Co-constructing complexity and co-constructing diversity. Co-constructing classical.

Draga Svetlana

Ako povučem paralelu sa IT-jem onda je jedna od interesantnijih novina koju donosi moderno vreme i sveprisutna mreza, kao i propusna moć, da sistemi postaju mnogo fleksibilniji u strukturalnom smislu. Kako ta fleksibilnost raste onda, u jednom trenutku, ta visoko adaptivna struktura počinje da podrazumeva i procese.

Ja ne znam ništa o politici ali u IT-ju umreženost donosi mnogo fleksibilnije Service Oriented Architectures (SOAs) koje kažu da je sistem kompozicija servisa, ti servisi se dinamički traže, uključuju u sistem tek kad su potrebni itd.

Dalje, sva ta fleksibilnost donosi i to da se refactoring sistema dešava dok taj sistem "radi", tj ne mora da se "zaustavlja" da bi se uradilo restruktuiranje.

Sledeća ogromna prednost je što pojedinačni servisi u sistemu mogu da se "kupuju" od onih kojima je to "core competence", tj ne mora svako da ima sve da bi sastavio neki sistem za zadate parametre.

Pozdrav,
Milan

Fascinantno je to što se mi ipak razumemo iako je Vaša oblast IT a moja IR (international relations). Mislim da je to je zbog sistemskog pristupa – nisu Ameri bezveze godinama čuvali kao vojnu tajnu Wienerovu sistemsku teoriju koja je pretendovala da bude primenjiva na sve naučne oblasti. :-)
I evo još jedne paralele na temu umreženost – fleksibilnost – restruktuiranje ...
Ima mreža i u kod nas u IR: umrežavanje država u međunarodne organizacije i umnožavanje kanala komunikacije i ekonomske integracije između njih (ili: međuzavisnost i globalizacija) doprinosi miru u svetu, tako glasi argument (ili, u Vašim terminima, uvodi se fleksibilnost u pogledu na sukobe, ili restruktuira se anarhija). To je ekonomska verzija liberalne teorije u IR. Sa druge strane, realisti, uglavnom strukturalisti, opominju da su međuzavisnost i globalizacija procesi unutar šire – anarhične strukture međunarodnog sistema, u kome i dalje nema ’države nad državama’ (postoje UN, ali one su refleksija odnosa moći u svetu – setite se Kosova u kontekstu odlučivanja u Savetu bezbednosti). Nasuprot argumentu o pacifističkom dejstvu mreža informacija i trgovine, strukturalisti navode nuklearno oružje kao glavni razlog što se mogućnost izbijanja rata između velikih sila svela na gotovo nulu, i što je već više od 60 godina rat postao ’privilegija’ malih i slabih. (U ovo objašnjenje se potpuno uklapa dole navedeni Dracenin iskaz o pozitivnoj povratnoj sprezi hladnoratovskog naoružanja :-).
Da ne odvlačim dalje temu iz IT u IR ... i izvinjavam se i na ovolikoj politizaciji ...
Poz. :-)

Interesantno je kad se u pozitivnu povratnu spregu ubaci nešto negativno. Npr ja kažem nešto uvredljivo, ili neko ubaci lošu vest. Ispostavlja se da se to u socijalnim pozitivnim povratnim spregama ubrzano pojačava.

Na berzi to zovu "panic" i tržišta počnu da padaju kao kamen. Nazive je opravdan pošto često iza ovog naglašenog pojačanja stoji strah.

da na tržištu uopšte gledano preovladava negativna povratna sprega zbog zakona ponuda-tražnja.

U kraćim vremenskim intervalima, a to je modalitet u kom, ja bih rekao, čak većina učesnika operiše, izuzetno je prisutna pozitivna povratna sprega u još kraćim segmentima unutar tih intervala.

Naime, često ta sprega "naduva" pozitivan (bulish) sentiment tako da cene dobiju nerealno visoke vrednosti.

Kad je sentiment negativan (bearish) te pozitivne sprege su vrlo često mnogo jače i cene padaju kao kamen, ponekad na nerealno niske vrednosti.

Tj kao neka nelinearna, a elastična rešetka u kojoj važe razni fizički zakoni u tom kraćem intervalu.

Na duže intervale se sve više upliće "fundamentalno", ekonomija i "čvršći" ekonomski zakoni.

