"Ima nekih problema?!"

nesto drugo mi je jos strasnije od samog cina nasrtanja na nastavnika. reakcija skolske uprave: "Onaj koji je snimio i snimak poslao drugima takođe snosi odgovornost i time je uvredio instituciju, odnosno školu, kao i integritet nastavnika - rekao je Jerinić." valjda je trebalo da svi cute, da nema dokaza i da se ova prica zavrsi kao i tolike druge? potpuno neverovatno! ako se takve stvari desavaju po skolama (a znamo da se desavaju, kao i mnogo gore) trebalo po ucionicama da postoje sigurnosne kamere. i zbog zastite ucenika od nastavnika i zbog zastite nastavnika od ucenika. ako se sve prenese na drasticniji primer, verovatno direktor smatra da je i snimatelj zlocina u bosni uvredio srpski narod.

Upravo tako!

Drugim recima, djubre treba staviti pod tepih. I tako svaki put. Do trenutka dok ne pocne da se oseca smrad raspadnutih leseva. Onda svi da pocnu da kukaju "kako problem nije resavan od pocetka, kada je trebalo".
Hipokrizija. Karakteristicna za Srbiju.

pazite - ovde je neko tajno snimao druge ljude i onda taj snimak prosledio drugarima i stavio na uvid chitavom svetu. u jednoj normalnoj drzavi ovaj sluchaj bi svakako bilo sudski procesuiran - po najmanje dve osnove- nasilje na jednoj strani i protivpravno zadiranje u nechiju privatnost- i to kamerom. jer niko nema prava bez dozvole da te uslikava i u najnormalnijim okolnostima, a kamoli u ovakvim.

ali- da ima iole normalnosti u Srbiji (u pravnom sistemu) ovakva Srbija, kakvom je danas poznajemo, bila bi nezamisliva i nabujnijom mashtom.

"Ja je tučem a ti me snimaš. Kako si smeo da mi ugrožavaš privatnost. Tužiću te."
Suludo!

deluje suludo iz srpske perspektive ali bi onaj koje snimao prosao sa dosta gorom kaznom nego onaj koji je mlatio... to se na Zapadu zove zastita privatnosti sto vec gore neko napisa. Dobro dosli u svet demokratije...

kakve veze imaju demokratija, zapad i zastita privatnosti sa ovim slucajem? da li to znaci da ovde u holandiji mogu u restoranu da isamaram kelnera zato sto je supa hladna? ako neko to slucajni snimi, da se pozovem na zastitu privatnosti? a ako nema cime da snimi, pa samo posvedoci sta je video? to je opet narusavanje privatnosti, jer sta je imao da zjaka dok ja lemam kelnera?! nemojte, molim vas, izvratiti i karikirati!

drugo, nasilje u skolama je itekako postojalo i pre mobilnih telefona. sada imamo dokaz i bilo bi odlicno da se taj dokaz upotrebi za akciju kako bi se nesto ucinilo za povecanje bezbednosti u skolama. ostavka direktora je mali korak.

podsetilo me je ovo na ubistvo onog mladica ispred gimnazije sveti sava. sta je tada ministar uradio? predvodio je djacki moleban??!?! kamo lepe srece da je i on tada podneo ostavku, da je na njegovo mesto dosao neko sposobniji i odgovorniji i... toliko toga drugog...

Sa ovim slucajem nema nikakve jer se sve desilo u Srbiji ali nije nikakvo izvrtanje ili karikiranje... na Zapadu, bar onom preko okeana je zastita privatnosti jedan od najvaznijih postulata slobode i demokratije i objavljivanje tajno snimljenih scena bez dopustenja "glavne zvezde" bi izazvalo mnogo veci odijum nego samo shamaranje. Slucaj koji se desio u novosadskoj skoli bi bio idealan primer na kome bi se advokati snimanog mladica izborili za silnu odstetu za svog klijenta, uz put ruseci par lokalnih glaveshina sa vlasti. Eto, tako vam izgleda "izvrtanje i karikiranje" slucaja sa Jeleninog bloga..

PS.
A koliko vidim na blogu nikome na pamet nije palo da je i privatnost nastavnice koja je napadnuta ozbiljno ugrozena stavljanjem tog snimka u "promet"... interesuje me da li je nekom u glavu doslo kako se oseca ta zena, njen suprug, deca, roditelji dok je gleda ceo grad kao "junakinju".

zanimljiva ideja

kako se regulise privatnost slucajnih prolaznika dok lokalna tv ekipa snima prilog za gradsku hroniku?

privatnost korisnika atm?

eventualno pozivanje roditelja delikventa na narusavanje privatnosti,ne bi trebalo da predstavlja problem za njegovo krivicno gonjenje... 15 godina, a mozda i vise ako je ponovio koji razred, to je vec (valjda)stariji maloletnik, moze valjda solidna kazna da se izrekne, a ne kec iz vladanja..

ovde je privatnost druge prirode nije to kamera CityTV-a koja snima srecne sitizene kako prelaze Jonge na cosku sa Quinom... ovo je nasilan akt stavljen na uvid svakom kome se digne da ga gleda a bez toga da je pitan bilo ko od ucesnika te "radnje". Nisu to Pamela i onaj njen nesrecnik da im treba publicitet, to je jedan klinac tek na pocetku zivota i zena koja se silom prilike zaposlila u OS... hajde na stranu tog malog delikventa (problematicno ponasanje ga definise delikventom jel?) ali da li je ta zena zelela da je kache na youtube, da njeno shamaranje gleda ceo njen grad... recimo da se to desilo mojoj supruzi, devojci, sestri, majci ne bih voleo da to gledam a ne verujem da bi bilo koja zena sebe volela da gleda u tim scenama.

Sta je sledece? Da obesni klinci silovanje svoje nastavnice snime i okace na youtube? A da dusebriznici tek onda skapiraju sta je privatnost...

je otprilike objasnjenje koje sam hteo da cujem....

nije stvar u privatnosti, nego u sadrzaju snimljenog materijala

da je neko snimio kako istoj uciteljici daju cvece na casu, ne verujem da bi se iko bunio zbog narusavanja privatnosti

problematicno ponasanje, pa sad zavisi ... problematicno je ako neko peva na casu, seta po ucionici, gadja se papiricima.... fizicki napad na uciteljicu malo prevazilazi eufemizam 'problematicno ponasanje'...
ne kazem da ga treba poslati na dugogodisnju robiju, ali kec iz valdanja je otprilike poruka - ma sve je ok, malo si bio nestasan, sledeci put ako se ponovi bice ukor pred iskljucenje.

prijatelju, ti i ja se po obicaju na kraju slozimo... naravno da ima veze sadrzaj filma (zbog sadrzaja je i sve ovo pisanije) ali ima veze i to sto su tih dvoje ljudi, mozda i bez svoje volje, tema prica, gledanja i ogovaranja. Mozda je tu zenu mnogo manje zaboleo napad mladjahnog siledzije nego to sto je gleda ceo NS i blog B92 ili sto ce joj godinama biti obelezena karijera zahvaljujuci snimateljima...

