EC and Seventh Research Framework Programme (FP7)

Ovo je ono što EC radi. Ovde ima mesta i za Srbiju.

Osim ovoga pojedine zemlje imaju i svoje nacionale preograme za istraživanje i razvoj.

Jednom prilikom je neko na blogu spomenuo godišnju cifru od 20 miliona evroa za Srbiju. Ja ne znam da li je to tačno niti šta vlada radi, ali uz ozbiljnu kampanju srpske institucije bi se, po mojoj najgrubljoj proceni, mogle ohrabriti da dobiju bar još toliko od EC-ja, ako bi ozbiljno radile na FP7.

Srbija je trenutno u statusu "call off" pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, a što se evropskih fondova tiče, biće nam na raspolaganju IPA - instrument for pre-accession (a verovatno ni tu nas ne bi bilo da usvajanje EU budžeta 2007-2013 nije kasnilo zbog neslaganja velikih neto kontributora i spora sa odlukom da GB "povlači" natrag neutrošena sredstva). Kako bilo da bilo, IPA nam je dostupna po grupi I i II - izgradnja institucija i prekogranična saradnja, a radi se o iznosu od oko 200 mil eura godišnje. Iskustva zemalja u ovoj fazi integracija, na žalost, pokazuju da zbog nedostatka administrativnih kapaciteta ni to ne bude iskorišteno.Ukupno, IPA je objedinjeni instrument od nekadašnjih PHARE, SAPARD, CARDS...programa i podeljen je na:

I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (unapređenje institucija, acquis communautaire, državna uprava i sudstvo i dr.)
II Prekogranična saradnja
(podrška prekograničnoj saradnji)
III Regionalni razvoj
(fond za regionalni razvoj - ERDF i kohezioni fond)
IV Razvoj ljudskih resursa
(programiranje, implementacija i upravljanje evropskim socijalnim fondom)
V Ruralni razvoj
(programi ruralnog razvoja)
Dakle, mi konkurišemo za I i II.

Zemlje kandidati - Hrvatska, Makedonija, Turska (i Rumunija i Bugarska u nekim komponentama)

Komponente: I, II, III, IV i V

Uslov: decentralizovani
sistem upravljanja
fondova EU (DIS)

Cilj: usvajanje i sprovođenje
acquis i implementacija EU
fondova po prijemu u članstvo

Potencijalni kandidati - zemlje Zapadnog Balkana - Srbija, Crna Gora, Albanija, BiH- Kosovo ima posebnu strategiju)

Komponente: I i II

Kompnente: III, IV i V
mogu se koristiti kroz
kompnentu I

Cilj: podrška potrebama
procesa stabilizacije i
pridruživanja

Očekivana sredstva oko 12,9 milijardi evra

Mi imamo još pristup "Erazmus mundus" programu za postdiplomce, dobili smo proširenje i za studente i vode se pregovori da se Srbiji dodatno pomogne.
Ako te zanimaju link-ovi, ppt. ili dodatni podaci o nama, mogu ti slati na e-mail, jer nekako ne verujem da će biti zainteresovanih za "slova i brojke" EU integracija, a ja tih podataka imam sijaset...

Danas bas poceh da citam dokumentaciju za FP7 jer sam i sam zainteresovan da u tome ucestvujem. Veoma sam se iznenadio sto u tom pogledu politicki Srbija stoji poprilicno iznad zemalja regiona. Znaci u statusu associated countries koje imaju poptuno pravo ucesca u projektima samo su Hrvatska, Turska i Srbija. Makedonija, Bosna, Albanija, bivse zemlje SSSR uopste ne mogu da ucestvuju. Izgleda je ministar Popovic dobro obavio ovaj zadatak. Sad su na potezu istrazivaci sa srpskih univerziteta i nacunih instituta.

Samo dodajem osnovne podatke o ukupnim mehanizmima finansiranja. Status Srbije koji vidite u dokumentima je upravo posledica onog dela rečenice ...."da se Srbiji dodatno pomogne". Mene je zimus posebno radovala odluka o 200 studenata kojima će EU omogućiti "Erazmus" i napori koje Ministarstvo prosvete treba da uloži da bi se to i realizovalo. Na istom fonu su i "vizne olakšice" koje, sa preporukom EK stupaju na snagu bilateralnim ugovorima sa zemljama članicama EU. Postoji mnogo dobre volje sa strane EU da se naročito akademske i biznis grupe što više uključe u sve evropske tokove, a na nama je da "odmrznemo" pregovore.