Interesantno je kako i u svkodnevnom životu ti neki virtuelni entiteti, svojom snagom, umeju da se ugrade u sistem, i kao da imaju život - ideje, misli, pravila ponašanja, zajednička interesovanja itd.

Informacije i njihov protok, koji uključuje i procesiranje, postaju sve češća abstrakcija u sve više oblasti istraživanja.

Ovo za negativnu povratnu spregu je, naravno, tačno. Ja bih samo dodao da

- Mnogi sistemi su suviše kompleksni za analitičko modeliranje pa tako i za analitički pristup kontroli.

- Mnogi pojedinačni entiteti u mreži imaju volju (nepredvidljivu strukturu i dinamiku) što kompleksnost čini još manje analitičnom. Ljudi, naravno, iako čovek sme da se zakune ponekad da sve i svašta ima volju.

...i Prolegomenon to a General Biology
by Stuart Kauffman je interesantan uvod u cetvrti zakon termodinamike.

Tolika je sad guzva oko emerging organizacione fenomenologije da ćemo, dobre su šanse, sledećih desetak godina biti svedoci shavatanja većine smisla kao emerging fenomena. Što je ok, moći ćemo da "igramo", kako kažeš, po raznim pravilima.

Stuart Kauffman je jedan od osnivača Santa Fe instituta i napisao ovu lepu knjigu levo, "Investigations"

Imah priliku da upoznam dotičnog autora knjige, pa čak i da se bavim dotičnom problematikom. I iskreno, mislim da sve to nema puno veze sa mozgom :)
I btw, on nije jedan od osnivača SFI, mada je sigurno jedan od najpoznatijih naučnika iz SFI..

mislite da to sve nema puno veze sa mozgom?
a meni je mnogo smesno kad zamisljam kako ovi drugi (darvinisti) citaju i ovo iskolucenih ociju...and what F...
ha ha
Unexpected evidence comes from Lou Allamandola [13]:
"The most amazing thing is that we start with something really simple. And then suddenly we're making this enormous range of complex molecules. When I see this kind of complexity forming under these exceedingly extreme conditions, I begin to really believe that life is a cosmic imperative.

(.. duplikat .. :)

Trenutno preovlađujuće mišljenje u SFI jeste da je Stjuartovo istraživanje stvarno zanimljivo, ali da je on iz njega izvukao mnogo generalnije i epohalnije zaključke nego što je to moguće u bilo kojim uslovima.

On još uvek piše i izdaje čak u dobrim časopisima naučne radove (poslednji koji ja videh je o robusnosti mreže genetske traksripcije kod kvasi), ali on to posmatra sa tako visokog stepena apstrakcije, ne obraćajući, niti hajući da objasni detalje niti mehanizme, da na kraju prosto izvede zaključak koji je hteo.. Iliti, ako nosiš kockaste naočare sve će ti zaista i izgledati kockasto :)

sto bi on sada svojim studentima objasnjavao sta je sta.nek se malo sami pomuce.on verovatno u glavi ima neki cilj......

naucnik na SFI - mislim da taj status ipak ima Gell-Mann.
Medjutim, Kaufmanov doprinos je veliki: kao student John Maynard-Smitha (inace fizicara po obrazovanju, i coveka koji je uveo teoriju igara u evoluciju), on se vise bavio teorijskim pitanjima. Najpre, te maglovite ideje Waddingtona i Wright-a o "epigenetic lanscape-u" je precizno formulisao tako da mogu prakticno, matematicki da se koriste uvodeci konkretan "fitness lanscape" (naravno odavde je Darvin samo na korak daleko). On je pokazao da razne vrste fitness lanscape-a mogu imati lokalne minimume, limit cycles, itd. On je prvi primetio cikluse u Boolean landscapes, i uveo kvantifikaciju u ovu analizu. Zatim je to, ukljucujuci ideje Schustera (jos jednog SFI saradnika) i Eigena o hypercycles, povezao sa samo-organizacijom, mrezama, i nelinearnom dinamikom. Malo li je?
Hocu da kazem, Kaufman se bavi paradigmaticnim problemima, i ne mozemo ocekivati da svakim radom napravi revoluciju. On je sposoban, vredan, mnogo radi i ima neortodoksne ideje. Sta ces bolju kombinaciju.

