Samo će gus(l)ari preživeti !

ali samo radnim danom od 15:00 do 18:00

..i prezimenjače.
Zar sve ovo nemamo već desetine godina, napisano u "Filosofiji palanke"..Samo što fale fotografije aktuelnih likova.

Citam ovaj blog i samo klimam glavom. Poznato mi ovo sve vec, ipak, arheolog sam po zanimanju, ide mi uz struku. Nije ovo usamljen primer i nije samo "razvoj" to sto ugrozava kulturno istorijsku bastinu ove nacije, a koju velikim delom nismo mi stvarali.
U Srbiji, biti arheolog znaci biti bez posla u velikoj vecini slucajeva. Kada zavrsite fakultet i dodjete na biro prijave vase zanimanje kao suficitarno. I to u zemlji sa 5% ljudi sa diplomom fakulteta. Posao u arheologiji moze se dobiti jedino u drzavnoj struci, jer kod nas nisu ozakonjeni arheoloski servisi, kao u EU ili cak u Hrvatskoj. Naravno, posao u drzavnoj struci u najvecem broju slucajeva podrazumeva jaku politicku vezu, jer nije vazno sta znate, vec koga znate.
Zakon o zastiti spomenika kulture iz 1994 je kriminalan, pun rupa i nedorecenosti. U ovoj zemlji, koja ako nista drugo ima spomenike poput jednog Lepenskog Vira, Vince, Sirmium-a, Nais-a, Felix Romuliana-e, Caricinog grada, Beogradske tvrdjave, Niske tvrdjave, Viminacium-a, da navedem samo neke od najpoznatijih, arheolozi, bar onaj mali deo koji ima posao u struci cesto ne mogu da rade, zbog visih interesa.
Primera radi Maxi u Pirotu pre par godina, 2004. ili 2005., sagradi svoj diskont pravo preko ostataka rimskih gradjevina, i niko zbog toga nije odgovarao. Pojeo vuk magarca. U Nisu, gradska pijaca i autobuska stanica funkcionisu neposredno uz zidine srednjevekovne tvrdjave. Mozete li zamisliti kako ljudski urin utice na kamene blokove od kojih je zidana tvrdjava?
Divlji kopaci urnisu neistrazene ali i delimicno istrazene lokalitete, a nase kulturno blago se prodaje na sajtovima raznih aukcijskih firmi, dovoljno je samo na ebay-u otkucati Viminacium ili Sirmium pa videti koliko rimskih novcica se nudi i za koje male pare.
Ministarstvo kulture republike Srbije izdvaja smesno male cifre za arheoloska istrazivanja (koliko mi je poznato Narodni Muzej u Beogradu je ove godine dobio 0, slovima nula dinara za otkup predmeta od znacaja), ali zato za snimanje filmova idu milioni, mada se ti isti filmovi komercijalno pustaju u bioskopima i izdaju na dvd-ovima, od cega dobijaju prihod. Sa druge strane pojam arheoloski park, odomacen u EU i SAD kod nas jos ne postoji u zakonu, te se tako ne moze ostvariti neki prihod od arheoloskih lokaliteta, jer im je pravni status nedefinisan, ne mogu biti pravni subjekti sa