Bebe

sad samo probaj da zamisliš promenu jezičke sredine, upravo u tom trenutku...sve to, ali na slovenačkom, auuu...

mislim da bih reagovao kao i sad, ZBUNJENO :). Nego jedno pitanje...da li moze neko da mi objasni bebecu opcinjenost reklamama. Ovaj moj nece da jede ako se u tom trenutku ne emituje neka reklama bilo na radiju ili TVu. Naravno, opskrbio sam se raznim DVD, CD, Tape punih reklama, jer boze moj, zdravlje na usta ulazi. Pocinjem da sumnjam da se u reklamama koriste neki niskofrekventni tonovo koji treba da privuku paznju, a ovi mali ljudi izgleda to cuju...

prljavi marketinski trikovi...

hipnotizerski utiču i na veću decu, čudo jedno...meni je isto padalo na pamet da puštaju neke zvukove, koje čuju samo deca, šišmiši i mačke...najbolji način da se proveri da li je neka reklama postigla cilj, je posmatranjem dece...
Što se jela tiče, aaa, tu smo imali gomilu knjigica i to se pevalo, recitovalo, onomatopejisalo...sve da ne ostanu gladni, bože ne daj...i šta smo postigli?! Najstariji će u martu imati 17 godina i visok je 1,97m i ima malo manje od 100 kg...muž i ja smo mu do grudi...odlično! Trebalo je na to da mislim kad' sam uvaljivala papice...

Jelice ne znam da li si procitala da sam napisao da je mail sa malim k ..dakle kazezoze a ne Kazezoze.

sa malim sam i poslala, evo fwd ponovo

Jelice dobio sam mail, a nadam se i ti vec odgovor sve sa pticicama.

dobila mail, a javlja mi se da ti stiže moj odgovor. 'tičice k'o lutkice.

draga, držim palčeve za tebe :) Zaboravila sam da napišem, ali mora da se zna, bebe tako mirišu...kao dušica...imaju neki poseban miris, kada ih pomirišeš izmedju uvceta i kraja vrata, tu su kao zemičke tople, miriške, miriške...

Posle nekoliko mlecnih obroka! A beba ti onako ljupko debeljuskasta, pa ima nekoliko faltica na vratu - milina jedna! Da bi se taj sir oprao, neophodno je da jedan roditelj (obicno otac) izvrne bebu naglavacke, dok majka nezno, a ipak dovoljno energicno oriba "naslage"...:)))

ja baš i ko velim da se malo odmaknemo, od te gužve, malo da se setimo i drugih stvari...biće, nije nikada bilo da nije bilo nekako, mora da bude, ja se trudim da sam optimistična...a i kada vidiš te bebe, onda ponovo se setiš za koga moraš da se boriš i da izboriš za najviše i najbolje što možeš...
Što se unuka tiče, naša deca su navikla na gužvu po kući i već najavljuju da će i sami imati gomilu dece...ja najavljujem povlačenje u Bgd i putovanje svuda, kuda nismo stigli od njih da putujemo...mada žmu kaže da su to sve moje prazne priče i da mi niko neće moći da otme unuče iz ruku..."Znam te ja, mene si našla, biće nam ih puna kuća..."

vracam se u politiku....WOW!!!
Pa ja sam sve razmazio....cak i dva nemacka ovcara...a zamisli tek unucad...Ne pristajem....Odoh na pust ostrvo....i bez mobilnog
NE PRETI NAM VISE TAKVIM TEKSTOVIMA!!!
POZDRAV IZ ZAVICAJA GDE SE KISA, SNEGIC I SUNCE SMENJUJU, PA JE NIKAKO ....
kNJAZ

...čućemo se kada dodje to vreme :) imaćeš ti mobilni, a i pusto ostrvo će verovatno biti naseljeno najmladjom populacijom...
Kod nas sija sunce k'o tepsija kalajisana, a mraz...
O zavičaju, Jelenče iz Radovana (na koga si me podsetio svojim postom):

Noćima sanjam pogled sa brda
sve stare kuće rodnoga kraja
Noćima sanjam zelena polja
I plavo nebo mog Zavičaja.
.....

samo ima i nastavak..." seljaci se bodu nozzevima, blato je do kolena....." Hahhahahahahh....Obezbedicu ti DVD ako nemas,,,,da se podsetis.,..pogledaj samo naslove u Kuriru...Ufffffff
A sada je pocela oluja,...a mene jos drzi neki grip..virus...izgubio sam glas...pa samo sistim...sva je sreca da ne cujes
Poz
BKC

tačno na taj Rumenkin odgovor sam i ja mislila, kada sam kucala ovo o zavičaju...nema drveta bez senke...

