji je socijalni sistem u privredi: cena struje, cena grejanja, komunalija, gradskog prevoza ...

Saša

Nisam ga čitao. Moguće je to što kažete. Svaki ugovor se može ponovo ugovarati, ne sa pozicije sile države već dogovorom. Sigurno je moguće naći odgovarajuće rešenje.

U oceni ovih prvih ugovora, treba voditi računa o situaciji u kojoj je država bila u to vreme i koliko joj je bila vredna jedna takva investicija i sa stanovišta poverenja investitora i sa stanovišta same kinte.

Saša

Da ne bude samo kritika, sviđa mi se predlog poreza. Kao još jedan predlog na oporezivanje proizvoda koji štete državi (cigarete i alkohol), predlažem dodatno oporezivanje ugostiteljskih objekata, a posebno noćnih klubova. Tu se okreću solidne pare, a takva aktivnost građana direktno smanjuje njihovu produktivnost. Isto možemo da uradimo i sa drugim aktivnostima koje smanjuju produktivnost.

Niste ovo baš najbolje. Vlasnik nekretnine koja se izdaje, kad odredi cenu izdavanja, u nju ugrađuje sve svoje troškove i trudi se da napravi profit ako može. Ako ne onda nema biznis.

Sistem u Severnoj Americi je porez na imovinu - property tax, sistem npr. u Britaniji je lokalni porez - Council tax. Ova dva poreza su ekvivalentna i na kraju teret nosi onaj ko koristi nekretninu. Problem sa Britanskim pristupom je da ukoliko niko ne koristi nekretninu, niko ne plaća ovaj porez. Mislim da je Američki sistem bolji. Još dodatno sa stanovišta administracije gde ne morate da pratite seljenje stanovništa.

Porez za poljoprivrednike je naravno blesav i treba ga ukinuti. Trošak ubiranja prevazilazi prihode.

Porez na imovinu koji pominjete je u međuvremenu porastao sa 1.513 din na oko 3.200 din u proseku. Kao što sam u više navrata pisao, problem je u dve olakšice koje umanjuju porez 4 do 5 puta. Ukidanje ovih olakšica je jedan od tri stuba ovog predloga. O ovome pišem već mesecima tako da ne razumem baš kako mislite nigde pomenuto :)

Saša

The Council Tax is main form of local taxation.It is paid by residance to THE LOCAL AUTHORITY.
The base for the tax IS RESIDENTIAL PROPERTY.
Citat Wikipedia.For more:
www.direct.gov.uk/en/MoneyTaxAndBenefits.

Property Tax

http:// en.wikipedia.org/wiki/property-tax, ovaj sajt daje uporednu analizu ove vrste poreze koja nije isto što i Council Tax.

Pošto su u pitanju anglosaksonske fiskalne kategorije ova materija je nama Srbima i kontinentalcima dostupnija kao porez na nekretnine (jezički) onroerendgoed Nl. belasting a samim tim je property tax približniji pojmu poreza na nekretnine.
U praksi ako pogledamo porez (katastarski prihod) onda je jasno da ni ova definicija nije u stanju da definiše potpunu poresku sumanutost u Srbiji.

Definitivno se može reći da GOMILE PARA leže bukvalno na ulici
a nesposobni asistenti TO UOPŠTE NE VIDE.

Ovo ne umanjuje sadržaj kritike da ako se poreza na nekretnine
pretvori u dozvoljeni trošak (fiskalno) porez gubi osnovni smisao.Evo vam jednog primera koji će "slučaj"pojasniti:
Dok je postojao porez na nekretnine u raznim kontinentalnim državama imao je dve odredbe:jednu kao porez za VLASNIKE a drugu kao porez ZA UŽIVAOCA (IZNAJMLJIVAČE).
Znači i jedna i druga grupa je bila oporezovana,u slučaju da je vlasnik BIO I UŽIVALAC PLAĆAO JE OBA POREZA.

Vaš argument da nema biznisa ako nema profita nije relevantan jer porez u ovom slučaju ne spada u priznate troškove.
Postoje drugi instrumenti koji vode ka poreskom izjednačavanju
ali to je druga priča.
Uostalom ako bi vlasnik porez prikaazao kao svoj dohodak kako ga vi interpretirate onda bi na taj ekstra dohodak platio i ekstra porez.
Porez spada u kategoriju prihoda poreznika al ne i u kategoriju priznatih troškova za oporezovanog subjekta.

Nl.Postoji porez na nekretnine ali se pojavljuje kao PDV .
Ovaj porez je priznati porez za uživaoca (otpisuje se) ali ne i za vlasnika koji ako inkasira ovaj porez mora da ga prosledi državi jer je to njen PRIHOD,zato mnogi vlasnici odbijaju da u ime države ikasiraju ovaj porez jer izaziva manipulativne troškove a osim glavobolje ne donosi ništa drugo,slično je i u drugim kontinentalnim državama.

Uostalom ja smatram da mi nemamo šta da tražimo u anglosaksonskom zakonodavstvu bilo koje vrste jer osim Engleske i Irske svi mi ovde imamo tradicije i korene u tkzv.kontinentalnom Evropskom zakonodavstvi i nemamo šta da tražimo u nama stranim zakonodavstvima i natezanjima sa Amerikancima koji mere galonom bezin ili Engleskim šovinizmom koji nikako da uvede dekadni sistem.

Sad mi je konačno jasno koji deo ste pogrešno pretpostavili(sa mog stanovišta), odnosno nisam objasnio (sa vašeg) :)

Nikako ne predlažem da porez bude dozvoljeni trošak u poreskim prijavama prihoda onih koji izdaju. Profitno gledano, činjenica je da oni koji izdaju, pri određenju cene zakupa, uzimaju u obzir i sve troškove vlasništva uključujući i porez i opravke i ...
Trošak izdavanja se u Srbiji utvrđuje paušalno kao 50% cene zakupa, što je mislim pogrešno.

Saša

Citat:trošak izdavanja se u Srbiji utvrđuje paušalno ka 50% cene zakupa ???
Ništa mi nije jasno,molim vas da stavite primer.

U Nl. Dld. TROŠAK iznajmljivanja RENTA=KIRIJA=NAJAMNINA JE 100%
PRIZNAT TROŠAK sa stanovišta teorije a takodje i prakse
Recimo: € 1.000.- kirija

bilans stanja izdataka troškovi "stanovanja" € 1.000.-
U slučaju da je plačen PDV 18% (Dld)
knjži se MWS 18% € 180.
----------------------------------------------------------
ukupno € 1.180.-

Daljim kontiranjem poreza se vrši retribucija plaćenog poreza na dodatnu vrednost u visini od 100% (porez se vraća nazad)
a stanarina priznaje kao 100% trošak što ona po prirodi stvari i jeste.

Izdate stan za €300. Poreska uprava vam prizna normirani trošak od:
- 50% - iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa
- 20% - sve ostalo (moja greška, nije 50%)

Platite porez na dohodak od 20% na razliku: 20% od €240 - €48.

Saša

Ne razumem baš poentu svega ovoga sa kosim crtama i opravdanjem za sadašnju ili buduću vladu. Ko njih opravdava?

Način da se vlada natera je da se građani nauče o porezima i njihovoj važnosti. Prvo uži krug obrazovanih ljudi, pa onda šire ... Onda će građani moći i da procenjuju planove vlade i prave pritiske i preko medija i na izborima.

Poreska uprava je za 2007 godinu spustila nivo primanja nakon kojih morate podenti poresku prijavu sa 5x prosečna plata na 3x prosečna plata. Nadam se da iza ovoga stoji trend i namera da se ovaj nivo dalje spušta.

Zahvaljujem vam na zahvalnici i pohvali moje plemenitosti :)

Vaš

Saša

Drastično povećanje struje bi uništilo velike potrošače. Cenu struje za njih treba povećavati, ali postepeno. Treba im dati šansu da se modernizuju. EU radi slične stvari.

Ne mislim da se radi o olakosti, kao što rekoste. Nekako ste olako izrekli sud o olakosti. Ekonomske zamke Enron-a ili nestašica struje u Californiji nakon deregulacije su mi dobro poznate. Zamena državnih monopola privatnim nije dobar potez. O ovome smo već razgovarali.

Treba sprečiti svaki oblik monopola. Tačka. Ne slažem se sa zabranom cepanja sistema. Ono ne vodi neminovno monopolu.

Saša

Uz pretpostavu da je ipak cilj definisan (dominantna ideja danas i na Blogu i u teoriji uopste je finansijski sto efikasaniji, trzisno sto neutralniji, sto pravedniji (sa vecim ili manjim efektom nivelisanja drustvenog bogatstva) poreski sistem koji ce istovremeno biti u funkciji rasta ukupnog ekonomskog blagostanja drustva i uticati na eliminisanje odredjenih negativnih eksternalija (zagadjenje) i drugih drustveno nepozeljnih pojava)dolazimo do drugog problema: Sta uraditi da se tako realizovani ciljevi (u hijerarjiji prema npr redosledu navedenih ciljeva u prethodnoj zagradi)realizuju.
A to slozicemo se nije lako. Izabrati odredjene intrumente (pojedine poreze) u spretnoj kombinaciji primeniti odredjene mere (preomeniti ih) i cekati efekat...
Ovo je takodje ozbiljan problem (ako govorimo o fisalnoj politici)
Problem je sto se fiskalna reforma uvek sprovodi na zivo. Nema eksperimemntalnih uslova vec ono sto isplanirate (dobro ili lose) direktno neposredno i bez izvinjenja utice na budzet, ukupne ekonomse tokove i onacno na zivot svaog od nas pojednicano. Hocu reci, nije to igra. Drago mi je da Sasa pokusava da ukaze na to, stvar je zaista ozbiljna, zivotna.
Cinjenica da se porezi uvode na zivo i u relanom oruzenju ima za posledicu da preduzete mere kako uticu na okruzenje, tako i to okruzenje utice na efekte tih mera. Promena cene nafte, pogresna faza privrednog ciklusa, rat, prirodna nepogoda... Okruzenje je zivo. I svaog dana se menja. Planiranje i realizovanje bilo kakvih ciljeva u tim uslovima znacajno je otezano.
Ali dobro, pretpostavimo da je oruzenje stabilno. Nema iznenadjenja. Opet imamo problem. Jer i dalje ukupni efekti jednog paketa poreskih reformi ostaju nepoznati... Navescu poznat primer. PDV je uveden u poslednjih 50 godina u velikom broju zemalja. Svaka sledeca zemlja oja je uvodila ovaj porez je bila pametnija za iskustvo svih prethodnih i opet bilo je puno ozbiljnih iznenadjenja. U velio broju zemalja PDV je vodio ozbiljnoj inflaciji. U neima drugima opet nije. Po pravilu poreski prihodi su se povecavali ali stepen tog povecenja od zemlje do zemlje je bio znacajno razlicit. U Srbiji ako se secate, bilo je dosta nedoumica oko toga. Dinic je dosta pricao o tome i zaista uspeo da spreci ozbiljniju inflaciju primenom ekonomskih mera. Ali uupno povecanje poresih prihoda je bilo znatno vece nego sto je oceivano...
Pitanje ukupnih posebno "ekonomskih efekata oporezivanja" je do danas i pored mnogo truda ostalo bez do kraja jasnog odgovora. Trziste se ponekad ponasa racionalno a nekad ako dete kad mu uzmete igracku.
Konacno tu je i ljudski faktor...
Elem u moru tih probelma pametni ljudi se setili, pa umesto tople vode koriste oprobane modele. Sa vremenom poreski sistemi sve vise lice jedni na druge a poreske reforme se sprovode po sistemu dobro uvezbanih kombinacija kao u americkom fudbalu. Igranje sa porezima je hodanje po minskom polju. Retki su oni koji izvode kopernikanske obrte i uvode nova neproverena resenja. (pada mi na pamet specifican korporacijsi porez u estoniji koji se za sada odlicno pokazuje.
To ni u om slucaju ne znaci da poreski sistem u Srbiji ne treba menjati. Naprotiv. Sve primedbe koje Iznosis su na mestu i verovatno bih tom spisu mogao da dodam jos brdo. I citava ideja razgovora i rasprave o tome je zaista dobra, posto ono malo ljudi koji se danas tom temom bave podsecaju na srednjoveovne clanove gildi koji znanje (ili neznanje)ljubomorno kriju i tisinom potvrdju svoj status eksperata. Svetao primer je ekipa iz CLDS koju si vise puta pominjao.
Oni su u stvari kreirali poreu reformu koja se sprovodila od 2001 do 2003 (PDV je bio samo eho starog projetkta na ome imam utisak vise ne rade. Cini mi se da cemo se sloziti da je taj pocetni rezultat ohrabrujuci. I kao sto rekoh igrali su oprezno i uvodili i predlagali proverena resenja. Bez mnogo potresa srbija se pretvara u uredjenu poresku drzavu. Sporije no sto bih voleo... Vec iz njihovih dokumenata se vidi da projeat koji su imali u vidu nije gotov... Naime porez na prihode fizickih lica i sistem osiguranja su nedovrseni projekti. Reforme koje su do sada u ove dva segmenta vrsene su kozmeticke. Sve u svemu cini se da je u ova dva sistema ali i kod sistema oporezivanja imovine (ja bih dodao i PDP-a) dalja reforma neophodna... Zaista bih bio zadovoljan kada bi neko od ljudi koji ce biti u prilici da o tome odlucuje pratio tvoj blog...
Elem dalja reforma nuzna uglavnom se slazem sa tobom (nadam se da "ti" nije problem, pre je izraz postovanja nego nepostaovanja),dalja reforma je nuzna i cini mi se i da je pravac ok. Jedino bih ja to malo sporije barem sa predlozima. Za brejnstorming je ok. Ali daleo od primenjivog resenja. (uostalom cini mi se da je ovo prvo i ideja, pored naravno edukacije koja moram reci prija i razmrdáva)
Cisto da se na tvoju pricu nadovezem i dam orisnu sugestiju...
Naime Povecanje poreza na stanove koje si pomenuo moze imati efekat povecenja cene zakupa. Slozicemo se da to zavisi od elasticnosti trazenje. Ona svakako nije 1 ali nije ni 0. Sa druge strane ona ce mnogo sigurnije uticati na cenu stanova. Naime ako je cena stana od 100 M2 100000 Evra a renta za godinu dana 11000 evra uz kamatnu stopu od 10% na trzistu to je jedna prica. Ali ako je renta za godinu dana posle uvodjenja poreza 9000 (pod pretpostavom elasticnosti traznje izmedju 0 i 1) uz istu kamatnu stopu na trzistu stan vise nece vredeti 100000 nego 90000 Evra (efekat tzv kapitalizacije poreza) sto ce imati svoje posledice u cinejnici da ce dovesti do povecenja trazenje za stanovima ne trzisu pa time i povecenja prihoda od poreza na prenos nepokrtnosti ........ itd.
:)

