Veceras u 21h

upravo sada videh tko su ljudi sa ovog bloga (nedeljne vesti b92 u 16h). nikada vise posle ovoga necu napisati bilo sta na ovom blogu (ipak niste vi drustvo u kome bih hteo da budem vidjen)

ZBOGOM!

ja se uplašila da ćete duže da nas smarate.

I ne deri se dok odlaziš, glupsone.

...ma istekla mu smena. Bio je do kraja vesti.o)
Upravo se registruje novi i nastupa od 17 h..o)

... pre 2 dana i nekoliko sati, toloko da vikne ZBOGOM! Neki su baš "kreativni", svašta.

ti ne bi da budesh vidjen medju nam? Sve i da hocesh, ne mozesh. Ti si nevidljiv, ti si zloinaopako & nikoinishta.

Mora SMS. Server zeza i teshko se loguje!

to je moj komsiluk najblizi...ne mogu da se teleportujem. da bar moze neka 3D projekcija BoL da se napravi...e jebi ga!
ps. moja nova parola: Jochicu, *(*)bi se!

..u 21 h..

Prijatelji, nocas je izvrsen atentat na nasu slobodu. Veceras u 21h, ucesnici Bloga B92 organizuju okupljanje kod Crkve Sv. Marka na Tas-u, gde ce se oci u oci dogovoriti kako da odreaguju sa na predvidive nemuste reakcije politicara i medija. Svi se plase da pogledaju istini u oci. Mi ne! Nazovimo stvari pravim imenom!

pustite te sad kreativnost.

Tako je, Daco. Ponesite pištaljke!

Bilo bi lepo da neko sa B92 ponese i kameru...
Bilo bi lepo se zaista okupimo i svake sledeće subote dok se stoka ne pohapsi...

imate moju podrsku . posto nisam u mogucnosti da se pojavim danas , obavesticu moje prijatelje da vam se pridruze

veeelika podrška.

..ja ću protestovati i za tebe..o)

Twix

..čisto zbog atmosfere..o)

Bravo Tamara! Divan i veseo, a pre svega veoma hrabar čovek!

Gledala ga nedavno na TV Enter, pričao nešto o stripu. Bio je super.

Podrška Dejanu Anastasijeviću!

PS. Sad zvali Conti i Drago, već su na licu mesta, još nema gužve, kažu. Ajmo, ljudi, gde ste?!

Razbezali se od Contija i Draga.

Slušaću noćas, dok budem radila. Srce si. o)))

A meni nista?

Ccccc

Ali zato ti imaš onih 40 komada što ih nisi još ni preslušao!

Viva la Baobab!

Stiglo mi jos 5 iz iste serije pre neki dan - dakle, sada ima ukupno 45.

Kako da ih preslusam kad stalno slusam Baobab?

(Evo i sad mi se upravo vrti Baobab DVD)

bravo momci :o)

P.S.1: ako je pričao o stripu, onda je definitivno super tip :o)

P.S.2: evo ja i Krasići čuvamo blog.

P.S.3: Diž' se narode!!!

ako budete šetali? Poslovno sam u Indjiji i pravo dolazim ispred crkve, ali ne verujem da ću stići pre 21:30.

i za mene!
moja pistaljka na polici :(((

i za mene viči, i molim te, samo jako glasno.
I zbog Dejana i zbog Dinka i zbog Željka Bodrožića i zbog svih poštenih novinara koji nose pola ovog govneta od države u zubima. I mi u NS spremamo nešto (pokušavamo), još ćemo se javiti...

rado cu vam se pridruziti. Molim te ti organizuj NS ja cu BG. Pozdrav

jelena, pola sam ispred svetog marka, pola u NS, svim srcem veceras. rasplakah se ovde na severu nemacke, koliko li bi nas bilo sada da nas nisu oterali?!
;;;;;;-(

ps. jochicu, *(*)bi se!

i ja bih da se prikljucim. Molim Vas javite mesto i vreme.

posle okupljanja , molim da se na blogu postira kako je bilo, sta se pricalo , koliko vas je bilo i sve ostalo.
Hvala, pozdrav i podrska iz dijaspore.