svojim racunima i statutima i slicno. Pored toga, vrlo malo arheoloskih lokaliteta od znacaja je uvrsceno u turisticku ponudu zemlje, a da nije u pitanju manastir ili Beogradska tvrdjava. Recimo, jedna Medijana pored Nisa, carska ili visokodostojnicka palata iz vremena poznog Rima, za koju se veruje da je cak i Konstantin Veliki boravio u njoj, zarasta u korov i nije ukljucena u turisticku ponudu. U strategiji razvoja kulturnog turizma koju je Srbija dobila prosle godine, kulturni turizam se spominje samo u uvodu dokumenta, ali se nigde ne navodi koje potencijalne lokacije mi treba da razvijamo i koje Vlada Srbije ili bar Ministarstvo kulture da podrzi. Podseticu da prema analizama svaki peti dolar iz turizma potice od kulturnog turizma, tj. od posete muzejima, arheoloskim lokalitetima, kulturno istorijskim spomenicima i slicnim destinacijama.
Jos jedan dobar primer nase "brige" o nasledju moze se lako naci na obodu Beograda, u naselju Banjica, gde na praistorijskom lokalitetu nikose divlje gradjevine, sa temeljima ukopanim u ostatke neolitske civilizacije koja je na ovim prostorima bitisala pre nekih 7000 godina. I nikom nista, i dalje jede vuk magarca.
Ne znam vise sta da dodam ovde, jer plasim se da ne postanem subjektivan, kao covek od struke koji sve to gleda i ne moze nista da ucini. Institucije zaduzene za nadzor i sprovodjenje zastite nad spomenicima kulture, poput Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture postale su utociste za stranacke kadrove, cesto bez dana iskustva u zastiti nasledja, koji ne zele, ne mogu ili ne smeju da talasaju i postavljaju javnosti i politicarima neugodna pitanja u trenucima kada "gori Hilandar", "slava je, pa se takva pitanja ne postavljaju" ili "Kosovo je nas nacionalni interes".
Zato cenim, nije gus(l)ar nas najveci problem, mada jeste slika i prilika onog sa cime se arheolozi u Srbiji svakodnevno srecu, od onog najnizeg obicnog gradjanina koji svoju kucu gradi na zasticenom spomeniku kulture pa sve do nivoa megakompanije poput Delte koja se blatantno ne obazire na takve sitnice kao sto su tamo neke rusevine.
Za kraj bih dodao da u inostranstvu brojne i poznate kompanije pomazu istrazivanja na arheoloskim lokalitetima, navescu primer kompanije Boeing koji sponzorise neolitski lokalitet Catal Hoyuk u Turskoj, mozda prvi grad u sirem smislu te reci, (http://www.catalhoyuk.com/newsletters/10/nl10_19.html) dok arheologe u Srbiji lokalne kompanije (cast izuzecima) smatraju za cudake i ne pada im na pamet da se isprse za neki dinar.
Zato za kraj Whither Serbia (Kojekude Srbijo)?