Odlična primedba isto kao i primedbe/pitanja corn mouth-a :) Konačno malo svetla i na moguće negativne posledice. Imam malo i previše pohvala a premalo diskusije za moj ukus :)

Za očekivati je da cene zakupa porastu upravo za iznos poreza. Dva odgovora: i plate zakupaca su porasle, tako da je to potpuno u skladu sa osnovnom idejom. Drugo: kao što kažeš cene zakupa su "ograničene" (zavisno od elastičnosti) cenama nekretnina i kamatnim stopama, tj. mesečnom ratom koju neko mora da plati ako uzme kredit za stan. Rezultat: povećanje rente i povećanje potražnje za stanovima. Kod ovoga već dolazimo do glavnog problema (pored opšteg siromaštva i niskih plata :) stanogradnje: nedostatak dorbog građevinskog zemljišta. Tako odosmo u drugu temu.

Primedbe o tome da možemo samo dobro planirati i nadati se da smo sve predvideli je sasvim na mestu. Ja bih dodao: aktivno upravljati. Meriš, vidiš ne radi, promeniš, dodaš meru ... Ono što meni najviše smeta je pat pozicija u kojoj se nalazimo. Strah od posledica promene nas je paralisao na pola puta. I ne samo nas. Većina zemalja u tranziciji i dalje pati pod slično lošim poreskim sistemima. Npr. naše čitavo okruženje.

Sve temelje poreskog sistema u Srbiji je udario Đelić. Kao što rekoste CLDS je bio veoma aktivan u ovome. Nažalost, na kraju se pamti samo ministar :) PDV je uveo Dinkić, ali ga je pripemio Đelić. Nažalost, na kraju se pamti samo ministar koji je to izveo :)

I am a passanger.

Saša

Cena zakupa se u EU NE MENJA zbog poreza a ponaosob ne poreza na nekretnine.Ovaj porez trenutno doživljava transformaciju u PDV
i kao takav nema više lokalni značaj alokacije sredstava.
Kao PDV ovaj porez spada u direktne poreze i ne utiče na imovinski sastav zato što gubi načelo imovinske ad valorem takse i postaje predmetom oporezivanja dodatne vrednosti,u ovom slučaju tržišne rentalne cene.

Kad već spominjete clds koji po meni nije ništa drugo do istureni šalter USAID kako bi se "na naučni način" omogućilo
punjenje džepova Bearing Pointa a za velike pare prodala vlastita "pamet".Sumnjivi interesi naših "akademika" samo doprinose opštoj zavrzlami i njihova nesposobnost postaje bezobrazluk.

Primeri:

-uvodjenje NCSS statističkog softver-a ???
-na strani 23 reformi kao fiskalni instrument se spominje SAMODOPRINOS.Da isti nije fiskalni instrument znaju valjda i magarci.
-CLDS "definicija imovinskog poreza PREDSTAVLJA KRUNU GLUPOSTI I NEZNANJA A ZVUČI OVAKO: citat: pod porezom na imovinu podrazumevaju se svi porezi čiji su obračun i naplata vezani
ZA NEKRETNINE pri čemu se izdvajaju:

-porez na promet nekretnina (porez na prenos apsolutnih prava)
o ovoj "novom" pravnom terminu sam ovde na blogu već pisao i mogu samo da dodam da mi zvuči kao i KOHABITACIJA.
-porez na nasledje i poklon
-porez na imovinu (nekretninu)
Skoro da je nepotrebno spomenuti da ukoliko se prihvati ova "definicija" se gubi univerzalnost ekonomske kategorije imovine.
Preporučujem čitanje civilnog prava kontinetalnih država EU
posebno delove o nasledju i poklonu koji daju posebnu pravnu osnovu i definišu ovaj deo prava.

Str.123 Predlog reforme 1 clds.
citat: Porez na imovinu ne treba da ima bilo kakav alokativan karakter - on treba da ima ISKLJUČIVO FISKALAN EFEKAT.
Pošto se ovom rečenicom BRKAJU EFEKAT I KARAKTER u daljem tekstu je data i alternativa ovom porezu,kroz spominjanje GLAVARINE i anglosaksonskog ekvivalenta (Community Pool Tax)
i/ili Lump-sum Tax,kao i negativnosti istog spominjući iskustva svojih naredbodavaca.
Zaboravljajući da je Glavarina nasledjena Turska taksa i prva koja je uvedena u Srbiji predlagači reforme(?),pokušavaju da u "novo" srpsko društvo imputiraju Američke i Engleske gluposti,
i sve to dok im NAŠA ISKUSTVA STOJE POD NOSOM.

MINISTARSTVO FINANSIJA:

TREBA DA KONAČNO POČNE DA RADI ONO ŠTO MU JE ZADATAK NA OVOM POLJU DA KREIRA I IMPLEMENTIRA NACIONALNU PORESKU POLITIKU
A NE DA OVU OBLAST OSTAVLJA NA MILOST I NEMILOST SUMNJIVE "POMOĆI" SA STRANE.
Trpanje stranih faktora i "pameti" nikome nije donelo dobro
pa neće ni nama.

Odavanje počasti ministrima finasija za nešto što bi država
uradila i bez njihove ličnosti (stekli se ekonomski i tržišni uslovi) smatram NEUMESNIM jer NE DONOSI ZAKONE MINISTAR ILI VLADA NEGO PARLAMENT A ULOGA MINISTRA JE U OVOM SLUČAJU ČISTO ČINOVNIČKA.Da spomenuti ministri u svojoj uobrazilji sebe vide kao neke reformatore je stvar patologije ličnosti ali činjenica je da je PDV u EEZ uveden 1969 (trideset godina kasnije asistent Dinkić "otkrio" postojanje istog).
Tvrditi da je gazda Djelić udario "temelje" je ispravno ali treba dodati da je to učinio TOLIKO NEPISMENO I NAKARADNO DA
NA TIM TEMELJIMA NIJE MOGUĆE SAGRADITI NI OMANJU ŠUPU A O NEKOM SISTEMU DA I NE GOVORIMO.

Svi temelji modernog poreskog sistema u Srbiji SU SADRŽANI U PRETHODNOM ZAKONODAVSTVU, OD FISKALNE SAMOSTALNOSTI SRBIJE OD TURSKE PA DO DANAS SAMO IH TREBA EVALUIRATI NA PRAVILAN NAČIN I NARAVNO USKLADITI SA POTREBAMA MODERNE SRPSKE DRŽAVE.
OSNOVNO U ZAKONODAVSTVU JE NJEGOVA KONTINUIRANOST I DUGOTRAJNOST.SUKSESIVNA NADGRADNJA PORESKIH ZAKONA I IZGRADNJA
SISTEMA MOŽE SE URADITI SAMO PRIMENOM ANALIZE SADAŠNJEG STANJE
I EVALUACIJE.
BILO KAKVA AD HOC PROMENA PO UGLEDU NA OVAJ ILI ONAJ MODEL VODI U NEMINOVAN DISKONTINUITET PRAVA A SAMIM TIM I U KOLAPS
PONUDJENOG MODELA (najbolji primer katastarski prihod,kome ni komunisti nisu mogli da naude, a,nemogu ni ovi sada) a
implementiranje TUDJIH NORMI u Srpsko društvo je kontraproduktivno kratkotrajne je prirode.

i nepopustljivi :)

Ne vidim nikakav problem što USAID arči svoje pare na Bearing Point. To sam im i direktno rekao i to ne samo jednom. I sami to znaju. Njihove pare, tj. pare njihovih poreskih obveznika, njima raspolaže njihov kongres, pa nek' arče. Najviše se zbog ovoga nerviraju amerikanci u Beogradu.

Imamo veliki diskontinuitet od 1941 do 2000. Đelić je udario temelj 2000, nakon fantastično iskrivljenog sistema samoupravnih gluposti. Nije sve najbolje. Možda bi neko drugi mogao bolje. Ali ne mogu da sudim jer nisam bio u njegovim cipelama. Mislim da samo oni koji su preuzeli vladu 2001 znaju u kakvom je katastrofalnom stanju država bila. Sigurno je da su pravili greške. Ali je nepobitno, da su uradili mnogo više dobrog.

Saša

Mislim da se "morate" složiti samnom da NIKO NE ARČI PARE UZALUD
i da iza svakog poteza kada je kapital (ne novac) u pitanju stoji tačno unapred definisan interes.
Kao što sami definišete USAID arči pare svojih poreskih subjekata a sve zarad interesa KAPITALA o čemu isti subjekti nemaju pojma ( pogledajte info o firmi Halibarton Potpredsednika
USA ima ih mnogo-irački aktiviteti)

Drugo ja stojim na stanovištu da Srbija treba da prestane da se ponaša kao prosjak jer mi to nismo,ali nas naši političari pretvaraju u to moljakajući svuda za neku pomoć koju posle sebi (najveći deo) trpaju u džep.

Na nacionalnom nivou NAROD MOTIVISATI ZA PROMENE (videti pokret Forza Italia) na bolje NE UPOTREBOM BLESAVIH SLOGANA VEĆ PRIMENOM KONKRETNIH MERA.
Ministarstvo finansija da shvati da je ministarstvo jednog naroda a ne istureno pomoćno odeljenje WB,MMF-a a bilo koji ministrar da je ELEKTIRANI SLUŽBENIK NARODA A NE SERVISNA SLUŽBA DUGOVA KOJI SE OD 1972 na ovamo U IME NARODA GOMILAJU a da narod o tome niko ništa i ne pita (vidi izveštaj Svetske Banke).

DISKONTINUITET

NE POSTOJI NIKAKAV DISKONTINUITEN ZAKONODAVSTVA U SRBIJI OD OSNIVANJA PRVE SRPSKE DRŽAVE (NEMANJIĆA) PA DO DANAS.
OVO JE PONAOSOB IZRAŽENO U PORESKOM ZAKONODAVSTVU U KOME SRBIJA DRŽAVA SRBIJA IMA KONTINUITET DUŽI OD 1.000 GODINA.
FISKALNO ZAKONODAVSTVO NEMANJIĆA ZAMENJENO:
-FISKALNIM ZAKONODAVSTVOM TURSKE, OVO ZAMENJENO:
-FISKALNIM ZAKONODAVSTVOM SRBIJE 19 VEK posle sticanja fiskalne samostalnosti Srbije (stoji na ovo blogu pod Srpskim Ekonomistima OVO ZAMENJENO:
-FISKALNIM ZAKONODAVSTVOM AUSTO-UGARSKE OVO ZAMENJENO:
-FISKALNIM ZAKONODAVSTVOM KRALJEVINE SRBA,HRVATA I SLOVENACA A
POTOM FISKALNIM ZAKONODAVSTVOM KRALJEVINE JUGOSLAVIJE OVO ZAMENJENO:
-FISKALNIM ZAKONODAVSTVOM TREĆEG RAJHA NEMAČKE OVO ZAMENJENO:
-FISKALNIM ZAKONODAVSTVOM FNRJ OVO ZAMENJENO:
-1950-1953 TRNZICIJOM (JEDINOM PRAVOM TRANZICIJOM SA ODGOVARAJUĆIM EKONOMSKO DRUŠTVENIM REFORMAMA) KOJE ZAKONODAVSTVO JE NAJVEĆIM DELOM I SADA U PRIMENI.

