I’ll come and see how you are, and the power of disruption

jer nemam vremena da se uključim, a ne znam ko mi je više sivih ćelija pokrenuo, da li milan ili gordanac :)
pa ako ne stignem ni posle, bar oboje da znate: ovo je beskrajno zanimljivo i zaista univerzalno!

I kako ima raznih pumpi, kako je proces ponekad pod našom kontrolom, ponekad nije, a često ni ne možemo da pokažemo prstom na proces.

60 % CBT (cognitive behavioural therapy)
40 % IT (technology)

pokusavajuci da omeksam velike i da ohrabrim male da
se menjaju.

s postovanjem

So how does the mind work? Šta ga tera da (se) menja ? :)

Saša

mali(rudimentaran)primer:

Poredas R&D/HR/Mgmt department i intervjuises ih neformalno:

Njihove ideje koje bi poboljsale proizvod/procese/organizaciju... .

When asked: are you willing to put extra effort implementing
your idea without any monetary reward a lot of people answer
yes.

The you tell mgmt to fuck off and let the people have their pet projects on the side which very often result in pretty hefty improvements.

golden mean between empathy and La Rochefoucauld is the way; koliko god to pateticno i washed out zvucalo omeksava mozgove i otvara ih za novih ideje.

evo komsija

Meni pre zvuči nekako neadekvatno dozvoliti strogom moralisti iz dalekih vremena kao što je La Rochefoucauld (Rošfuko) da se upetlja u ovu temu (sve će upropastiti matora šeprtlja!), utoliko pre što ni Maslow uopšte nije zanemarivao red i disciplinu u vaspitanju, već je, naprotiv, smatrao da je red preduslov za ostvarenje jedne od osnovnih potreba čoveka - potrebe za sigurnošću.

Odličan i kreativan mix - stavljanje pojedinca u centar sveta uz upotrebu terhnologije, a na corporate nivou.

Chrise, kako se zove to radno mesto?

Fear is a mans best friend

Good one
But what about books and dogs? And, of course - diamonds (for girls)?
If this is not disruptive, than....(imagine the other with diamonds, as well..)

the dogs are ever so simple (compensation) and cats are cun.s (Triumph the insult comic dog).

Your's is a even better one.

As a film buff i can exemplify a disruptive piece of film art by a filmmaker Chris Marker (Christian François Bouche-Villeneuve)
whose name i've lent.
La Jetee

Unfortunately it is a french version dubbed in spanish.

Which book would you attribute disruptive?

rukoljub :-)

...svaka spaljena, svaka prepisivana ili usmeno prenosena kroz vekove, svaka koja pojedinacno sluzi pojedinacnom odrastanju i sazrevanju, svaka religijska,...svaka sa tezama...svaka filozofska,...pa, sem par komada na koje bacen papir, SVAKA knjiga je nekome, jednom, nekad, bila "disruptive" i pokrenula stvari za koje citalac nije imao/la pojma da postoje...knjige uglavnom postoje i vrede ako su pojedinacni "disruptive" licnog dozivljaja.
Ja licno imam "svoju" knjigu napravljenu onako kako bi je pozeleli konceptualisti ili nadrealisti: od prvih recenica raznih knjiga. Moja, naravno, pocinje sa "Call me Ishmael..." :))

Pitanje je dana (ako vec nije uradjeno) kada ce se pojaviti hip-hop pisci koji ce samplovati dela drugih autora i time kreirati nova.

Moja pocinje sa "How well I know!-old Qfwfq cried..."

Speaking of nadrealists Andaluzijski pas Luisa Bunjuela i Salvadora Dalija je definitivan disrupt iz realnosti.

...je meni osnovni faktor disruptive potencijala kada je tehnologija u pitanju tako da u tvome

Disruptive je onaj koji unosi, npr, 10x promenu - inflection point na toj krivi razvoja - znanja - moći.