Citam ovaj blog i samo klimam glavom. Poznato mi ovo sve vec, ipak, arheolog sam po zanimanju, ide mi uz struku. Nije ovo usamljen primer i nije samo "razvoj" to sto ugrozava kulturno istorijsku bastinu ove nacije, a koju velikim delom nismo mi stvarali.
U Srbiji, biti arheolog znaci biti bez posla u velikoj vecini slucajeva. Kada zavrsite fakultet i dodjete na biro prijave vase zanimanje kao suficitarno. I to u zemlji sa 5% ljudi sa diplomom fakulteta. Posao u arheologiji moze se dobiti jedino u drzavnoj struci, jer kod nas nisu ozakonjeni arheoloski servisi, kao u EU ili cak u Hrvatskoj. Naravno, posao u drzavnoj struci u najvecem broju slucajeva podrazumeva jaku politicku vezu, jer nije vazno sta znate, vec koga znate.
Zakon o zastiti spomenika kulture iz 1994 je kriminalan, pun rupa i nedorecenosti. U ovoj zemlji, koja ako nista drugo ima spomenike poput jednog Lepenskog Vira, Vince, Sirmium-a, Nais-a, Felix Romuliana-e, Caricinog grada, Beogradske tvrdjave, Niske tvrdjave, Viminacium-a, da navedem samo neke od najpoznatijih, arheolozi, bar onaj mali deo koji ima posao u struci cesto ne mogu da rade, zbog visih interesa.
Primera radi Maxi u Pirotu pre par godina, 2004. ili 2005., sagradi svoj diskont pravo preko ostataka rimskih gradjevina, i niko zbog toga nije odgovarao. Pojeo vuk magarca. U Nisu, gradska pijaca i autobuska stanica funkcionisu neposredno uz zidine srednjevekovne tvrdjave. Mozete li zamisliti kako ljudski urin utice na kamene blokove od kojih je zidana tvrdjava?
Divlji kopaci urnisu neistrazene ali i delimicno istrazene lokalitete, a nase kulturno blago se prodaje na sajtovima raznih aukcijskih firmi, dovoljno je samo na ebay-u otkucati Viminacium ili Sirmium pa videti koliko rimskih novcica se nudi i za koje male pare.
Ministarstvo kulture republike Srbije izdvaja smesno male cifre za arheoloska istrazivanja (koliko mi je poznato Narodni Muzej u Beogradu je ove godine dobio 0, slovima nula dinara za otkup predmeta od znacaja), ali zato za snimanje filmova idu milioni, mada se ti isti filmovi komercijalno pustaju u bioskopima i izdaju na dvd-ovima, od cega dobijaju prihod. Sa druge strane pojam arheoloski park, odomacen u EU i SAD kod nas jos ne postoji u zakonu, te se tako ne moze ostvariti neki prihod od arheoloskih lokaliteta, jer im je pravni status nedefinisan, ne mogu biti pravni subjekti sa svojim racunima i statutima i slicno. Pored toga, vrlo malo arheoloskih lokaliteta od znacaja je uvrsceno u turisticku ponudu zemlje, a da nije u pitanju manastir ili Beogradska tvrdjava. Recimo, jedna Medijana pored Nisa, carska ili visokodostojnicka palata iz vremena poznog Rima, za koju se veruje da je cak i Konstantin Veliki boravio u njoj, zarasta u korov i nije ukljucena u turisticku ponudu. U strategiji razvoja kulturnog turizma koju je Srbija dobila prosle godine, kulturni turizam se spominje samo u uvodu dokumenta, ali se nigde ne navodi koje potencijalne lokacije mi treba da razvijamo i koje Vlada Srbije ili bar Ministarstvo kulture da podrzi. Podseticu da prema analizama svaki peti dolar iz turizma potice od kulturnog turizma, tj. od posete muzejima, arheoloskim lokalitetima, kulturno istorijskim spomenicima i slicnim destinacijama.
Jos jedan dobar primer nase "brige" o nasledju moze se lako naci na obodu Beograda, u naselju Banjica, gde na praistorijskom lokalitetu nikose divlje gradjevine, sa temeljima ukopanim u ostatke neolitske civilizacije koja je na ovim prostorima bitisala pre nekih 7000 godina. I nikom nista, i dalje jede vuk magarca.
Ne znam vise sta da dodam ovde, jer plasim se da ne postanem subjektivan, kao covek od struke koji sve to gleda i ne moze nista da ucini. Institucije zaduzene za nadzor i sprovodjenje zastite nad spomenicima kulture, poput Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture postale su utociste za stranacke kadrove, cesto bez dana iskustva u zastiti nasledja, koji ne zele, ne mogu ili ne smeju da talasaju i postavljaju javnosti i politicarima neugodna pitanja u trenucima kada "gori Hilandar", "slava je, pa se takva pitanja ne postavljaju" ili "Kosovo je nas nacionalni interes".
Zato cenim, nije gus(l)ar nas najveci problem, mada jeste slika i prilika onog sa cime se arheolozi u Srbiji svakodnevno srecu, od onog najnizeg obicnog gradjanina koji svoju kucu gradi na zasticenom spomeniku kulture pa sve do nivoa megakompanije poput Delte koja se blatantno ne obazire na takve sitnice kao sto su tamo neke rusevine.
Za kraj bih dodao da u inostranstvu brojne i poznate kompanije pomazu istrazivanja na arheoloskim lokalitetima, navescu primer kompanije Boeing koji sponzorise neolitski lokalitet Catal Hoyuk u Turskoj, mozda prvi grad u sirem smislu te reci, (http://www.catalhoyuk.com/newsletters/10/nl10_19.html) dok arheologe u Srbiji lokalne kompanije (cast izuzecima) smatraju za cudake i ne pada im na pamet da se isprse za neki dinar.
Zato za kraj Whither Serbia (Kojekude Srbijo)?