... i foto dokumentacija.

да се спремиш за следећи пут.Јесте да нам баш ниси успут, али си позван да идеш са нама па то да најавиш код жене:)

Mada, uvek sam vam govorio da je spacek bolji, jes` da trosi ko djavo, ali...

P.S. A ti, T.M., sad me ujede za srce, pa ja sam hteo da krijem da sam prizenjen, pa da se ovde i opostenim pomalo, mada sad nije vreme za ove teme.

P.S.1 Ma, uvek je vreme i za ove teme;)

...nek ti drug Levitan priča koji auto ide u spasavanje kada rahmetli pa vaskrsli Peugeot stane na Tošinom Bunaru!

saveznicka ispomoc!

Mi znamo da je Leo B. sa nama :))

Джеи Джеи, генсек мисли на све:)

... драги Београђани и поближи, дајте да се организујемо и да омасовимо то окупљање. Како би било да то у следећу суботу буде, а? Мислим - масовно!

Ево ја ћу да распоред направим - жени ћу да кажем да ме покрива код маме, повешћу шурака да ми жена нешто не посумља и јошт два места таман за другове Левитана и Предрага Ж. и јошт једно, оно у средини за дај-боже подршке окупљању...

А могли бих смо и на WhitePride и StormFront да пукнемо рекламу, можда нам се братија придружи, па буде весело...
као на оној трци "24 часа ЛЕ-МАЊА"...
сад сам гори од њих, неко ће приметити, па дај да ја будем први!

šteta što je malo vremena... Možda je trebalo za sutra, ali nema veze. Dolazim.

Čujem da LDP, preko svojih kanala, šalje ovaj SMS ko lud.

Nadajmo se gužvi. Mislim, dobrom odzivu, da me ne razume neko pogrešno... (wink, wink)

SEE YA! (Nosim pištaljku, se veda.)

Nista nisam dobila!

... da si slala, zar ne?

;) Icke, nadajmo se gužvi. o)))

Dobar ti naziv :))

Zvonko Drazevic

tamo. Doci ce ekipa

A meni stigla već dva SMS - znači napravili pun krug!

.
PS. Našu porodicu će zastupati gosn Krasić sa sinom (2,5) a ja ostajem kod kuće da lečim ćerku (10). Duvajte u pištaljke i za mene, budite lepi i bučni. I OBAVEZNO posle - u kraću protesnu šetnju, makar od Bulevara do Terazija!

kao da si nama. :))

... i čuvajte mi Juniora. A ti možeš i muža ;)

tamo sam se prvi put poljubio sa devojkom:)

Nemoj da komanduješ tako kratku šetnju, čoveče. Kako misliš od crkve do Šanse? Pa to je 200 metara. Udari ti nesto duže, nek se zaori malo po gradu! o)))

Iz sveg srca!!!!

blogujem svo ovo vreme, a kad treba i da se upoznam sa ljudima, ode muž umesto mene. Pa ću morati da slušam sve iz druge ruke.

PS. Lj. povraćala već 9 puta. Neki stomačni grip.

verovatno nista.

nama je trebalo deset godina da se skupi jedva pola miliona da srucimo satrapa.
akcija je nesto sto ovde ne uspeva.

sad cu da davim sa potpisom, ali ne znam sta dugo da radim osim da ponavljam:

SOLIDARNOST SA DEJANOM ANASTASIJEVICEM - SSDA!!!

i ovo:

Jochicu, *(*)bi se!

daj joj coca-colu da pije

evo da ti kaze i narodni lekar biki.
daj joj kokakolu da pije. i javi onom mamlazu da nam javi sta se desava!

bojana duletova, je l si ti bar tu? idi zovi muza da nam nesto kaze?

bilo sta da pije neka pije " na kasicicu" , gutljaj po gutljaj.

koka-kola i grisine! kombinacija koja uvek pali!

i ostani uz blog malo, vec kad si tu, pa javljaj nama rezigniranima sta se zbiva...
poz

troje ih vec podigla, ova mala je vec matora kobilica.

hvala na savetima. Upalila kokakola, al iz 5-og puta. Eno je, spava, mučena.

