Moje žene

nakon blog bljuzgotina koje sam mazohisticki citala ovo jutro, melem za dusu, jelena.
i da se prepucavamo narednih 100 godina....ne bi mi bilo krivo : )
ima li neka peticija, referndum, otcepljenje, drzava, kako to vec ide...lep tekst i...
pozdravi tetku.

mnogo ti lep post, uostalom, meni je uvek lepo tvoje pisanje :)
Baš mi je u nedeljni dan baš lepo pala ova mala priča o velikoj tetki...i pozdravi tetku...takve tetke svet nose na ramenima.

ova je predivna! ili da krenemo i mi sa pricama o netipicnim zenama iz nasih familija? ja sad ne mogu da se setim, mislim da nemam 'antihriste' te vrste...ali cim se setim, javljam se!

Zanimljivo je i da tri zene dadose 5 komentara u 90-ak minuta od postavljanja na Blog.
Inace, kakve su po Vama prave zene - one koje ne zaradjuju, ne kuvaju, ne gaje decu, ne izgledaju dobro...?

Naučilo me u Sarajevu da se ima kovanica "mahaluša" i imala sam sreće da razgovaram i da se družim sa mahalušama, a onda su Sarajke smislile još lepšu kovanicu - za žene koje se bave sa "gender issue" - "dženderuša". A žao mi je što ovde ne mogu da napišem kako se to izgovara...ti ćeš znati.
I setila sam se jedne "dženderuše" i njene priče o ženskom humantarnom aktivizmu za vreme rata: "Jednom sam od Sarajeva do Mostara išla 11 dana, i vodom i suvim i pješke i magaretom i konjem i autom i brodom, samo letila nisam! A i to bi, da me nije videlo i spasilo od kakve bombe..."

bash fina prichica...a ima li josh koja Jelena u tvojoj familiji sa slichnim osobinama, mozhda neka baka isl.
Ti me bash potsecash na nju.

A to shto je Gordanac nazva mahalushom, nebi se bash slozhio. Mahalushe su zhene koje po celi dan trachaju jedna druge, a ja nisam bash zakljuchio da je tvoja tetka Jelena takva osoba.

zaista si divan blog napisala, nekako topao i fin, kao u Sarajevu u proleće :)

O muško-ženskim odnosima? Ovde kod kuće imamo trajnu javnu raspravu, ponekad se složimo a mestimično i ne, ali mi još jedna ovde na blogu ne treba :)

draga Jelena, je što nema baš mnogo da se doda ni oduzme, pa čovek ne zna šta da ostavi kao komentar, osim - "baš mi je bilo lepo čitati".

Razmisljam - a zašto tetka nije čoveka pustila da jede supu kako on voli, pa neka prosipa ako mu se prosipa, ako će na kraju sam da obriše sto? Nije li to logicno - live and let live!

Jelena, gde si, sto te nema?
Lepa je prica koju si ispricala. Tetke su cudo. Ko nema tetku, trebalo bi da je izmisli:)

A zene?

Gde bi bila moc zena kad ne bi bilo muske sujete.
Onore de Balzak

Ma, muskarci su... potrebni zenama,
ali oni pravi...
I, ne gubi nadu da ces ga sresti...
Zivi ON tu negde, sigurna sam.
Svet je mali!

dobra Vam je ova tetka-Jelena: nenametljivo iskrena i hrabra.

nezgodno je to shto zene u svoj preko potrebnoj borbi protiv mushke dominancije (i to ne samo na balkanu) gube meru, orijentaciju i same sebe: prebrzo pochinju da ochajavaju nad mushkom beton-indifirentnoshcu i svojom prividnom nemoci da im na istu ukazu, da je shvate.

no kada bi sve zene bile svesne toga koliko su im mushkarci zapravo nepotrebni, i to mi im shodno i dosledno stavile do znanja, mushka premoc bila bi skrhana u roku od jedne generacije.