PROMENAMA ĐELIĆ/DINKIĆ NISU UČINJENE SUŠTINSKE REFORME PORESKOG ZAKONODAVSTVA I NJEGOVA REDEFINICIJA U SMISLU KREIRANJA NOVIH PORESKIH ODNOSA VEĆ JE URAĐEN FACE LIFTIG ZAKONODAVSTVA SA PRATEĆIM OSAVREMENJAVANJEM (PDV) ZA ČEGA SU TEMELJI POSTAVLJENI KONTINUITETOM FISKALNOG ZAKONODAVSTVA UKLJUČUJUĆI NAROČITO PERIOD 1945/46 POTOM 1950/52.U PERIODU TRANZICIJE KADA SU FORMIRANI TEMELJI SADAŠNJEG FISKALNOG ZAKONODAVSTVA.

2006 KANCELARISKO PARTIJAŠKI USTAV JE DRUŠTVENU SVOJINU ZAMENIO ŠTO DRŽAVNOM ŠTO JAVNOM NE DIRAJUĆI PRITOM U JAVNA PREDUZEĆA (SVOJINA JOŠ NEJASNA -NEDOSTATAK PRATEĆEG ZAKONODAVSTVA) KOJA SU UPORIŠTE I GLAVNI GENERATOR PARTIJAŠKE NAM DRŽAVE.
NASTAVLJAJUĆI DOBRO UHODANI SISTEM UPRAVNIH I IZVRŠNIH ODBORA
(FANTASTIČNO ISKRIVLJEN SAMOUPRAVNI SISTEM) KAO CENTAR SVOJE VLASTI I GLAVNI IZVOR PARTIJSKIH PRIHODA I PRIVILEGIJA I ĐELIĆ/DINKIĆ BRATSKO PARTIJAŠKI JAŠU NA OPROBANOM SISTEMU SOCIJALISTIČKOG KAPITALIZMA A BILO KAKVA PRIČA O NEKIM REFORMAMA NIJE NIŠTA DO PRODAVANJE MAGLE NAIVNIM.

PRIČE O TRANZICIJI SU OBIČNA FARSA ZA NAIVNE JER KAO ŠTO SAM REKAO NA OVOM BLOGU TKZV.DEMOKRATSKOM TRANZICIJOM OSIM DEKLARACIJE KAPITALIZMA (SADRŽANOM ISKLJUČIVO U DOMENU PRIVATNE SVOJINE) DO PARTIJAŠKOG USTAVA 2006 NIJE BILO NIKAKVIH ZNAČAJNIH PROMENA.
"MODERNI"PRTIJAŠKI USTAV JE SAMO NOMINATIVNO (DEKLARISAO DRUŠTVENU SVOJINU KAO JAVNU ,DRŽAVNU I PRIVATNU) PROMENIO VEĆ POSTOJEĆE ZATEČENO ADMINISTRATIVNO STANJE DOK SU SUŠTINSKE REFORME POTPUNO IZOSTALE.UKRATKO DEMOKRATE JAŠU NA SAMOUPRAVNOM SOCIJALISTIČKOM KONJU I TO ĆE POTRAJATI.

Ne slažem sa da niko ne arči pare bez veze. Dapače, znam da arče :)
Ne znam koliko dobro poznajete USAID i njihov sistem donacija i zakone i propise koji ga uređuju, ali oni su upravo primer arčenja para bez veze. Nadobudni liberalni sveznajući političari su smislili da svetu treba pomoći u promociji kapitalizma i demokratije odvojili pare, NGO i konsultantske kuće osvojili ovo tržište i arče te pare. Svake godine se arči određena svota, NGO i konsultantske kuće predlažu projekte ... Ovo se sve mnogo više tiče amerikanaca i njihovih para nego nas.

Vi implicirate nameru da se upravlja državama kao što je Srbija. Sva moja iskustva mi govore da ova namera ne postoji.

Sa drugim delom se slažem: prihvatiti sugestije bez da znate zašto ih prihvatate je blesavo. Razlog: zato što nam kažu konsultanti, nije razlog i ne oslobađa nikoga od odgovornosti za učinjeno. Ili barem ne bi trebalo. Slogani su štetni kao što kažete. Mislim da političari potcenjuju birače. Jedan od mojih profesora je uvek govorio: i najkomplikovanija stvar se može objasniti prosečnom čoveku. Nije problem u onome koji sluša, problem je u onome koji objašnjava. Ako ne umete na jednostavan način objasnite stvari, verovatno ih i sami ne razumete. Mislim da se oko ovoga slažemo.

Oko javnih preduzeća se potpuno slažemo.

Meni je diskontinuitet vrlo vidljiv. Mnoge stvari o kojima govorite stoje u određenoj meri, ali ne tako drastično. Zakoni su pomereni mnogo brže i radikalnije nego svest i državnih službenika i ostalih građana. I to dolazi. Mislim da je od značajnih promena još ostalo ovo što predlažem da počnemo da ličimo na poreske sisteme zapadnih zemalja. I onda će u tom novom okviru rasti neke nove generacije ne opterećene prošlošću kojih će biti sve više, i jednog dana kada se i vi i ja probudimo, ono što nismo primećivali, a raslo je pored nas, će postati norma i sve će već biti drugačije. Normalno. Sa normalnim problemima i evolucionim promenama.

Saša

Citat: zakoni su pomerani mnogo (valjda menjani) brže i radikalnije nego svest i državnih službenika i ostalih građana.

Izgleda da ipak niste beznadežan slučaj je uvidjate jednu od AKSIOMA DRUŠTVENOG PONAŠANJA.

DEKLARATIVNO MENJANJE DRUŠTVENOG RAZVOJA AD HOC JE REVOLUCIONARAN POKUŠAJ PROMENE DRUŠTVENIH ODNOSA SVOJSTVEN POLITIČKIM GRUPACIJAMA A POTPUNO STRAN INERTNOSTI DRUŠTVA KOJA JE IMANENTNA SVIM LJUDSKIM DRUŠTVIMA U PISANOJ ISTORIJI (od Hamurabi-ja do danas).

Osnovna aksioma prava: DONOŠENJEM ODREDJENOG ZAKONA ZAKONODAVAC
(NE DRUŠTVO) OZAKONJUJE POSTOJEĆE STANJE DRUŠTVENIH ODNOSA.
NAČELO DONOŠENJA ZAKONA A POSTERIORI.
U Srbiji se RADI SUPROTNO i zato nije ni čudo "ŠTO SE DO SADA NIJE DESILO DOMOKRATSKO ČUDO" koje se neće ni desiti.
DEKLARATIVNO NAMETANJE ZAKONA SU IZVELI KOMUNISTI 1943 koje je dovelo do dubokih društvenih promena i formiranja novih društvenih odnosa.
KAPITALIZAM NIJE DEKLARATIVNO UKINUT VEĆ JE SPROVODJENJEM TRANZICIJE 1950 ih URADJENA I DUBOKA REFORMA DRUŠTVENIH ODNOSA
EVALUACIJOM (NEPOTPUNOM) NA VIŠI (DRUGI) NIVO.
I TADA SU OVE STVARI NAZIVANE DEMOKRATSKIM REFORMAMA DRŠTVENIH ODNOSA,I NA VELIKU ŽALOST DANAŠNJIH EVRO-DOLARSKIH DEMOKRATA
SRVARI SU REZULTIRALE NOVIM DRUŠTVENIM NORMAMA.

SLUŽBENICI SU U SVIM DRŠTVIMA NAJTUPAVIJI NEDOVOLJNO OPISMENJEN SLOJ STANOVNIŠTVA KOJI JE PO PRIRODI SVOG POSLA
UVEK REAKCIONARAN I PROTIVAN BILO KOJOJ VRSTI PROMENA.
Komunisti u Jugoslaviji su bili u jedinstvenoj prilici da koristeći REVOLUCIJU i TRANZICIJU OTERAJU SA VLASTI ČITAV PREĐAŠNJI KADAR (parazita?) I DA DOVEDU SVOJ KADAR KOJI JE SPROVEO REFORME A U KASNIJEM PERIODU '70 UZJAŠIO DRUŠTVO
POSTAJUĆI GLAVNI KOČNIČAR DRUŠTVA I PROMOTER SOCIJALISTIČKO ETATISTIČKOG DRUŠTVENOG MODELA VODEĆI U KOLAPS CELO DRUŠTVO.
EVRO - DOLARSKA DEMOKRATIJA NIJE SMENILA TKZV.SREDNJI KADAR
KOJI JE DE FACTO NA ČELU DRŽAVE I STVARNO UPRAVLJA ISTOM.

Ono što vi hoćete "da počnemo da ličimo na poreske sisteme zapada će doći tek kada se usklade interesi administracije
(kadra koji upravlja državom) i velikih društvenih grupa na jednom drugom nivou.
Na sadašnjem nivou razvoja Srpskog društva interesi kadra i širokih narodnih masa su ISTI I USKLADJENI a promene moraju da sačekaju bolje dane.
Što pre shvatite shemu upravljanja državom to će vam pomoći
da shvatite na kom UPRAVNOM NIVOU se zakoni zbilja provode u delo i postaju svakodnevnica.

Kad je u pitanju USAID (a i EUAID) pogledajte PRE NEGO ŠTO IH OGLASITE FILATELISTIMA , NOVOM VOJSKOM SPASA ili SAMARIĆANSKIM
HARI KRIŠNA POKRETOM povezanost istih sa CIA,Home Security,NSA Trilateralne komisije itd.
Pogledajte i YUAID za Afriku Arapske zemlje '60 i '70 ih.

Uostalom kada imate nameru da se pozabavite razlikom izmedju
NOVCA I KAPITALA?

Inače do sad sam bio beznadežan slučaj.

Duboko se ne slažem sa postavkom problema, kao ni sa konstatacijama. Najbolje da prekinemo, dok smo ahead.

Saša

Da probam ponovo... Realnu cenu neretnine ako vam je data godinja renta mozete izracunati tako sto cete tu rentu posmatrati kao prihod od kapitala koji pomnozen sa 100 i podeljen sa prihodom koji 100 (recimo evra) za isti period daje na trzistu. Npr, ako je renta od stana zá godinu 5000 evra a kamata na ziv novac na trzistu za godinu 10% vas stan vredi 5000*100/10... Ako morate da platite porez(koji ranije nije postojao a sve ostale velicine su iste) a ne mozete da to prevalite na zakupca (a to prevaljivanje za sve zakupodavce ne moze biti sto posto) vrednost vaseg stana (tacnije prosecna vrednost svih stanova na trzistu) ce realno pasti. Vasa primedba stoji, tesko je ocekivati da ce se u kratkom roku to osetiti ali na dugi rok sigurno hoce.onacno to i nije bila moja poenta vec da se u analizi lako nesto mozda vazno moze izgubiti iz vida. Htedoh reci treba biti oprezan.
:)

s tim sto je ta kamatna stopa "risk adjusted". iz nekog razloga (koji je suprotan efficient market theory) equity markets i trziste nekretnina su razdvojeni, pa imaju razlicite risk-return profile. sta je kamata na ziv novac? nisam sigurna da je to prava kamatna stopa koju treba koristiti.

druga stvar je sto ti gledas na nekretninu kao na "perpetuity" (tvoja formula), sto obicno nije, posto ljudi kupuju nekretnine i zbog aprecijacije cene, sto bi malo izmenilo formulu [SUM(CF_n)/(1+r)ⁿ+CF_FIN/(1+r)ⁿ⁺¹]

Izvinjavam se na nepreciznosti. Malo je blog malo je kasno malo. Mislim na kes i sl(M1).

posto je rizik na investiciju u nekretnine mnogo veci.

ali, meni je jos zanimljivije da aproksimirano koliki je required return na ovu vrstu investicije kod nas, mozemo da uzmemo tvoju formulu. dakle, daj na primer, koliko kosta neki stan, za koliko se izdaje. i odatle da izracunamo required return. mislim da sam citala da je u bgd m2 oko EUR 2,000. i da se garsonjere izdaju za oko EUR 250. ako je tako, uzmimo garsonjeru od 30 kvm, tvoja formula nam daje (bruto) rate of return: (250*12)/60,000=0.05 sto je jako malo, uzevsi rate of return trzista kapitala. onda je meni zanimljivo zasto je to tako. (ili sam koristila skroz pogresne pretpostvake)

evo mene trolujem, ali mi to bas zanimljivo.

da li dajesh privatne savete za investiranje?:)))

Računica vam je otprilike tačna. I nije trolovanje osim one formule gore :)

U centru Beograda je oko €2000 po kvadratu za garsonjere, npr. 30-40 m2. Renta je oko €300 zavisno od lokacije i kvaliteta. Pored ovoga onaj koji izdaje plaća i porez na imovinu. Zakupac plaća komunalije. Za veće stanove je cena po m2 manja, oko €1500. Slično je i u atraktivnim delovima Novog Beograda. Dedinje i Senjak su poseban slučaj. Van toga, cene su oko €1000 m2.