Inače i ja sam na slabom glasu...i kod nas hara viroza, izgledam kao reklama za neki od onih lekova protiv tih boleština...boga molim da me moji sa radija ne pozovu za neki izveštaj, jer ako ga ovakva pročitam, bez obzira na sadržaj, zvučaće kao krčanje poslednjeg živog stvora u Slo, posle ekološke ili bilo kakve, nenadane katastrofe...

ali ja sistimmmmmmmmmmmmmmm...kao gusan!!!
A cigaru, protivno eu pravilima, i dalje ne vadim iz usta..Sta ces niko nije savrsen,,,
Ajd ako stignem javicu se na mail....malkice mi je pouzdanija komuniukacija

HM??
Poz
BKC

za 2 dana svetski dan borbe protiv pusenja! Koje licemerje! izbusise ozonski omotac raznim sranjima (pardon), a sad im smetaju cigare. slazem se, nije bas najzdravije, ali prvo da stave filtere na dimnjake i sve ostalo, pa onda mi sa cigarama.
Inace to oko beba, najbolje su babe:"Moj je Peca isao na nosu sa 8 meseci", "Kako to da nosi pelene sa 2 godine, ti to nista nisi dobro vezbala, moras stalno da ga nudis", "A, moja su deca spavala celu noc od prvog dana"...pa to nema veze sa mozgom i sa istinom, a istina je da se sve muke brzo zaborave na svu srecu ili jos bolje bacis ih na zezanje

samo ima i nastavak..." seljaci se bodu nozzevima, blato je do kolena....." Hahhahahahahh....Obezbedicu ti DVD ako nemas,,,,da se podsetis.,..pogledaj samo naslove u Kuriru...Ufffffff
A sada je pocela oluja,...a mene jos drzi neki grip..virus...izgubio sam glas...pa samo sistim...sva je sreca da ne cujes
Poz
BKC

...ako zaduva zapadni vetar, možda se sretnemo kada budem aterirala...HVALA ! :)

...ne psuj, cuce deca pa ce da ponavljaju :)

... izvinjavam se :o)

nismo bili daleko od toga, sve nam bila frka da voda nije, ipak još uvek možda nikad se ne zna, dovoljno topla...
Ovo sa spavanjem na roditeljima mi je poznato, mada u drugačujim oblicima, mi smo se dugo budili zatrpani decom, ne smeš da mrdneš da nekog ne povrediš...vire ruke i noge na sve strane...a oni spavaju kao hrčci...

neodoljivo podseća na mog mladjeg sina...kada ga je muž odneo na prvi sistematski i odmotao iz onih krpica, lekarka je rekla "Kao barokni andjeo!", a on sav na falte...upisali su ga u anale, za malo više od prvih mesec dana se ugojio 1,7 kg ! Sve prirodno, bez veštačkih dodataka, sisao kao pijavica...

pa..to malo lepo iz Burde vrlo brzo poraste.,..AVAJ...Evo moj slucaj > I ja sam bio kazzu lepa beba, pa vidi sad!!!
poz
BKC

kaže? Mama i bake? :-)) Znate ono:"Nije što je naš, ali je stvarno leeep....puj,puj,puj..."

mene ucise, mucise i na kraju naterase da NIKAD ali bas NIKAD ne kazem da je lep/a..da ga/je ne ureknem. Naravno, sve to pada u vodu ako ima crven konac oko ruke... a tek to pljuckanje... ma idi.

"Nije što je naš, nego što je lep...kaže doktorka, tako lepo dete nije skoro videla" (nemoj tako Knjaže, baš si ti cakan i sada :))

A ovo oko navatavanja...ja sam sasvim sigurna da je mama priroda ugradila svima čip, za padanje na tu foru...mož' biti pametan koliko hoćeš, ali tu se ne spotakneš, nego prostreš, svom dužinom...i nije ti žao, nikada.

..2 komada.,...m i z...ali ne vredi...kad imaju preko 20...ali dobri su.,.,..greh mi na dusu...salim se ja...Mada me jos bole ledja od nosenja, sanki,....bole me usta,,,od nemoj to, pazi...Uffff..al niko ne veruje dok ne proba, ali tako je..kud bi svet bez toga!?
BKC

nema lepšeg i uzbudljivijeg osećaja.

veruj, da se ta obavezivanja najlakše zaboravljaju...sredilo tako...

i onih razmisljanja: bensedin u papicu, daj da ga navucemo dok je mali...

bebe mirišu kao dušice...

A mi za NG kod prijatelja, gde je "svratio" i komšija star malo manje od 2 godine...dakle koji speed...nije stao uopšte...i kad su ga kući nosili, nogice su mu i dalje propelerisale...nema gde nije stigao, mrdao neprestano, svud nicao, a ruke...kao da ih ima bar 15, uopšte ti nije jasno kako tom brzinom postigne da zgrabi nešto...lepo sam se umorila gledajući ga...što samo govori o tome kako dobro radi čip za zaboravljanje...hvala mu.

...ni meni to niko nije rekao na početku ;)

" jer zivot ne moze da ceka " :)

potpis:
Predsednik "Obdanishta"

kablovski provider nudi taj kanal ali je savrsen...BabyTV. Mislim da ga Izraelci prave i emituje se ceo dan i sve emisije su cool. Obiluju jarkim bojama i tonovima koji privlace paznju dece...rasptajte se.

medju kab;ovskih 75 kanala - nemamo takav. Imamo Happy TV, Cartoon Ntw. i jos jedan domaci decji kanal, koji nema neki narociti program (samo danju, a i to je sasvim dovoljno- i previse), ali nisam pristalice velikih doza "corave kutije" jos od najmladjeg uzrasta. Ipak, stoji cinjenica - vezuje decju paznju.