Zatim, tehnologija kao jedan od mehanizama za sticanje znanja ne implicira direktnu povratnu spregu u u bilo koju okolinu iz koje je ta tehnologija potekla. Tj, mi možemo da stičemo znanja ali da u životu ništa ne menjamo niti da ta znanja prenosimo na druge.

Uloga znanja je joše interesantnija utoliko što ta naša važna spremnost na akciju nije ortogonalna na samo posedovanje znanja. Iz jednostavnog razloga što se mi sa više znanja osećamo sve samopouzdanijima i hrabrijima. Prirodnu radoznalost i ostale faktore možemo da ostavimo po strani za sada.

Sve u svemu, znanje je moć, hrabrost, akcija, produkcija - precursor za disruption. U ovom svetlu je meni logično, npr, zašto je terabyte na 3G mobilnom telefonu disruptive, čak i bez nekih naglašenih napredaka u user interface tehnologijama (speech interface, voice plazback itd).

Na prvi pogled paradoksalan pojam "kreativni haos" je u teoriju organizacije preduzeća uveo japanski naučnik Nonaka. O tome je pisao još početkom devedesetih, ali ga je tek 1997. do kraja uobličio i pozicionirao u svojoj teoriji stvaranja znanja ("Knowledge- Creating Company" Ikujiro Nonaka i Hirotaka Takeuchi). Autori u ovoj knjizi tvrde da se novo znanje javlja samo ako postoje odredjeni uslovi, a jedan od njih je i tzv. kreativni haos. Haos u preduzeću može nastati usled promena u okruženju, ali može biti izazvan i unutrašnjim promenama. Autori polaze od toga da je rutina kojoj teži svako preduzeće da bi postiglo i održalo kvalitet proizvoda i radnih procesa smetnja za kreativnost i inovativnost, tj. stvaranje novog znanja. Zato je haos izazvan razaranjem rutina veoma korisan za kreiranje novog znanja. Pritom oni idu korak dalje i zalažu se za povremeno namerno izazivanje haosa različitim reorganizacijama preduzeća ili pojedinih odeljenja, preoblikovanjem radnih procesa, rotiranjem ključnih radnika itd. U novonastaloj situaciji zaposleni su prisiljeni da preispitaju ukorenjene stavove, intenzivnije razmišljaju o problemima, prikupljaju dodatne informacije i znanja, donose nove, kreativne odluke. Intencija zaposlenih je uvek ponovno uspostavljanje reda, ali takvog koji će biti robusniji na nove prilike. Zato je rezultat ovog procesa ponovno uspostavljanje reda iz haosa i novo znanje.

Nastavak sledi, ako bude interesovanja.

PS: U tom smislu, Milane, nauči ćerku da plače, jer su plač i smeh kreativni haos duše kroz koji se stiže do reda višeg stepena.

To Nonakino ima, po meni, i solidnu dozu regresije gde u podeli novo-znanje vs. staro-znanje deo novog-znanja izranja kroz naglašenu diseminaciju starog znanja.

Odnosno, ako u organizaciji merimo ukupno znanje jednom ili više merit funkcija te funkcije su, po pravilu, u nekim lokalnim ekstremima. Organizacija je operativna unutar nekih parametara i da bismo je isterali izvan tih granica mi moramo da udarimo po njoj, merit funcije nam daju neke druge vrednosti i mi znamo da li smo uradili dobro ili ne.

Naravno, ja ne osporavam znanje u crnoj kutiji koju niko nikad nije otvorio tako da taj proces otvaranja nesumnjimo ima ozbiljan potencijal da generiše novo znanje.

Novo znanje, po pravilu, ima disruptive potencijal i neka je forma tranzijentnog ili stabilnijeg haosa po sebi.

Ja ne znam mnogo o teorijama organizacija ali neka elementarna paralela sa onim što ja često radi nalaže:

- Da struktura organizacije mora da bude izuzetno fleksibilna, dobrim delom "meta-data-driven", da bi se promene brzo implementirale, a još brze poništile ako je rezultat nepoželjan.

