kad su cvetale koprive

“kad su cvetale koprive” 

…hladnoća korica ove knjige probudila jutros; okrenuvši se nezgodnije na neku stranu, ledenobraon ilustracija izmerila je temperaturu sobe na mojoj koži; grudva snega pod grlo. leeed; potom malo psovanja  (a jedino u funkciji bržeg razbudjivanja; psovati takvo šta ? - kad su cvetale koprive – skitnica/ švedski akademik/ nobelovac, Harry Martinson, “Nasslorna Blomma”  - Slovo Ljubve, 1978. )

Drugog jutra na  Okeanu Palić kod Druge Majke, Eržike.

Njeno dvorište  zasuto zelenišem : vinovom lozom,začinima,cvećem, retkim primercima bujnih vrsta koje gaji  a potom prodaje lokalnim cvećarama; stiže i Nandor (vinogradarski mag okruga bačkog  i vlasnik najboljeg privatnog podruma Zapadnog Balkana, na kojeg je potrošio  bogatstvo; gazda, bauer, vrlo bogati domaćin )  …a dolazi nam na  fucnutom paorskom biciklu.

Tzar.

Doneo-kao i uvek kada svraćamo Eržiki - boce crnog/belog, martini, šampanjac, sve njegovo, domaće (Nandorov martini i šampanjac; nesto čega se ne odriče olako; par prilika godišnje-slavlja, jubileji i obletnice-po defaultu prolaze samo i jedino uz degustaciju njegovih “tečnosti”  )…uzmi crnog, samo čašu, ne verujem šta me pita; nema ni  9 ujutro,brci i plave oke smijulje se; nandor se i inače neprestano smeška; i on večito pita  isto, i “u istom terminu”(btw,mene startovati za ispijanja svih vrsta…???...). u redu, nastavlja mrtavladan dalje, ako ti crno “malo poteško” – a ti čašu belog.  nagovara  uporno. kako možeš tako rano,  eh, kako mogu… nabraja dugoživeće primerke svoje loze i krvnih srodnika, čokote rodjaka razgranatih odavde do austrije, vinari i vinogradari, čuveni; ostvarivanje  takve dugovečnosti može se zahvaliti upravo prepuštanjem vinu, permanentno i u kontinuitetu. I ne sumnjam u to; prošlog leta u dvorištu do eržikinog zidao bazen sinu, redjao pločice – prethodno izuzetno relaksirano sabivši  kilo belog  i “samo jednu” čašu crnog  ( “ne mogu crno baš preko dana – mogu, ali ne baš često” )… izreka da krv nije voda u slucaju “nandor” ima višestruko značenje.

Ali tzar tzareva, to svakako.

Ekipica se jos razvlači po “stambenoj jedinici”, a eto nas jadnika/nesrećnika već u  “sokolskim pričama”: palić volim zbog najmanje 3 stvari ( ovom prilikom zadržimo se na broju “3” ) : bike, run, i, pre svega – veslanje. Sve prazno, iako nije  toliko rano; drugari iz kluba pomažu da porinem brodicu@vodicu .

To je to. Moj, jedino & samo.

Palić.

Pri povratku,već s ulaza kroz “rezedo” kapiju, dernjava; ekipa na nogama.kupili “sve što treba” .taj tako krasni kretenizam kojem ne možeš uteći : uzeli i novine ( taj kupus ne želim da pasem,  barem dok sam ovde,al’ ne smem ništa da kažem),i par lokalnih informatora (njih najviše volim, gde god da se zateknem - prvo lokalnu štampu, potom sve ono “manje lokalno” ).naslovne, Ivana, radikali, zabrana ( nešto se baš i ne sećam da su savezničke snage po ulasku u Nemačku  pitale naciste – “ciao drugići,freedom fighters riding now; ali, da vam mi IPAK ostavimo tu vašu nazzi partijicu? ali no-no, nemojte više biti tako zločesti…” ).