Jedan od problema je što koliko ja znam ne postoje ozbiljne studije i statistike tržišta nekretnina. Ljudi ocenjuju cene po oglasima, koji su po pravilu naduvani preko 10% često i preko 20% u odnosu na ostvarljivu/ostvarenu cenu. Pa kad stan čeka kupca preko 3 meseca ... Nema mesečnih izveštaja, nema trendova, nema analize ... Rekla/kazala agenata za nekretnine kaže da je tržište u 2005 bilo slabo, u 2006 se poporavilo.

Razmišljanja o tome da li je bolje držati novac u nekretnini i ubirati rentu ili uložiti negde drugo je potpuno strana za Srbiju. Ovo je dodatno podvučeno porezom na prenos apsolutnih prava od 5% koji onemogućava efikasan izlazak iz investicije u nekretninu. Sa druge strane pitanje da li kupiti ili rentirati je ograničeno kreditnom sposobnošću zakupaca i da li imaju novac za učešće. Zbog svega toga, gospođa Ranka koja ima garsonjeru od 30m2 da oglas u novinama, zna otprilike cene drugih u okolini, uzme zakupca, ubire svojih 250-300 evra, porez na imovinu joj je mali i ne razmišlja mnogo.

Saša

Da probam da kazem nesto i ostalom...
CLDS nije savrsen, ali kvalifiacije gore izrecene sigurno nisu primerene. Ako je neko spreman da plati da neko radi u interesu Srbije, bio to USAID ili neki "ić" to jos uvek ne znaci da to nece biti u opstem inetersu. Kao sto ste rekli zakone donosi Skupstina, CLSD je "samo" uradio studije i dao predloge koje je Skupstina mogla da usvoji ili ne. Mozda vi imate bolje informacije od mene i mozda su vam dostupne bolje analize, ali ja do sada bolje studije od njihovih na srpskom jeziku nisam procitao (eto da iskoristim priliku i da vas zamolim to podelite samnom ako takvih ima, bice mi zadovoljstvo da ih procitam).
U tom smislu ni kvalifikacije o učesnicima na tom projektu ne mogu da podelim sa vama. Ja za bolje u toj oblasti u Srbiji ne znam. Ako ih ima voleo bih da cujem njihova imena...
Sto se tice "samodoprinosa" kao fisalnog instrumenta on to, izvinite definitivno jeste. Kao i svaka druga "dazbina". Znate, o terminologiji se uvek mozemo ne slagati.
Ovo za imovinske poreze je barem "sporna" definicija i tu slazemo. Ne znam sta su hteli da kazu ali ovako van konteksta primedba deluje na mestu.
Konstatacija o porezima na imovinu kao porezima koji imaju iskljucivo fisalnu a ne i alokativnu funkciju, mi deluje ok. Jedino primedba na nivou terminologije ostaje na mestu.
Sto se tice, proverenih srpskih iskustava i viseveovnog kontinuiraniog razvoja nacionalnog poreskog sistema...
Pa dobro da kazem ovako. U jednom se slazemo. U bilo kakvoj pravnoj reformi mora se voditi racuna o tradiciji i da kazem tako "duhu nacije". Slazem se, stvarno ima mnogo slucajeva gde je radikalno menjanje imalo negativnih posledica (zasto mi pada na pamet 1945). Strane norme se bez sumlje ne smeju na slepo preuzimati, vec se uvek moraju prilagodjavati "narodnom duhu". Mislim da cemo se u ovome sloziti i Vi i Bogisic i ja.
Ali ocena naseg poreskog sistema kao visevekovnog i njegovog kontinuiteta od Nemanjica do danas...mi zaista deluje groteskno. Em sto takav kontinuitet realno nepostoji (osim u cinjenici da je neko uvek naplacivao poreze)em sto se poreski sistem toliko brzo razvijaju da Nauka o porezima do pre sto godina nije ni postojala kao posebna disciplina.
Konacno ni Djelic ni Dinkic nisu kreatori poreskih reformi ali verujte mi na rec nije ni Skupstina Srbije.
Ni G. Djelicu ni G. Dinkicu porezi nisu "Hauptfach". Velicina prvog je sto je u svoj tim ukljucio takve a drugog, iako to nije uradio sto je njihov projekat nastavio da sprovodi.
Znate uvek je bolje uciti na greskama drugih. I treba biti majstor pa reci "ne znam" i pitati za savet onoga o zna vise, kao sto radi (isreno se nadam) buduci Premijer Srbije kada pokusava da za savetovanje zainetersuje Stigliza i drugare... Apsloutno se ne slazem da ne treba primenjivati iskustva ( ovde kao da fali pridev "trulog") zapada. Ona su, kao sto vec napisah, pouzdana, korisna i sigurno u funkciji boljita i vaseg i mog.
Konacno slazem se sa vama u oceni da je nas poreski sistem daleko od savrsenog i da ga treba dalje menjati. Ono gde se cini se ne slazemo je sto ja imam utisak da stvari idu na bolje...

U stvari ja se samo trudim da budem oprezan sa kvalifiacijama...

USAID NIKADA NIJE I NIKADA NEĆE RADITI U BILO ČIJE IME I ZA BILO ČIJE DRUGE INTERESE OSIM INTERESA US ADMINISTRACIJE.
Bilo koja druga definicija ove interesne grupe je POLITIČKI NAIVITET ILI NAMERAN/NENAMERAN POKUŠAJ OBMANE AUDITORIJUMA.

KONTINUITET PORESKOG SISTEMA.
Poreski sistem u Srbiji ima kontinuitet kroz vekove jer se radi o poreskom sistemu a ne o vlasnicima država u čije ime i za čiji račun je isti funkcionisao.
Kontinuitet nije sadržan u GAZDAMA I TERITORIJALNOSTI FISKALNOG
SISTEMA VEĆ U NJEGOVOJ DRUŠTVENOJ FUNKCIJI KOJA JE KONTINUIRANA I POTPUNO NEZAVISNA U ODNOSU NA ONOGA KO DONOSI FISKALNE ZAKONE.
OD HAMURABIJA DO DANAS FISKALNI SISTEM POSTOJI KAO VITALNA FUNKCIJA UPRAVLJANJA DRUŠTVENOM IMOVINOM
Jedan od osnovnih principa fiskalnosti je eksteritorijalnost i univerzalnost (KATOLICIZAM).
Grčki KATOLIKOS=UNIVERZALNOST.

Ono što vi ne razumete je DA NE POSTOJI NAŠ PORESKI SISTEM
VEĆ DA JE NAŠ PORESKI SISTEM TERITORIJALNA VARIJANTA UNIVERZALNOG EKTERITORIJALNOG PORESKOG SISTEMA STROGO DEFINISANOG DRUŠTVENO KAPITALNIM STEPENOM RAZVOJA LJUDSKE ZAJEDNICE.

U GORNJRM TEKSTU SAM NAMERNO UPOTREBIO POJAM KATOLICIZMA KAKO BIH RAZJASNIO OVU ENIGMU.
Vekovima su "katolici" bili "pretplaćeni" na svoju verziju pravoslavne doktrine.
Pod pritiskom pameti katolici su se pomirili (teškom mukom)
da univerzalnost hrišćanske vere podele sa drugim JERETICIMA
poput pravoslavaca=katolika istočne varijante hrišćanstva.
Uvodjenjem pojma rimo katolicizma je u nauci rešena enigma principa univerzalnosti i eksteritorijalnosti.
U istom ovom kontekstu stoji i kanonizovano shvatanje pravoslavnosti SPC koja pretvarajući UNIVERZALNI PRINCIP HRIŠĆANSTVA (KATOLIKOS = UNIVERZALNOST) U TERITORJALNO OGRANIČENU FUNKCIJU SEBI LEGALIZUJE VLAST NAD PASTVOM.

ŠTO PRE SAGLEDAMO "NAŠ" PORESKI SISTEM KAO DEO UNIVERZALNOG
DRUŠTVENOG SISTEMA TIM PRE ĆE BITI OMOGUĆENE INTEGRACIJE "NAŠEG" SISTEMA U GLOBALNI FISKALNI SISTEM.

TEMOM ĐELIĆ/DINKIĆ I NJIHOVOM VEZOM SA FISKALNOM MATERIJOM
NE ŽELIM DA SE BAVIM JER ISTIM JE "hauptfach" VLAST=JA = OPET VLAST =JA.
ŽALOSNO JE DA U SVAKOM DRUŠTVU IMA OVAKVIH INDIVIDUA.
VELIČINE KOJE POMINJETE OVE DVOJICE JE U ZAJEDNIČKOM MESTU NA EKONOMSKOM OTPADU ISTORIJE SRBIJE.

NAUKA O POREZIMA I VAŠE TVRDNJE DA ISTA NIJE POSTOJALA DO PRE STO GODINA,SAVETUJEM DA PRVO POGLEDATE ISTORIJU I FILOSOFIJU NAUKE PRE NEGO TVRDITE.
Pre sto godina nije postojala ni ANTROPOLOGIJA ALI TO NIJE SMETALO DA POSTOJI ČOVEK.

Prilikom vašeg komentara zaboravili ste da navedete argumente
koji su razlog vašeg neslaganja sa cepanjem sistema na proizvodni i distribucioni deo.

Osim što vodi povećanju cene ovo cepanje sistema neminovno vodi ka monopolu jer ko ima svojinsko pravo nad distribucionim sistemom monopolistički diktira otkupnu cenu od proizvodjača a samim tim diktira monopolističku prodajnu cenu krajnem potrošaču.

Liberalizacijom struje u EU i ukidanjem nacionalnog monopola nisu postignuti ama baš nikakvi rezultati a cena struje stalno skače.
Interesuje me gde ste vi našli da EU pruža bilo kakve olakšice
"velikim potrošačima".
Savetujem da pogledate situaciju oko monopola i ostalog u Nemačkoj www.frontal21.de

Velika tema van okvira ovog bloga. Samo par stvari.

Cepanje sistema ne vodi neminovno monopolu. Kao što rekoste, monopol je u distribucionom sistemu i njega ne treba ni prepustiti jednoj kompaniji. Više puta sam pomenuo: ako niste u stanju da kreirate konkurenciju, bolje ostaviti državni monopol. Državni monopol je bolji od privatnog. Svi problemi sa privatizacijom energetskog sistema se spotiču o ovaj, po meni, postulat.

Npr. veliki procenat struje u Kaliforniji se dobija od gasa. U grubo rečeno, u Kaliforniju ulaze dve cevi: jedna iz Kanade, jedna iz Texasa, svaka oko 50%. Monopol. Onu iz Texasa kupio Enron, pa "lažnim" ugovorima (njegova ćerka firma) zakupio 90% kapaciteta cevi, taj kapacitet držao praznim, i veštači proizveo krizu dostupnosi gasa. Cene eksplodirale, a samim tim i cene struje. Bez obzira što nije bilo krize kod proizvođača gasa, nisu imali kapacitet cevi da dostave taj gas potrošačima.

Ne postoji razlog zašto ne možemo kreirati tržište proizvođača i omogućiti privatnu inicijativu u proizvodnji električne energije: vetar, sunce, hidro ...

I lokalnu distribuciju je moguće privatizovati, ali ne tako što se jednoj kompaniji prepusti mreža već se privatizuje customer service. Ali kao što rekoh, ovo prevazilazi okvire ovog bloga.

Saša

Potpuno se slažemo oko reforme zdravstva. Ja imam neka ekonomska razmišljanja o tome šta bi trebalo uraditi da se unapredi konkurencija i prebaci odgovornost na lekare prema njihovim klijentima, ali ne razumem oblast dovoljno dobro da si dozvolim da ulazim u raspravu dalje od nivoa uvođenja porodičnih lekara i konkurencije. Potreban je ozbiljan dijalog i lekara i ekonomista za ostale nivoe: specijaliste, bolnice ...

Američki sistem ja jako skup i za te pare pruža odličnu uslugu. Problem nastupi kad nemate da platite. Nisu retki slučajevi gde ljudi u smrtnoj opasnosti leže na stolu i čekaju potvrdu o tome da li su osigurani i ko će da plati. Mislim da si jedno humano društvo ovo ne sme dozvoliti. Koliko se sećam poslednje predsedničke debate, oko 50 miliona Amerikanaca je bez zdravstvenog osiguranja. Ovo je prosečnoj američkoj porodici jedan od najvećih stresova od gubitka posla: da će im deca izgubiti zdravstveno osiguranje. Sa druge strane, potpuno ste u pravu oko zloupotrebe sistema i bespotrebnih pregleda. Ovim se treba pozabaviti. Jedna način su drastične kazne (gubitak licence) za one lekare koji zloupotrebljavaju sistem.