Skola je mladog kabadahiju mogla da izbaci napolje ali nije, mozda je to greska, mozda su odmah trebali da ga sutnu na ulicu... doduse dolazili su i panduri, ako te to teshi.

Ali nemojmo o vise o tome...

Želim samo da dodam:
naš zakon o osnovnom obrazovanju kaže:
Učenik NE-MO-ŽE biti izbačen iz škole.

Uopste nije suludo. Ne mozes ti nekog snimati bez njegove/njene izricite saglasnosti. Nisu slucajno video & audio zapisi na sudjenjima u normalnim zemljama izuzimani iz obzira i neprihvatljivi kao dokaz. Ako je video/audio snimak nacinjen bez znanja optuzenog/e, to ne moze biti korisceno kao dokaz protiv njega/nje.

Privatnost je svetinja. Medjutim, u Srbiji zadojenoj komunistickim vojeurizmom gde svako misli da ima pravo da vidi, cuje i zna sve - ocigledno nije.

E, sad, kad smo vec kod nasilja nad nastavnicom/profesorkom - ovog magarca treba izvesti pred sud i dovesti citav razred u sudnicu da svedoce protiv njega. Dakle, video zapis je krajnje irelevantan i ne sluzi nicemu - osim da mi zadovoljimo svoju bolesnu radoznalost. Nadam se da ce ga zrtva tuziti.

imate odgovor ovde.

Ovako vidim vaš post:

Suludo!!! I tačka!

Loshe prevodite. Prebijanje nastavnice i snimanje izgreda su dve odvojene stvari i tako trebaju biti tretirane.

1. Prebijanje nastavnice je kaznjivo zakonom, jer ona ima pravo na licnu bezbednost.

2. Snimanje bez dozvole je kaznjivo zakonom, jer snimani ima pravo na privatnost BEZ OBZIRA na njegovo krsenje zakona. On svoja prava ne moze izgubiti krsenjem tudjih, moze samo biti propisno kaznjen. Zato imamo sudove i zakone.

I nastavnica i magarac imaju Ustavom garantovana prava. Naizgled apsurdno ali - hteli smo demokratiju, ne?

Samo zato sto je prebijanje predmet snimka ne znaci da je snimanje po automatizmu dobar (ili zakonit) cin.

Osecaj nase superiornosti i uzvisene pravicnosti, odnosno, nasa zabluda da ljudima mozemo uskratiti osnovna prava zato sto su se ogresili o zakon je tekovina komunjarskog mentalnog sklopa. Nazalost, taj mentalni sklop ja vidim u Vasem rezonovanju (otud i moja opaska). Licne strasti i osvetoljubivi revansizam se moraju obuzdati ako zelimo normalno drustvo.

molim vas više pisati ovde. Zato što vređate i zato što boldujete. Doviđenja.

ps
I brisaću sve što napišete.
Doviđenja još jednom.

Vredjam? OK. Nek Vam bude. Brishite. Sacuvao sam tekst.

Samo mi nemojte omalovazhavati inteligenciju dechijim razlozima tipa "vredjash" i "boldujesh".

Zbogom, drugarice.

pa, cekaj, ako je on lemao profesorku pred drugima, znaci da se samim tim odrekao prava na privatnost. sto opet ne znaci da, i ako je lema prikriven od ociju drugih, kako se njemu cini, da je povreda privatnosti.
i, da, ako se ogresis o zakon, gubis odredjena prava.

Otvorila sam temu o nasilju među maloletnicima a ne o pravu na privatnost. Vrlo jednostavno.

Jeste li sačuvali tekst? E pa lepo! Zalepite ga na zid i uživajte. Bravo!
Zalepite ceo ovaj razgovor i posmatrajte kako ste jednu važnu temu pokušali da ugasite pričom o drugoj temi. Važnoj ili ne, svejedno. Posmatrajte ton koji ste dali ovoj temi. Vrlo nepristojno.

Vi uvek kada se neko ne slaže sa vašim mišljenjem vređate?
Vi se uvek kada vam neko kaže da niste dobrodošli ipak vratite?
I onda još pljunete i zalupite vratima?

E da, da li sam komunjara ne treba da bude vaš problem. Da li su moji razlozi dečiji ili ne isto ne treba da bude vaš problem.

Niste dobrodošli ovde i pomirite se sa tim. Sad, ako vas nije sramota pišite i dalje.

I još, evo kafa vam je lepo odgovorila. Pročitajte to i onda tutanj.

Zbogom.

tupiti o pravu zastite na privatnost u ovakvim slucajevima je apsolutno ruzno, glupo i besmisleno. ako postoji pravni sistem na planeti koji ce odbraniti mladu bitangu koja je mlatila nastavnicu samo zato sto se neko drugi drznuo da ga pritom snimi, taj pravni sistem nema veze ni sa pravom, ni sa pravdom. zlocin ili prekrsaj koji ucinite javno ili tajno, pred svedocima ili kamerama, i dalje je zlocin ili prekrsaj.

pritom, u americi koju uzimate kao primer se godisnje potrose stotine miliona dolara na kamere za nadzor. samo department for homeland security je, na primer, samo 2004 za tu svrhu platio 200 miliona dolara. snimani ste gotovo stalno i gotovo uvek - da li se i tada brinete o privatnosti?!

dalja rasprava je zaista bespredmetna. sa vasim argumentima, pobesnelog malisu iz sonje marinkovic bi u nekom 'idealnom nekomunistickom drustvu' trebalo izabrati za predsednika...

da kada se govori o narusavanju privatnosti misli se na pravo nastavnice da ne bude javno emitovano kako je neko prebija na radnom mestu i to jos klinac.
Njeno pravo je najpre naruseno kada je mali dripac ( koji nece jos dugo ako tako nastavi a nastavice) fizicki napao, a zatim je jos jednom postala zrtva kada to sada svako ima priliku potpuno nesmetano da gleda a ona to da prozivljava jos milion puta.
Ja mislim da se o toj privatnosti radi.
Uciteljica ima pravo da odluci da li ce njena nesreca biti komercijalizovana. Ipak je nesreca njena, a kriminalac je zajednicki i kao takav potencijalna nesreca za drustvo.
Ipak, u nasem slucaju problem zataskavanja je mnogo veci od problema privatnosti i po meni je zarad opsteg dobra jedini nacin da se borimo protiv policijske drzave narusavanjem sopstvene privatnosti!