Neko je vrlo kreativno, nejasno i nesmotreno predložio odlazak do subotice (samo ne sad,ne naročito sad!), minuti prolaze, šta sad, čuveno pitanje na blejanju poznatijem pod nadimkom “odmaranje” ( otišao bih, “sam & znam” i na koju stranu, al ne vredi, mora se odraditi socijalni inženjering, a odlični su, pa, u krajnjoj liniji -  zašto da ne? )

Vrlo  očigledno da je ovo već “vrlo produžena kafa”, setim se “odmora gospodina Iloa”, onog bića, baja kralj,ej, el ste za kralja, gledaju vrlo belo, vidiš, nismo razmisljali DOSTA DUGO na taj način, brzo se ekipa konsoliduje,  odmah, Svi Naši Kraljevi & Kraljice, (+dvorske  savete savetnike kabinete…)

Jel’ mo’s žak tati - kralj, onako, “za početak”, dodajte jos ponekog,ok? mo’š, jednoglasno,a jel’ mo’š stephane audran “odma do”, (de si se bre nje setio, pa nisam je ni zaboravljao),ok, nagradjena kreativnost/brzina, mo’š i ona, al da ubacimo još poneku ako nam…koliko oćeš, al da ne “širimo kolo” baš previše, fazone  “ja bi' šekspira,ali ima još 1 elizabetanac koji je to postenije video i predstavio …”  

nenene, jednoglasno, bez  širenja vasione, ok?okok,bez glumljenja ludila,ajmo dalje,el mo’š marsel marso, (sad vec iz  iz još veće razonode, ali, opet – što da ne?) on nam ide u rubriku Savet Svih Saveta,može? aj može... U širokom luku zaobilšla se olindrala/opšta mesta ( i ja bih teslu@špic, ali usled opšte i svenarodne zloupotrebe & neukusnog  preterivanja@epitetima – štrihujemo ga) isto važi i za  “tim koji pobedjuje”  - sv. Savu & ostale “muskarce i žene u crnom” (nema smisla ova lista ako potrpamo taj tim & umešamo “na kvarno” medj’ ovaj lokalni,a btw - nikom to nešto i ne pada preterano na pamet) …a i  bez ovaj – onaj - parmenida zenona  horkajmer/popera/webera/brentana, spinoze(šteta!), bez-bez, okej bez njih,samo licht varijanta kraljevine i “kraljevanja”…

elem,ova vrsta zabave/spiska malo se  “odužila i potrajala”, još oko pola sata, u užoj varijanti selektori su odabrali 50-60 “pretendenata na presto” + savetnici, posluga, uži/širi inicijacijski krugovi/vitezovi okruglog stola, aure, kako ih sve rangirati,šiba moždana oluja i jako vedro i inspirativno,zagrejalo se za “temu”, dosta cerekanja i galame, bez kralja ne valja, bez kralja TEK valja : uobičajeni heroji-svih-nas : kosmonati argonauti avanturisti sportisti muzikanti nauka i humanizam…pretreslo se u  ad hoc razmatranju kralja i uz/niz kralja i svite i Dvora izuzetno sve, svako polje ljudskih pregnuća i delatnosti ( bez nabrajanja sad). el mo’š i crtani junak, malo zastadoše, zavisi ko,silver surfer,el u redu ? (glatko prošao kvorum)…

pokapiralo se  – svi nose puno tih likova, neke prave i jedine i najveće kraljeve i kraljice što REALNO vladaju

da se ne nabraja sad (vanity fair totali bio bi to),ali može se reći da je sve prošlo u  “ fer i konstruktivnoj atmosferi”  

povratak baštovanstvu, sokolstvu, neko je bolidno zaista i sjurio sve do subotice,” i da nešto još uzme”@monstermarketu na pola puta palić-SU…

popodne

“došao je i taj dan” i sl. Phazoni

Ispizd,svi jako ogrejani blizinom TV-a i, vrlo svečana ceremonija otvaranja Onog Šampionata; u bašti iza kuće na 2 stolice okečen eržikin vrlovrloraspadnuti tivi, pod lišćem loze svi, grunuće kiša, ma neće, oće/neće/oće…pauza,yebote, gde je PLAN B,  kadar stići i uteći i…vec dubioza, jako zamišljen – u šolju mleka ne stavljam kakao već 2 kašičice cimeta, sledi vrlo kreativno ispljuvavanje  (eržikine jako slične teglice i "sadrzaji” u njima)