bez rata teshko da ce biti reda :)

Mene je podsjetio na jos jednu divnu i jaku zenu imenom Jelena - na pok. Jelenu Santic. I to bas danas! Hvala i pozdrav!

ali se zove Zorka,i iz Crne Gore je :)
Volim je najvise na svetu,jaka je mozda i najaca.Bila je samohrana majka pre pedeset godina,odgajila je dvoje dece,radila je dan-noc,i nikada se nikada nije zalila na svoj zivot.Prosle godine je pokazivala slike meni i mojoj rodjaci (isto njenoj unuci)i sa osmehom prepicavala anegdote,sa ostalim zenama dok su radile na njivi,u visnjama...mene je u tom trenutku u stomaku zagolicao stid od mojih nezadovoljstava i povremenih depresija...Ako me je ona necemu naucila to je da se zivotu uvek moramo radovati,bez obzira na sve.Sada kada sam daleko i kada pricamo preko telefona,ona mi kaze:"Dobro ti je tamo,jeste.(uvek sama pita i odgovara)Ovi ovde svi samo kukaju i svu su besni,a ti nemoj.Zivi svoj zivot tamo i trosi svoje pare kako hoces.I zapamti:I kada ti je najteze nemoj plakati i kada te pitaju kako si,ti samo reci dobro sam.To je moja Zorka Crnogorka.Volela bih da je moja mama napravljena od istog materijala ali...nju je nekako taj talenat preskocio...mogu samo da se nadam da se sa istom snagom mogu nositi sa zivotom,i to preneti na moje cerke.

jelena,
prochitah tvoju biografiju i naidjoh na podatak da si zaposlena u NVO centru Niti. Da li bi mogla da me uputish u rad centra?

odusevljavaju me price o nekonvencionalnim, samosvesnim, jakim zenama-zmajevima.
cula sam nekoliko sjajnih prica i od svojih americkih prijatelja o bakama, majkama i tetkama i njihovim porodicnim istorijama, mada se sarajkama i prosecnim srpskim herojima (zenskog roda) mora dati prednost u smislu nadrealnih sovinisticko-ustajalih normi. ovde je, uostalom, nekako uvek bilo lakse biti nezavisan i slobodan.

Незнам штомисе читајући овога блога некако спонтано намеће
стара сремачка узречица . . . penis bonus pax in domus ?

*

Bila jedna od onih koje jesu – ne-zvanično: glava-leđa-duša porodice. Zvanično: Ljolja Milunova. Do duboko u starost izvela sve, i preko toga. Oslabljenog vida dočekala prvi TV u selu, pa ubrzo i u njihovoj kući. I pita je unuk (koji mi je ovo pričao):
– Vidiš li baba išta na tom TV-u?
– E, Sine moj – ostaje zauvek – baba Ljoljino – ovako:
da viđu – ne viđu, al’ da ne viđu – viđu.