Ne bih se složio oko ocene za zdravstvo i sivu ekonomiju. Sigurno je i tu ima. Glavni izvor je 130.000 tezgi sa €4 milijarde prometa, i mala i srednja preduzeća koja izbegavaju nerazumne namete na plate.

Saša

Odakle vama a i drugima takva ideja da je stanovništvo STEKLO STANOVE U VLASNIŠTVO kao da je to nešto pozitivno.

OVA SVINJARIJA VLASTI TADAŠNJE ELITE NIJE NIŠTA DRUGO DO PREBACIVANJE VLASTITE ODGOVORNOSTI (DRŽAVE KAO VLASNIKA) NA LEDJA SIROTINJE a evo ZAŠTO.

STAMBENI FOND SRBIJE JE :

-RAUBOVAN I FIZIČKI I EKONOMSKI.
-PREDSTOJEĆA SANACIJA je prostim prenosom prava vlasništva (HORIZONTALNO VLASNIČKO PRAVO) je sa kolektivnog društvenog vlasništva prebačena na ledja osiromašenih gradjana, koji je obmanut da je napravio DOBAR PAZAR.

MEČKA UMESTO MAČKE.

PONOSNI SRBIN -KUPAC DO TADA DRUŠTVENOG STANA JE KUPIO (PLATIO) SVE NEMINOVNE BUDUĆE TROŠKOVE ODRŽAVANJA PROPALOG STAMBENOG FONDA SRBIJE ALI SADA KAO GAZDA MORA DA PLATI TEKUĆE I BUDUĆE ODRŽAVANJE-SVAK POJEDINAČNO,ALAL VERA SRBINE.
STAMBENI FONDOVI ZA ODRŽAVANJE I REZERVNI ZA BUDUĆU GRADNJU
OPLJAČKANI,A DRŽAVA OSLOBODJENA STOTINA MILIJARDI EVRA OBAVEZNIH TROŠKOVA KOJI BI PO PRINCIPU VLASNIŠTVA PALI NA TERET DRŽAVE, A RAČUN ZA OVO JE VEĆ NA PUTU KA VAŠIM CENJENIM DŽEPOVIMA.
POGLEDAJTE SVOJE KUPOVNE UGOVORE I ZAKON O VERTIKALNOJ SVOJINI
I OBAVEZNOM FORMIRANJU FONDA ...
OVU DOBRODUŠNOST DRŽAVE NAIVNI GRADJANI SU PROGUTALI GLATKO
UOPŠTE NE SHVATAJUĆI (a i sada neshvataju) DA SU KUPILI NE MAČKU VEĆ OGROMNU MEČKU U DŽAKU.

AKO JOŠ NE SHVATATE,VI STE KUPILI DRŽAVNE DUGOVE A NE NEŠTO DRUGO,SVOJINSKO PRAVO TITULARA SVOJINE (POHLEPA) JE VAMA DONELO ZAKONSKU OBAVEZU DA PLATITE PROŠLE,SADAŠNJE I ŠTO JE NAJGORE BUDUĆE DUGOVE DRŽAVE KOJE JE NAPRAVILA DRŽAVA.
POŠTO STE I RANIJE STANOVALI U TOM STANU (NIKO VAS NIJE MOGAO IZBACITI) VI STE KUPOVINOM PRUZELI OBAVEZE VLASNIKA SA KOJIMA NAJVEĆI BROJ GRADJANA NEMA POJMA A DRŽAVNI SLUŽBENICI SADA OSLOBODJENI TERETA VLASNIŠTVA NAD POLUSRUŠENIM ŠUPETINAMA (TROŠKOVI ĆE RASTI GEOMETRIJSKOM PROGRESIJOM U SLEDEĆIH 20 GODINA)ZADOVOLJNO IZMIŠLJAJU NOVE VRSTE NAMETA NAD OVIM "BOGATSTVOM" NOVOPEČENIH VLASNIKA "BOGATAŠA".

SVAK JE KUPIO ONO GDE SE NALAZIO (STANARSKO PRAVO) PO BILO KOM
OSNOVU ELITI DEDINJSKE I DRUGE VILE (PRAVO BOGATSTVO) SIROTINJI ŠUPE OD STANOVA SA OBAVEZNOM RENOVACIJOM U SKOROJ BUDUĆNOSTI I PREZENTIRANJEM OGROMNIH RAČUNČINA U MILIJARDAMA EVRA.

Takvi stanovi, građeni 50-tih, 60-tih, 70-tih, 80-tih i 90-tih se prodaju u Beogradu po 800-1500 evra po kvadratu, zavisno od lokacije. Neki su prošli bolje neki lošije u ovoj promeni.

Svaka prodaja nekretnine podrazumeva da novi vlasnik preuzme i obavezu održavanja. To ne znači da je prevaren ili da je loše kupio. Tržišna vrednost tih nekretnina se može proveriti i ona, bez obzira na njihovo stanje, je najmanje 10x veća od plaćene.

Oni na Dedinju su prošli najbolje. Ali to bi se moralo vratiti. Otkupljeni nacionalizovani stanovi i kuće bi se trebali vratiti originalnim vlasnicima. Ni ljudi na Novom Beogradu nisu prošli mnogo gore ...

Saša

Pošto zadirete u nekoliko tema prvo da objasnim:
-Postoji SEDAM RAZLIČITIH CENA JEDNOG TE ISTOG OBJEKTA Teorija i praksa trgovine nekretninama A-dam 1996 Kluver.
-Tržišna vrednost nekretnina u ovom slučaju stambenih jedinica je određena raznim faktorima koji nemaju ništa zajedničko sa tržištem.
-Egzekutivna vrednost nekretnina u formi stambene jedinice (cena kojom se rukovodi banka prilikom preuzimanja hipotekarne obligacije a u vezi sa davanjem hipotekarnog kredita) se u EU kreće oko 60% od taksirane cene u slobodnoj prodaji.
-Tržisna vrednost nekretnine može se odrediti SAMO INDIVIDUALNO
A NE U GRUPI osim kada su u pitanju grpna tipska rešenja (važi isključivo za novogradnju).
-Tržišna vrednost nekretnine prilikom prisilne aukcionarske prodaje.
-Tržišna vrednost nekretnine prilikom dobrovoljne aukcionarske prodaje.
-Tržišna vrednost nekretnine opterećene trajnim obligatornim obavezama (stanarsko pravo)
-Tržišna vrednost nekretnine opterećene prferentnim pravima
(preferentno pravo prve hipoteke)
-Intrisična vrednost nekretnine.Itd.

Ovo je samo mali deo priče koji vam može da pokaže o čemu pričam.U pitanju je ČITAVA JEDNA NAUKA koja je nova za područje Srbija.U Srbiji NE POSTOJI AUTORITET NA POLJU TRGOVINE NEKRETNINAMA.
PRIUČENI ŠEGRTI (MEŠETARI) KOJI SEBE TITULIŠU KAO AGENCIJE ZA TRGOVINU NEKRETNINAMA bi u najvećem broju EU država (starih)
zbog ilegalnog bavljenja ZAŠTIĆENIM ZANIMANJEM bili na pristojnim robijama GDE IM JE I MESTO.

DRŽAVA DA PRVO ŠKOLUJE KADAR I UREDI TRŽIŠTE (DONESE ZAKONE O-HIPOTECI, KATASTRU, NOTARIJATU A LA MINUT AKTU ITD.)
GRADJANI DA PRESTANU da budni sanjaju "ogromne profite" jer većina na stanovima samo gubi (stan u kome živite je najgora i najneprofitabilnija investicija vašeg života)Pare o kojima sanjate morate uložiti u kupovinu sledećeg stambenog objekta
koji je po definiciji skuplji.
Isti gradjani da prestanu da smtraju da se cena nekretnina može proveriti uvidom na tržištu jer je to obična budalaština i na organizovanom optimalnom tržištu a na tržištima poput srpskog (koje još nije shvatilo da NE POSTOJI) rezultira katastrofom.

Država da ODMAH OSNUJE MINISTARSTVO ZA STAMBENA PITANJA PO UGLEDU NA NORMALNE DRŽAVE KOJE ISTO MINISTARSTVO IMAJU VEĆ STOTINAMA GODINA.
ISTO MINISTARSTVO DA PROPIŠE ODMAH ŠTA JE STAN USVAJANJEM EVROPSKIH NORMATIVA I DA ISTU DEFINICIJU PREDA NARODU Na svakodnevnu upotrebu u pisanoj formi (folder).
Isti građani da se pod HITNO NAUČE ŠTA SE NAZIVA STANOM I DA PRESTANU STANOM NAZIVAJU SVAKU IZBU,ŠUPU,RUŠEVINU PA ČAK I OVEĆE KACE.

Stanogradnja kao industrijska grana svojom godišnjom produkcijom siguran je pokazatelj privrednih kretanja u jednoj državi.Privredna kretanja po ovom parametru u Srbiji ...

Ostalim učesnicima bloga preporučjem kratku studiju pimera BUDIMPEŠTE i enormnog eksplozije i kraha cena kancelarijskog prostora u ovom gradu početkom devedesetih.

Da li ste pogledali šta taj "payslip" po tom članu, tog zakona mora da sadrži? :)

Ja bih:
- bruto platu zaposlenog
- iznos poreza na dohodak koji je plaćen
- iznos doprinosa koji plaća zaposleni - svaki doprinos posebno
- iznos doprinosa za penziju koji plaća poslodavac - i ovo pripada radniku :)
- neto platu koja se dobije kad od bruto plate oduzmete porez na dohodak i doprinose koje plaća zaposleni

Saša

Član 121 kaže samo da je poslodavac dužan da dostavi obračun zaposlenom, ne precizirajući šta obračun mora da sadrži. Član 122 govori o zaradi i zaradi po odbitku poreza i doprinosa. Problem je u tome što radnici uglavnom sa poslodavcem dogovaraju neto platu i to je jedino što ih interesuje na platnom listiću. A to je zbog toga što se doprinosi u Srbiji realno nisu nešto što pripada radniku. Čak i obični Srbi (a ne samo neobični kao Vi) shvataju da po trenutnom sistemu izdvajanjem za penzijsko osiguranje finansiraju sadašnje penzionere a ne svoju sigurnu starost kao i da im nivo sredstava koji su izdvojili za zdravstvo ništa ne znači. Nadajmo se da će se to promeniti, pa će onda svi da sami traže od poslodavaca platne listiće ("payslip") sa svim detaljima koje ste naveli.

Promeniti to: pregovara se o bruto plati i samo o njoj. Ako kažete ljudima da će država smanjivati poreze i zakonom naložite da ugovori o zaposlenju treba da navode samo bruto platu, eto nam podrške većine za ovo ...

Ostavljena je rupa u zakonu, i kroz tu rupu, sve prođe. Zakon o radu je zakon bez ideje, udara gde stigne, nekad dobro nekad not so much :)

Sindikat bi da sačuva samoupravni socijalizam, jer nismo mi zaboga samo najamni radnici za poslodavce, mi smo više (samo me interesuje šta?), ministar bi uzaludno da sačuva glasače, lumpen proleterijat i njihova stranka dižu galamu (sve su upropastili i uništili, a i sve su nam pokrali ??? - ko ona komunistička: pre rata nije bilo ničega, a onda su došle Švabe i uništile sve) ...

Saša

A o čemu bi vi da sindikati pregovaraju?
Ovakvi kakvi su sindikati su u Srbiji produkt jednog perioda koji je za nama sa svim nasledjenim disfunkcionalitetom nakaradnosti jednog zalutalog društva.
Posebna uloga sindikata u "našim uslovima" (traje još uvek) je prilagodjena vlasti radničke klase nad sredstvima za proizvodnju
u kojoj uloga države (teorija) odumire a kad crkava gazda red je da crkne i ker.Umesto jake i konsolidovane organizacije zaposlenih kreiran turističko-trgovački monstrum svinjskih polutki,džakova voća i povrća itd.

Vaša tvrdnja da bi sindikati da sačuvaju samoupravni socijalizam
je u najmanju ruku proizvoljna i ne zalazi dovoljno duboko u problematiku.
Sindikati (ako se uopšte o tim kreaturama može govoriti kao o organizacijama zaposlenih) teže ka OČUVANJU STAROG PORETKA NEODGOVORNOSTI I LAGODNOG ZIVOTA KOJI JE POSTOJAO DOK JE NA ČELU BILA AVANGARDA (SAMONATURENA) KOJA JE PO JEVANĐELJU
Das Kapital od sindikata napravila apologeta KANONIZOVANE VLASTI.Dovoljno je pogledati monumentalne budalaštine koje su sindikati Yu publikovali o samim sebima i o radnim ljudima novog poretka ponaosob o snazi radničkog pokreta.