Tacno je 21.05, a ja u Dubrovniku. =(
Upravo sam procitala poziv, na pogresnom mestu, u pogresno vreme. =(
Ako se okupljanja nastave, eto i mene uskoro.
Zelim vam zapazen, ali neometan protest! Pozdrav!

ne mogu da otvorim attach. sto si mi poslala. ostali, izvinite za troll. koji bas i nije..

Biljana
sad sam u Arizonskoj pustinji
zavrsavam takozvanu zensku verziju drame
skorpiona
bukvalno
dolazim u Bg za nekoliko dana
i saljem ti i musku i zensku
a ti mi pisi na mejl da li otvaras
imam mek, moram drugacije da zapakujem tekst
ovaj troll ima veze sa skorpionima, i dejanom
bas sam s njim vise puta razgovarala i o hronikama koje je on citao po stranoj stampi a nesto i ovde od kada imam ovaj blog
i o drami
i rekao je da on misli da ne bi trebalo da bude politickih problema u vezi sa objavljivanjem ili sta vec
jer su skorpioni sitne ribe, u smislu lopovi pre svega
ali nisu u pitanju samo skorpioni vec ajkule i ostale zveri ciji su skorpioni simbolicni kustosi

Dejan Anastasijević - novinar svedok:
Haški dnevnik

Sudski poslužitelj dolazi po mene i sprovodi me u sudnicu. Milošević je na svom mestu, deluje nekako manji nego što ga pamtim i prilično namrgođeno. "Prijateljsko" tužiočevo ispitivanje je gotovo i dolazi red na Miloševića. Moram da priznam da imam tremu jer se Miloševiću mora priznati izuzetan talenat za ponižavanje drugih ljudi. Ipak, kako vreme prolazi, trema me sve više napušta jer primećujem da se optuženi, u skladu sa svojim poznatim prezirom prema novinarima, gotovo uopšte nije pripremio
piše: Dejan Anastasijević

Ponedeljak, 7. oktobar

SVEDOK: Dejan Anastasijević

Jatov avion za Amsterdam poleće odvratno rano, tako da moram da ustanem pre pet i jedva stižem da se pozdravim sa ženom i ćerkom. Na aerodromu Shiphol me, kao što mi je najavljeno, čeka šofer sa natpisom "101", da se moj dolazak u Holandiju ne bi reklamirao neovlašćenim licima. Meni ta konspiracija deluje pomalo smešno jer putujem pod svojim imenom i nisam tražio nikakvu zaštitu. Sem toga, broj me asocira na famoznu Sobu 101 iz Orvelove "1984". Međutim, po dolasku u Sheveningen smeštaju me u sasvim solidan hotel i sa terase svoje sobe čak mogu da između betonskih zgrada nazrem mali komad mora, koje deluje sivo uprkos sunčanom danu.

Dočekuje me osoblje iz Službe za brigu o svedocima i žrtvama, koje oko mene nema mnogo posla jer govorim engleski i donekle poznajem grad i okolinu. Prvi susret sa ljudima iz tužilaštva je tek sutra, tako da imam ceo dan samo za sebe. Sheveningen je prijatan turistički gradić na nekoliko kilometara od Haga, mada sada, van sezone, deluje pomalo sumorno. Da sam doputovao drugim povodom, mnogo bih više uživao u boravku u Holandiji, ali mi pomisao na predstojeći susret s Miloševićem donekle kvari raspoloženje. Sem toga, zemlja je u žalosti jer je prethodne noći u sedamdeset šestoj godini preminuo princ Klaus, muž kraljice Beatriks i jedan od najomiljenijih članova kraljevske porodice.

Inače, mnogi kod nas ne znaju da je tokom Drugog svetskog rata ime ovog letovališta služilo kao neka vrsta testa po kome su pripadnici holandskog pokreta otpora prepoznavali nemačke špijune i provokatore. Naime, niko osim rođenog Holanđanina ne ume pravilno da izgovori reč Sheveningen, sa "sh" umesto "š" i s karakterističnim grlenim "h". Do kraja boravka, koji je potrajao znatno duže nego što sam mislio, naučiću da ga izgovaram prilično dobro.