- Da bi uopšte pričali o strukturi, koja je uvek u nekom fluksu, hteli mi to ili ne, procesi moraju biti dobro definisani.

- Ta formalna definicija, matematički model, mora da bude takva da je dimenzionalnost problema dobro definisana. Što više dimenzija to više lokalnih ekstrema, šuma prividno raznih rešenja raznih problema gde je malo rešenja izuzetno dobra dok su mnoga loša a hipnotički nametljiva.

- Kako raste dimenzionalnost problema tako imamo sve manje prostora i vremena da se "igramo" sa pojedinačnim dimenzijama problema (parametrima), njihovim iteriranjem "u krug" ili po nekom priprostom algoritmu. Potrebna nam je dobro definisana mera uticaja parametra, što sam već rekao, ali nam je potreban i prvi izvod merit funkcija po tim parametrima da bismo u što većoj meri uposlili matematički formalizam za nalaženje rešenja. Ti prvi izvodi nam nisu uvek najbolji prijatelji i često je jedini način da ih pronađemo "bumping" - malo promenimo parametar pa gledamo šta smo dobili. A to traje. Kada ih nađemo onda imamo u matematici prijatelja pa nam jednačine, Gauss, singular-value-decomposition itd nalaze "optimalne" puteve kroz problem (najbrže, najjeftinije, najjednostavnije, sa najmanjim operativnim rizikom itd)

- I ako nam je polazna struktura toliko fleksibilna da možemo, donekle, da "pumpamo" dobro definisanu performance volumetriju nazad u strukturu u ibliku "change vectora" mi kađemo da smo state-of-the-art organizacija.

Ok, ja rastegoh ovu paralelu i pomešah svega i svačega. U software design procesima je reprezentativan Capability Maturity Model i Carnegie Mellon

A ti, piši, naravno, ovo je interesantno.

Jako mi se svidja ova paralela.

Pa onda, hajd'mo još malo o tome:
Čitava teorija znanja, a posebno teorija Nonaka/Takeuchi je izvedena na osnovu posmatranja dobro, gotovo perfektno, uredjenih "tajloristički" organizovanih preduzeća, u kojim je upravo uredjenost barijera stvaranju znanja.
Svako znanje potiče od pojedinca (početna ideja), a zatim prolazi kroz različite "forme transformacije" da bi na kraju nastalo korisno znanje.

Forme transformacije:
- Internalizacija - pretvaranje eksplicitnog znanja u
implicitno (npr. kad mlad inženjer na radnom mestu uvežba
ono što je teoretski naučio na studijama)
- Eksternalizacija - pretvaranje imlicitnog znanja u
eksplicitno (npr. kad iskusan majstor napiše priručnik)
- Kombinacija - ono što je Milan gore pominjao, povezivanje
postojećeg i novog eksplicitnog znanja
- Socijalizacija - prenošenje implicitnog znanja na veći broj
zaposlenih (npr. treningom).

Uslovi za razvoj znanja su:
- Autonomija - (neposlušnost koju je neko pomenuo spada ovde).
Zaposleni mora imati što više slobode i prostora za
delovanje
- Fluktuacija i kreativni haos - (vidi prethodni post)
- Redundanca - U preduzeću pora postojati dovoljno prethodnog
znanja, odn. informacija da bi moglo da dodje do stvaranja
novog znanja
- Dovoljno složena radna sredina - naročito su poželjni
interdisciplinarni timovi.

Čitav ovaj model počiva na teoriji kompleksnih dinamičkih nelinearnih sistema i teoriji haosa, što mu omogućava da prilično dobro objasni procese vezane za znanje kao jednu od najneuhvatljivijih, najfluidnijih i najnevidljivijih ljudskih tvorevina.

PS:U sledećem postu ću pokusati da ubacim šemu spirale znanja ako nadjem nešto zgodno na netu.

Ukoliko je dominantan faktor u toku nekog procesa vreme završetka procesa ( uz definisan kriterijum kvaliteta ), tada je, sa aspekta ljudskih resursa, najbolje odabrati "neposlušne" za realizaciju definisanog cilja !