A to da je izvukao suvise generalne zakljucke iz svojih rezultata - pa treba samo pogledati (i malo se druziti) sa Mandelbrotom koji tvrdi da je on izmislio sve. Neki naucnici su takvi:)

Da, Marej je najpoznatiji, mada se on slabo bavi bilo čim, osim PR-om, iliti fund-raisingom, pošto kad hoće da konferencija dobije donacije, stave da je on organizuje, a u stvari, organizator je neko od slabo poznatijih mlađih saradnika..

Kakogod, slažem se, Kaufmann je sve to pronašao, mada, kad malo bolje razmisliš, nije sve to ni tako komplikovano. Limit cycles? Ok, ako ima konačan prostor stanja, i sistem "nema pamćenje", tj zavisi samo od prethodnog stanja, naravno da ćeš u jednom trenutku ući u ciklus. Po meni to je čist artefakt modela, a pritom je taj model rada ćelije užasna simplifikacija. Ako biolozima pokušaš da poturiš to objašnjenje kao način na koji su postali ciklusi u ćeliji samo će te čudno pogledati. Ako se i slože sa tobom, reći će ti da to njima ništa ne znači i da ta teorija nema apsolutno nikakvu prediktivnu moć, ali da je to ipak sve zaista zanimljivo objašnjenje koje povezuje razne oblasti.

Na stranu da ja uopšte ne verujem u tu samo-organizaciju, ivicu haosa i te stvari.. :o) pošto mi se čini da važi isti princip koji proganja psihologiju, ako dobro odabereš model i pitanja koja postavljaš možeš da izvučeš kakav god oćeš zaključak :) no, to ne postane očigledno sve dok sam ne počneš da radiš u datoj oblasti, jer su evangelisti jednog pogleda obično veoma ubedljivi :)

Mnoge jednacine dinamike, postavljene za realne fizicke situacije, imaju haoticna resenja u nekom delu parametarskog prostora. Ne znam kako mislis da u to neko "veruje" ili ne - stvar je matematike. Sada, mozda covek moze da kaze da su ti matematicki modeli neadekvatni, i da je haoticno ponasanje artefakt modeliranja, ali, slozices se, u prirodi se eksperimentalno vidja haos. (Ja sam napisao i objavio vise radova gde se dobijaju takva resenja - mozda zbog toga "verujem":))

A Kauffmanove ideje sve vise ulaze u modu sa sistemskom biologijom, modularnom biologijom. Btw, dva autora ovog clanka Leibler i Hopfield su po obrazovanju fizicari, Leibler se bavio statistickom fizikom, Hopfield je "izmislio" Neural Networks. Eto odlicnog primera! Za Neural Networks, ili celularne automate se znalo 20-ak godina pre Hopfieldovog rada, ali on ih je prvi pretocio u nesto cime mozes prakticno da racunas. Isto i za Kauffmana i njegove landscapes.
Mislim, to je slicno kao i Dekartovo otkrice koordinatnog sistema - time je napravljen praktican spoj izmedju algebre i geometrije, analiticka geometrija.

Naravno, kad kažem "verujem", mislim da ne verujem u univerzalnost implikacija, a ne u sam model. Model i matematika su naravno tačni, prosto je samo slučaj da ne korespondiraju sa realnošću :)

Elem, mislim da pitanja na koja ciljaju jesu veoma bitna, kao i sve što je pomenuto u ovom pdf-u. Ali, kao što kažu, devil is in the detail.

Ja mislim da evolucija zbunjuje zato što smo je opšte prihvaćena, izgleda jednostavna i intuitivna.

Ali, po meni, ima profound filozofske implikacije.

Jedna vrlo "čudna strela" u misaonom smislu. Uopšte mi je fascinantan co-construction concept sa svim implikacijama ubrzanog naučnog i tehničkog razvoja na koncepte "ultimativne" otvorenosti, zatvorenosti i entropije.

Šire "tržište" vrvi od diskusija na temu emergence fenomenologije.

..

Ja dok sam se okrenuo i našao fotografije Louis Greenfielda tvoj komentar doživeo kolaps u 5 tačkica. Evo ja dodajem još četiri po sećanju :)

a ja se predomislia.a jel si video sta je bilo.pomislih mozda je malo ipak 'to much'.i taman krenem da stavim nesto drugo kad nema uredjivanja.a sto?
a evo ova cosmicka dencerka

pra-osnivaci partije Jogi Letaca?