To je slicno kao kada objave ime i prezime deteta koje je zlostavljano ili zene koja je silovana.
To nije u redu. Ali u odsustvu adekvatne reakcije policije i pravosudja neizbezno je narusavanje privatnosti zrtve u cilju spasavanja preostalih ljudi.

Na primer juce sam gledao u emisiji Mire Adanje Polak kako se setra tragicno nastradalog mladica upoznaje sa ljudima kojima su otisli njegovi bubrezi !
Ja mislim da se u civilizovanim zemljama adresa primaoca organa cuva u strogoj tajnosti od adrese porodice donatora.
Medjutim, mi smo ocigledno uvek bili nesto drugo i bicemo zauvek...

mislim da niste upravu Nikola...
Paralelno sa ovom pricom o nasilju, neki mediji su istog direktora Jerinica postavili u drugu ulogu. Naime, izvesna gospodja Mama se javila sa informacijom kako je njena cerka morala da promeni skolu jer su u ovoj skoli losi pedagozi i njena cerka je imala problem sa nastavnicom geografije... al' ne lezi vraze, u drugoj skoli se njena cerka pronasla sa jos par djaka istog porekla, koji su eto bili malo nestasni a zli Jerinic ih je izbacio...i eto ti opravdanja za njen stav, da skola, direktor i nastavnici nista ne valjaju!
Mozda sve to i jeste istina...ali...
Direktor skole u ovoj zemlji ima (najvece moguce) pravo da izbaci djaka iz skole! Taj djak ode i upise se u drugu skolu... roditelji okrenu glavu na drugu stranu i kazu> malko je bio nestasan a oni ga odma izbacise iz skole...
ne prodje ni decenija, kad "nestasni" decko postane ministar policije, naprimer...

ali Nikola je govorio o toj jednoj izjavi direktora o snimku i mislim da je što se toga tiče u pravu. Direktoru nije trebala ovakva izjava.

A da pravdaju roditelji loše ponašanje svoje dece odlukama direktora i nastavnika, pravdaju. Lakše je da uvek neko drugi bude kriv.

evo, jelena vam je uglavnom odgovorila. moj komentar se odnosio iskljucivo na citiranu izjavu i direktorovo pozivanje na odgovornost ucenika koji je snimio jer je izbrukao skolu (i pretpostavljam njega doveo u neprijatnu situaciju). zato sam mi se i cini da bi imalo smisla uvesti kamere u ucionice (koliko god se GROZIM te vrste nadzora). zastita je potrebna u oba smera. zastita od nasilja, nerada, bezobrazluka, etc. ovakvi slucajevi zahtevaju mnogo ozbiljniji tretman nego sto je guranje pod tepih. da se ne bi ponavljali. a ponavljaju se neprestano. srednju skolu sa zavrsio pre mnogo godina, ali jos uvek zivo pamtim svakojake 'incidente', i problematicne ucenike i problematicne profesore.

mozemo cak da pricamo i odgovornosti profesorke likovnog u ovom slucaju. i za incident koji se desio i za precutkivanje istog. poslednjih godina imao sam prilike da prisustvujem nekolicini srednjoskolskih casova u razlicitim bgd gimnazijama, kao posmatrac. u jednoj sam bio potpuno zaprepasten odnosom izmedju profesora i ucenika. imao sam utisak da se nastavnik svesno sklanja bojeci se konflikta sa ucenicima.

Upravu ste!
za tu jednu izjavu...

Sta bi ste Vi uradili da ste bili u slicnoj situaciji?
Koliko sam shvatila stvari, "strasna"jedinica iz vladanja pala je neposredno posle dogadjaja, ne vezano za snimak... Spominjala se i neka prijava policiji...

BTW u kasnijoj izjavi ucenika te skole, spominje se da su se djaci dogovorili da snime dogadjaj i da napadnu nastavnicu "zato sto je zasluzila" (?!?)

o toj jednoj izjavi sam i govorio u svom prvom postu ovde. ponavljam da direktor nije rekao da ce kazniti snimatelja sto je ucestvovao u 'zlocinu', vec sto je uvredio instituciju.

podržavam sve što ste rekli.
Molim Vas, odgovorite mi na pitanje. Spomenuli ste u prethodnom komentaru da možemo da razgovaramo o odgovornosti nastavnice likovnog, zataškavanju i prećutkivanju...
Interesuje me Vaše mišljenje, šta je nastavnica mogla da uradi (još)?

mislio sam pre svega na to sta je mogla da uradi pre incidenta, jer incident svakako govori da su se stvari odavno otele kontroli. nazalost, nasi nastavnici nemaju nikakvu ili gotovo nikakvu obuku za ponasanje u kriznim situacijama ili sa problematicnom decom. i onda pronalaze sopstvene i najcesce katastrofalno pogresne odgovore - ili su besmisleno popustljivi prema ucenicima, ili su besmisleno strogi. i jedno i drugo na ustrb obrazovnoj i vaspitnoj ulozi koja im je poverena.

Nisam nikako želela da Vas provociram, zaista me zanima Vaše mišljenje.
Dotični učenik je odličan đak, sa jedinicom iz vladanja... U principu baš ga briga za keca iz vladanja jer mu ta ocena ne ulazi u prosek. Ono što je njega "izbacilo" iz koloseka je jedinica iz likovnog, koje (bez obzira koliko ga većina smatrala nevažnim predmetom)itekako ulazi u prosek.
Događaj se odigrao krajem prošlog polugodišta, nastavnica ga je prijavila policiji (...privatnom tužbom, pošto prosvetni radnici nemaju status službenog lica).
Nažalost je povukla tužbu, jer joj je neko pretio telefonom...
Šta reći?

nisam imao utisak da me provocirate. naprotiv, cini mi se ovo kao zanimljiva diskusija. detalji koje ste napisali mi nisu bili poznati. u svakom slucaju, mene brine sto ovaj konkretan slucaj nije ni nov ni presedan. novo je samo to sto sada imamo snimak i direktan povod da pocnemo da pricamo o skolskom nasilju.

mislim da odgovor na nasilje u skoli ne sme da bude prepusten nastavniku, direktoru, ili na ma koji nacin da bude individualan. maloletnicko nasilje je opsti problem i njime mora da se bavi drzava i ministar prosvete (koji je, ajde to da ponovim, u mnogo drasticnijem primeru, poveo djake na moleban gradskim ulicama - what a jerk!?).

jedinica koju pominjete... svakako mislim da treba zastititi i ucenike od nastavnika. i od nastavnicke samovolje i izivljavanja. svi smo bili u skoli - svi pamtimo nekog gruju koji stipka ucenice, ili hicu koji 'opominje' stapom za pecanje. to su sve ozbiljni problemi bas zato sto su svakodnevni.

ali ne znam da li smem ovde da ga postavljam jer je u pitanju maloletnik. Koliko ja znam mediji nisu objavljivali link. Moderatori, Dejane, sme li to?