SBB

SBB na C53... ali ni sa njim ne treba preterivati. :)

saborče...blato, voda, pesak...magnet za decu...kod nas u dvorištu peskovnici, kad su bili manji, kad je lepo vreme, kantice u ruke i napolje...mame pričaju, a ovi mali se peskom hrane, sipaju za vrat...kakve kućice i tvrdjave...sve sem toga...onda ih dovedem pred vrata od stana, tu stoje dok ja otvorim da teče topla voda u kadu...skidamo se na otiraču i sa dva prsta se brzinom svetlosti odnosi slučaj peščani u kupatilo, pljas jedan, pljas drugi (treći, veći nije uhvaćen, solira u dvorištu)...a onda se istresa odeća pred vratima...oni se čupaju za plastičnu čašu, krpice u korpu, metlu u ruke, pa čisti pesak pred vratima...čak ni sve to nije baš pomagalo...škripao nam je pesak pod zubima, sve do zime...a njima iz ušiju ispadao, nema boga, to se ne pere nikako...eee, kad se samo setim...lepa su to vremena bila... :)

Pre par godina kod nas u bašti naš sin i prijateljičina ćerka kupali se u bazenčetu na naduvavanje, pa kad se baš smežuraju i pomodre poteramo ih da se osuše u pesku... a mi u miru ispijamo popodnevnu kaficu i bistrimo politiku tu oma pored. Kad smo se konačno obadali shvatimo da su nam doakali tako što su pomešali vodu i pesak, pa kad su jedno drugo oblepili blatom krenuli da prave grudve i gadjaju zid kuće...

Gospodjo Jelice,

Pricate o nekom instant zaboravljanju, ali ne mogu a da ne primetim kako do detalja opisujete neke dogadjaje od pre 10-tak godina. :) Jedan moj sin ima 5.5 godina, a drugi 20 meseci i vec sam mnoooogo toga zaboravila... Mozda kasnije pocnem da se prisecam svega kad porastu, onako sa setom da "izvlacim iz malog mozga". :) Sada sam u onim "histericnim fazama" da se ne povrede, da ne bude ovo ili ono... pa nikako da se opustim...

sada mi se polako vraćaju sekvence (ko zna koliko ih još fali), a do nedavno (sad su ipak malo porasli, pa povremeno čak i dišemo, spavamo i jedemo) nisam mogla da se setim ni kako se zove reč "sećanja"...a te faze, eee to je super, najbolje je kada ti neko kaže "Ma, ne nerviraj se", xaxaxa...kao da ti je savetovao da počneš da letiš...kako da se ne nerviram?!? Samo se Vi nervirajte i to je zdravo i to će proći...bilo bi Vam teže da na silu kulirate...bolje ovako, nerviranje, ali od srca.

e ovo je za naslov "Radosti roditeljstva"...biće umetnica, vidi se...

pa to su sve i zadovoljstva...ja sam se tih godina i smejala kao nikad u životu, do tada...nemaš šta drugo, nego da zaboraviš da je to teško i uživiš se u ulogu...i tako bez prestanka, uvek ima nešto, živiš kao u vicu...evo moj najmladji, došao iz škole proletos, vidim ja bila neka frka, kratka inkvizicija i klinja saopštava da se potukao sa najboljim drugom...

-Zašto si se tukao sa drugom?
-Igrali smo fudbal, on me namerno spotakao i smejao mi se kad sam pao...
-I?
-I ništa, ja sam ustao, jurio sam ga, stigao sam ga i BRANIO sam se...

I sad ti ostani ozbiljan...učim ga da ne sme da "razgovara" rukama, da se ne bije, da ne napada, ali da uvek može i treba da se brani...i on se branio?!?

ta replika ima posebnu težinu noću...u zla doba...kad ne možeš da nadješ izlaz iz svoje sobe, a kamoli vrata za njihovu...sve te u grudima pritiska, svetlaci pred očima, čiji kapci neće da se odlepe, a beba se dere, plafoni padaju...

za lepe reči :)

je baš povraćanje (kakva tema, ali na ovom postu ništa ljudsko nam nije strano), a bljuckanje je kada beba ne podrigne dobro, pa joj ostane još vazduha u želucu i onda na "sitno" beba, sa tim vazduhom bljucne i pojedeno... povraćanje je zato signal da nije nešto u redu, a bljuckanje samo da drugi put treba bebu duže nosati i tapkati po ledjima, kao i to da promenite majicu, jer ćete uskoro mirisati kao tele, na kiselo mleko :)

ja sam zelen. Skoro kao Marovic. :-)

ne ljutim se ni malo, čak sam zahvalna za vest, koja se tiče i nas i naših beba i njihovih beba...
Hvala :)

Obavesti sve blogerske roditelje da dobro obuku svoje bebe tog prvog februara. Iako koristim bio energiju pridruzit cu se apelu zelenih.
Blogove koje pises u zadnje vreme su prava poslastica za citanje, pa tako i ovaj. Topao, iskren, simpaticno komican i tako blizak, odvaja te za trenutak potpuno od redovnih problema sa kojima se svakodnevno susreces. Naime kad sam usao u kucu prvo sto sam uradio je; pregled i placanje racuna koji su mi danas pristigli, te sam onako jos namrgodjen poceo da pregledam blogove, kad tamo; Jelica i BEBE! Osmeh mi se u trenutku vratio na lice. Tvoji blogovi deluju kao Bronhi-lakse se dise. A o bebama..o tome posle kada ih budem imao.