Nisam našla kvalitetnu trodimenzionalnu šemu Nonakine spirale znanja. Imam jednu koju sam sama crtala u paintu, ali ne umem da je nakacim. Ako neko zna kako se to radi, neka kaže, neću mu ništa.

Na x osi je prikazano znanje, odnosno njegov razvoj.

Na y osi je vrsta znanja koje može biti implicitno ili eksplicitno. Pritom je cilj i da se eksplicitno (kroz obrazovanje stečeno znanja) pretvori u implicitno (kao iskustvo, veština da se kvalitetno i brzo obave radni postupci). U principu nema čistog implicitnog, niti čisto eksplicitnog znanja. Ono je uvek mešavina sa različitim "procentima" jednog i drugog.

Inicijalno znanje pojedinca (ideja) je na levom kraju spirale.

Pojedinac ima problem sa izvodjenjem nekog radnog postupka. U nekom trenutku na osnovu znanja iz škole, opšteg obrazovanja, nečeg što je video na nekom filmu itd. sine mu ideja kako bi to moglo lakše, bolje, jevtinije. On to isproba u praksi i stiče veštinu (spirala ide nadole, ka krajnje implicitnom znanju-internalizacija). Zatim on pokaže kolegi u praksi kako se to radi (socijalizacija). Šef smene primeti da to dobro funkcioniše i da zadatak inovatorima da naprave pismenu belešku o novom načinu izvodjenja postupka (spirala ide nagore-eksternalizacija). Inženjer uzima njihovu belešku, sravnjuje je sa svojim eksplicitnim znanjima i koristi pri dizajniranju novog tehnološkog postupka i dalje (kombinacija). U medjuvremenu se stalno odvijala disseminacija novog znanja kroz neformalne i formalne kontakte izmedju zaposlenih.
Nonaka smatra da da novo znanje nastaje samo u tačkama u kojim se implicitno znanje pretvara u eksplicitno i obrnuto. Zato je potrebno stalno izazivati ovu dinamiku. Čak je ponekad za jedno te isto znanje tj. njegovo dovršavanje/usavršavanje potrebno više ovakvih spirala.

Prosto, a vrlo tačno objašnjenje za jedan potpuno fluidan intelektualni proces.

Pošalji mi sličicu e-mailom pa cu je ja okačiti. Ovde gde ja kačim sličice file upload nije public service. Znam da ima i takvih ali ih ja nisam do sada koristio.

Ovde treba malo prevodjenja :)

Ovo je kao u analizi biznis planova, koja počinje predpostavkom da se biznis nikad ne realizuje po planu pa je, tako, fleksibilna ekipa najvažnija.

.

Upravo tako. S' tim da samo positive disruption vodi ka novom stabilnom i samoodrživom stanju. Negative disruption vodi ka nestabilnom koje se ili kratko održava ili zahteva veliku silu i energiju da se održi.

Meni su najinteresantnije pozitivne, koje jedna drugu smenjuju, od avengarde postaju status quo, postaju smenjene novim i boljim ... U tehnologjiji, biznisu, društvu ... Ch, ch, ch, ch, changes :)

Saša

vojska (DARPA)dala. I mrzim sebe sto pominjem manhattan project.

Science is a cruel mistress.

Pa, skoro sve nam je dala...Znate, dok je bio problem napraviti dobar poluprovodnik, vojska je dobijala najbolje, pa onda drugi po listama...o mobilnim telefonima i da ne govorimo. Sta bi nam inace trebale tera-giga-zilionske memorijske mreze? Ili "google-earth"? Odakle nam ta divna zabava? Dobro ste me setili - "disruptive events" u vojskama - fina tema...

I ja mislim tako. Moguće je i da najčešće imaju iste roditelje.

Ponekad jedan te isti disruptivi impuls ima u sebi mešavinu i dobrog i lošeg, ponekad je prisutna i fluktuacija i dobrog i lošeg kako vreme prolazi.