Nije potrebno da stavljate link jer je to sasvim normalna pojava u zemljama gde je ljudski zivot bezvredan, neki bivsi zivoti razbacani po masovnim grobnicama, ubistva se ne kaznjavaju, a ubice su heroji.

kao što sam gore napisala, mislim stvarno da ovakvih slučajeva ima svugde u svetu. Razlika je po mom mišljenju u primerenoj/neprimerenoj reakciji.

Znam sta ste mislili i sasvim je tacno da je razlika u reakciji populacije na pojavu. Sto blaziranija reakcija, to ucestalije pojave.

Hajde Jelena da diskutujemo o tome sta bi bilo primereno u ovom slucaju.
Hajde da oni koji znaju kako se postupa u ovim situacijama nesto kazu.
Hajde da pitamo pametnije!
Ja sam zasada dobila polu informaciju koja me je uputila u ishod slicne stvari tamo negde u Evropi... Elem, kazu braca evropljani>
ako je dete nasilno, jednom, drugi, treci i cetvrti put...ako tokom vremena ispuca sve "kredite" u vidu jedinice iz vladanja, ukora razrednog staresine, ukora direktora skole itd. Dete se automatski izbacuje iz skole i gubi pravo na skolovanje na npr. jednu godinu. Tokom te godine duzan je da radi drustveno korisne poslove i da redovno (dva ili tri puta nedeljno) posecuje psihologa, psihijatra i ostala strucna lica, sve zajedno sa svojim roditeljima...
Postoje i novcane kazne u nekim zemljama...
Postoji i trajno gubljenje prava na skolovanje...

U Americi postoje kampovi za prevaspitavanje. Strasni su i surovi, ali pojedini roditelji su prinudjeni da svoju decu stave u takvu sredinu. Tu se deca podvrgavaju fizickom radu i uglvnom maltretiranju i "ispiranju mozga." To je neka vrsta kaznenp-popravnog doma. Postoje detentions, ili kaznjavanje za manje prekrsaje u skoli kada se dete ostavi van nastave, tj. ostaje kod kuce uz preporuko skolskog psihologa. Za ovakve prekrsaje, nasilje nad nastavnikom, lomnjenje skolskog inventara, pretnje i ostalo... verovatno da roditelj placa stetu, a dete se stavlja pod konrolu, u tezim slucajevima, nisam sigurna, da se krivicno odovara. U gimnaziji koju pohadja moje dete, ucestale su policijske racije koje proveravaju da li neko donosi oruzje u skolu, drogu...Jedno dete je recimo kaznjeno izbacivanjem is skole jer su joj u kolima pronasli noz za otvaranje paketa. Dete je posle casova radilo u nekakvoj radnji za pakovanje(?).Na molbu roditelja i dece, devojcica je vracena u skolu. Mislim da sve pocinje od kuce, od najblize okoline i od drustva u kome se zivi.

Tačno, samo, koliko je meni poznato, radi se o dobrovoljnoj akciji roditelja - dakle nikako se ne radi o institucionalizovanom sankcionisanju (što Vi, niste ni sugerisali, ali sam želeo da pojasnim da ne bi došlo do zabune).

Osim suspenzije, kako je neko već pomenuo, sledeća stvar koje škole u Americi rade je "izbacivanje" učenika - pa neka učenik traži koja će ga škola primiti (a ta će škola itekako pitati gde je bio, šta je radio, i zbog čega je izbačen). I gotova priča... kakve, bre, jedinice iz vladanja?

gore navedena rešenja. Mislim da je nedopustivo da deca, pa i nastavnici, odlaze u školu znajući da ih tamo čeka nasilnik. Ako ga i izbace iz škole, što može kako sam shvatila samo ako roditelji potpišu, on odlazi u drugu školu gde opet neka deca i nastavnici odlaze u školu sa strahom. Treba njemu pomoći, ali za mene je u svakom slučaju važnije deci osigurati sigurno i bezbedno okruženje. Podržala bih rešenje koje predviđa ukidanje prava na školovanje na određeno vreme uz obavezne posete stručnjacima. Jedino se ne bih složila sa tim da maloletnik radi.

rad je stvorio coveka :)
salu na stranu, nije to tezak fizicki rad. Naprotiv! Akcenat je na konstantnoj obavezi i prihvatanju autoriteta. Kada su ovakvi klinci u pitanju, daju im se obaveze primerene njihovom uzrastu... ali stalno i svakodnevno bez mogucnosti zaobilazenja istih.
Cula sam i za ove kampove za prevaspitanje, e tamo nema zezanja... to je UZAS!
Uglavnom, zakonska regulativa mora da se promeni kod nas kada je u pitanju obrazovanje, nista bez toga!
Ja zaista verujem da su direktorima i nastavnicima vezane ruke u ovim situacijama...

Tačno tako! Ne može direktor da uradi ništa što nije predviđeno zakonom.

http://www.youtube.com/watch?v=7i4x8zZjaSI&mode=related&search=

Dragomir

Ceo svet je na glavacke. Ako se pomenu srpska zbivanja kao uzrocnik abnormalnog ponasanja dece u Srbiji, ne znaci da treba braniti i ne pominjati i ostale delove sveta u kojima su pojave ove vrste ucestale. Posto se obicno ljudi uhvate Amerike, evo da vam kazem, ne cudi me Columbine. Sta mlad covek u Americi vidi kao svoju buducnost? Ratove, ratove i ratove for the good of the people.Ili, kakva je buducnost mladog Srbina? Sta ce dete, mali Srbin, mlad Hrvat, Albanac da nauci i vidi iz nedavne istorije? Sta ce mlad Hrvat da uradi u svojoj buducnosti? Koliko njih ce izaci nedotaknuto minulim ratovima, klanjima i ostalim? Da li je normalno da se iz dana u dan prica o ubijanjima, zlocinima, ucenama, enormnom bogacenju jednih i sunovracivanju u bedu, drugih bez pomaka. Bez i jednog jedinog koraka. Pardon, koraca se u nazad, kako neko rece.