Utorak, 8. oktobar

Prvi dan sa osobljem iz tužilaštva. Šofer dolazi po mene u devet ujutru i vozi me do zgrade Tribunala na Čerčilovom trgu broj 1, gde ostajem sve do uveče. Tokom vožnje prolazimo pored lokalnog zatvora, čiji je jedan deo preuređen za potrebe Tribunala. Zatvor je nekada bio tvrđava, okružen je šumom i spolja bi delovao vrlo lepo da nema bodljikave žice i modernih stražarskih kula koje štrče iznad zidova. Milošević trenutno nije tamo, već u sudnici, gde rešeta Nikolu Samardžića, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Crne Gore.

Uvode me u zgradu Tribunala kroz teško obezbeđen zadnji ulaz, a zatim kroz lavirint hodnika i vrata sa elektronskom zaštitom do jedne od kancelarija. Tamo srećem neke od ljudi kojima sam pre gotovo dve i po godine, na istom tom mestu, dao izjavu koju sad treba da odbranim na sudu. Tada, u junu dvehiljadite, Milošević je izgledao čvrsto usidren na vlasti i nisam verovao da su izgledi da mu se sudi naročito veliki, mada sam se bez oklevanja odazvao pozivu Tribunala. Sem toga, bio sam svestan da je veliki deo onoga što sam imao da kažem bio informacija iz druge ruke i mislio sam da će poslužiti prvenstveno kao putokaz prema drugim svedocima i čvršćim dokazima. U stvari, nisam verovao da će me stvarno zvati da svedočim, i moram da priznam da se donekle slažem s Miloševićem da nisam naročito kvalitetan svedok. S druge strane, činilo mi se da bi moje! odbijanje da se pojavim pred sudom i javno potvrdim svoje reči bilo neprincipijelno i kukavički.

Tadašnja moja izjava imala je oko četrdeset kucanih stranica i obuhvatala je veliki raspon tema o kojima su me istražitelji ispitivali. Međutim, tužilac je u stvari bio zainteresovan samo za neke delove i sada je trebalo napraviti znatno sažetiju verziju, uz izostavljanje nekih ljudi i događaja i učvršćivanje onoga što je ostalo. Na tome radimo ceo dan, i nakon izlaska iz zgrade sa iznenađenjem primećujem da je sunce već zašlo. Obaveštavaju me da bi moglo da se desi da se pred sudom pojavim već sutradan, što znači da ću u Beogradu biti već do kraja radne nedelje. Obodren tom mišlju, idem na večeru, pa u krevet.

Sreda, 9. oktobar

Ujutru u devet ponovo šofer i vožnja do Tribunala. Nastavljamo sa poslom koji smo počeli juče, mada nešto manje furioznim tempom, i do podne uspevamo da ga završimo. Ostaje još da jedan manji problem razjasnim sa Džefrijem Najsom, tužiocem u procesu protiv Miloševića. Najs me dočekuje u svojoj kancelariji tokom pauze za ručak, sa nogama na stolu, sendvičem u jednoj i čašom crnog vina u drugoj ruci. Ispostavlja se, zatim, da ispod stroge toge Najs nosi košulju boje lavande, tregere sa cvetnim dezenom i raznobojne šarene čarape. Posle kratkog razgovora pristaje da se iz moje izjave izbaci jedna formulacija koja mi se nije svidela i time bi trebalo da je stvar završena.

Stvar, međutim, ni izdaleka nije završena pošto postoji teoretska mogućnost da Milošević ranije završi sa Samardžićem, u kom slučaju bi trebalo da nastupim odmah posle njega, tako da moram da dežuram u zgradi do kraja dana. To vreme provodim uglavnom na terasi, koja je uz jednu sobicu u podrumu jedino mesto na kome je dozvoljeno pušenje. Tokom čekanja niz iznenadnih susreta: nisam ni sanjao da toliko mojih predratnih prijatelja, s kojima sam u međuvremenu izgubio kontakt, rade u Tribunalu kao prevodioci (svi su, naravno, pušači). Pozdravljam se sa Peđom, Hamdijom, Antom... Ni oni nisu znali da sam ovde, tako da ovi susreti deluju obostrano šokantno.