I sve je to često u nekom, nekad manje nekad više, adaptivnom jedinstvu sa okolinom.

Oskoruše su zrele i vise kao korali s drveta,u teškim grozdovima padaju ka zemlji.same sebe beru i same sebe ponovo sade, neverovatno izobilje rasipaju svake godine,preko trista grozdova na svakom drvetu.a okolo,po padinama,i dalje stoji uvelo cveće koje nikako da umre, iako mu je već kucnuo čas.
i staroj Gunhild je kucnuo čas,ali ponaša se kao da je smrt uopšte ne zanima.dok ribari hodaju dole po obali,mažu katranom svoje bubnjeve i farbaju čamce,odlazi stara Gunhild do njih,ugaslih očiju i s lukavim smislom za trgovinu.
-pošto su danas skuše?
-koliko i juče,glasi odgovor.
-onda ih slobodno zadržite.
I Gunhild se vraća kući.
Ribari odlično znaju da Gunhild nije jedna od onih koje se pretvaraju da odlaze svojim putem,dešavalo se i ranije da ode kući ne osvrnuvši se."ej,vrati se",viču za njom.moraće danas da joj daju sedam umesto šest skuša,jer je stara mušterija.
I tako Gunhild kupuje ribu.
Po konopcima za veš vise crvene suknje i plave košulje,i donje rublje neverovatne debljine.sve su to isprele i izatkale starice na ostrvu,koje su još žive.ali tu vise i fine košulje bez rukava, odlične za smrzavanje, i tanke vunene majice koje mogu da se izvuku kao konopac.odakle potiče ta nedonoščad?e,njih su kćerke,mlade sadašnje devojke, zaradile u gradu.ako se oprezno i retko peru, mogu da potraju i punih mesec dana.kad počnu da se raspadaju, čovek se oseća prijatno nag.
Juče,dok sam lutao po obali i posmatrao naneto drveće, školjke i kamenje,naišao sam na jedno parče stakla.kako je ono ovamo dospelo ne mogu da shvatim,ali liči na grešku,na laž.nemoguće da ga je doneo neki ribar,bacio ga i onda nestao.ostavio sam ga tamo,bilo je to debelo i prosto parče stakla,možda komad nekog prozora s vagona.nekad je staklo bio retko i zelenkasto-neka Bog blagoslovi staro vreme kad je bar nešto bilo retkost.
Diže se dim iz ribarskih koliba na južnom delu ostrva.veče je, čorba je stavljena na vatru.a kad se jelo pojede, pristojan svet ide na spavanje da bi ponovo ustao u zoru. samo nerazumna mladež kaska od kolibe do kolibe,rasteže vreme i ne shvata šta je za nju najbolje.

Knut Hamsun-Pod Jesenjom Zvezdom

S jedne strane, i ponekad, kao protivteža savršenom koje deklarišemo kao sterilno.

I s druge strane kao disruptive associate.

su verovali da je savršenstvo rezervisano za bogove. Zato su u svoje tepihe uvek namerno utkivali krupnu, jasno vidljivu grešku. - Da bogovi ne pomisle da je siroti, skromni tkač nameravao da im konkuriše.

Savršenstvo nam često prija, a često na iritira.
Verovatno ima mnogo razloga zašto je tako.

Po jedan razlog koji meni odmah pada na pamet je da nam prija ako to savršenstvo naglašeno ističe neku estetsku notu, a ne prija ako zatvara neku priču u kojoj mi vidimo dalji potencijal, bogatstvo, kroz jednu ili više alternativa.

Tj gde završimo u savršensvu kao nekom cull-de-sac, curiosity end-pointu (na prvi pogled mi se čini da je savršenstvo kao iritant veći izazov za razmišljanje).

Naravno, u umetnosti me savršenstvo oduševljava, ali nisam sigurna o čemu se tu radi: o savršentvu ili o meri. Utoliko pre što će autor umetničkog dela koje mi smatramo savršenim, u trenucima iskrenosti naći hiljadu nekih mana i propusta koje mi nismo primetili, a često ne možemo da primetimo ni pošto nam je on ukazao na njih.