hvala :) A bebe, biće beba, do tada i bebe kanarinci se računaju u bebe.
A za onu čarobnu priču o mami kanarinki, koja je gnezdo napravila, od tepiha, u šeširu, na vrh ormana, dugujem ti...videću da li može da se presnimi onaj neobjavljeni Darkov CD francuski, pa ti dojavim adresu, da mi pošalješ adresu, pa ti pošaljem...:)

To bi zaista bilo sjajno, a nije tesko ukoliko imas przac.
Moj e-mail je pa mi se javi da ti posaljem adresu.

drugo dete je obično veća odluka...prvo se desi, drugo se planira, a treće se omakne :) i nikada ti nije žao, sa iskustvom gajenja dvoje, treće je čista poezija...naše komšije su se odlučili da imaju treće, kada su videli nas...oni sad imaju već četvoro (a mi nemamo nameru da se baš takmičimo sa komšilukom) i mnogo su slatki, kao apotekarske flašice...

je ideja doslovno došla uZput.

Naime, na jednoj od naših balkanskih turneja stali na odmorištu autoputa da srknemo kafu, presvučemo mladje i istrčimo starije dete. Usred posla s usranim pelenama shvatim šta radim: dete presvlačim u vazduhu, srkćući kaficu iz termos-boce na krovu automobila, naizmenično sa mužem koji pazi da onaj što trči po livadi ne istrči na džadu. Tu se setimo kako je to izgedalo sa prvorodjenčetom: za potrebe usputnog prepovijanja izvlačili smo iz auta dečije sedište, postavljali pod usranka nekoliko slojeva podloga za presvlačenje (što nije bila nikakva garancija da u odsudnom trenutku neće poslati mlaz na nekoga od roditelja, sebe samog ili bar ničim zaštićeni naslon sedišta), rvali se sa bezubim čudovištem onako pogrbljeni svaki sa svoje strane auta nebismo li ga presvukli, podojili, ponovo mu postavili bebeće sedište, a kafu, ako bismo se uopšte setili da je ponesemo na put, nismo imali kad da popijemo jer bismo žurili da ugrabimo što više od puta dok nam se dojenjem uspavani sin ne razbudi i ultimativnim dranjem nas ponovo primora da prekinemo vožnju. Elem, kad smo shvatili kako sa drugim detetom to sve ide lako sinulo nam je (bezbožnicima) kakav bi greh božji bilo ne upregnuti toliko znanje i iskustvo bar još jednom.

to prvo dete je nekako jadno, sve se na njemu vežbamo i učimo, a i mi smo jadni i smotani...mi tek kad smo dobili drugo i treće dete, mi smo uvatili tutanj okolo, putovali, verali se po planinama, kesu u auto i vozi...a sa prvim, drama, nosili pola kuće, vatala nas drama da mu nešto ne bude, da ga ne "pokvarimo"...a posle, sve je tako lako...treće dete je kao poezija...

priteknu tetke Savete, svaka kategoričnija od prethodne. Dan današnji nisam sigurna da neke od njih ne bi trebalo preventivno ... hm, nisam sasvim sigurna ni koji bi izraz bio politički korektan... možda izgenocidisati? Za divno čudo, uglavnom žene. Šta su te u stanju da naprave roditeljima početnicima kad samo namirišu nesigurnost!

URA ! E, ovo je tako lepo čuti! Deca su pravo životno čudo...daju ti šta nisi slutila da postoji...samo napred!

...ni to nije lose..Pa jednig dana....Pustite Vi Jelicu....morate biti u formi,,,,pa prvo trening...dug, mucan i naporan, kondicioni.....hahhahah...sorry na maloj shali!!!
Poz
BKC

Branislav Kovačević Cole: ...morate biti u formi,,,,pa prvo trening...dug, mucan i naporan, kondicioni...

Takođe izvinite na maloj šali :o)

brat Cole, treba održavati kondiciju!

da bi ti, sa svojim iskustvom, to mogao mnogo bolje...a ovo oko propasti sveta, da se nisi ti prekomerno naslušao slo predsednika? Ako imaš neku potkrepljenu teoriju o toj propasti, javi mu se što pre, tačno takve traži, mada je on propas' najavljivao još za lani...

gde si ovo? I sto si se maskirala u zbun?

ponovo.

predsednik:) Licite. Sada mi je tek palo na pamet odakle ti ideja za prednovogodisnji stayling:)

da tebi sporije pada na pamet...al' ajde opet...
A o stajlingu fizure...bolje da ne otvaramo tu temu jel 'da?

opala mi koncentrcija, vratila mi se Bo sa posla pa mi nesto prica. Danas joj je plodan dan. Iskljucujem se na tri-cetiri minuta:)

Svet nece vec samo mi, koliko znam Srbija je jedna od retkih gde vlada bela kuga :( , a vazimo za grad sa najlepsim devojkama :).