je i pomenuti Velimira i njegove "rezultate", a kamoli pričati o njegovim "principima" i radu...

Ipak, mislim da on nije trade mark Čačka, već Srbije ovakve kakva ona trenutno(nadam se) jeste.

Čačak i Čačani ne zaslužuju da ih poistovećuju sa ovim čovekom, isto kao što i Zemunce ne treba poistovećivati sa onim "Zemuncima"...

mozda ovo nema veze sa temom ali cu da iskoristim priliku da kazem (mada ne verujem da ce cuti ko treba) da Spomen park u Kragujevcu nikad gore nije izgledao..Vec dve godine gledam (mozda i duze) kako nema cveca na humkama...sve je zaraslo u korov..mislim na one humke koje se nalaze na strani jezera u Sumaricama...za ove druge neznam...Ocigledno je da to vise niko ne odrzava...Kafana pored muzeja zrtvama...pa ajd...neka je..da turisti i setaci mogu negde i da sednu...ali zasto se tamo dozvoljavaju svadbe, ispracaji i ostale vasarske i neprimerene zabave sa jos neprimerenijom muzikom... Neznam ko je direktno nadlezan za sve to....

na blogu smo protresli tma ruskih citata, ali sam se sada setio jednog koji mnogo više odgovara ovoj odličnoj temi g.Kovačevića.
U "Mrtvim dušama" , opisujući lokalni "krem" , Gogolj nimalo biranim rečima priča o tim moćnicima.Parafraziraću, ne mrem tražit' tačan citat sada:
-Sve bi to rođenu majku za nešto novca prodalo.Lupež lupeža jaše i lupežom goni.U celom gradu samo je jedan čestit čovek, tužilac, a ako ćemo pravo govoriti, i on je svinja.

Sad videh ovaj strip koji je Beba postavila, pa mu Gogoljeve reči dođu kao logično objašnjenje sjajnih ilustracija.

Jeste malo žestoko, umeo je taj genijalni Rus da raspali gde treba, ali ne znam zašto ga se setim svaki put kada osetim talas nemoći pred našim kabadahijama.
Btw, ipak držim da smo, i ovako ponekad nemoćni, ipak daleko srećniji od njih.

G. Cole, svaka Vam je na mestu! Kulturno nasledje i razvlacenje/unistavanje istog se jednostavno mora nametnuti kao tema. Nemojte odustajati. Verovatno shvatate da radite sizifovski posao ali nemojte odustajati.

Ovde se vidi ko su patriote, a ko patrijote.

Samo, gledajuci kako smo "slozni" oko Kosova, zemlji na kojoj postoji oko 1500 crkava i manastira (neke/i i iz 12. veka, dosta i na UNESCO-voj listi svetskog kulturnog nasledja), jednostavno ne mogu da se otmem utisku da nas, kolektivno, onako bas zabole i za Sirmium i za Viminacium i za Naissus i za...

Pitam se i ne mogu da se nacudim kako je sve to - od Sirmiuma preko Gracanice do hrama Sv. Save - uopste i dozivelo 21. vek.