Олабављеног оковратног ланца брачног задњу децениу дозвољавам ево бујности маштеми да се мушкарчином осећам,па незамертеми.
ташта ми обожавана интернета непрати па могу како оћу . . . . штосетог тиче но упозоријо бих навреме старије од 7117 ноћи да ће у овој краћој студији бити непримерених израза нама из еуропе уједињене но ради брзине схватање вашег сам принуђен наисте.
Лично се ево нешто не присећам да сам имо тетку ,само стрицови око мене .
& ује.
знате коднас усрему ил ону работу на кита умете, илине. Никад се ние инсистирало на трајању корорада само зарад фале мушке.неее.обострани ужитак је био превасходан а што индивиду- ама склоним пружању сексуалних услуга бити на уму мора.(притом свака част женскама).уосталом,још у поодавно раскупусаном приручнику који је кружио међ сељанима а насловљеном ‘’како сженскама’’ (ручни рад истакнутог сексолога из нашег села Туњавог) писалоје у поглављу о коитусу ,додуше малко скромнијег
наслова ‘’опрцу’’ следеће:
‘’гледашјој ууши, па кадсе зарумене,малко прикочиш брезобразлук
па кад се она зајапурена зачуди,а ти ондак суни крезол догодте лака несвестица умалом мозгу незанесе.пагавади.биће задовољена небригешај,а син загарантован.иупамти, неће пасирати ако се истовариш пре нег треба.’’
Моји вазда усмерени упуствима ово примењиваше децениајама и отетака. . . . неби ништ.
Дубљој науци склонији можда би поменули притом опадајуће тестостероне и у порасту естрогене,но ја се неупућен неби пачо уто , склон да искуствену норму локалног сексолога подржим тим пре јер преактиван у поменутим радњама са женскама поживе богме 90две пуне.
Чек, ил 20девет ,витме извећканог ди се слудих.
Још да додам Те што су мушки из мое фамилије женили биле ситније одмака упонашању , ћутиле и штрикале,марву намиривале кућеим блистале ,уцркву ишле ,но синoве одреда рађале, па стога остах ускраћен за нежности теткеми.
selavi ,што веле они финији моји уселу . . . .подфрушком.

Bas mi prija Vas post, jedino mi nije jasno zasto placete posle ? :)

pre samo par meseci:
gospode,!
kako je teško biti..
dok žudiš da dohvatiš smisao..
izražavajući potrebu za prisustvo svog razloga za postojanje..
budite tamo pre 8.. bejasmo.. na ulazu u radiološki, 20ak anđela krvnički puše.. ah,nigde se tako strasno ne puši kao ispred tog instituta..
tetka veri nešto nije dobro.. tu sam da joj se nađem.. grejem.. budem pametan.. ja.. na jednom takvom mestu.. sa toliko bola..
gde je mnogima frka da te u prolazu pogledaju u oči.. da se ne prepoznate.. uzalud.. svi se poznajemo!. svi..
na prvom spratu, a pre ulaska u pidžamu, na nekakvom širokom podestu od stepeništa:
otrgnutih pet redova rashodovanih drvenih stolica iz starog muzeja kinoteke.. kakav kadar.. to nema ni kod ranog fasbindera.. sedimo i čekamo..
satima.. nešto.. nekog.. uglavnom žene i po koji zaljubljeni muž.. moja tetka i njen ja.. pravim se pametan.. ćutim..
dolazimo do jednog od glavnih hirurga.. pred kojim čak i kapadžija skidam kapu.. a vi,zašto želite da vas ja operišem?. eh,čula sam da
ste vi od onih koji vole više da radikalno seku nego da zrače.. tačno je.. ja bih vam desnu skroz isekao a oko leve bi
nešto pokušao da spasim.. profesore DŽ, molim vas isecite obe.. žuri mi se, znate.. dolazi mi uskoro unuče.. pa da se nađem..
a i dosta je bilo.. dosta su i služile.. izgubila se funkcija.. ma ne ne treba nikakva protetika, mog branka odavno nema.. super ste žena vi, vera.. nego vi mladiću,
što plačete.. ma pustite doktore njega.. on vam je ko gogen: stalno vidi neke obnažene devojke na belim konjima..
ah,još jedan pobunjenik protiv krhkih uslovnosti umorne civilizacije.. čuvajte se,mladiću: feministkinje do dan danas ne mogu
gogenu da oproste maloletne ljubavnice, kojima se on otvoreno hvalisao u svojim opširnim književnim pokušajima.. možda ste najbolji
hirurg al dijagnostičar nikakav.. slabost su mi upravo starije feministkinje, a za ono mladiću-imate piće!.
posle, uz piće u njegovom kabinetu, pričam mu o tetka veri i o tome kakva je nekad bila riba.. al i sada je moćna, kaže dr..
taj pogled i način na koji me je zadržala u rukovanju, prilikom upoznavanja.. mmmmm.. simbol opasnosti razne.. znate, po tačnoj formuli averinceva, simbol
nije drugo do - ravnoteža sadržaja i forme.. tajna ovog pariteta je, možda ono najsloženije u životu.. ako prevlada smisao, ostajete
s alegorijom.. ako pobedi forma - tu vam je apstrakcija.. samo ona ravnoteža igrača na žici,dovodi do neprevodive igre spoja
vidljivog i nevidljivog, lepote i dubine, prirodnog i natprirodnog, realnosti i istine skrivene iza nje.. nego hoćete li još jedno piće, znate ona je u poodmaklom stadijumu.. uh..
ja u stvari ne pijem.. ni ja.. al za tetka veru.. eh,kad bi ste znali kako je izgledala nekad u džemperu.. a ispod brus sa otsečenim
vrhovima, tako da mogu bradavice da kažu svoje.. eh.. ajd živeli..
nego jeste li znali, da je gogen bio inspirisan malarmeovim vapajima za slobodom u trenucima dok je s porodicom i poslom bio
prikovan uz kućno ognjište..gogen je otišao na ta južna mora o kojima je ovaj cvileo:

avaj,
tuguje telo!.
pročitah sve knjige..
oh,
pobeći tamo gde ptice bez brige
lete iznad moooooora
u neboooooo viiiiisssoooookkko..

p.s:. ovih dana, ovih dana:
najluđi par desperadosa po bg bolnicama, moja tetka i ja.. ona luda po prirodi i od morfijuma, ja lud po sebi i od besova raznih.. nigde neće da je prime u bolnicu da umre.. kod kuće došlo unuče, nije za umiranje.. jedva nekako naručili pa najzad kupili invalidska kolica, isparila u trenu u gradskoj bolnici na prijemu u internoj.. mada smanjila mi se vera na 30tak kila pa mogu na ruke da je nosim.. prošle srede, vraćasmo se iz neke od uzaludnih misija, i u trenutku obostrane prisebnosti tetka mi reče: kako ću "gore" pred mog branka ovakva?!. kakva, pitam?. pa ovakva sprćkana, bez sisa, šaka jada al sa dubokim borama?. ih bre tetka: branko ima te dobije ko novu u toj dimenziji.. a jesu presuli onaj šuplji cmaket u prazan maxi, tamo prekoputa pijace? aj da vidimo.. odnesem je do novog maxija, turim je u ona kolica za bakaluk, pa udri špartanje međ gondole.. na kasi jedva skupismo skoro 900dindži za q-10 kremu.. kasirka mi prepoznala tetku pa je upita, šta je s vama gospavera?. pojede me sranje, eto..

živi i moja tetka u Sarajevu već dobrano preko šezdeset godina i sad nešto razmišljam kako je nepravda prema ovom svijetu što mu nije podarila i par sinova, nego “samo” kćeri. Prenijela bi i na njih, siguran sam, ono što se nakon ovdje ispričanih priča čini nespojivim: blagost koja otvara srca, ali čvrsta ruka kada treba, shvatanje posla od kojeg se živi kao misije davanja, a ne samo koristi za sebe i prilike za gaženje preko mrtvih do cilja (na portirnici Doma zdravlja u Vrazovoj, dovoljno je bilo pomenuti njeno ime i sva vrata bi vam bila sa osmijehom otvorena, kao da su samo na vas čekali…), način kako da se u porodici stvori kreativna klima, privid da je sve dozvoljeno, ali sve to uz pažnju prema bližnjim, ni malo terora (a to nije za nju samo uža porodica, jer da je tako ne bi do ovog dana opstala tamo gdje je) i izgled ne uvijek zadovoljnog, ali ljudskog bica koje zna svoje mjesto i uvijek spremno gleda istini u brk sa dozom humora …
Da, i to sve bez cigare u zubima od jutra do sutra, jedne za drugom kahVe doljevuše, mahalskog mudrovanja i zadaha “brlje”. Ne sjećam se slavlja kod nje po postavljenim stolovima (čak ni švedskim) ali ni da je neko izašao iz njihove kuće gladan. Nove Godine su posebno pamćene po kolačima “do krova” i mirisu jaja ujutro (ona ih je pržila na puteru - to je vitaminska bomba za djecu, kaže) dok bi “rondala” na teču kako je kilav, pa mu i loženje kaljeve peći ne ide od ruke i cijela kuća je zavijena dimom. A “dudle” (njen izraz za cigarete) će mu nagurati…zna se gdje, jer ih dudla od 5 ujutro uz par skuvanih kafa i lupanje džezvama. Na razmijenjene teške riječi smo tako, obično padali od “šege” i poslije bi sve bilo po starom. Danas, bez teče, komšiluk joj se nadje pri ruci, kaže, ali život je negdje daleko i svrati u rijetkim prilikama sa vijestima od djece i nas ostalih rasutih po svijetu.
Jedno sam siguran, njeni sinovi sigurno ne bi pustili brkove kako bi ličili na majku.