Da onda brišem ovaj vaš komentar? Zašto ste ga uopšte ostavljali ako je sve ovo besmisleno i nema efekta?

Attention Deficit Hyperactivity Disorder, koji se ovde (USA) masovno leci Ritalin-om, psihoaktivnom substancom od koje veliki broj dece izvrsi samoubistvo. Ostali postanu biljke.

e, jeste, u pravu si!
ali, deca, ni kriva ni duzna, ispoljavaju nasilje. zato sam potencirao uzrok.
a, u emisiji nisu to spomenuli za lek. rekli su da je teska hemija, ali nisu spominjali tako opake nus-pojave...

Nekada su se automobili pravili bez klima uređaja, a hiperaktivna deca nisu lečena hemijom...

Možda je ovo glupavo poređenje, ali trenutno nisam mogao da smislim ništa bolje za uvod u ono što želim da kažem. Komfor kojem sve više težimo pronalazi nove i nove načine da se decom bavimo sve manje, a da taj posao prepustimo mašinama i hemikalijama.

Hiperaktivnost kod dece nije nužno štetna, odn. ukoliko roditelji i vaspitači to uoče na vreme, mislim da može da bude čak i korisna. U doba kada sam vreme provodio sa mnogo različite dece, a to je vreme kada sam i sam bio dete, uvek se isticalo nekoliko individualaca kojima je bilo teško da miruju na časovima. Primećujete sigurno da sam upotrebio imenicu muškog roda. Ne znam da li je to pravilo, ali nisam primetio da kod devojčica postoji takav problem.

Zanimljivo je da su takvi hiperaktivni individualci bili kao po pravilu najnapredniji u nekom sportu. Sportom se nikada nisam bavio, jer nisam osećao da me tako nešto ispunjava, ama za individualce - sport je sinonim za sreću i veselje.

Individualci - zaista su bili lošiji u učenju od ostale dece, pa šta!?! Zar nisu i oni ljudi, iako su u učenju sporiji, Bog ih veselio! Zahvaljujući tome što živim u malom mestu, i danas srećem te moje drugare iz školske klupe. Niko nije dopao zatvora, svi imaju posao i porodice, i rekao bih da u svom mikrosvetu žive srećno.

A kako bi bilo da su ih roditelji pošto-poto gurali u muzičke škole ili na kurseve stranih jezika?

Imam prijatelja koji radi kao psiholog u dečjoj bolnici. Jednom sam ga pitao: "Pa dobro, šta ti tamo radiš?"

Pored toga što mu je posao da decu psihički priprema za hirurške intervencije i što ih bodri da se izbore sa bolešću, u psihološkoj ambulanti radi profesionalnu orijentaciju dece kao i testove mentalnih sposobnosti. U saradnji sa roditeljima takvo nešto zaista pomogne u daljem obrazovanju deteta. Pitao sam ga: "Kako saopštavaš roditeljima da su mentalne sposobnosti deteta ispod proseka?"

Odgovor je vrlo jednostavan, naprosto me oduševio...

- Najvažnije je da je vaše dete srećno, nije škola najvažnija!

Dakle kada bi roditelji samo malo želeli da usreće svoje dete, verovatno ni deca ne bi mislila da su svi protiv njih kada ih neko izvede iz takta lošom ocenom ili lošim ophođenjem.

Napomena:
Dragi roditelji i budući roditelji, ukoliko mislite da će novac u bilo kom trenutku ili u bilo kom obliku usrećiti vaše dete, grešite! Tražite drugi način...

...ispoljavaju nasilje!
Nije istina! Ne možemo večno da smatramo svoju decu za mala i polusvesna biće. Hiperaktivnost je potreba za akcijom, ali ta akcija ne mora apriori da bude nasilje.
Deca uče 80% stvari kopirajući uzore iz svog okruženja, ako dete gleda svog oca npr kako lupa pesnicom o sto kada mu je supa na stolu hladna... onda će i dete doći u školu i lupiti nastavnicu koja ga je "oladila" na času.
Zato i mislim da takva, problematična deca treba da idu kod psihologa zajedno sa svojim roditeljima. Mame i tate moraju biti svesni propusta koji su napravili u vaspitanju svoje dece.
Ako neko ima hiperaktivno dete, najlakše je da sa njim provede nešto više vremena u aktivnoj igri, da izbaci šećer i slatkiše iz ishrane, da ga upiše na neki sport...ima tu mnogo stvari koje mogu da se urade pre nego li se bilo ko od nas odluči da nabrzaka zaleči svoje dete nekakvim hemikalijama.

čokoladom&keksom&šećerom da budu veseli&slatki pa im posle daju psihoaktivne supstance da ih spuste. divota jedna. kod nas su za spuštanje deci davali čaj od maka. prosto ne znaš šta je divotnije.

nego, nsarski druže, ti si svetski čovek, daj nam molim te primere kako po belom svetu reaguju država, mediji, javnost, škola...

"svetski covek", no sam ziveo ovde dugo, a i to mi je deo sadasnje struke, pa malo vise znam.
Prvo, to sa telefonskim snimanjem je ovde postalo velika moda: poslednjih par meseci je bilo nekoliko velikih "afera" (kako ih na medijima prikazuju), kad su snimili decu koja se biju, ili kad plate "homeless" (beskucnicima) da se biju i onda navijaju ili ih bodre. Zatim ima i snimaka preterane reakcije policije na neki minorni izgred. Ili tuca dece u skolskom autobusu.
Drugo, u boljim skolama se ovde dodeli suspension - dete ne moze da ide u skolu neko vreme. Pa posle nadoknadjuj propustene casove. U siromasnijim skolama imaju detektore za metal, da deca ne dolaze naoruzana na cas.
A Ritalin se daje rutinski - oko 6 miliona dece to prima. Ameri veruju u medicinske metode: curi vam hladnjak na kolima? - no problem, sipajte ovu tecnost ($6.99) i odma ce prestati da curi. Transmisija ne radi? Isto - samo druga tecnost. Dete ima slabe ocene i bezi sa casa? Dajte mu ovo da popije, i k'o rukom odneseno. Vi ste nesrecni neveseli, nezadovoljni zivotom? Imamo lek i za to. Debeli? Evo pilule! Hocete da ostavite pusenje? Evo leka - po jedna pilula dnevno, i zelja ce nestati! Ako odmah narucite - 20% popusta! Get your credit cards ready! Chance of a lifetime.
This is Amerrrica! Posle monogo godine zivljenja sam i engleski naucio - sada umem da kazem "Ај лов дис контри!!!"