otkud mi u glavi baba Milofinka i deda Sprdalov,anemai ,biće, po veka kako uz predivan pogled na meander Dunava i novi sad u izmaglici plavičastoj, na seoskom groblju trunu, isčekujući Vaskrsnuće, jedno nuzdrugo.
- ko veruje, desiće muse . . . (psalm MLMCMX /v )
pamtim Ga ,ko dete ,vazda je sedeo predkućom nakamenu sisajući raskvašenu krdžu u uglu ispucalih usana zarastao u čekinjavu bradu ,bazdeći pomalko na nakiselo vino kojim se redovno nalivo .bile su godine pedesete veka očlog .
Ona pak Crkvi okrenuta ,sićurava u crninu zabradjena,tiha ko kumrija gugučući nama deci crkvene pesmice,u vremena kada to i nie baš bilo uputno no nemareći na opomene " kožnjaka brkatih" izopštine i imajući zaistinsko verovanje u to što je mladima ukazivala.
njih dvoe pomenutih živeli su na suprotnim krajevima našeg sela te jedno zadrugo marili nisu .
a znali se jesu i to podobro . . . .
sad bi bilo za očekivati neku ljubavnu zavrzlamu nakon ovakvog uvoda .ništa od toga.podelilo ih je nasledstvo oko jedne zaparložene njive nuzdunav na obronku Fruške tamo bliže susednom Banoštru ,kada su putari ispravljaući drum kraj reke ( jer ga je vazda voda "odnosila" ) nabasali razgrćuči zemlju na neke " stare podrume" zarušene i unjima ,vidi čuda , pregršte zlatnika žutih 'ko dukat' ,što se raščulo ,pa u džipu došli neki sa petokrakama nakapi da provere , te pokupe nalaz ,naravno .svi se u čudu pitaše otkud zlato tu pod zaparloženom oranicom ,a najvecma se zainteresovaše brat i sestra rodjeni, pogadjate , glavni likovi ove pripovetke , jel umisliše da mogu bogati postati ,a vremena bila poratna siromašna ,e, al se sporečkaše okotoga čije je nasledstvo ta njiva , jel ;
- Ona je nasledila kuću i vinograda ,a ja samo bašču & prazan plac pa moro da zidam tako da je njiva moja, mislio je deda Sprdalov ,pred notarošem .
baba Milofinka se branila da je kuca ruševna samo što se neskljoka pa joj baš trebaju novci za opravku ,a od vinograda ionako nema ništa jer nema ko daga radi.
na njivu uz dunav zapuštenu ,kadgod, kada su posle smrti roditelja se delili i zaboravili- bilo vreme ratno drugosvecko.
no dogadjanja ih naprečac potsetiše. sremačka posla.
i potegni povuci ,presudi novosadski muzej proglasivši zapu-štenu njivu nacionalizovanom a zarad arheoloških iskopavanja
jer se ispostavilo da su to (možda ) ostatci benediktinskog manastira poznatog kao Banov manastir ( po kojem i današnji Banoštor dobi ime ).došli onda strucnjaci pa rili tamo i (po našem običaju) bez dovoljno novca za neko ozbiljnije pretraživanje ,"konzervirali" - čitaj ,zapustili parcelu nacionalizovanu , za neka bolja vremena . .
naime da malko prelistam Vam istoriju :
godina je cca 1160 a.d. tadanjom Ugarskom kao palatin vlada Beloš brat ugarske kraljice Jelene ( iz kuće Nemanjića su,da negušim detaljima ) .e taj ban Beloš je ,vele, bio najveći srpski državnik na evropskoj političkoj sceni sredinom XII v. nakon burnog života okončao je u Sremu u tišini Banovog manastira koji je i osnovao . . . .

brat i sestra se zarad toga otudjiše i proživeše do kraja ne poznavajući se takoreći.ona okrenuta Crkvi & decama , a on prolaznicima kraj njegovog kamena predkucom.tek ih smrt zblizi i to voljom (daljnjih) naslednika.

danas su na tom potezu uz Dunav vikendice načičkane i samo veoma upućen stari poznavalac terena može da se priseti lokacije pomenute njive (još vazda "konzervirane") . il se možda naslednici nenasledjenih pokojnika uporno spore oko vlasništva , a znate naše . . . . . .Suuudove.

Gospodine Kovacevicu,

potpuno podrzavam vas stav. Nazalost, u smutnim vremenima najlakse je ne brinuti o stvarima koje uistinu cine zivot: kultura, obrazovanje, mladi.

Ipak, ono sto me najvise brine je odlomak vaseg teksta:

Izgleda da je ovo ozbiljnija boljka od koje ne boluju samo neki!

Pitanje jednostavno...a odgovor tezak

.....kao su ministri dosli do diploma nije ni cudo kakvi su rezultati njihovog rada. Inace, V.Ilica njegovi sugradjani zovu Velja lopov, imam rodbinu u Cacku info je od njih.

http://www.youtube.com/watch?v=_DxxpKM_iLQ

Zvonko Drazevic