---

http://www.werbian.com/vavic
http://www.werbian.com

tako nešto... mada nije bela kuga samo u Srbiji i u Slo muku muče sa njom, a bogami i u priličnom broju evropskih država.

pa je l' nisi videla da sam se šalila?!

javi, nudim se za kumu :)

kakav divan tekstic... gili-gili, buc-buc, stip-stip, gric-gric, cup-cup.-.--.---.bas za cmok i muak.
Jelica-Carica

...sve je to bubili-bu-bu, dok ne počne padanje plafona...
(hvala:)))

samo da zena dodje sa posla,radi drugu smenu(ako ne bude previse umorna) p.s a bice

...kako ovoj, tako i prethodnoj prici...

kakav ljubi, od srca u čelo...ne zna se ko je sladji...hvala draga Čarobnice!

hvala...a što se tiče fwd postova, za onaj prvi ok i super (baš mi je milo), a za ovaj drugi, e ne znam da li je to bio pravi potez, koji će obezbediti ostavljanje na miru povodom unučića...nešto sumnjam...

to te onda je mama bebina puštala da spavaš (mnogo dobra mama), jer bebe kao vrsta, ne prave izuzetke.
Ovaj predlog iz CG je mnogo "dobar", samo neka ga ne izvoze ili ako to rade, neka zaštite geografski brend, kad udju u EU, ono k'o feta sir ili porto...ili kranjsku pčelu...

I ono za auto za seobe je živa istina. Mogu elaborat da napišem o pakovanju gepeka pred put i molbi svevišnjem da ne pukne guma jer je rezervna na dnu gepeka. A auto kad kupuješ onda je glavna karakteristika za odluku zapremina gepeka.

i mi kupujemo auto otpozadi, prvo se gleda koliki je gepek, onda prelazimo na posmatranje (i proveravanje) zadnjih sedišta, a napred nas mahom zanimaju dugmići za servisiranje zadnjeg trapa...Kako rastemo, a rastu nam i stvari, uskoro ćemo verovatno kupiti grčku hladnjaču...

što, kad krenemo onako gastarbajterski put zavičaja, na suvozačko mesto sedam kao u kokpit formule jedan. Koliko god da je mesta jal u gepeku, jal pod dečijim nogicama, uvek klopa za usput, tečnost, djubre... završe oko nogu suvozača.

baš mi je milo, ako sam ti ulepšala popodne, uz čašu vina...a dečiji feromoni su nešto neopisivo...veliki pozdrav za tebe i unuku, gde god da je...

Odlicna fotografija :)

---

http://www.werbian.com/vavic
http://www.werbian.com

ovo se sve nešto čudno otvara, nema slika, neke deonice i strateški planovi...ne kažem da nema veze sa decom, ali opet...

uvek i sa zadovoljstvom :) a za Viktora jedan poljubac od mene, u teme, sa pahuljastom kosicom, koja miriški...

meni je super ona prica o dve male sestre iz NS.a. starija hranila mladju sestru Nivea.pomadom, i kad su roditelji videli, sledila je kazna (meni nerazumljiva ali ajde). kad! kroz dva dana, mladjahna sestrica Sama rucka pomadu :-) osladilo joj se!

moja Sofija, 3 god, kaže: Ja sam jela sapun. I onda doda sva ponosna: Ja! :)
Ali je vrhunska dečija manguparija kada je Slavko sestri Kristini uokvirio hemijskom olovkom sve do jedne boginje na telu :)))))

majstore!!!

...moj najstariji, u blaženom dobu krajnje neinformisanosti mladalačke (oko 2 godine) je isto izvoleo pojesti poprilično pomade za podmazivanje bebeće pozadine, dok nisam primetila...ništa mu nije bilo, da ne veruješ...ja da sam izjela toliko pomade, pumpali bi mi želudac tri dana...

Deca su nevidjena pojava i zato što padaju tako, da se smrzneš kad vidiš...ja da tako padnem, ne bih ustala, skupljali bi me kao pazle okolo, a dete kvekne, ručice napred, dupe u vis, ustaje i nastavlja sa misijom...u tim situacijama, kada se ja više precepim, no što se dete udari kad padne, se uvek setim moje prababe, koja je govorila da "deca kad padnu, padnu Bogorodici u naručje"...nisam verna, ali ova je bila tako lepa, da je nikad zaboravila nisam, a pravo da ti kažem, ne vidim ni jedno fizičko ili razumsko objašnjenje, kako ostanu deca čitava posle svakojakih kaskaderskih padova.

A pomade su hranljive, vrlo...

da te utesim...da li znas kolika je visinska razlika izmedju nas i poda i njih i poda :-)
a nivea je slatkasta, sto jes.jes.

a je l' znaš koliko je viši kauč, kada se oni, onako mali, strmeknu sa njega ili stolica, krevet...
i ne samo slatkasta, puna vitamina, proteina i uopšte...

kako ne bi značilo...to je obaška potvrda da smem iz ćoška...prošli put me poslalo zbog nesavladanog nekog gradiva (ono kad se deliše ocene), posle sam dobila 5, pa sam se išunjala iz ćoška, a sad smem i otvoreno da se krećem slobodno okolo! Ura!
Nego, ti si već druga koja je pala na sliku mlade umetnice. Eno ga taj matine performans i gore...mada, gledam ovu sliku, ajd' što je umetnica vesela, konačno je uspela da izrazi svoje emocije, nego beba-objekat performansa, je tako smešna, jer ima zaista profi-ozbiljnu facu, da crkneš od smeha...

kniks i hvala :)

sestro slatka! Uz moj dodatak, brani ih...naročito kada zadrta učiteljica krene da džvanjka "Vi ga-je branite", pa normalno da ga-je branim, ko će ako ja neću!
Uz dodatak, ne padajte na foru da bebe ne treba nosati po rukama, kao razmaziće se...gluposti, pa bebe su tako kratko malecke, prebrzo porastu, posle hoćeš da ih nosiš, a oni beže ili su prosto preveliki...samo ih nosajte i mazite, vratiće vam sa kamatama, oni su najbolje akcije u koje možete da ulažete.