Ovo malo aktivnosti što je sada još vidljivo (najveći deo su još uvek polutke i sl.) u smislu sklapanja Centralnih Radnih Ugovora imputirana strana pamet,i kao takva ne funkcioniše u glavama RAZVLAŠĆENIH SINDIKALNIH KANONIKA A KOD SINDIKALNOG TELA (PRIVILEGOVANO ZAPOSLENO STANOVNIŠTVO) teži da zadrži bar neku od starih privilegija RADNIH LJUDI.

Za pouzdane informacije C.R.U. pogledajte www.igmetal.de
C.R.U (Centralni Radni Ugovor) NE REGULIŠE BRUTO PLATE (PLATE I ZARADE NISU ISTO) (TO KOD VAS I DRUGIH STVARA ZABUNU U DISKUSIJI) VEĆ ČITAVU SFERU ODNOSA U POSLOVANJU PRIVREDNE GRANE ZA KOJU SE SKLAPA.
Iz vašeg izlaganja je vidljivo nerviranje koje je proizvod vašeg ne razumevanja razlike izmedju PLATA I ZARADA te svojom
tiradom protiv lumpen proletarijata (istorijskom društvenom kategorijom stanovništva) u nedostatku boljeg OFORMILI STE IM STRANKU????

Zbog iskrivljenosti i nakaradnosti anglosaksonskog prilaza teoriji vi niste shvatili da MI U EVROPI (kontinentalni deo)
IMAMO VEĆ VIŠE OD 40 GODINA SARADNIKE (radnici arhaizam)
i tim se polemika završava (MITARBEITER BITTE UND ANGESTELTER)
U SRN a drugde samo SARADNIKE.

Nijedan normalan poslodavac ili menadžer u Evropi neće svoje saradnike nazvati NAJAMNIM RADNICIM kao što to vi radite.

Staru komunističku koju spominjete je aktuelna u DEMOKRATSKOM CAREVOM NOVOM RUHU.
"Demokrate su SAMO DEKLARATIVNO PROMENILI NOMENKLATURU KAKO BI PREUZELI VLAST SUŠTINSKI NIJE NIŠTA PROMENJENO OSIM NASILNO PROMENJENOG DELA PRIVATNE SVOJINE,zbog toga se vi i drugi SPOTIČETE nerazumevajući TRAJE DUGO dok društvo ne usvoji nov način ponašanja.KOLIKO JE DEKLARATIVNOST OPASNA PO JEDNO DRUŠTVO POKAZUJE PRIMER UPRAVO KOMUNISTA KOJE VI SPOMINJETE

Razliku izmedju PLATE I ZARADE OBJASNIĆU U DRUGOM PRILOGU JER NERAZUMEVANJE ISTE VODI I U NERAZUMEVANJE POREZA.
Polupismenost na parlamentarnom i ministarskom nivou kad su u pitanju ove bitne razlike deluje katastofalno na razvoj društvenih odnosa u Srbiji.

Implicirate neupućenost i nerazumevanje, radi se o nameri :) O ovom društvu čistih računa pišem već duže vremena. Građani, pa samim tim i radnici, naplaćuju svoje tržište poslodavcima u formi poreza.

Mislim da je taj evropski pristup koji objašnjavate katastrofalan u globalnoj ekonomiji. Radio sam u Nemačkoj i to upravo sa radnicima koji su bili članovi IG Metal sindikata, tako da mislim da znam o čemu govorim :) Evropa zna da mora da ga menja i biće im jako teško da to urade. Globalna konkurencija će ih naterati. Mislim da je važno da iskoristimo tranziciju i sprečimo gubljenje vremena prateći model koji ne radi.

Mislim da sindikati treba da pregovaraju o bruto platama, penzijama i uslovima rada. Sve što može da bude bruto plata treba pretvoriti u bruto platu. Npr. topli obrok.

Priča o najamnim radnicima se odnosi na konkretnu situaciju u kojoj su članovi sindikata objašnjavali kako bi ukidanje zakonskog rešenja za topli obrok i neke druge stvari u Zakonu u radu, od njih napravile ... šta? A oni nisu to nego su šta? A knjigovođe, prevodioci, poljoprivrednici, bankari, nisu zaposleni nego su šta? U Srbiji postoji stranka tog iskrivljenog lumpen proleterijata koji misli da im je neko nešto dužan i nisam je ja oformio :)

Oko ovoga bi mogli razgovarati na dugo i širko ali ovo nije mesto. Ovaj komentar mi se oteo. I imate pravo, smeta mi :)

Saša

U teoriji ima nekoliko pravaca (škola) koji su se bavili i još se bave deskripcijom zarade.

Za ovaj panel radi nastavka diskusije je važno definisati razliku izmedju PLATA I ZARADE i usvojiti konvenciju o pojmovima (rečima).

PLATA JE (UVEK BRUTO) PERIODIČNA MESEČNA AKONTACIJA I PREDSTAVLJA 14 DEO GODIŠNJE (UVEK BRUTO) ZARADE IZRAŽEN U NOVCU
I PLATIV SVAKOG PRVOG U MESECU (FISKALNO PRAVNA DEFINICIJA DOMICILIRANA U MNOGIM PRAVNIM SISTEMIMA EVROPE)

ZARADA (UVEK BRUTO) PREDSTAVVLJA GIDIŠNJI ZBIR SVIH PRIHODA FISKALNOG SUBJEKTA IZRAŽENIH U NOVCU I/ILI NATURI KOJI PROIZILAZE IZ ZAKONOM DOZVOLJENIH AKTIVITETA USMERENIH NA STICANJE PRIHODA NA TERITORIJI DOMICILNE DRŽAVE I VAN NJE
(U INOSTRANSTVU).

Ovo je generalna definicija (jedna od).PRIMEDBE DOBRODOŠLE !!!

Cigarete na veliko može da švercuje relativno mali broj ljudi. Zbog količine, moraju da se švercuju šleperima i baržama. Naravno da bi bilo zloupotreba, ali šverc cigareta, kao i u drugim zapadnim zemljama, ne bi prelazio 10% potrošnje.

Onaj šverc koji smo imali 90-tih nije dobar pokazatelj, jer tu je "švercovala" država.

Saša

Koliko vidim iz vaše biografije, preskočili ste 90-te u Srbiji. Bojim se da podcenjujete taj "relativno mali broj ljudi". Njihove veze u državnoj administraciji, policiji i carini, fabrikama duvana, rafinerijama... su samo zamrznute, ne i prekinute. Ja tipujem da bi sa nivoom akciza koji predlažete prodaja na crno bila bar 50%. Previše su velike pare u pitanju za naše društvo koje ima visok stepen tolerancije korupcije.

Mislim da ne :) Mislim da su te veze su prekinute: i šverc nafte i šverc cigareta. Švercuje se na "malo". 90-tih smo imali potpun kolaps države. Bez obzira na sve probleme koje još imamo, sistemi i kontrole su ponovo uspostavljeni i konstantno napreduju. Ovo su moja saznanja i moje procene.

To ne znači da vi niste u pravu i da ja ne potcenjujem latentni potencijal za šverc cigareta čim se stvori prostor za dovoljan profit :) Ali takođe mislim da ne treba ustuknuti pred tim problemom i ne uraditi ono što treba da se uradi, samo zato što će šverceri i njihove veze da se probude. Naprotiv, ako postoje, treba ih probuditi i pobediti.

I imate pravo. Potpuno sam preskočio 90-te u Srbiji.

Saša

Želim da ste u pravu. U jedno sam siguran - onaj ko bi hteo da ih "probudi i pobedi" morao bi da bude široko i snažno podržan od većine. Ili mora da poteže brže. A najbolje i jedno i drugo. Inače će platiti glavom... ponovo.

Dobro ste to rekli. Pa kako da dođemo do toga? Da bi nešto bilo široko i snažno podržano od većine, onaj ko to predlaže treba da izađe na noge većini, položi račune i zasluži podršku sa više od pustih slogana.

I ovakav jedan poreski predlog, ili neki drugi, bolji, bi trebao i morao biti iznesen pred noge građanima. Objašnjen. Pa traženo od građana da se preračunaju pre nego što se donese, da znaju šta se donosi i koliko će da ih košta. Pa ako to uspe, a u procesu odbrane se i promeni, onda više nije plan jednog čoveka već plan svih građana, a na to priznaćete, ne možete izvršiti atentat.

Saša

treba da se ukine u ovoj fazi razvoja srpskog tržišta kapitala, kada je veoma mali broj građana Srbije koji trguju na domaćoj berzi, a oni koji trguju imaju još i obavezu da plate taj porez. Ostvareni dobitak se oporezuje u roku od 15 dana od dana prodaje, potencijalni budući gubitak u trgovini akcijama se koristi kao odbitna stavka kod narednih poreskih obaveza kada ostvarite zaradu u trgovini - hipotetički možete da platite porez na dobitak u vašoj prvoj berzanskoj transakciji, a zatim da izgubite sav novac na berzi, država se naplatila na prvoj transakciji, bez obzira na to što ste izgubili na berzi. Pravičnije rješenje bi bilo da postoji godišnji obračun neto dobiti kod trgovine akcijama, koji bi trebao da bude osnov za oporezivanje ili da se porez ne plaća ako akcije držite u posjedu npr. jednu godinu.

Poreske uprave danas samo dodatno otežavaju izvršenje te obaveze zbog svoje neažurnosti kod evidentiranja poreskih gubitaka i dobitaka, pravi propust je u samoj zakonskoj odredbi.

Veća likvidnost na berzi, veći broj domaćih investitora, stimulisanje razvoja tržišta - sve to bi bile posljedice ukidanja ovog poreza, kao što je praksa u ostalim zemljama u regionu.

Razumela, hvala!

:)

Da podvučem to što si naveo:

Pravičnije rješenje bi bilo da postoji godišnji obračun neto dobiti kod trgovine akcijama, koji bi trebao da bude osnov za oporezivanje ili da se porez ne plaća ako akcije držite u posjedu npr. jednu godinu.

U Severnoj Americi je mnogo duže od jedne godine i tako bi trebalo biti i kod nas :) Ako ste ove godine izgubili, to možete da prebijete sa dobitcima u narednih 5 godina. I obratno. Ovo podržavam bez ikakvih rezervi, odmah.

Što se ukidanja tiče, nemam podatke o tome koliki je ovo izvor prihoda. Pretpostavljam da nije velik. Da li ti imaš podatke?

Cilj smanjenja ili privremenog ukidanja ovog poreza je promocija berze i kupovine akcija u odnosu na druge vidove plasmana kapitala:
- štednja u bankama (mada je NBS ovo barem kratkotrajno udesila štednim zapisima)
- obveznice
- dividende
- nekretnine
...

U Severnoj Americi ovo radi i predstavlja direktan stimulans. Sa tog stanovišta se slažem.

Sa druge strane ne znam da li je ovo kod nas najvažniji potez. Vidim tri problema sa berzom kod nas:
1.) izuzetno plitka - sa stanovišta ponude hartija - još nismo izvršili privatizaciju javnih preduzeća koja bi trebala biti stub ponude
2.) izuzetno plitka - sa stanovišta broja učesnika - povezana sa prvim - nismo reformisali penzioni sistem - penzioni fondovi bi trebali biti stub potražnje
3.) netransparentnost poslovanja preduzeća - nemamo kvartalne izveštaje, nemamo CEO-s da brane poslovanje preduzeća u poslednja tri meseca, nemamo analiste koji pretresaju preduzeće i daju ocene poslovanja - ukratko kupujete mačka u džaku

Mislim da treba prvo rešiti problem 3, pa problem 1, a tek onda biti spreman za problem 2. Mada se slažem da bi ukidanje poreza pozitivno uticalo na 2. Možda ako 2 poraste, možda će i provizije brokera po transakciji pasti sa 1% na neke zemaljske nivoe :) Pa još državni procenti, porez na prenos apsolutnih prava ...

Saša

nijedna stvar nije nevažna :).

"Sa druge strane ne znam da li je ovo kod nas najvažniji potez. Vidim tri problema sa berzom kod nas:
1.) izuzetno plitka - sa stanovišta ponude hartija - još nismo izvršili privatizaciju javnih preduzeća koja bi trebala biti stub ponude
2.) izuzetno plitka - sa stanovišta broja učesnika - povezana sa prvim - nismo reformisali penzioni sistem - penzioni fondovi bi trebali biti stub potražnje
3.) netransparentnost poslovanja preduzeća - nemamo kvartalne izveštaje, nemamo CEO-s da brane poslovanje preduzeća u poslednja tri meseca, nemamo analiste koji pretresaju preduzeće i daju ocene poslovanja - ukratko kupujete mačka u džaku.