Zatim, hladan tuš: saznajem da Milošević ne samo što nije završio sa unakrsnim ispitivanjem Samardžića nego je tražio dodatno vreme za ispitivanje istog svedoka u četvrtak. Zatim saznajem da sud ne radi u petak i ponedeljak, kako bi Miloševićevo krhko srce moglo da se oporavi od napora. Sve to znači da će se moj boravak u Hagu neplanirano produžiti do utorka sledeće nedelje. Ovo mi naglo kvari raspoloženje.

Četvrtak, 10. oktobar

Danas je taj dan. Oblačim sako i kravatu, što inače činim samo ako se srećem sa aktivnim šefovima država ili vlada, što se ne dešava naročito često. Milošević, kao bivši predsednik, ne spada u ovu kategoriju, ali odlučujem da se za ovu priliku ipak uparadim. Inače, pokojni princ Klaus, koji je u međuvremenu izložen u kraljevskoj palati u Hagu, nije podnosio kravate, i u znak žalosti Holanđani su odlučili da do njegove sahrane, koja pada u utorak, niko ne nosi kravatu. Čini mi se da me u hotelskom lobiju osoblje mrko gleda.

U zgradi Tribunala smeštaju me u sobu za svedoke, gde sledeća tri i po sata čekam da Milošević završi sa Samardžićem. Soba je tri sa dva, užasno bazdi na ustajali duvanski dim i gleda na sumorni svetlarnik. Ima tanke holandske kafe i sokova, kojima se nalivam dok mi se ne smuči i pušim cigaretu za cigaretom. Za razbibrigu, svedocima su na raspolaganju brojni ženski časopisi, mahom iz Hrvatske, i društvene igre tipa "Ne ljuti se čoveče" koje nemam s kim da igram. Povremeno me obilaze, valjda da provere da se nisam obesio o kravatu. Tokom čekanja čini mi se da sam zaboravio sve o čemu bi trebalo da svedočim, ali sam zato naučio sve o nanošenju šminke na suvu kožu.

Konačno, sudski poslužitelj dolazi po mene i sprovodi me u sudnicu. Milošević je na svom mestu, deluje nekako manji nego što ga pamtim i prilično namrgođeno. Tek što sam se zakleo da ću govoriti istinu i naveo generalije, sudija objavljuje pauzu za ručak koja traje dva sata. Nazad u sobicu. Udubljujem se u metode anticelulitne automasaže.

Nakon pauze počinje ono pravo. "Prijateljsko" tužiočevo ispitivanje je gotovo i dolazi red na Miloševića. Moram da priznam da imam tremu jer se Miloševiću mora priznati izuzetan talenat za ponižavanje drugih ljudi. Ipak, kako vreme prolazi, trema me sve više napušta jer primećujem da se optuženi, u skladu sa svojim poznatim prezirom prema novinarima, gotovo uopšte nije pripremio. Gubim pojam o vremenu i čini mi se da je svedočenje tek počelo kada sudija Mej proglašava kraj. "Vidimo se u utorak", kaže mi uz osmeh. Super. To znači da Milošević ima puna četiri dana da se pripremi za drugo poluvreme, dok meni ostaje da do utorka vrtim palčeve.

Nazad u hotelu, primam pozive od familije i iz redakcije, a zovu me i kolege i prijatelji sa raznih strana sveta da mi prenesu utiske, mahom pozitivne, o mom svedočenju. Tek od njih saznajem za Miloševićevu "malu šalu" sa Samardžićem, koji je zbog dijabetesa izgubio obe noge. Upozoren od strane Meja da ima pravo na samo još jedno pitanje, Milošević je pitao Samardžića da li mu je poznata izreka da su u laži kratke noge. Eto, to je naš Sloba, to je čovek koji je dvanaest godina vladao Srbijom.