Pošto bi učešće srpske institucije u troškovima prosečnog projekta bilo relativno malo uvek se može pokušati i u ulozi podizvođača ili pojedinaca koji rade na projektima.

Npr, čovek-mesec u nekim zemljama zapadne Evrope se kreće i do 15K evroa.

Nije nikakvo smaranje. Baš je i ideja da ljudi nauče više i da se angažuju.

Ja, površno, pretpostavljam da ljudi u Srbiji znaju jako malo pošto srpske institucije jedava da se pojavljuju na radaru kada se traže potencijalni partneri.

Ja mislim da za učešće u obliku podizvođača za srpske institicije nema pravnih problema (bar me tako ubeđuju no treba proveriti).

Ume da bude mukotrpno objašnjavanje zašto je potreban podizvožač, ali to dolazi tek posle, kada se projekat odobri. Čak i to ubeđivanje sa EC ljudima ne bi trebalo dugo da traje posto potrebe srpske insitucije od 50-100K evroa nije mnogo u odnosu na projekat od, npr 2-3 Miliona učešća EC-ja.

U Srbiji, da bi neko mogao da ucestvuje u istrazivacko-razvojnim projektima, neophodno je da ima naucno ili istrazivacko zvanje, verifikovano od strane ministarstva za nauku. Kako stoji se EC projektima, sta formalno neko treba da ima od zvanja da bi mogao da ucestvuje na medjunarnodnim razvojnim projektima? Koja je procedura da se neko kandiduje za ucesce na projektima individualno, a koja ako to cini neka institucija (nadam se da pitanje nije preopsirno).

Procedura je liberalna. Nema nikakvih formalnih potraživanja od učesnika iako se ocekuje da je konzrcijum kvalitetno sastavljen i da su partneri stručnjaci u onome što bi oni radili na projektu.

Pojedinac ili jedna firma uglavnom ne mogu da učestvuju sami nego se radi o konzorcijumu.

Ja mislim da se isplati uložiti neko vreme i ići kroz web stranice, otići na "partner search" i videti šta drugi traže i predlažu, i jednom kad se nauče osnove rad na ponudi nije neki težak posao. U početku je najteže naći partnere i coordinatora.

Taman htedoh da pitam :)

Koliko se sećam, vi imate direktna iskustva sa procesom. Možda da kratko napišete koja su vaša iskustva, koliko je trajalo, šta je bilo važno za odluku, ko je ocenjivao ... Ja vas sve gurkam da se raspišete :)

Saša

Za odluku je najvažnija R&D ideja.
To je i oblast gde je većini konzorcijuma najteže da dobiju prolaznu ocenu (4 od 5 u FP6 a za FP7 ni sam nisam jos pročitao dokumentaciju). Većina ideja koje dobiju prolazne ocene budu i finansirane.

Naši ljudi relativno brzo razviju ideju u dobru ideju i tada je kritično važno da se:
- Ponuda kvalitetno napiše i da se ni jedna sitnica ne zanemari (iskusnom čoveku 1-2 nedelje posla)
- U mojoj firmi mi često padamo na delu ponude koji se odnosti na evropsku dimenziju i diseminaciju postignutih rezultata (tj lenji smo da opišemo u dovoljno detalja kako ćemo kroz konferencije, publikacije, user grupe, steering commities, planove ya eksploataciju itd da uradimo sve što treba da naš rad ima maksimalan impact.

Osim toga, ove ponude ne podnose individualne institucije nego konzorcijumi od 3 pa i do 30 organizacija. Ako se konzorcijumi dobro organizuju većini partnera ostaje ne mnogo više od nekoliko dana vrednog posla. Nažalost, izuzetno je malo vrednih i fer partnera nego svi gledaju da se pozicioniraju u što više ponuda pa tako nemaju vremena da svoj deo posla uredno odrade.

Mi nismo dobili neke projekte zato što neki partneri nisu uspevali da odvoje od pola dana do par dana vremena za proposal. A formalni kriterijumi nalažu da imamo partnere iz raznih zemalja, nije ih uvek lako naći, a oni kvalitetniji su over-subscribed.

Evo informacija i o FP6 i o FP7
Da ne prepričavam procedure, propise i obaveze....ako Vas nešto posebno zanima, a mislite da znam, onda ...pričamo još

... ali mi se čini da se taj site ne održava. Ne piše ništa o FP7 (ili ja nisam bio pažljiv), a poziv je uveliko u toku.