...ali kad cujem raznorazne pametnjakovice koji na svaku bolesnu pojavu ovde reaguju sa "ma nije to nista, u svetu je jos gore" dize mi se pritisak. Svo to silno nasilje na svakom koraku je produkt naseg jezivog sistema vrednosti i nicega drugog. Sve je to nekako logican sled dogadjaja u drzavi u kojoj je ubica=heroj, ludak=intelektualac, lopov=uspesan biznismen, itd. Deca ovde rastu u jezivom okruzenju i uglavnom su prepustena sama sebi. Do skoro sam mislio da ce biti bolje kada starije generacije koje nisu imale problem sa idejom svinjoglavog pokojnika, zamene mladi ljudi. Medjutim, kad pogledam na sta lice danasnji klinci (govorim o vecini, cast izuzecima) gubim svaku nadu.

i oko toga se slazemo svakako. I sve te izmestene vrednosti tome posebno doprinose.
A situacija u gradu u kome ja zivim je sledeca: svaki grad, pa i moj, je podeljen na school districts - ovde ih ima oko 25. Od toga, mozda 3 nesto vrede: ostali su takvi da ja ni mog psa tu ne bih pustio da nesto uci. Prepuno droge, kriminala, losih nastavnika, itd. Ovo je tipicno za USA. Ako zelis da ti dete ide u dobru skolu, moras da zivis u tom district-u; ima malih izuzetaka, ali to su stvarno izuzeci. Stanovi i kuce u dobrom distriktu su visestruko skuplji nego u losem. Prema lokalnim cenama, ako nemas da odvojis $1500 mesecno za stan, pristup dobrim skolama je zatvoren. (Ovde su cene stanova veoma niske u poredjenju sa nacionalnim prosekom, da odmah kazem). Dakle, kao i za sve - koliko para, toliko muzike. Ima skola koje su vrhunske (i veoma retke), i onih koje se samo zovu skole. Pa biraj.
U proseku, situacija je jako losa.

tako je i sa druge strane granice tvoje nove domovine... ko ima novca zivi u boljem kraju gde su bolje skole, deca mu se druze sa decom iz slicnih kuca, nema fizicke opasnosti po dete a i sto nije zanemarljivo, deca iz takvih skola imaju bolju prohodnost na univerzitete (bolji nastavnici, jaca disciplina)... a onaj ko ima novca i zeli da ulozi u svoju decu naravno ni ne dopusta da ide u public skole, sta je 10-15k godisnje po junioru u privatnoj skoli...

Uzgred, takav nacin skolovanje je sve prisutniji i u Srbiji (doduse znam situaciju samo u BGD), u dobre osnovne skole i gimnazije je tesko upisati dete ali izlaz postoji u privatnim skolama... sto rece, koliko para toliko i muzike :)

par komentara na nekoliko stvari koje si izneo (sve uglavnom tacne, mada neke prikazane ekstremno, sto i valja povremeno servirati srpskim sveznalicama o zivotu po belom svetu, a posebno Americi, sto su, jel'te, toliko puta gledali u filmovima).

Naime, u skolama suspension postoji na dva nivoa - direktorska je samo in-house, gde su svi kaznjeni djaci iz tvoje skole u posebnoj ucionici (ne sa svojim razredima), a superintedent's je organizovana, makar u NY, tako da deca iz recimo IS 204 (gde ja radim) idu u IS 10 (sister school u kraju), i tamo provode svoju suspenziju sa ostalim "kaznjenicima". Ja, kao nastavnik, saljem materijal na kome bi kaznjeni ucenik trebalo da radi i na osnovu cega nadoknadjuje sav propusteni rad i biva ocenjen.

U slucaju tuce, djaci su odmah na superintendent's suspension, od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisno od tezine incidenta.
Od ostalih djaka i nastavnika koji su bili svedoci se uzimaju detaljne izjave, ne znam kakva bi bila reakcija na zapis na telefonskoj kameri, telefoni su (formalno) zabranjeni.

Sve si u pravu za districts (i real estates), moja skola spada u one gde mozda vecina ne bi "ni psa poslala", ali se neki red ipak zna, u smislu goals and expectations. Dobrih i losih nastavnika i dobre i lose dece imas svuda, i jako se dobro mogu videti konkretni uticaji razlicite sredine i immediate circumstances. Uprkos uglavnom below average studentima, ima nekoliko honours razreda (tj. odeljenja) u kojima su zaista pametna, vredna i izuzetna deca koju mogu da vidim u specijalizovanim srednjim skolama, na koledzu, kao uspesne mlade ljude. Tesko je odvojiti se od svog kraja (gangsteri, droga, siromastvo, neuspeh, bezizgledna buducnost, itd.), izazovi su ogromni i lako je pokleknuti i ici linijom manjeg otpora, ali ja vidim mnogo toga dobrog svake godine.

ADHD i ostale disabilities se u skolama uzimaju veoma ozbiljno u obzir, ali u vecini skola uglavnom na papiru. Deca najcesce ne dobijaju dovoljno dobre special education services, sto zbog nastavnickog kadra i programa, sto zbog toga sto ih i dalje prati stigma. Akademska ocekivanja su izuzetno niska, vise se sve svodi na babysitting.
ADHD se manifestuje u raznim spektrima i intenzitetima, i za one najjace oblike hemija verovatno ima smisla. Ja sam protivnik te filozofije "imamo pilulu za sve"; medjutim, paznja, razgovor, vaspitanje, ozbiljni pedagozi u kuci i skoli je upravo ono sto nedostaje najvise svoj deci, bilo da su sasvim funkcionalni, ili learning disabled, emotionally challenged or what not.

ne bih ja sebe ovako zajebavala!

dalje nisam ni citala, dosta mi je nadmenih americkih (cak ne ni americkih) sveznalica koje zamisljaju da su odlaskom u ameriku postale dzulije roberts. kad otkuca ponoc pretvoricete se u tikvu.