kakav ti ovaj post
pa jbt,odmah bih zaneo a trudnoca mi ne bi bila problem
((-*
i da je slatko samo kao polovina Marina koji je junak price-bio bih presrecan!

probaj sa vanmateričnom, moglo bi da upali :))) i veruj da su uvek slatki i medeni, svi su Marini, nema laži, nema prevare...da prioneš pravljenju, pa da zoveš da se hvališ...eno, naš Miloš Š. iz redakcije, mi tako, pre oko godinu dana, poslao sliku svoje glanc nove bebe i napisao - Jelica...ja se načisto zbunila...kad ono, Miloševa beba dobila ime Jelica, pa dakle, kako sam se raznežilaaaa...Prilikom prve posete, odmah poklon za Jelicu!Čekam tvoj mail...

i dodajem mudrost koju sam pokpila od jedne Egleskinje: dete koje se nije isprljalo do kraja dana - nije lepo provelo dan.

i Bebe. Kao i uvek lepa priča, Čerevićane.

samo da je pala temperatura, da mirno zaspi! Odmori se, zaslužila si :)

prevarila bih se ja, kako dobro zaboravljam, samo lekari su se pobrinuli da ne napravim neku glupost...posle tri carska reza, ja sam zaista dala "bogu božije i caru carevo" i završila karijeru razmnožavanja. Sada je na druge red :)
Za posl. rečenicu, HVALA!

i još jednom
: o)

da se shvatim počastvovanom? Počela si ipak da udaraš te kerefekice, mislim: :), :o) itd.
:)
Nego, da l' da pitam, kako si (s obzirom na ovaj post)? :)

ma pusti - ližem ovaj mejbibejbi ko luda!!!
To ti je ono - e, sad 'oćeš, ima se načekaš...
Courtesy direktno od living in Serbia!

a ove zakačaljke - šta da kažem, ponelo me društvo, pa rekoh, sebi - osmeh ne može baš toliko da boli - priključi se!!! (toliko o principijelnosti)

E sad, koliko bebirona - to je drugo pitanje. Da me ne čuje Jelica: meni jedan dovoljan. Ne što ih ne volim (osmeh), naprotiv, ali treba ili da si 100% tako vedro i mameći sazdana, ili da imaš uslova odlično da se organizuješ.

Ja sam u prvim mesecima bogami žalila što nisam u Srbiji. Iz čistog egoizma. Ovaj moj je baš bio jedan od onih upornijih drekavaca. Uspavljuješ ga dva sata, bez preterivanja, i to ima da ga nosiš na ramenu, jer jedino tako hoće da zaspi. I svaki put kad se probudi - u ponoć, u dva, u četiri - ima opet dva puna dva sata da ga uspavljuješ. Podelili se muž i ja, naravno, ali pre ili kasnije... (ko ono pomenu razvod na pomolu, nije valjda Jelica gore u postu?) :) U opticaju jedna baka novosađanka, koja dođe na dva meseca, padne na nos, i vrati se kući. Prijatelji ovde svi bez dece, kao "javi ako ti treba pomoć", al niko da se doseti da dođe sam. Ne možeš da zamisliš koliko sam kukala za svojim drugaricama u Srbiji u to vreme...

Taman se sve unormalilo, on počeo lepo da spava, počeo da hoda, priča, shvata, bude nevaljao, sve po redu, a ljudi krenuli da navaljuju "kad će drugo". E, fala lepo, nikad više. Kao, deca su uvek različita, drugo će kad se rodi samo da spava... Jeste, kažem, možda hoće, samo ne moje nego nečije tuđe. A to tuđe ću ja da čuvam ko Jelica Marina, kad god hoćeš. :)

Nego, istina je, nemoj baš previše intenzivno da čekaš. :) I koristi gužvu dok još nije tu. I organizuj u glavi bebisitersku mrežu unapred. I uplaniraj za što pre bar dan-dva nekih jaslica ili sl, da možeš da nastaviš da dišeš (i čitaš, što je važno, jašta). Eto. Ali, pljuc-pljuc-pljuc, prvo bejbi, jašta! :)
Poz.J.

literatura naslagana na specijalne police za zdravlje
bejbi sedači su tu (pomaže i što muž i ja radimo u različito vreme, a moje radno vreme je 50% svedeno na kućnu varijantu, što je divno)
glede čekanja - sad mi čekamo njega, a do sada smo čekali momenat - otud ona opaska courtesy of living in...
pljuc pljuc pljuc - hvala na lepim željama - izvestiću o rezultatima, nadam se uskoro...