Ono što mi je tužno, na prvi pogled, je da je u FP6 u nešto više od 30-tak projekata učestvovala i srpska institucija. To je posebno malo. Ja znam čoveka koji je u trajanju jednog FP-ja, kroz malu britansku firmu, 50-tak ljudi, bio svedok ili sam učestvovao u 14 projekata.

Isto tako, od ovih gore tridesetak projekata neke institucije su učestvovale u nekoliko , i do 4-5 projekata, što znači da FPs privlače skoro nikakvu pažnju u Srbiji.

Nema ni jedna komercijalna firma, kao da firme u Srbiji sve imaju full order book i ne interesuje ih R&D niti EC novac.

E, to sam pokusala da objasnim kroz davanje informacija o IPA, kroz price o administrativnim kapacitetima, o procedurama, o znanju elementarnih procesa EU integracija.Videla sam da link FP7 na sajtu Ministarstva nauke nije "ziv", ali rekla sam vec, dosadno ce biti ako objasnjavam, bolje je da se vidi.Posebno pitanje je stanje u naucno-istrazivackim institucijama i komercijalnim firmama. Mozes li da zamislis teskoce koje imas kad hoces od EU da trazis JOS i JOS VISE, a znas da ce se evaluacijom praviti preseci nakon kojih ide logicno pitanje "a, zasto vi trazite jos?". Potrebno ti je vreme, znanje i strategijsko razvijanje neverovatnog broja scenarija da bi se stvarno obezbedilo JOS (jer treba i mora!), a da "feedback" bude takav da ti raste kredibilitet, a da ljudi u Srbiji istovremeno STVARNO imaju koristi i olaksice! Sve je to deo procesa, meni se samo ponekad cini da ljudi iz ciste lenjosti (ili neznanja i bahatosti) gube najdragoceniji resurs koji imaju - vreme.

objasni malo bolje o cemu se radi

Evropska Komisija sve agresivnije odvaja novac za pan-evropsko instražinje i razvoj. Mora tako pošto ako se nebi držala assorted services i ekonomije znanja Evropa nema neku (pre)svetlu budućnost.

Tu je i šansa da se srpske institucije uključe, dobiju neki novac i, još važnije, postanu deo evropskih R&D tokova.

Treba odvojiti neko vreme, proći kroz web, naučiti. Na zapadu postaje klasika, čak i u komercijalnim firmama, da se zaposle ljudi kojima je puno radno vreme učešće u pisanju ponuda za ovakve programe.

Treba da prepričate :) Ja sve gurkam na prepričavanje. Evo i Milana smo u 3, 4 pokušaja naveli da prepriča i ispriča. Svako prepričavanje i jednostavno pričanje ohrabruje ljude da probaju. Meni ne treba :)

Zamislite da se obraćate nekome ko ovo nikada nije uradio u životu niti je ikada video ikoga ili pričao sa nekim da je nešto tako uradio. Radim sa inovatorima svakodnevno. Trebaju im primeri i gurkanje :) Samopouzdanje :)

Saša

link dokumenta usvojenog 18.07.2006
sve informacije iz Srbije
medjunarodna saradnja i adminstrativna podrška

EDIT i da dodam CORDIS innovation programme koji je jednako zanimljiv, a važi za isti budžetski period. Svi zainteresovani neka svakako konsultuju i gornje domaće link-ove, sasvim sigurno će dobiti sve potrebne informacije

pošto si na prethodnom blogu ostavio komentar u 13:19
a ovde, došavši do trećeg pasusa, postovao u 13:22, ja sam zadivljena brzinom tvog čitanja, (a verovatno će biti i cela blogerska zajednica), stvarno impozantno - možda da staviš to u neki CV?!

jedino što ti mogu reći glede Klajna i sličnog, da se vratiš, ovde kod Milana, da vidiš kakav ćeš uljudan komentar dobiti...

Hvala tetka,

na Vašoj brizi, vidim mnogo ste se uvredili zbog elementarnog neznanja gramatike.

Knjige u ruke umesto letaka

tek, pre nego se nekom spočitava poznavanje ili nepoznavanje nečega ili svačega, trebalo bi takodje naučiti i da interpunkcija potpada pod gramatičke norme, te bi, u tom slučaju, takav pojedinac, naučio i gde se stavlja zarez!
Knjige su tu da bi se čitale, a ne da bi se njima mlataralo, k'o da su zastave.

Milane,
izvini za trol.