a potom tekma br.1,POČELO JE

 i te phore, voditelj koji mi  vec u nultoj sekundi ide ali na yaya, zabalio sve@16, animirajući auditorijum svojim rollercoaster zavijanjem samoglasnika ( na terenčetu, btw, još uvek opušteno i zaista bez nekih ozbiljnijih “prodora i aktivnosti u šesnaestercu”) beznadežno loš stilski  kopiket b92 sportske redakcije.

iskonska mržnja+čudjenje koje se gaji za sedenje/blejanje/ tzv “praćenje” sporta voistinu i povazdan bila je obrnuto proporcionalna ljubavi ka upražnjavanju dotičnoga. Bajo. To se ne gleda uz džankiće i soda-napitke već se RADI. To vazi - kako za sport - tako i za sva ostala fizička zadovoljstva i poduhvate,bez mnogo pričica i KOMENTARA.

(izgovor za sopstvenu lenjost? “praćenje sporta”. i,pazi ovo,bajo – sport u kojem padne tričavih par golova – kome se obratiti za nadoknadu izgubljenih/dragocenih/vrlo ličnih 100min ?lep brate,al spoooor, previše, terenče preveliko, i zato mi deluju toliko jezivo “usporeno” ((-; ajd hokej,odbojka,basket,nešto drastično brže & s više apoena – to ok )

Iznenadjenje, već u 6.minutu, Lukić izlazi iz igre…(”na žalost - ovo se dogadja i najboljima - za njega je ovo svetsko prvenstvo definitivno završeno”)

da se ne zajebavamo,2 sata u Tome…usledio je odlazak do teniskih igrališta u blizini, ušuškano i vrlo prijatno mesto, oh, pa tu ima i  tenisera, s-yayno, svi tereni zauzeti, drago mi nešto zbog toga, ne znam zašto,oaza ladovine & prijatnosti (bez  buba-mara-psihoze)

 povratak, zna se, tekma br.2,ne vredi, pratim,toliko je neinteresantno da već postaje opasno interesantno(isti mazohizam gaji se brižljivo i to redovnim iščitavanjem nekih kolumni i novinara iz domena štampe sumnjivog kvaliteta; prosto neverovatno kako čovek može proleteti kroz kanonade i rafale  kreativnosti,nadahnuca i talenta, - pri tom ne biti okrznut niti jednim takvim hicem, dočekati se na noge nepovredjen,živ zdrav i vedrog raspoloženja! – i napisati nešto ali-teško-prepričljivo).  naime, postoji IZVESNA TAČKA – kada se sopstvena neverica prevazilazi, i nastavlja se čitanje/potraga za barem 1/4 Smislene Novinarske Rečenice…na kraju oduševljenje – nema čak ni toga:J )

Ovi vs Oni   al skroz zabavno

Palićko J, u ovom hipu,ocena od 1-100 … 300+ %

......................................

(dan treći)

povratak@bgd, 18h,kiša,žuri se do Ruskog Cara,vadjenje ličnih k, kad onamo – ništa(?)

nikog (samo s BKTV ekipa rasklapa mizanscen  njuz lajv fičera) …opšta neverica, virimo iza svih uglova i ćoškova… koekude džiseventin

pravi termin 4npr zemunski kej, ako ne grune pljusak; na toj se obali  u vreme aprilske – poplave - sudnjeg - dana izlešinario Put U Klokrike Harija Martinsona ( SKZ,1962; uvek je nekako extra blam kada drpaš i maroderišeš nečiju privatnu zbirku; ovoga puta pečat  na stranicama nagoveštava da je to nekada bila knjiga izvesnog gospodina stanka a. škulića…obzirom da je knjiga ganz neue,potpuno netaknuta-vidim da se stanko nije previše pozabavio njom, te mi osećaj krivice i griža savesti prolazi momentalno)

.....sličke,ima ih odličnih,još nisu izvučene u komp,šaljem čim stignem