U svakodnevnom životu ne volim ništa što sebe zove savršenim.
Ono kod mene često izaziva neku nelagodu, napetost. Više volim ono što se zove "optimum". Optimum je ležeran, "udoban", postojan i bezbedan. Maksimum (savršenstvo) se stalno kreće po ivici žileta, preti da će već sledećeg trenutka sve otići bestraga (haos), a to kida živce. U svim rešenjima volim da vidim ljudsku dimenziju. Ona narušava savršenstvo, ali zauzvrat značajno umanjuje nelagodu.

Da, kao i na mnogim drugim istraživačkim frontovima raja prvo krene u dubinu, pa kasnije u širinu.

Ovde su prvo "probili" frekvenciju sa dodatnim smanjenjem dimenzija i, posebno, dodavanjem novih primesa. I jedno i drugo unosi kvantne probleme u jednačinu koji se onda nekim iterativnim i inkrementalnim što eksperimentisanjem što teorijom reše.

Sve je ovo u početku grubo i jako ohlađeno no kako naučnici imaju sve više znanja i podataka počinju i podizanje temperature da ubacuju u iteracije. Kasnije dolazi integracija.

Bio je bolji članak pre nekoliko dana no ja se ne sećam gde tačno na BBC sajtu.

Odlični su ti svi primeri.

Što se tiče Interneta, on je "perpetual" disruption. On će dati moć masama kakvu demokratija bez dvosmernih komunikacija nije nikad mogla da ponudi. I prosto neverovatnu moć.

Nešto juče idem kroz svoje kometare na blogu, da vidim šta sam sve napričao, pošto ja često prvo ispričam pa onda razmišljam. I vidim dosta svojih glupih fazona (setio sam se i tebe; pomislih da se nisi naljutio ybog nekih od njih :) i posmatram kako se mnogi ljudi svađaju. I opet mi pade na pamet blog o multimedia. Koji li će tek to biti fun kad accelerated multimedia exchange stupi na scenu, sve sa automatskim prevodima, pa sa agregacijom i destilacijom-sažimanjem materijala.

Što se tiče ostalih tvojih primera. Opet mi padaju na pamet distribuirane (Internet) neuralne mreže. Toliko ima te snage u umrežavanja da pre neki dan pričam sa jednim matematičarem (najboljim sa kojim sam ja radio na zajedničkim projektima) i razmisljamo ako heuristika ume da izvuče koliko iz ne-moderiranog šuma jedne evolutivno relativno mlade kompleksne postavke, koja li bi tek to igranka bila kad bi neko po mreži "prosuo" na milione assorted funkcionalnih modula, uključujuci i analogne (diferencijatora, integratora, rezonatora, oscilatora, you name it), pa onda trenirao mrežu povrh toga.

Pošto si ti načitan čovek interesantne bi bile i knjige koje imaju dubok i univerzalan disruptive potencijal (razne kulture, razne starosne grupe) i mišljenje zašto je to tako.

Interesantno je i, za znalce i žao mi je što sam ja daleko od toga, pokušati iskoristiti film kao umetnost da bi se dokučila suština snage literalnog kao umetnosti. Ovo sve pričam o disruptive delima, a ne onima gde dobar poznavalac vidi vrednost u svoj širini i dubini, a ja i meni slični ne ili se mučimo da to vidimo. Iako je u filmu kondenzovan narativ, a slika i zvuk su deo umetničke forme on, donekle, po mom mišljenju, može da se koristi kao dodatni eho monitor od onog esencijalno disruptive.

svojevremeno je Carls Menson objasnjavao da je na ideju o ubistvu Seron Tejt dosao posto je procitao Kamijevog "Stranca" (interesantno da se i Bus hvalio da je letos citao istu knjigu; verujem da ovo za Mensona nije znao).
Drugi, vezan za film, sam juce pomenuo.