Te, u tom smislu, zareze na pločice ili šrafove udaraju majstori kad pozovem, ja i dalje koristim zapete, vrlo svesno, savesno i uspešno.

U mom velegradu su ljudi umeli da bolje komuniciraju, umesto tog dozivanja sa pašnjaka, sinko, sinovac. Mnogo smrdi na Branu Crnčevića i njegovu ekipu.

non sequitur

Uopšte nema potrebe da se "koškate" (jel bejaše ovakva reč u srpskom) oko moje gramatike.

Ne samo da meni ne smeta da mi se skreće pažnja, nego sam zahvalan i jedva čekam da dođem u Beograd i "okitim" se sa nekoliko knjiga o srpskom jeziku tako da kad već piskaram po blogu iskoristim priliku i nadoknadim izgubljeno vreme (20 godina koliko sam u UK iako, naravno, nema garancija da bi mi srpski bio imalo bolji da sam ostao u Beogradu).

Ako ne računam biznis emailove sa zaposlenima unutar firme ja u ovih 20 godina nisam na srpskom napisao onoliko koliko sam u poslednjih 4 meseca napisao na blogu. Zato tako nestrpljivo i čekam da kupim knjige i iz blogovanja izvucem tu duplu korist.

ovde je o svemu reč, sem o koškanju (jeste, to si pogodio! :-)) oko gramatike
ako baciš pogled na tajming izmedju dva posta, videćeš...

ps 1
lepo sam rekla gospodinu
dodji ponovo na Milanov blog da vidiš kako se uljudno razgovara
ps 2
srpski ti je bolji od mnogih koje poznajem, a da nisu imali prilike da govore na nekom drugom jeziku - language is supposed to be a means of communication, a bridge...
poz

Pomalo se plašim da nije najjasniji motiv iza mog pisanja ovog bloga.

Ovi FPs su najlakši novac koji sam ja u životu zaradio. Prvi put kad sam ja pozvan da budem u FP5 konzorcijumu dali su mi 2 dana da napišem deo o middleware i publishing framework-u, centralni deo naše IT ponude. Dobili smo projekat, 2 miliona evra (naučio lekciju :), 340,000 evra za moju firmu, i bili smo prvi u grupi (thematic priority).

U Beogradu je bilo bar 20-30 ljudi koji su mogli taj deo napisati isto tako dobro kao ja. Neki i mnogo bolje.

Projekat je trajao 2 godine, dosta putovanja do Berlina i Madrida, opušten rad i zezanje. U Beogradu smo imali preko 30 ljudi od kojih je svaki pojedinac mogao uraditi posao sa četvrtinom radnog vremena. Znači, ceo posao je nama bio jedna četvrtina čovek-godine dobre IT osobe, plus neminovna administracija. Radili su čak naši ljudi i više nego što je bio naš deo da bi pomogli španskim, nemačim i britanskim partnerima koji su pomalo "štucali" sa njihovim delom posla.

Mi sada u Beogradu imamo preko 100 ljudi i nisu nam potrebni drugi srpski partneri. U UK imamo čoveka koji puno radno vreme radi na pisanju ovih ponuda. Obrazovan, PhD u AI, u 14 projekata je učestvovao u prethodnoj firmi i za sada nas je već stavio u 5 konzorcijuma za FP7 Call 1.

Meni je jedino žao što kada se ode na "Partner Search" deo EC/Cordis site-a srpske firme se ne pojavljuju na radaru. I ceo blog je podstrek onima koji nisu znali, ili nisu pridavali pažnju FP-jevima da se sada angažuju. Neka i ovo moje hvalisanje gore bude deo te "paljevine".

mozda ne bi bilo lose da u nekom komentaru na sopstveni post (sad je i meni smesno sta sam napisala :)), u par recenica bas opises svoje iskustvo sa FP6 (ili ranijim slicnim poslovima), ja sam bas tako i razumela tvoj post : "ej, vidi sta sve ima, moze sve to i neko u Srbiji da radi, nije tesko, nije nemoguce, naprotiv! kad mogu ja mozete i vi!" .Ljudima treba ohrabrenja, oni su skloniji opisu stanja nego proaktivnom delovanju i trazenju sansi, suvise cesto im se desilo da iskuse da je vaznije KOGA znas nego STA znas i umeju da budu bez razloga skepticni i cinicni kad su ovakve EU sanse u pitanju. Retko se razume da cak i ako ti prijava ne prodje - proci ce drugi put, grubo govoreci. Na to sam mislila ja kad sam, samo informacije radi, opisivala stanje i stavljala linkove. A mislim da si vec postigao temom prvi cilj - ljudi su informisani, dovoljno za pocetak.