Jelena, ovo sto je u tebi izazvalo ovoliko bes i vredjanje je bilo samo na temu ljudi koji ovde iznose cvrsta ubedjenja o zivotu u inostranstvu na osnovu rekla-kazala, iskustva jedne-do-dve-osobe, stereotipnih filmova i bujne maste. Olako davanje ocena o drugima, generalizovanje, prica o stvarima o kojima malo znamo ili ih nikada nismo prosli, a sa pozicije potpunog uverenja u njihovu ispravnost, kriticnost, moralnost - to je komentar imao za metu.
Ne znam gde si se ti tu nasla, a jos manje gde si nasla Dzuliju.
Sto se nadmenosti i zamisljanja/umisljanja tice, ti mozes o meni na osnovu ovog citiranog pasusa da mislis kako god zelis, tvoja stvar. Ja sam mislila da ovde iznosimo stavove, iskustva i razmisljanja, a na kraju se sve uvek pretvori u licne uvrede.

ljudi iznose svoja ubeđenja na osnovu onakvog iskustva kakvo imaju. Neko na osnovu života u Americi, neko na osnovu priče osobe sa direktnim iskustvom a neko na osnovu filmova.
So what?
Samo ovi prvi mogu da iznose iskustva?
Ja sad više ne smem da prenesem tvoja iskustva i da čvrsto verujem u njih?
Reagovala sam upravo na tvoju olaku ocenu o drugima.
Našla sam se u tvom komentaru jer sam ovde domaćica.
Da, iznosimo ovde stavove, iskustva i razmisljanja i smatram da na to imaju jednako pravo oni koji koji su ih sticali na licu mesta, oni koji su gledali filmove ili čitali knjige i oni koji su razgovarali sa osobama koje su na lica mesta.
Kao što ja stičem iskustvo kroz razgovor sa nsarskim.

Nije to kod mene bes, samo sam ultralajava. Godine iskustva sticanog u Srbiji.

mislim da si ti preciznije predstavila situaciju. Ali sustina je ta: ko ima da plati, ovde postoje izvanredne skole, izvanredne kuce, izvanredna hrana, izvanredan zivot. Ko nema...pa, onda nema.

slusaj zgotovljena kafo, naravno da je bitan uzrok. problem je u tome sto uzrok lezi u dubokoj pozadini. na frontu desavanja je model ponasanja koji se u ovoj zemlji slavi neprekidno od pocetka devedesetih.
neadekvatna reakcija i sankcija za nasilje. umesto da se sasece u korenu, nasilje se stiti, u ovom slucaju paravanom koji se naziva ''maloletnik''.
ko stiti fizicki i moralni integritet profesora? zasto niko ne postavi to pitanje?
zakon? statut skole? direktor koji je glavni odgovoran za sve sto se u skoli desava?
alooooo, ljudi!
u pravu je baljak sto se povukao sa bloga.

...je nasilje najbolji nacin da bi se ostvario neki cilj, pa je samim tim jako rasprostranjeno. Uvek je taj mehanizam nasilja jaci od mehanizma koji bi trebao da kaznjava to nasilje. Ovde vecina ljudi nema problem s tom cinjenicom, cak stavise naucilo se da se prilagodjava sistemu....i tako stigosmo ovde...

I mislim da je u pravu baš zato što se vratio.

eh, sad, jelena, ti me bas ispreskakala...
mislim da drugacije, u sitacijama, treba posmatrati decu, a drugacije odrasle - profesore, direktore, spremacice, psihologe itd. jer su deca. kao odrasla osoba, trebalo bi da mozes da prepoznas i da se izboris, u najvecem broju slucajeva, sam/a sa problemom ili da zatrazis pomoc.
paravan "maloletnik" nije bas nesto sto treba automatski posmtrati kao: jaaaao, sad se izvlaci na tu foru.
moja poenta je bila u tome, da nije resenje samo smilsiti 'odgovarajucu' kaznu. a, znamo koliko se u skolama prati rad i razvoj dece.
znamo kavka su deca po skolama, ali znamo i kakvi su profesori.

sve ok, ali niko nije spominjao primerenu kaznu nego primerenu reakciju. Velika razlika, složićete se?

slazem se. moj post je bio upucen jeleni (nick bez prezimena) koja kaze: "mozda ovaj decak-siledzija nije zrtva drustva u kome zivi, mozda je zrtva oca koji bije majku ili ocuha alkoholicara itd u krug. ne znam i ne zanima me."
a, i vecina, iz ovih postova, shvata primerenu kaznu kao primerenu rekaciju, a slazem se da postoji razlika.

coffe,
i ja mislim da postoji razlika.
ako je napad akcija, zastita je reakcija. kazna je posledica.
cinjenica da je covek fizicki napadnut na radnom mestu povlaci i problem zastite na radu. zakon to posebno definise.
kako bilo, problem je viseslojan. maloletni siledzija je samo vrh ledenog brega.
zapravo, moje pozivanje na zakon je i meni samoj smesno.
secam se slucaja sa mog radnog mesta, koje podrazumeva rad sa strankama, kada je mentalno poremecena osoba pretila koleginici da ce je ubiti ako joj ne da kljuceve od zgrade.
strah koji smo tada doziveli je uzasan. setila sam se toga kada sam videla sliku...

da, jelena, ali

posle svih ovih siledzijskih godina koje smo preziveli, nisam u stanju da podnesem nasilje, ma kakav da mu je uzrok. odatle je izletela moja reakcija.
mozda ovaj decak-siledzija nije zrtva drustva u kome zivi, mozda je zrtva oca koji bije majku ili ocuha alkoholicara itd u krug. ne znam i ne zanima me. zelim da zivim u sistemu koji stiti coveka, a ne siledziju.
u redu je da se drustvo bavi i prevencijom i lecenjem, ali sistem mora da predvidi adekvatne kazne.
statut skole regulise i prava i obaveze ucenika. nemoguce je da statut tolerise ovakvo ponasanje. ova profesorka mora da se vrati kuci u normalnom stanju, a ne istraumirana i uplasena da li ce sutra ucenik na nju da potegne noz. ona vise ne razmislja o plati koja kasni zbog izbora i kreditima koje otplacuje, vec o golom zivotu.
e, to je vec previse!
profesorka nije policajac, niti specijalac, niti legionar kojima je u opisu posla opasnost po zivot. ona je samo profesor u skoli. ako je doslo dotle da profesori idu na posao naoruzani borilackim vestinama, nozevima ili pistoljima, onda je to kraj.

Sve što ste rekli je istina! Ja takođe ne mislim da je ovaj dečko kriv, i sigurna sam da postoji način da mu se pomogne, i njemu i njegovim roditeljima (ne želim da odustanem od pretpostavke da su njegovi roditelji velikim delom odgovorni za njegov postupak).
Upravo taj segment ove diskusije "pomoći detetu koje ima problem" zahteva hitnu reakciju odraslih/nastavnika/direktora/ministra/zakonodavnih institucija...
Možemo ovde, naravno, polemisati o prostorno malim školama, o malom broju pedagoga i psihologa (zakon određuje po jednog pedagoga i jednog psihologa u svakoj školi)... sve to nije presudan faktor ako se MI roditelji i svi oni koji se smatraju odgovornima za rast i razvoj dece složimo da HITNO mora nešto da se preduzme sa tim Zakonom o Osnovnim školama. Bez toga, bojim se da neće biti nikakvog boljitka.