čula sam te...samo sam skoknula da napišem izveštaj o čupetanju Slo i Hrv...vratim se, a ti šuškaš...Ma skroz si ti u pravu, jeste naporno, laže svako ko kaže da nije...uz to, ni kod nas nije bilo ni jednog para baba-deda blizu, sve smo sami samcati odradjivali...drugarica isto tako nije bilo...cela mreža mi ostala u Bgd...nekako izgurasmo...ali smo morali da se podelimo, ja sam morala da se privremno odreknem pisanja (jednostavno nisam imala vremena ni da spavam, a kamoli da jurcam na pressove i pissem), a žmu je radio kao mravac...kako su oni rasli, tako sam i ja imala više vremena za svoj posao...mada, da se ne lažemo, kada su bili mali, bebe, funkcionisala sam kao feministička noćna mora... sada kad pogledam, jesmo se namučili, ali je i možda bilo bolje što nam niko nije pomagao (uvek tražiš, pa i nadješ nešto dobro u lošem), nismo nikom baš ništa dužni, niko nam se nije mešao u "unutrašnju politiku", sami ih gajimo i već sada se oseća da smo uspeli u tome da se "vežemo", da budemo čvrsta porodica, mikro zajednica, koja nam je svima jako bitna.

...sad nemaš ozbiljnih razloga da ne pišeš.o)
Kad počinješ sa pravim pisanjem..:)
Pozdrav,

skomolala me viroza...(obzirom na to da se povećava broj onih "ki mi dihajo za ovratnik", moraću što pre da počnem :))
Počeću trilogijom :Predpranje, Pranje i Omekšavanje.

....to će biti kao pilav.o)Toliko je topline u tvojim tekstovima da tebi čaj i ne treba, tako da će viroza proći brzo, siguran sam..o)

fala :)

kad tražiš pravu reč za nešto što pišeš (ja sad spremam pismene za svoje studente) probereš malo po blogu, vestima itd, dok mozak kuckara svoje u pozadini?
tako ja sad opet zavirila ovamo, i toliko mi se svidelo to "feministička noćna mora", da je bibliotekarka iz druge kancelarije došla da me pita što se tako glasno smejem.
a ja ću tebe da pitam samo onako uzgred "a za koga?"...
i, što kažeš, xexe, već sam opet pobegla......... :)

(evo napisala izv. o Rupelu i Mladichu, opet pauzica i svraćanje)...meni je verovatno to prosipanje reči, posledica silnog čitanja, koje mi je opsesija ceo život...u tebe se onda naspu tolike reči, da ja zapravo nikada ne tražim reči...nikada nisam o tome ni razmišljala na taj način...nikada ne prebiram ništa, pravo da ti kažem, sve ovo pisanije je uvek trenutni osećaj i uvek pišem iz cuga...prosto to što iz mene navre u tom trenutku...a verujem da je pravi šarm i lepota jezika upravo u poredjenjima, a ona su posledica asocijacija, pravih u pravom času...bez poredjenja je jezik više tehnička stvar za sporazumevanje, a sa poredjenjima je jezik silna lepota...znaš, ja ovde "posmatram" slovenačku književnost i zanimljivo je da je jako "suva"...da čak i narodnom stvaralaštvu ima zaprepašćujuće malo poredjenja ( već sam počela da tražim sociološke uzroke za to, sumnjiva mi crkva)...retki su njihovi pesnici, koji koriste poredjenja, a kada na njih naidješ, onda shvatiš kako je slovenački krasan jezik. Ja, recimo, verujem da je Zoran Predin retko dobar slovenački pesnik, njegove pesme vrve poredjenjima, metaforama, a onda slovenački pokazuje svu svoju lepotu...evo, recimo, moj stariji sin je dobio u prvom razredu OŠ, veliki plus, na času o zimi, kada je rekao da Zoran kaže da je "zima botra tišina" - "zima kuma tišina"...pa reci! Do one: "volk je vetru posodil svoj glas" - " vuk je vetru pozajmio svoj glas" (Je l' te davim?) Od pisaca je prosto odličan Ciril Kosmač, a njegova pripovetka "Sreća" sigurno najlepša slo pripovetka.
Ej, a šta znači na kraju "a za koga?", to nisam razumela...

nego me u srce i profesiju pogađaš! :)
samo prokletog VREMENA nemam. ali vratiću se.
Kosmač, da, ma naravno!
A Kosovel, kako beše, sve je ekstaza! :)
Evo, već opet i velika i mala slova mešam.
Ja moram da tražim reči kad pravim vežbe za participe. :) ali i to je druga priča.
ma, daj jedan blog o ne/traženju reči :)

pitanje je bilo: a za koga si bila feministička noćna mora... razumeš, malo sam to okrenula, kao da si... poredila. :) odnosno, kao da si rekla "jelica = fem. noćna mora". :)
vidi ovu nepodnošljivu količinu smajlija. neću više.
beeeeeeeeeeežim.....

mislila sam na to da je moj život tada izgledao tako, kao kad feministkinje ružno sanjaju...pranje, peglanje, troje dece, noću nespavanje...dakle živela sam tako, kao kad noćna mora sedne na grudi feministkinji, koju muči 39 stepeni temperature, pa počne da joj se prividja da živi kao ja u to vreme...
Jednom chu pisati o slovenačkom, moram prosto, doduše laički, iz socio iskustva