Po mom mišljenju najvažnija je inicijativa. Zatim dolazi ono što znaš, pa koga znaš.

Ovaj čovek što sada za nas piše ponude je u prethodnoj firmi većinu projekata dobio ne iz prvog puta nego drugog ili trećeg. Prvi put uradi većinu posla pa ako ne dobije projekat sledeći put samo obrati posebnu pažnju na EC kometare, kritike, ispravi i dobije posao.

Kako sam ja počeo sa FP6. Reprezenativan primer. Kao ovde, nisam znao mnogo o proceduri pisanja ponude i prikupljanja partnera pa sam otišao na web i par dana čitao.

Odmah sam dobio grandomanske ideje pa rešio da iniciram i napišem IP (Integrated Project, kompleksan, skup i sa mnogo partnera). Uz nešto tuđe pomoći a više nenajavljenog zivkanja institucija koje su se prijavile na FP partner search site okupio sam 17 partnera, od Alcatela do spin-off-a rumuske akademije nauka.

Napisali smo ponudu, tražili 9 miliona evra i bili posle prve faze 5-ti od jedno 25-30 IPs. Bilo je novca za 4 IPs ali smo pozvani u Brisel i intervjuisani za slučaj da neko od prva 4 konzorcijuma posrne. Nisu posrnuli, nismo dobili projekat, a i da je neko posrnuo mi nismo tada impresionirali EC pa ne bismo dobili projekat. A bili smo tako blizu i, posebo važno, ja sam lično pored nekih svojih dobrih tehničkih delova sve ostalo pogrešno uradio. Evo kako

1. To je bio Call 1. Ja sam počeo sa učenjem i pisanjem početkom aprila a 20-to aprila je bio rok. Znači, imao sam 20 dana u aprilu, bez iskustva, praznično vreme, bez partnera i u trenutku kad su konkurenti (tih 25-30) već skoro svi imali finalne verzije i samo radili reviziju i poliranje.
2. Većina partnera mi nije skoro ništa pomogla pa sam ja pisao o stvarima o kojima nemam pojma (reminds u of something
3. Par skoro obaveznih paragrafa nisam ni napisao (utilisation of resouces, dissemination, european dimension etc).
4. Nisam umeo, a nisam imao ni vremena, da budem strog prema partnerima koji ne pomažu pa da ih zamenim sa boljima.

I bili smo peti.

U Briselu

1. Umesto da pošaljemo ispolirane, marketing ljude ja sam
2. Poslao samog sebe a da sam pre toga dao pogresne instrukcije berberu pa me ošisao skoro doglave. Glava ćoškasta, mašem rukama nekontrolisano dok pričam i derem se (ćale mi ostao polu-gluv posle tifusa u drugom svetskom ratu)
3. Posalo pakistanca profesora sa Universitz of Surrey. Agresivan, cinik i dere se jos više dok priča.
4. Posalo seniora iz alkatela koji se predstavio i ćutao svo vreme (ubedili me da je dobro poslati predstavnika tako velike firme)
5. Poslao čovu iz Scientific Generics (Cambridge firma), prepametan, prebrzo priča, prejak Londonderry akcenat, i treba ti PhD u authenication, authorisation i security da bi ga razmeo neko kome je engleski maternji jezik (a u Briselu nas intervjuiše panel od 16 ljudi od kojih neki sriču engleski).

Znači, ovo je bilo glavom-kroz-zid i zamalo da prođe.

Projekat - EUREX - European Research Exchange, informativna, pan-evropska, adaptivna berza, real-time, meta-data driven, with speech interface (ETF Novi Sad su odlično uradili svoj deo posla), transparent terestial vs sattelite connectivity (Alcatel) itd. Jednom rečju kakofonija promešana u tih 20 dana, bez neke strukture ili previše razmišljanja.

A još bio IP, ne može da bude kompleksnije. Srpskim institucijama predlažem da se ubacuju u IPs, to je ok, ali samo kao partneri, ne da pokušavaju sa iniciranjem IPs.

STREPs (Strategic Targeted Research Projects) su mali, uski, malo partnera i mnogo lakši. Dve nedelje posla na pisanju. Videti na web-u.