Mislim da treba prvo rešiti problem 3, pa problem 1, a tek onda biti spreman za problem 2. Mada se slažem da bi ukidanje poreza pozitivno uticalo na 2. Možda ako 2 poraste, možda će i provizije brokera po transakciji pasti sa 1% na neke zemaljske nivoe :) Pa još državni procenti, porez na prenos apsolutnih prava ..."

Slažem se sa svim gore navedenim, to je vrzino kolo, ali smatram da bi veći broj domaćih investitora povećao pritisak javnosti na državu da se pojave javne preduzeća na berzi (1.) i da kompanije moraju da javno objavljuju kvartalne rezultate i značajne informacije (3.) Bitno je da se u posljednje vrijeme sve više domaćih investitora uključuje u berzansku trgovinu, sigurno da smanjenje poreza neće imati veliki katalizatorski efekat, ali će predstavljati pozitivan signal od strane države. Ipak, budući da stižu domaći investicioni i penzioni fondovi, i dalje će postojati jaka interesna grupa kojoj će odgovarati da građani ulože pare u fondove, umjesto da sami investiraju. A provizije brokera će da padnu čim se NIS pojavi na berzi ili ukine porez - obećavam :)

Držim te za reč :)

I država (Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar) treba da smanji uzimanja i odreknu se svog dela. On je oko 0.9% ako se ne varam? Jedna od mera države u promociji berze bi mogla da bude drastično smanjenje, čak i privremeno ukidanje ovog troška. Da li znaš koliko novca naplate učesnicima na berzi ovim putem godišnje? Po prometu bi trebalo da bude oko €10 miliona. Da li prave godišnji izveštaj i daju ga javnosti na uvid?

Saša

0,12%, a Centralnog registra 0,1% (ali ne više od 1.000,00 din po ugovoru). Komisija za hartije od vrijednost ne naplaćuje nište vezano za berzanski ili vanberzanski promet, oni naplaćuju naknadu kod novih emisija hartija (0,3%) kao i druge troškove. KHOV podnosi finansijski godišnji izvještaj Skuštini Srbije, ne znam tačno gdje može da se pronađe

Poslednja usvojena ovde

Ovde je odluka o usvajanju. A sam izveštaj? Isto važi i za finansijske izveštaje Fondova PIO, Fonda za zdravstvo, Fonda vojne imovine, Fonda za razvoj, svih Agencija ...

Saša

Ovde su svi link-ovi, a sami dokumenti su ili doc. ili pdf., pa kako vam drago!(levi gornji ugao).

A samih izveštaja nigde :) Da li ima negde mesto gde su i sami izveštaji ili su oni poverljivi? :)

Saša

Sad sam prekontrolisala, u pravu ste, posetilac stigne samo do "odluke", ja to nisam proveravala (moja greška), jer drugačije pristupam stranici, ali dobro da sam videla. Ne, nikako nije poverljiv! :) Ne razumem zašto nije "vidljiv ceo", meni jeste. Ali, evo da se iskupim, ovde su svi zakoni koji čekaju na red, a prekosutra Vam mogu na e-mail (ako imate otvorenu opciju) poslati link za izvestaje ili Vi meni na e-mail pošaljite adrese i za elektronsku i "paper" dostavu.

Ništa, ništa :) Konačno da i do ovih izveštaja dođem. Živo me interesuju :)

Saša

iskop`o ga Billy

Nisam trgovao na našoj berzi pa da pitam:
- Broker - 1% (u proseku?)
- Berza - 0.12%
- Centralni registar - 0.1% (do 1.000.000 din)
- Porez na prenos apsolutnih prava na HoV - 0.3%

Da li je ovo sve ili ima još? Troškovi namenskog računa u banci, prebacivanje novca sa i na taj račun?

Saša

za trgovinu, neke uzimaju ukupno oko 1.000,00 din. Troškovi prenosa novca koštaju od 0,2 - 0,5%, opet zavisi od banke, to su postojeći troškovi.

Mislim da su svi ovi troškovi zajedno velika smetnja za trgovinu akcijama. Mislim i veća od poreza na kapitalnu dobit. Ljudima je lakše da podnesu trošak na dobit, nego garantovan trošak na moguć gubitak :) Trošak teče od tekućeg računa, preko namenskog, preko akcija i nazad na tekući :)

I u Severnoj Americi, dok ovi ukupni troškovi nisu pali, nije ni došlo do masovnog učešća građanstva u trgovini.

U reformi penzionog fonda, ja bih omogućio i "self directed" penzione račune: odvajam novac na poseban penzioni račun i sa njega slobodno trgujem akcijama na tržištu. Odvajanje novca na takav račun ima isti tretman kao i ulaganje u privatni penzioni fond.

Saša

Da probamo zajedno da prodiskutujemo vaše primedbe kroz pitanja koje bih vam postavio:

1.) Ako smanjite zahvatanje iz plata, koje siva ekonomija izbegava a ostali zaposleni plaćaju, a povećate ostala tri izvora prihoda iz teksta koje niko nemože da izbegne pa ni siva ekonomija, da li to znači da smanjujemo uticaj sive ekonomije i ravnomernije raspoređujemo poreski teret?

2.) Ako na prvih 10.000 din umesto 6.000 din, državi treba da platite 4.000 din, da li smo smanjili razlog za poslodavca da se zaposleni uopšte ne prijave i smanjili razlog za zaposlenog da se ne buni? Za ukidanje zaposlenja u sivoj ekonomiji je dovoljno da zaposleni prijave poslodavca. Oni ga ne prijavljuju jer imaju ekonomski interes da ga ne prijavljuju.

3.) Ukupno na plate svih u zdravstvu, školstvu, policiji, vojsci, sudovima, svoj državnoj upravi trošimo oko €2 milijarde evra. Za koliko bi im smanjili plate i koji bi to pozitivan efekat proizvelo na budžet?

4.) Ova ogromna zahvatanja iz plata državi donose preko €3,8 milijardi godišnje. Koliko bi fiskno zahvatali od svake plate? Kakvog bi to efekta imalo na porez: 2 miliona zaposlenih, prosečne zarade su vam date u tekstu.

Ovim pitanjima pokušavam da vas navedem na poštovanje makro jednačine prihoda i rashoda iz bloga:
http://blog.b92.net/node/753
Takođe hoću i da vaše i moje argumente odvedem dalje od: ja mislim ili vi mislite i imamo osećaj.

Oko toga da sve treba izvesti pažljivo se potpuno slažemo. Pažljivost uslovljava brzinu. Takođe se slažem se da samo ovo neće ubiti sivu ekonomiju. Ali će značajno smanjiti razlog za njeno postojanje i što je važnije, rasporediti teret tranzicije i na sivu ekonomiju preko poreza koji ne mogu da izbegnu. Ovo će dovesti do većih prihoda i prostora za dalje smanjenje zahvatanja iz plata. Ova povratna sprega će na srednji rok, narednih 5 godina, svesti sivu ekonomiju na ispod 10% BDP-a. U ovo čvrsto verujem.

Saša

Da pokusamo :-)

1) Ja se licno slazem da je odlicna ideja povecanje prihoda iz ta tri izvora (cigare, alkohol, struja, imovina) i da se na taj nacin ravnomernije rasporedjuje poreski teret. Samo je pitanje da li se rasporedjuje na one na koje treba. Povecanje cene recimo cigareta je direktan udar na najsiromasnije slojeve kojima je povecanje od 40 dinara po paklici ogromno. Ne bi bilo lako sprovodljivo u aktuelnim okolnostima pa samim tim mislim da je neizvodljivo i da bi bilo nemoguce ostvariti politicku vecinu za tako nesto. Mozda je moguce povecati cene pojedinih skupljih vrsta cigareta cime se ne bi direktno udarilo na siromasnije slojeve, pa u proseku svesti na 40 dinara...to vec vi bolje znate jer verovatno imate podatke koliki je prihod od koje vrste cigareta.

2) Ovde se ne slazemo u sledecem. Ako smanjimo tih 2000 definitivno smo umanjili razlog za neprijavljivanje, ali ja to ne vidim kao najveci problem. Vi verovatno imate podatke i verujem da bi bilo zanimljivo ih izneti. Koliki procenat radnika u Srbiji zaposlenih u privatnim malim i sredjim preduzecima, radnjama je prijavljen na minimalac? Na taj nacin bi se mozda resilo u par procenata prijavljivanje onih koji sada rade, a nisu prijavljeni, ali i tu je problem kontrole. Ako neko nije prijavio radnika na 6000 izdvajanja, nece ni na 4000 jer ocigledno moze da se izvuce sa neprijavljenim radnikom. Ima i dalje ekonomski interes. Neprijavljeni radnici ne mogu da se bune jer su lako zamenljivi.
Ja mislim da je veci problem u ovom mom prethodnom pitanju...koliko je prijavljeno na minimalac? Ja sam licno u 3 firme u kojima sam radio pre sopstvene bio prijavljen na minimalac, a radio sam kao senio developer za prilicno dorbu kintu. Nemam podatke niti vremena da ih trazim, a i realno nije moj posao, samo predstavljam to kao problem. Znaci, imam 2000 evra platu neto i dajem drzavi 100 evra jer sam prijavljen na minimalac. Jel i to siva ekonomija? Po meni jeste i jeste problem i rezerva iz koje drzava moze da uzme kintu jer bi i takvim radnicima bilo dobro da njihova plata bude zavedena u knjige zbog kreditne sposobnosti, ali opet nisu spremni da daju drzavi toliki procenat za to. Sada treba izvesti racunicu koliko bi se prikupilo recimo ako bi fiksno izdvajanje za plate bilo npr 10.000, bilo da vam je plata 10.000 ili 50.000. Ja kazem, nisam ekonomista i daleko od toga da sam strucan za to, ali posto vidim da se time bavite racunam da eto dam ideju o cemu bi se moglo razmisliti i sta bi trebalo istraziti. Znaci, moj stav je neprijavljeni radnici ce ostati neprijavljeni jer poslodavac moze da se izvuce bez toga da ih prijavi i to moze resiti jedino poostrena kontrola i smanjenje nezaposlenosti usled cega ce biti manji broj radnika spremnih da rade neprijavljeni. Sa druge strane, ne poznajem nikog ko je prijavljen na minimalac i stvarno ga prima.

3) Ako je plata recimo profesora u osnovnoj skoli pocetnika oko 28000, da li mislite da nema nezaposlenih profesora koji bi radili isti posao za 20000? Smanjenjem plata za cetvrtinu ustedecete 500 miliona evra u budzetu. Vi bolje znate kako je recimo u Kanadi, ali ja znam da su recimo u Nemackoj plate u drzavnoj upravi manje nego u privatnom sektoru. Drzavna uprava nosi sigurnost, a privatnici daju bolje plate. Kod nas je sve na strani drzavne uprave. Smanjenjem plata u tom sektoru dajemo poruku gradjanima da mogu da biraju izmedju sigurnosti i zarade. Druga bitna stvar, recimo u zdravstvu...smanjenjem plata i onemogucavanjem privatnog posla lekarima zaposlenim u drzavnim bolnicama prakticno izbacite te ljude iz bolnica u privatni sektor gde iovako uglavnom rade, a otvoriti njihova mesta za mlade koji sede kuci. Mislim da je i to prilicna dobit za drzavu. U sudovima slicna situacija....povecanjem plata sudijama smo kao kupili njihovo postenje. A da li je bilo ko u ovoj zemlji realno zadovoljan situacijom u sudstvu. Bice da nije do para nego do lose kontrole i nemorala. Kad govorim o drzavnoj upravi, iako ne spada u to formalno, smatram i novac koji se izdvaja za mrtva preduzeca. Recimo poznajem situaciju u Zastavi i prilicno sam ubedjen da je u svim slicni firmama tako. Plata inzenjera u Zastavi je oko 40.000 bruto. I to se placa iz budzeta, tako da mislim da tih 2 milijarde nisu konacna cifra. Tu nisu ni plate zaposlenih po firmama koje se finansiraju iz lokalnih budzeta pretpostavljam. Nije to tako malo.

4) Evo ovako, 2 miliona zaposlenih * 100 evra mesecno * 12 meseci = 2.4 miliona (manje vise svodimo na isto kao i va predlog, a kad bi recimo iz ). Sa druge strane, troskovi bi bili manji jer deo od tih 3.8 miliona drzava sama sebi uplacuje posto je vecina onih koji su prijavljeni na vise od minimalca upravo na platnom spisku drzave. Znaci, drzava ni sad ne uzima mnovo vise od toga upravo jer su poslodavci vec uveli ovaj sistem u realan zivot i ako izuzmete iz jednacine o platama drzavnu upravu i velike privatne firme, manje vise dolazimo na isto. So, iako je vas predlog moralniji i iako je realno da onaj ko zaradjuje vise treba vise i da plati poreza, sa ovim broje nezaposlenih i sa ovom situacijom u privredi mislim da je ovo za pocetak realnije (mozda gresim, ja cisto laicki). Prakticno jedina siva ekonomija koja ostaje u toj oblasti u tom slucaju su neprijavljeni radnici koji ce ostati neprijavljeni sve i da svedete izdvajanja za njih na 1000 dinara mesecno, ali to je vec kriminal i kao takav ga treba tretirati.