"peder" je ako se ne varam francuski zargonski izraz. Zasto je kod nas usao u pezorativnom smislu, nije mi jasno. Ne znam da u francuskom ima isti negativni prizvuk, ali misilm da je vise kao "gay", dakle neutralno.

Imam jednu džambas tetku. Ma, svih sedam su džambas, ali ovu posebno volim.
Elem, ta moja tetka je jednog davnog dana, sačekala muža, postavila mu ručak i kada je on jeo, obula cipele, uzela tašnu i sitnu dečicu, u svaku ruku po jedno, zahvalila mu na saradnji a i svemu, okrenula se i otišla. Posle nekoliko godina udala se opet. Živela u srećnom braku, rodila još jedno dete. Teča je umro, ima deset godina.
Pre godinu dana, tetka je slomila kuk. Operacija, bolnica, banja, rehabilitacija. I fizioterapeut. Mladji od nje. Tetka se zaljubila. Prepolovila. Podmladila. Odlučila da se uda. Deca je odgovaraju:
- Kevo, aman, šta ti je? Imaš velike unučiće. Praunuci će skoro. Dva puta si se već udavala. Nećeš valjda. Pa, znaš šta on (samo) hoće.
A, ona im odgovara:
- Ne marim. Znam šta ja hoću. Promenu. Dosadilo mi je ovako.
Porodični savet još zaseda. Natezanje se nastavlja. Rasplet se očekuje.

p.s. inače, kažu, da nam je sve to po ženskoj liniji; i za da; i za ne; i za šta; i za koliko; i za kako; i za kada; zna se; tačno

Moram da vam se svima zahvalim na pricama o vasim tetkama. Moja bratanicka tek ima 17 meseci, ali ja jedva cekam da je uhvatim pod svoje cim pocne da prica i da joj objasnjavam od koje je sorte. Cija si, mala? (pitanje iz detinjstva) I da joj pricam kako ustvari lici na svoju prababu, moju babu, koja je bila uvek posvadjana sa pola sela (uvek razlicita polovina) jer nije ogovarala nego je govorila svima tacno sta misli u lice ("ti, Mico, si totalno mutav. sve ti zena odredjuje" i to pred Micinom zenom). I dedu, kad se naljuti, zvala ludace i psovala onog sto ju je suocio sa njim (zaboravih mu ime), "bog da mu dusu prosti." A deda je kukao za svojom babom deset godina posto je ona umrla dok i on nije preminuo. Iako se bio ozenio dvaput posle nje i to 10 meseci posle njene smrti po prvi put, skoro onako kao sto je i predvidela "ako ja umrem prva, ti neces ni pola godine izdrzati sam."