O tome ti pricam! Ovim si raznima ljudima ustedeo najdragoceniji resurs - vreme. A ja cu gledati da im ustedim jos vremena "tamo gde treba" brzim i kvalitetnijim protokom informacija o EU ka Srbiji, odnosno onima kojima te informacije trebaju..

Slazem se da je inicijativa najvaznija, ali kao sto ti kazes, nije ni dovoljna. Samo da prenesem deo mog iskustva skupljenog tokom rada na FPx projektima, gledano sa strane Fraunhofer Instituta u Nemackoj.

1. postoji gomila ljudi/firmi/institucija u evropi koji se zargonom nazivaju "project proposal factories". Nepisano je pravilo da ako neko eksteran pise projekat za neku organizaciju i on se odobri, osoba dobije procenat od ukupno odobrene sume. Gomila firmi u privatnom vlasnistvu zivi od takvih projekata, pri tome nemajuci nikakvu jasnu viziju na trzistu, niti se trudeci da iz bilo kog projekta iznedre neki proizvod. Licno znam nekoliko takvih firmi.

2. kao sto se moze pretpostaviti, "return of investments" je poprilicno nizak, i to je ono sto brine EU sve vise. Zato se uslovi ucestovanja poostravaju sve vise. FP6 je uveo obavezan eksterni auditing, da bi se sprecilo neracionalno koriscenje dodeljenih resursa. Takodje, firme dobijaju samo 50% od projektovanih troskova - sasvim logicno, jer se ocekuje da firma veruje u ideju i ulozi i svoj novac. Naravno, svi pokusavaju da napumpavaju projektovane troskove, e da bi sto vise dobijenih 50% priblizili do realnih 100% :) Ali, ni ljudi koji odobravaju projekte nisu bas veverice :) tako da neke ocigledne stvari ne prolaze. Interesanto je recimo da se "desemination" i "training" troskovi pokrivaju svim partnerima u punom iznosu (100%).

3. dobijanje projekata je mnogo vise politika i lobiranje, nego sto to izgleda. Potrebno je se povezati sa jakim igracima, koji su vec odradili dovoljan broj projekata. Velike organizacije imaju svoje kancelarije u Briselu koje se iskljucivo bave lobiranjem (Fraunhofer grupa takodje). Cilj je saznati na vreme na cemu je akcenat u svakome FP pozivu, sta ocekuju komesari i koje se teme posebno favorizuju.

4. nepisano je pravilo da projekt konzorcijum mora da ima partnere iz bar tri razlicite zemlje. U godinama pred ulazak novih 10 zemalja u EU, svima je bilo sugerisano da pronadju partnere u tim zemljama, jer ce na taj nacin naglo porasti njihove sanse za odobrenje projekta.

5. veliki IP projekti su se pokazali neefikasni (kao sto se mogli i ocekivati) i EU ih nece favorizovati vise, kao sto je to cinila u FP6, osim u nekim ekstreno bitnim oblastima ili u projektima koji predstavljaju nastavak nekih projekata koji su bili uspesni u okviru FP6.

Sve ovo nije razlog da srpske institucije ne ucestvuju -- naprotiv. Rekao bih da je mnogo jednostavnije da nastupaju kao manji partneri u projektima gde ima velikih igraca, da gledaju i uce - sklapaju veze sa Evropom i da kasnije pokusaju da igraju malo jace uloge.

Nije hvalisanje, već baš ono što je ljudima potrebno. Što više primera to bolje :)

Da radiš na ETF-u ili Institutu za fiziku u Beogradu ili ... šta bi ti uradio? Pretpostavka je da imaš ideju šta da radiš. Iz mog iskustva sa svima njima, ne da imaju ideje ali ne znaju šta će sa njima.

Korak 1: odrediti cilj projekta, osnovne funkcionalne komponente, napraviti okvirni vremenski plan, okvirni finansijski plan
Korak 2: razgovarati sa partnerima - firmama iz oblasti, fakultetima, univerzitetima, u i van Srbije - ponuditi im funkcionalne celine
Korak 3:
...
Korak n: Razgovarati sa mnom o tržišnom potencijalu takvog projekta i korake koje treba preduzeti da iz projekta izađe i potencijalno velika kompanija :)

Tvoje iskustvo u ovoj oblasti kao i želja i spremnost da ga podeliš je dragoceno. Što ga više "prospeš" po blogu, to bolje :) Čak i po cenu da neki pomisle da si uspeo nešto u životu i pa si došao da se foliraš ... :)

Saša