Vidim, Sarski, da si i ti neki dan tamo negde prosuo sirće, kao ja jutros kod Kusovca. Pa pobegli kod Milana, kao mačke na drvo.

Jel' bas sirce u pitanju, ili moze i druga kiselina? (mislim, nisam siguran da sam u toku sa metaforama :)) Citam gore na blogu kod Queerie se pominje "trandza", ali ne znam sta ta rec znaci.

A i drvetu opalo ne samo cveće nego i lišće :)

Ni ja ne znam šta je "trandza" ali sam zakljucio da treba heuristici dati neko vreme. So far, čini mi se da to nije dobro za dobru žensku :)

Nigde drveta, pukla ravnica, a sirćeta i mačaka na sve strane!!!

transvestite

Pojma nemam, zavisi od konteksta. Ali "prosuti sirće" je stari izraz za zabrljati. Trudim se da pišem sa što manje stranih, arhaičnih, kolokvijalnih itd. izraza, ali ovde mi je slika bila tako jaka da nisam odolela.

Opšta klima, stil upravljanja, navike zaposlenih, sistem vrednosti, uverenja, tradicionalne predrasude, pa čak i stare dobre poslovice kao što je ova koju je Milan pomenuo "Znanje je moć" značajno ometaju ne samo stvaranje novog, već i upotrebu postojećeg znanja, kao uostalom i sve ostale tokove.

Zato će ovde morati jako mnogo da se radi da bismo bar počeli da gradimo uslove podesne za znanja tj. kulturu znanja. Prva faza je rasvetljavanje značaja znanja za budućnost. Mi ovde smo deo te prve faze, iako su i na drugim mestima već vidljiva slična nastojanja, npr. istupanja nekih političara.

...evo još reč-dve o značaju znanja i menadžmenta znanja.

Još pre 20.000 godina uspešni lovci su pokušavali da svoje znanje dokumentuju crtežima, kako bi ono postalo upotrebljivo za druge. Staranje o znanju je, dakle, oduvek postojalo.

Kraj 20. i početak 21. veka obeležava sve veći nedostatak prirodnih resursa planete Zemlje, što prisiljava države, privrede, preduzeća, pa i pojedince da preispitaju svoj odnos prema resursima i pronadju finije i efikasnije metode i sredstva za svoj dalji razvoj. Znanje je resurs koji se ne može potrošiti, već se upotrebom samo sve više uvećava. Zato je ono sve više u žiži interesovanja nauke i privrede u celom svetu.

Ovakvom trendu pogoduje i sve veći nedostatak prostora na globalnom tržištu i ubrzavanje dinamike ponude i tražnje. Neke organizacije se u ovakvim uslovima snalaze bolje, reaguju brže i na taj način vrše dodatni pritisak na ostale. To za posledicu ima s jedne strane propadanje mnogih organizacija, a sa druge, povećanje dinamike kod onih koji uspeju da prežive, što predstavlja ogroman problem, naročito za upravljanje organizacijama: menadžment više nije u stanju da efikasno prati zbivanja na terenu. Saradnici u blizini tržišta, takozvana periferija, rešavaju probleme i stiču novo znanje o tržištu, proizvodima i procesima, ali ovo znanje ne stiže do centra – za to jednostavno nema vremena. Tako periferija postaje pametnija od centra, što predstavlja novi izazov za rukovodstvo.

S druge strane, znanje periferije je u sirovom obliku. Kao takvo, ono se može razumeti i koristiti samo onde gde je nastalo. Tek kroz komunikaciju medju ekspertima ovo sirovo znanje se oplemenjuje tako da postane upotrebljivo za celo preduzeće. Ukoliko ovo oplemenjivanje izostane, sirovo znanje periferije postaje ’kontraznanje’ opasno po centar, ali i po razvoj preduzeća.

Pošto se globalni tokovi u svetu nikako ne mogu promeniti, to ima ogromne konsekvence, ne samo za odnos prema znanju, već i za organizaciju i upravljanje preduzećima.