Znaci ima tih zena u svim porodicama. Treba ih ceniti i reci im licno koliko su divne i vazne u nasim zivotima.

tetkama koje su tu da ugađaju deci, puštaju ih da rade sve što mama i tata ne daju. Tetke su u većini slučajeva mlađe mamine sestre i imaju lepšu garderobu i šminkaju se, za razliku od mame. I daju šminku, nisu stipse. Vode na sladoled, u bioskop, imaju često više od jednog teče, počesto rade u Švajcarskama i, samim tim, deci donose čokolade. Kada tetke dođu, one, zajedno sa mamom, tatom i jednim od teča, idu na igranku ili na večeru na Ribarsko ostrvo. Znam da će neki sada reći da ima i drugačijih tetaka, domaćih, sa jednim tečom, musavih, što mese najbolje pite i kolače, onih sa sela kod kojih se provode leta i koje same kolju za supu. Ali, nisu vam to ljudi tetke, to su vam nine. Nema tu priče.

Tako ja kažem svojoj ženi gde je nama pamet bila da budemo tetka i teča umesto mama i tata. Pa da ih vodimo na sladoled i u bioskop umesto da im kupujemo spanać i plaćamo vrtić. Da ih puštamo da sve rade umesto da ih teramo da peru ruke pre jela i da stave ruku na usta kada zevaju. Da živimo u Švajcarskoj a ne u 1,5 sobnom stanu pretvorenom u dvosobni da bi njima obezbedili sobu. Da se i ti šminkaš a ne samo tvoje sestre. Da imaš više teča a ne samo mene. Da posle posla idemo negde da gledamo zalazak sunca a uveče sedimo pored TV-a uz kafu ili idemo u pozorište a ne da jurimo decu do deset, da raspremamo stan do 11 i onda da se srušimo na krevet, pričaćemo ujutru telefonom iz firme. Da ne jurim pre posla do doma zdravlja da ondesem urin na analizu ...

Gleda me žena i ne može da veruje otkud meni sve te ideje. Gledaju me i deca i na svu sreću još uvek ne razumeju koliko lupam.

pročitah vam priče, ljudi...

o ljudima
snazi individualnog pečata
o onima koji ostaju
o spajanju
o ženama i muškarcima
van konteksta iako ih tu trpaju nemilo
uputstvo za upotrebu krajnje nepotrebno
samo čitaj...ako smeš
jer ovde ostaješ sam sa sobom
nozdrve ti golicaju mirisi
pozivaju da se setiš, osetiš
korakneš...ako smeš
u tu snagu sirovog života
kad drugi odlaze
da bi tebe dočekali osmehom...

otvorila je vrata širom, uputivši onima ispred sebe prekoran pogled - zašto ste tužni, šta se snebivate, ulazite...ovi i dalje u neverici, ne znaju šta da kažu, kako da se ponašaju u datim okolnostima...ta ipak je muža sahranila...nije im jasno odakle joj snaga da peva.
Na dan kad sam se rodila, jedva, pomodrela, polu-udavljena, prebrzo, kao da nisam htela više da čekam, moja baba je ispratila svog dedu...
od njega dobih oči i ruku koju će mi neki vezivati, da naučim propisno da pišem, od nje nemogućnost da mi se tepa, muziku...i svašta nešto.
obično su bake one što vas maze, neumorno prave gomilu kolača, raznorazne djakonije, pletu vam džempere i šalove, tutkaju vam sve to da ne omršate, da se ogrejete, pa vas oblače i tako redom.
ali baba je bila drugačija, iako je umela dobro da kuva...iako je brinula za mene, godinama.
sećanje na nju me vodi u razgovore, šetnje, rasprave, u neku čudnu mešavinu osećanja sete i radosti, pokušaja da je ne zaboravim, želje da to sve sačuvam da ne izbledi...da prenesem nekud, kroz sebe i razvezanu ruku dalje...

tteeeeeeeeeeeeeeeeTKKKKKAAAAAAAAAA!!!!.