Dešavanje - jedna privatna škola engleskog jezika, gde sam radila sa decom predškolskog uzrasta svakog dana po 4 sata.
Bio je tu jedan mali, od 5 godina, koji mi je stalno pravio probleme. (od miniranja časa, do sukoba sa drugom decom)
Jednom prilikom je uzeo bojice drugog deteta, ižvrljao mu ranac, a bojice bacio u kantu za djubre - iz čistog mira.
Ja tu krenem da pričam kako to nije lepo, bla,bla,bla, u pokušaju da korigujem postupak. Naravno naidjem, ne samo na zid ćutanja, već podsmevanja. Ostala deca razrogačenih očiju čekaju šta će teacher dalje. Iz nemoći, posežem za sledećom rečenicom
- Ako ne izvadiš flomastere iz kante za djubre, povući ću te za uvo!
Odgovor je bio - Povuci me. Neću.
Ja još jednom ponovim, možda me nije čuo. Dobijem isti odgovor. Sva deca gledaju u mene. I naravno, povučem ga za uvo - ne da mu ga otkinem, ali ne i lažno, i sama izvadim flomastere iz kante.

Dečak nije plakao. Nije ništa rekao. Plakala sam ja, kad sam otišla kući.
Kako se priča završava?
Posle dužeg razmišljanja, shvatim da mali najveće probleme pravi ponedeljkom. Krenem da ga pratim, i vidim da teško komunicira sa decom i da ga grupa iz dana u dan sve više odbacuje. (niko ne voli nasilnike, čak i kad su mnogo mali)
Dodjem na ideju da porazgovaram sa njegovom bakom i tu saznam da mu je otac malo nervozniji pošto je bio na ratištu, kao i da nedeljom dolaze kod njih neki prijatelji sa decom terminatorima što ovom malom polome sve igračke kojih se mogu dočepati, i da kad se mali pobuni, dobije batine od svog oca.

Kasnije smo nas dvoje, kad god bi bilo nekih problema, odlazili u zasebnu učionicu da razgovaramo, i epilog cele priče je da u narednih godinu dana, koliko sam provela sa tom decom, on više nikada nije udario ni jedno dete, niti uradio nešto slično.

S' tim detetom sam se srela pre 9 godina, na početku svog rada, i on je obeležio sav moj kasniji rad.
Problem nije bio u korigovanju njegovog ponašanja, već u pristupu i tretmanu. Njegovo ponašanje nije bilo uzrok, već posledica nečeg.

U trenutku kada je shvatio da ga volim, da o njemu brinem, da može bilo šta da mi kaže, on, ne samo što je prestao da pravi probleme, već je krenuo da se druži sa decom i da se smeje, što ranije nije radio.

Problem ljudi koji se bave decom leži u nespremnosti da se decom zaista bavimo - na način koji odgovara njima, a ne nama. Ja sam, počupavši ga za uvo, samo nastavila sa obrascem na koji je navikao, udobno zavaljena u svoje obećanje njemu dato, a zarad zaštite grupe, koja je trpela, ne razmišljajući pritom da ga upravo ta grupa zajedno sa mnom može izvući.
Iako ga fizički nisam povredila, uspela sam, kao i mnogi pre mene, da povredim njegovo biće - i ćutanje koje je usledilo me je prerezalo.
On nije mogao da kaže da je ponedeljkom mnogo ljut, on nije mogao da kaže da se njegov tata čudno ponaša, niti da definiše zašto je nesrećan, a bio je jako nesrećan.

Izvinjavam se na dužem komentaru, ali dolazi iz ličnog iskustva, koje je meni u amanet ostavilo da otvorenog uma prilazim deci, i da u meni oni ne vide autoritet kog će se plaštiti, već prijatelja. To, naravno iziskuje dosta truda, jer se priča ne završava i završetkom časa, ali
su zato, rezultati ogromni - makar meni nesagledivi, a vidim ih svakog dana, kada mi se učionica ispuni osmesima.

Mislim da problem sa obrazovnim isnstitucijama ne zavisi toliko od broja psihologa ili pedagoga, već u samom sistemu u kome je centralna figura predavač a ne učenik, odrasla jedinka, a ne dete, pravila a ne alternative, kažnjavanje (ili nagrada) radi lakšeg kontrolisanja, a ne iskren odnos.

Dečak, kog sam pomenula u prethodnom komentaru, onaj, "prirodno glup", je inače dečak koji je sa nepunih 6 godina tečno čitao i ćirilicu i latinicu, a engleski tečno čita od svoje 8.

Da je u Americi neko "uhvatio dete za uvo" ili ga malo prodrmusao, taj vise ne bi radio u skoli.

neću da se branim, ali dete nisam drmusala niti mu nanela veliki fizički bol (o tome što sam uradila obavestila sam i njegove roditelje)- ali to nije važno, važno je da sam pogrešila.
U svom komentaru sam bila krajnje iskrena u nameri da pokažem koliko je lako načiniti grešku u najboljoj nameri - bez lažnog moralisanja i altruističnog vikanja, ili ikakvog prikrivanja, a sve zarad velikih reči.

Svaka kritika je dobrodošla, samo napred.

Nisam htela da vas kritikujem, samo sam navela kao primer. I sama sam radila u skoli u okviru Montesori programa. U Americi se pod znak pitanja stavlja i ako dodirnes dete, ili ga obgrlis, ili ako te dete zagrli...Radila sam sa decom u predskolskom i skolskom uzrastu.

kritika, meni je to OK. (preispitivanje je više nego potrebno)

Glede dodira i znaka pitanja, shvatam to kao pokušaj izbegavanja bilo kakve zloupotrebe dece, mada je rešenje daleko od idealnog.

nemam ja ništa protiv da se priča o uzrocima samo sam ovom prilikom htela da pre svega pričamo o reakciji. Nekako mislim, možda grešim, da je u našem društvu problem u neprimerenoj reakciji - jedinica iz vladanja i to je to - a ako budemo pričali o uzrocima moraćemo da posmatramo problem malo globalnije - svet odraslih pun nasilja, loši roditelji, siromaštvo, filmovi, video igrice... a toga ima svuda u svetu.

Slažem se... kod nas izostaju kazne/sankcije/reakcije. Ne kažem da treba ponovo uvesti šibu u upotrebu u školama, ali je činjenica da ima puno "raspuštene" dece a da nastavno osobolje nema skoro nikakav autoritet pred decom... Škole nisu ono što su bile, uslovi za bavljenje dece sportom su nikad gori...