A super su fotke, obe ...

Ako je tako, evo još jedne, u duhu bloga :)

Da je ovo u sredini Mnogoruki Šiva, a okolo ostala indijska božanstva.

Hi dracena!
Mesecima već čitam kako se lavovski boriš za viši nivo komunikacije i više tolerancije na blogu. Evo prilike da ti odam deep respect ... najiskrenije. :)
Nego, da li neko može da mi pojasni koliko ima tih teorija evolucije? Prilično sam zbunjena povodom toga.

Ovi novi pravci - neodarvinizam i slicno - su manje i tehnicke modifikacije osnovnog Darvinovog koncepta. Ko god se evolucijom bavi, drzi se Darvina. Noviji razvoj je uglavnom oko tehnickih resenja brzine evolutivnih promena, tacne sekvence filogenetskog stabla, ali sustina je nepromenjena.
Naravno ima i neprihvacenih teorija (Lamarkizam, recimo) ili konfabulacija - svet je stvorio Bog za sest dana, jednog utorka oko 3 popodne, pre 4000 godina, a sedmog otisao na godisnji odmor - ali to su samo mitologije.

I do my best. Mislim da se stvari polako pomeraju napred. Ali posla ima još mnogo, naročito na planu kulture znanja (tzv. informacione kulture) i tu je svaka pomoć dobrodošla.

O teorijama evolucije, nažalost, ništa ne znam. Ali ovde ima jako puno pametnih i obrazovanih ljudi, neko će ti već dobaciti "pojas za spasavanje" (link ili ključnu reč).

Nsarski, hvala. Baš sam se zabrinula da nisam nešto bitno propustila, naročito kad vidim da se o priča u množini – teorije evolucije. Znači dobro je, ništa novo što bi i laici trebalo da znaju.
Dracena, samo napred. Što se pomoći tiče, ja se u tim prilikama tučem po prstima (što bi rekao Hella), jer na đon odgovaram đonom, ali ko zna ...

Ne znam, ali evo još jednog, sa malo kompleksnijom umetničkom mrežom i povratnim spregama

Mreže, umreženost, valjda ...

Ono na početku je Esher. Izgubili su se sitni detalji u smanjivanju, a meni simboliše kompleksnu mrežu gde su zmije naglasile naglašeno pojačavanje negativnog u mreži gde ima puno ljudi - panic stranu mreže koja je, inače, u nekoj prihvatljivoj ravnoteži :)

Ili zmija koja guta svoj rep je najjači simbol znanja, jači od sove. Ne samo znanja o materijalnom nego i o metafizičkom, ezoteričnom svetu.

Ouroboros. Mozda je time Escher bio inspirisan?:)
Gospodar prstenova worm ouroboros. Hvala, dracena, nisam se toga setio!

Ima različite nazive u različitim jezicima, a i nekoliko simboličkih značenja. Davno sam o tome nešto malo čitala, ali mi je nešto ta njena simbolika, taj ogromni paradoks da životinja samu sebe guta nekako bliska novijim trendovima u nauci gde paradoksi sustižu jedni druge, gde se javljaju teorije koje govore o istovremenom odvijanju potpuno suprotstavljenih procesa itd. Moglo bi se još mnogo reći. 'Ajd sad neko drugi.

"sve se uvek vraca samom sebi". Na pocetak. Kao ona Niceova teza o vecnom vracanju. Kao simbol psihe (Jung) - uvek se najzad njoj vratis. Ili: "od svojih neuroza covek ne moze pobeci, gdegod otisao" (Freud).

To see a world in a grain of sand,
And a heaven in a wild flower,
Hold infinity in the palm of your hand,
And eternity in an hour. --W. Blake.

ugledam u naslovima i pomislim: vidi ! neko spominje
staklo!

U, blue, ova je extra …
Dobro je i ovo objasnjenje sa paradoksima …
.....
Extra su i te dve nove fotke!