Opisani problemi sa znanjem nastaju samo u uslovima visoke dinamike koji su nastali krajem 20. veka. Zato su oni novi i još uvek u velikoj meri nerešeni i nerešivi metodama tradicionalnog menadžmenta. Za njihovo rešavanje su potrebni novi pristupi, metode, instrumenti i kompetencije. U potrazi za njima razvijena je jedna nova disciplina - menadžment znanja - koji osvaja nove nepoznate prostore nauke, što ga čini izuzetno uzbudljivom naučnom disciplinom koja je u devedesetim godinama prošlog veka izazvala pravu euforiju u svetu.

Menadžment znanja je inovacija u komunikaciji. On zahteva odgovarajuće talente, pa je zato teška disciplina. Zato je on izazov za sve one koji nauku doživljavaju kao avanturu i uvek biraju teži, neistraženi put.

Prvo, internet. Sa povecanjem umrezenosti, potreban je radikalno nov pristup pretrazivanju sistema. Mi sada ne bi mogli da zamislimo, ili znacajnije koristimo, potencijale interneta bez Google-a ili drugih pretrazivaca. Sistem je postao toliko kompleksan i ima toliko informacija da smo overwhelmed. Da sami tragamo ("pesacki") po mrezi, bez Google-a, bili bi izgubljeni u toj sumi. Interesantna je primedba da Google ima odgovore na pitanja koja jos niko nije postavio. Jednostavno, prostor odgovora je sada mnogo veci od prostora pitanja zato sto pitanja postavlja covek (ogranicen), a odgovore ima kompjuter (mnogo manje ogranicen). (Mozda bi trebalo razmisljati o softveru za postavljanje pitanja?)
Drugo, DNK. Do pre 10 godina biologija je imala problem sto je uvek postojao nedostatak eksperimentalnih podataka. Biologijom je mogao da se bavi samo neko ko je dobro povezan sa (skupim) seksperimentalnim grupama. Danas, sa otkricem DNK cipova (time se u poslednje vreme intenzivno bavim), problem je obrnut. Svaki eksperiment generise ogroman broj eksperimentalnih podataka sa kojima ljudi ne umeju da se nose. Negde u njima je skrivena informacija koja nam je potrebna, ali ne postoji za sada DNK-Google pretrazivac koji ce nam olaksati posao. Negde u toj sumi podataka postoje i odgovori na vazna pitanja koja nismo postavili, ili za koja ni ne znamo da mogu da se postave. To je trenutno stanje stvari.

pretrazni sistemi se razvijaju. U razvoju je tkz. taksonomija, neki crash-course upoznavanja mozete videti ovde, to je firma koja je upotrebila mnoge varijante&algoritme pri automatskoj kategorizaciji sadrzaja. Takodje, u razvoju su i pametniji pretrazni sistemi, koji rade svakakva cudesa, sumarizacije, sense-checking, itd., ali za sada su to za mene dosta komplikovani koncepti. U svakom slucaju, u moru rezultata koje dobijate pretragom na google-u tesko je naci prave informacije, tj. dalje suziti rezultate na neki smisljen, a (polu)automatski nacin. Medjutim, neke alternative (na boolensku pretragu match-ovanjem stringova) vec postoje, pa smatram da nece proci jos puno vremena dok se isti sistemi ne usavrse&primene.

i softver koji pretrazuje po ontologiji. Medjutim, kljucna karika nedostaje zato sto je nepoznat nacin umrezenosti gena. Gene networks, protein networks su poznati samo kod nekolicine prostih sistema. Sada se prave i sinteticke mreze (sa parcetom genetskog koda), da bi se makar najprostije funkcije razumele.

On bi vise sluzio kao koordinacioni princip u genomici dok se ne nadje neki drugi, vise bioloski, koncept. U celoj toj stvari, your guess is as good as mine. Ali, neki novi pristup je svakako potreban.
I, uopste, content addressable search se manje vise zasniva na key words, a ne na pravom sadrzaju, kako to radi neuralna mreza u mozgu.