Sasa, izvini sto su mi argumenti uglavno na mislim i imam osecaj. Ja kao sto rekoh nisam ekonomista, vodim svoju malu internet firmicu i volim da dodjem na vas blog upravo jer mi deluje da ste potpuno u ovoj temi i vidi se da znate o cemu pricate. Ipak, nemam previse vremena da istrazujem cifre i preracunavam jer od toga ne zivim, pa samo iznosim ideje i misljenje svoje i mojih prijatelja koji su u slicnoj situaciji kao i ja. Voleo bih da ovoj zemlji krene na bolje i da se o svemu ovome vise prica upravo na taj nacin na koji vi to izlazete.

PS: Pod minimalcem podrazumevam 12.050 dinara na racun radniku, na koje poslodavac placa 7.208 dinara (tako je bilo za decembar), posto vidim da ima i nekih drugih minimalaca

Nema potrebe da se za bilo šta izvinjavate :) Samo razgovaramo i imate puno pravo da se ne slažete i da "bušite" rupe u mojoj argumentaciji.

A sad ja malo u vašoj :)

1. Moj predlog nije 40 din po paklici :) Akcize su delom fiksne po paklici, a delom procenat maloprodajne cene - za bogate više kao što predlažete. Samo sam dao primer da pokažem ukupnu potrošnju, i ako u proseku povećamo prihod od akciza za 40 din, da ima prostora za rast poreskog prihoda. Isto važi i za struju i za porez na imovinu. Da li se sad slažemo?

Cilj je da za siromašnu familiju koja i puši, stvari u proseku ostanu iste ili neznatno skuplje za nerazumne pušače, tako da uštedom mogu da kontrolišu trošak. O ovome se mora voditi računa. To je jedna od konstanti konačnog predloga: ni siromašne, ni penzionere, promena ne sme da košta više. Radije ući u deficit. Potrebna je široka podrška, i osnovna ideja je više poreza sivoj ekonomiji i bogatim.

2. Stvar i jeste u tome da radnici mogu da se bune :) Koji je interes radnika (bez obzira da li su na minimalcu ili potpuno ne prijavljeni)? Penzija i krediti kod banaka. Svi koji kao i vi primaju minimalac, kukaju zbog kredita. Svi, podvlačim svi, sa kojima sam pričao se ne boje gazde da ga prijave. Samo se boje manjih primanja :) Kakva su vaša iskustva?

Zajedno sa smanjenjem poreza idu i drastične kazne i zaštita onih koji prijave. Jedna prijava vas strašno košta :) Jedino je pitanje da li je silazak sa 6.000 din an 4.000 din dovoljna da pokrene lavinu? Ovo je prvi deo predloga. U drugom delu koji će zaći u doprinose za penzije, ući ću još dublje..

Nemam podatke za one koji su na minimalcu, ali oni i ne bi bili relevatni. Ne prijavljuju se ljudi tačno na minimalac, nego na malo više od njega. Da se Vlasi ne dosete :)

3. Nema 120.000 učitelja i profesora koji bi ih zamenili :) Samo sam hteo da kažem da u tom segmentu nema toliko novca, koliko se ljudim čini. Razumem vaše nezadovoljstvo. Subvencije (npr. Zastavi) će se ukinuti. Ukupne subvencije privredi u 2005 su bile oko €400 miliona. Njihovo ukidanje će otvoriti značajan prostor.

Međutim, sve ovo nije tema ovog bloga. Smanjenje javne potrošnje treba da bude konstanta koja bi onda dodatno omogućila disanje privredi i omogućila dalje smanjenje poreza. Tema bloga je grubi rebalans koji bi doveo poreski sistem u balans i omogućio normalnu ekonomsku politiku i sve stvari koje ste pomenuli.

4. Znam da nemate brojeve, pa morate da mi verujete da vam to ne bi radilo. Prosečna plata na jugu Srbije je i ispod €100. Ovo ne bi ništa uradilo već i značajno pokvarilo situaciju sa neprijavljenim, a to je daleko najveći broj.

Ako vas interesuje distribucija plata, više od 50% prima manje od prosečne plate. Pogledajte brojeve u:
http://blog.b92.net/node/813

Čini mi se da se slažemo u logici.

Saša

Dok sam radio za drugog, poslodavac mi nije ni dao mogucnost da biram. Tj jedina mogucnost izbora je bila hocu li da radim ili ne. Znaci, primam neto odredjen iznos, a doprinosi idu na minimum moguci. Slicno je i sada kada sam ja poslodavac, jedino sto radnici imaju mogucnost izbora. Znaju koliko im je bruto plata, pa nek to rasporede kako oni zele. Svi se opredeljuju za minimum doprinosa i poreza i maksimum neto. Sta je logika? Ako uplatimo recimo radniku 500 evra na racun i 100 evra doprinosa, on moze da zivi pristojno. Zdravstvena zastita mu nije slabija od one koju bi imao sa 350 evra neto i 250 evra doprinosima. Za porez ga uglavnom bas briga. O penziji se ne razmislja jer nemas pojma koliku penziju ces imati u slucaju uplate 100 ili 250 evra. Koliku penziju cu imati recimo ja kao vlasnik agencije kad odem u istu za 30 godina? Nemam pojma. Zato uplacujemo i ortak i ja u privatni fond, a drzavi samo sto se mora.
Sa druge strane, radnici ne shvataju da ne postoji mogucnost da radnik bira izmedju 500+100 i 500+350, nego izmedju 500+100 i 350+250. Na drugi nacin on jedino sto dobija to je vecu kreditnu sposobnost, ali zato drzavi mesecno daje jednu ratu kredita za stan recimo, a ne dobija nista zauzvrat. Da ne pricam da je gotovo nemoguce dobiti kredit ako radite u privatnoj manjoj firmi, ali to je druga tema.

Siguran sam i ja da se niko ne boji gazde, ali je fakat da prijavom ostaju bez posla. A to sumnjam da zele jer tesko nalaze i takav posao. Ako previse zastitite one koji prijavljuju, imacete prijava na tone, prijavljivace ko koga stigne (pocev od otpustenih radnika, konkurencije,...). Sta sa kaznama za one koji prijavljuju, a ne otkrije se da je prijava istinita? Lici mi na Dinkicevo prijavljivanje onih koji ne izdaju fiskalne, a i ne vidim sta sad sprecava neprijavljenog radnika da prijavi gazdu, a sutra ce da ga natera.

Znam za situaciju u juznoj Srbiji. Nazalost proveo sam jedan deo zivota dole (vojska) i crnje je nego sto sam mislio u najcrnjoj verziji. Za taj deo zemlje je potrebno pod hitno naci resenje.

A subvencije 'privredi' se nece ukinuti. Zelim da vam verujem, ali voleo bih da vidim vladu koja ce ukinuti tih 400 milki subvencija u situaciji kad imate izbore na svakih par meseci. Ili Vladu koja ce recimo prodati RTS i ne bacati pare na tako nesto...ma nema sanse u ovom zivotu. JAT...ma samo ne pipati i ne pitati. Drzim vam palceve u svakom slucaju.

Lepo što ste podelili ovo sa nama. Svi rade to što vi radite. Prirodno je da se tako radi. Niko ne palaća nerazumne poreze ukoliko ne mora. Treba obrnuti logiku. Mislim da je moguć sistem u kome ljudi imaju interes da plaćaju porez :)

Izbor između 500+100 i 350+250 je jasan kao dan: 500+100. Mislim da je pravac u kome treba da idemo je smanjenje zahvatanja iz plate tako da legalno znači 400+200, pa 450+150 pa 500+100 :) Da li je ovih €100, pa €50 važnije zaposlenom od kreditne sposobnosti i penzije?

Sa druge strane vama kao poslodavcu: prijavljujete trošak od €150+€100, a €350 vam uopšte ne ulazi u knjige. To znači da morate da sakrivate i dobit (na koju plaćate 10% poreza) jer nemate rashode (sakrili ste ih) da odbijete od prihoda. Kada bi porez na dohodak pravnog lica bio blizak porezu na zarade, ne bi imali razloga da sakrivate ni jedno ni drugo.

Ovaj predlog je samo prvi korak u pravcu rasterećenja plata. Drugi korak je reforma penzionog sistem koji bi doveo upravo do onoga što već radite: smanjio zahvatanja iz plata i oslobodimo prostor da uplaćujete sami sebi penziju privatno.

Oko subvencija, činjenica je da se one iz godine u godinu smanjuju. Slažem se, nedovoljno. Ministri mnogo vole da dele pare kao da su njihove, ne samo kod nas. O ovome treba pričati, dizati svest ljudi i kažnjavati građenje žičara na izborima.

Saša

Ne može kod nas tako olako da se obeća ("znate vi ko je, a ako ne kažete mi ćemo ") pa posle kao ogadilo se ("to je samo bilo u žaru kampanje" :). To možda u vladi.

Saša

Kad sam pisala bila sam IN. Pa dosla neka guzva, frka, pa naravno, posle toga prehlada, pa izbori...I sada ne mogu da udjem ponovo u posao. Stvarno mi je muka. Jer trebalo bi to i odraditi, a uzasno je glupo. Ma, buni se organizam!
Sorry, evo naterecu se ovih dana. :-)

Nedostajućih €1.5 milijardi su tekući prihodi i morali bi se nadoknaditi nekim drugim tekućim prihodima :) Prihodi od privatizacije su jednokratni i ne bi se trebali koristiti za tekuće potrebe, već za investicije: prodali smo imovinu, ulažemo u imovinu (infrastrukturu, puteve) ili smanjujemo dugove.

Ako ne ove akcize, onda neki drugi izvor prihoda. Ja sam u tekstu naveo koliki su prihodi države i odakle dolaze. Šta drugo predlažete?

Moguće je na primer ući u deficit u očekivanju većih poreskih prihoda. Manja zahvatanja stimulišu zapošljavanje (jeftinije je), što dovodi do većeg broja poreskih obveznika i veće prihode koji otvaraju prostor za dalja smanjenja. Sve ovo ima svoje donje granice naravno, ali mi nismo ni blizu tih granica :)

Saša

Ne slažem se sa Vašim stavom da se prihodi od privatizacije trebaju koristiti za investicije i infrastrukturu. Za smanjivanje dugova - da, ali treba biti pažljiv, čini mi se da bi Srbija taj novac mogla pametnije iskoristiti (na primer za reforme).

Sklon sam da verujem, potpuno suprotno :-) U infrastrukturu treba ulagati iz tekućih prihoda - veća je šansa da ćemo dimenzionisati infrastrukturu bliže realnim mogućnostima i da će prostorna raspodela biti ravnomernija. Takođe, argument je i taj da će ulaganja u infrastrukturu biti i onda kada više ne bude privatizacije.

Slažem se sa Vama da bi moglo biti pozitivnih poreskih efekata iz povećanja zaposlenja i smanjenja sive ekonomije i na to računam. To bi trebalo da nadomesti sredstva koja bi se u početku koristila iz privatizacije.

Shvatam da predlog korišćenja sredstava iz privatizacije narednih nekoliko godina za pokrivanje budžetskog deficita nastalog reformom poreskog sistema može delovati rizično, ali mi se i dalje čini kao dobar potez. On omogućuje brže izvođenje reformi a izbegava potencijalni politički otpor koji bi se mogao pojaviti zbog novih akciza.

Ovo je bio načelan stav, ne moja preporuka :) Načelan stav je: ako prodajem imovinu, onda za taj novac ili kupujem imovinu ili plaćam dugove.

Svakako bih se složio sa vama da bi prioritet trebao biti na dugovima :)

Oko političkog otpora, mislim da treba biti hrabar (ne lud naravno :) i izaći pred ljude sa činjenicama i zaslužiti podršku. Mislim da bi ljudi lako podržali promene kad bi im objasnili zašto ih uvodite i dozvolili javnu raspravu. Ljudi imaju veliki apetit za promenu koju mogu da razumeju, kojom mogu barem delimično da upravljaju i za koju znaju gde će stići. Čvrsto verujem :)

Sa druge strane svakako razumem logiku koju predlažete: ako je ova stepenica akciza prevelika, možda je bolje naokolo, jer je strašno važno da se rasterete plate. Da li sam vas dobro razumeo?

Ja bih ipak išao na pobedu u raspravi, zato što je tako bolje :) Teža stepenica na početku, a lakša posle, umesto obratno. Stvar političke procene.

Saša

Evo dva link-a za detalje, a inace po prvobitnom planu, Zakon o privatizaciji trebalo je da PRESTANE da vazi 2004. (iz ove cinjenice sledi restruktuiranje, poreske reforme, reforme penzionog ....DO 2005.)

akcijski fond

zakon o privatizaciji