"Z besedo se je treba fajtat!" - Vitomil Zupan na kraju čitanja bokserske poezije na boks-meču (kraj sedamdesetih)

dobro jutro :) ma, vidi sve to može, sve se može, samo te stvari moraš da gledaš sa vedre strane, sve je u opisu radnog mesta, sve se to odradi, a klinci ti vrate takve kamate za trud, da nema sigurnijeg ulaganja.
E, a ovo sa tvojim klincem i zarozanim čarapama, pa dakle to je zaista prirodni zakon. Te čarape deci nikada ne mogu da stoje "uspravno", zaista je pitanje neke selektivne fizike, kako uvek uspevaju da čarape imaju zarozane...ima Kišon odličnu priču o tome, upravo to, njegov crvenokosi, razbarušeni sin se pojavljuje sa srozanim čarapama...
Što se igračaka tiče, šta da ti pišem, kada sve znaš...nema na šta sela nisam...evo moji su već kao veliki 17, 13, 12, pa još uvek stanem na neku dragocenost, da ne govorim o tome da mi u kadu svaki put, kada se tuširam, upadnu, sa ruba, čamac u kome je crveno veslo, Mulan lutkica, tigar i žuta patkica...pa onda to sapunjavim rukama lovim po kadi, jedva živu glavu izvučem...

mislim: dobro jutro. :) Bar je sunčano, ovde kod nas.
Nisi još popila onu svoju treću marsovsku kafu, vidim - nisu bile čarape, draga moja, nego pižama. Bila ponoć. :)
A što se kade tiče, tamo je za vikend završio metar i po dugački zmaj, naravno ne gumeni, nego onaj pamučni, navatirani...

Nego, još nešto nisi pisala: kako si ih jurila po ulici? Da bude još malo baba-roga za buduće mame ovde. :)

Moj sin obožava da se vozika čime god (kao i mama mu, vozala sam ga svim prevoznim sredstvima neprestano još dok je u stomaku bio, valjda mu od tad ostalo). U skladu sa time, ponekad se pretvaramo u tramvaje, autobuse, automobile, avione...

I evo situacije s ulice od pre par dana, on kaže:
- Ja sam tramvaj broj 10, a ti?
- Ja sam 14.
Počinje da trči, ja za njim, on se iznenada ukopa na mestu, naletim na njega, skoro ga srušim. Ja:
- Pa što si sad stao!?
- Pa stanica je!
Poleti dalje. Vičem:
- Paaaaaziii! Ne na ulicu!!!
On mi u trku s leđa dobacuje:
- Ali ja sam tramvaaaaj!!! Imam pravo prvenstva!!!
Uspem da ga dohvatim na ivičnjaku. Pređemo ulicu, nastavi se trka, krenu da mu spadaju pantalone, eno ih već oko članaka, ali on ne ferma ništa, samo malo usitnio korake i leti dalje ko strela, ljudi se razvaljuju od smeha, a što je najgore i meni postaje toliko smešno da mi dođe da stanem i nakikoćem se ko čovek - samo nema šanse, moram i sama dalje da trčim za njim...

kod mene je to jurcanje po ulici bilo nedostižan luksuz, ja prosto nisam imala dovoljno ruku i nogu, da ih ganjam, a kamoli stignem...zato su za jurcanje bili parkovi, dvorišta i sl., a na ulici, tj. trotoaru su morali da me slušaju (Vuk u kolica, Zarja se drži za kolica, a Vid meni za suknju-pantalonu i tako hodamo...drugačije je bilo neizvodljivo)

upravo to mi je na umu.

ali, moram sad da radim, šteta, baš bih rado odužila kafu. umesto toga ću samo opet isto da kažem: divim ti se. ja verujem uporno da ne bih mogla ni koncentraciju ni snagu toliko da delim, a budem i svetom i sobom ipak zadovoljna. ja bez onog samo svog ćoška ne mogu da budem normalna. ali iz tog ćoška gledam jednu jelicu, okruženu decom, patkama, petlovima, mačkama... - i neopisivo je toplo i lepo dok to gledam.

osmeh oko glave, draga. :) i ćao.

draga, već se kliberim oko glave, sreća da imam uši :)

potpuno si u pravu, ja se uvek u kući bojim, najviše, tišine...dok je dreka to je super, ali kad je tiho, odmah idem da vidim šta se dešava...Sučim ste oprali ubogo kuče?

Joooj, dvoriste, crevo , samponi...dosta je trajalo...i ono se lizalo.

E, tih situacija. Moj je podmazivao jedno desetak autica. Probala da operem, a onda sve bacila u kantu za djubre!!!

I 100% se nesto desava ako su mirni u NE-vreme!

PS Sad sam se setila!Jedno vreme sam knjige nalazila u frizideru. Tako treba!

kako ide ona čika Zmajeva:

Neću ovo mleko, mali maza rek'o,
hoću ono drugo, jerbo je daleko.

tačno tako...

mi je :)

teško, teško, ali nema izbora, sila boga ne moli...

dobro zvuči, kondicija na nivou...pričala mi drugarica da, kada su dobili bebu, su vrlo brzo morali za dozvolu da joj pristupe, pitaju svoju labradorku, koja je bebu koliko odmah usvojila i čuvala je od svih, pa i roditelja...kaže drugarica "povijam bebu, a ona nakrivila glavu, sumnjičavo me gleda i zvoca"...mi imamo tri deteta i dve mačke, uvek neko mrda...

mnogo hvala za pohvale :) Nema sladjih muka od opisanih, ni većih kamata no od tih uloga, ni pametnije uložene ljubavi, volje i snage...javi kada budeš imala bebu, javi kako se zove, ja mnogo volim nove bebe, svaka da imenu koje nosi novo značenje. Ne možeš da napraviš više, u životu, no novog čoveka. Projekat života.
veliki pozdrav,
Jelica

dok je čitanje u krevetu, nema brige...lep pozdrav, hvala :)