Šta je ovo, gosn Novkoviću, večeras nigde nikakve kvalitetne diskusije, samo površno komentarisanje na par panično-maničnih blogova?
I kako da sada ja, kao autonomni agent koji se večeras dosađuje, izcedim novu vrednost iz ove syber okoline?
Da probam sa cenjenim Wittgensteinom. Tvorac logičkog pozitivizma, ako se ne varam. (Čista filozofija mi nije jača strana, ali koliko shvatam, iz njega crpi inspiraciju i Poperov falsifikacionizam i Lakatoš i naslednici ...)
Jel’ logički i empirijski pozitivizam jedno te isto, i ako nije po čemu se razlikuju? Eto, sa tim nikad nisam bila načisto ...
Samo mi nemojte dati link za knjigu, pa da čitam šest dana... Ako može neki digest, please.

Da je Wittgenstein danas živ možda bi bio Maharišijev letač, vikao na srpskom "Ne okreći se sine" i niko nebi znao šta da radi sa njim :)

(ja prelazim na "ti", da ne vičemo više (ovu divnu reč me Lektorka naučila i pošto ne uzima royaltites ja je slobodno koristim).

Što se tiče knjiga ja bih, ipak, ovde potegao Kviska da mi ne bude kao Pericinom tati u onom POSEBNO BEZOBRAZNOM VICU, pa ti po potrebi zatvori oči i spusti pogled nekoliko redova niže, (....možda ga ispričam drugom prilikom, nisam više siguran u kvalitet pa moram da brišem ... :)

Sama činjenica da si ovu dvojicu velikih "prijatelja" stavila u isti kontekst (oni su "popričali" samo jednom, na desetak minuta, i zamalo se nisu potukli) nalaže potrebu za čitanjem Wittgenstein's Poker: The Story of a Ten-Minute Argument Between Two Great Philosophers.

Sad kad sam uredno uložio kviska mogu da potegnem neku svoju lopatu i iznesem mišljenja.

- Pozitivizam, kao ekstremna forma instrumentalizma, bi nam sad bio gubljenje vremena. Najbolje i najpopularnije je pročitati još jednu knjigu :) The Fabric of Reality koja je dragulj, ma šta čovek mislio o tezama.
- Kroz Logički Pozitivizam je nama amaterima uvek ok još jednom proći.
- Po mom mišljenju Wittgenstein je u Popperovom umu ostao kao skalpelom urezan, do kraja Popperovog života, kao virus kojeg jednom zaradimo i više se ne umemo osloboditi.

Pošto si nas lepo podsetila na "autonomnog agenta" kao metaforu pada mi na pamet mentalna igrica gde imamo pravo da oživimo samo tri mislioca koje bismo najviše voleli da vidimo kao današnje autonomne agente :) Ja bih oživljavao Wittgensteina, Kanta i Pitagoru. Lepa je i igrica šta bismo voleli da nam na žurci rade-kako da nam pomažu :)

"Pozvani ste sledece subote u 7pm na Tractatus Logico Positivicus zurku. Casual attire. RSVP." Takve? Eh, druze, ne znas sta si propustio u zivotu...

Da, neke čudne, zimske žurke :)

Svašta sam propustio od onog što znam (odlična ideja za blog, samo opasan, pošto bi iskrenost bila u kvantnom ne-jedinstvu sa lepim ponašanjem :), a o ostalom da i ne pričamo.

Nama ovih dana počinje sezona roštilja i mene zimske bubice brzo prođu :)

Koga bi ti budio od uspavanih filozofskih lepotica i šta bi ti radili na žurci?

Hej, g. Novkoviću, ovaj vodič zlata vredi!
Sve ću detaljno da pročešljam sutra na poslu (zbog koga sada ipak moram malo spavati)… tako da i igrica može da ostane za sutra, ako se, naravno ne pojavi neka druga kvalitetna rasprava. Ja sam se u međuvremenu lepo zabavila na paničnom blogu ’Ratni raspored’, gde me i Dr Wu opomenuo da ne Vičemo. Još jednom, puno hvala na ’vodiču’, laku noć, i čitamo se sutra!

Ok, ti navodi....

...a mi ćemo da koaguliramo u novu life formu :)...

još kad bi kazezoze odnekud iskopo jednog baju, brazilca: Só Pra Contrariar, i njegovu izvedbu A Minha Fantasia.. dame birajuuuu:.

ne nadjoh 'a mina fantazija', ali im je saxsofonista Hamilton Faria opasan baja...proberi neshto, kad je vec za dame;-)