Produženi vikend (11–14. oktobar)

Kao za inat, sunčano vreme koje je trajalo prva četiri dana ustupilo je mesto upornoj kiši, koja nije stala sve do utorka. Koristim priliku da odem do Amsterdama i provedem veče sa jednim starim prijateljem, a pridružuje nam se i Dubravka Ugrešić, koju sam prošle godine upoznao na Harvardu. Dubravka je u stanju blage histerije jer joj majstori već nedeljama preuređuju kuhinju, a to je u Holandiji isto tako frustrirajuće (i mnogo skuplje) nego kod nas.

Nazad u Sheveningen, provodim vreme sa kolegom iz Beograda koji se kao svedok vodi pod šifrom C-4 (što je oznaka za razorni američki eksploziv). Ne smemo da razgovaramo o našim izjavama, ali i pored toga je dobro imati prijatelja na ovom mestu. Dok šetamo duž mora po ledenoj kiši, izgleda kao da smo jedini ljudi u Sheveningenu. "Šta nam je koji k.... ovo trebalo?", kaže C-4. "Mi smo čuvari plaže u zimskom periodu", odgovaram.

Utorak, 15. oktobar

Budim se neraspoložen i nervozan. Izgleda da sam uspeo da uhvatim nazeb jer me boli grlo i kašljucam, a povrh toga osećam se pomalo glupavo, kao neko ko izlazi na popravni ispit. Milošević je ovoga puta mnogo bolje pripremljen, pokušava da prezrivim komentarima ospori bilo kakvu važnost mog svedočenja i na kraju me naziva "petorazrednim svedokom". Što se mene tiče, drago mi je da je gotovo. Jedva čekam da se vratim kući i to je u ovom trenutku (utorak rano popodne) jedino što me zanima.

Novinari u Hagu

Ima li prava novinar koji je u stotinu tekstova svedočio o zločinima da odbije poziv Haškog tribunala i naknadno se, radi nekih profesionalnih principa, pravi da nije odavde

U četvrtak 10. oktobra, popodne, kada je u sudnici Haškog tribunala počelo svedočenje novinara "Vremena" Dejana Anastasijevića u procesu protiv Slobodana Miloševića, telefoni u redakciji su se usijali. Osim dva, tri poziva u kojima su sagovornici čestitali novinaru na hrabrosti, ostali su bili psovački i preteći: "Neka se Taj ne vraća u Beograd."

Ne bih iz toga izvlačio velike zaključke. I ranije je bilo da se neko telefonski istresa na redakciju i novinare, takav nam je posao uostalom, kao što ne bih na osnovu toga donosio ni zaključke o stanju javnog mnjenja u Srbiji. Ni glasanje gledalaca u emisiji RTS-a s naslovom "Za i protiv" u kojoj sam učestvovao u utorak uveče i u kome je preovladao s ubedljivom dvotrećinskom većinom stav da novinari ne treba da svedoče u Hagu ne odražava, verujem, pravo stanje narodnog poimanja pravičnosti i pravde. Više vrede dve čestitke nego dvadeset pretnji, jer je dokazano da je bes jači motiv i pokretač ljudskih reakcija.

Uostalom, u Minhenu sam jednom zalutao u pivnicu koja je uređenjem i posebno ponašanjem gostiju i spoljnim obeležjima ostavljala utisak da je Hitler u Nemačkoj još na vlasti, pa kao što jedna pivnica nije, na sreću, Nemačka tako ni oni koji su nam telefonom gonili majku majčinsku izdajničku... nisu baš Srbija danas, niti odnos u glasovima pomenutog tv-foruma odražava bilo šta do beskonačno ponavljanje matrice frustriranog gledališta kome se poziv na 041... čini kao najbolji oblik istresanja sopstvenog gneva.

Dejan Anastasijević je prvi novinar s ovih prostora koji je svedočio protiv Miloševića. Ne vidim u tome nikakav prekršaj dobrih običaja. Ako je u stotinama tekstova radio to isto, onda sada nema ni moralno pravo da ćuti. On je, međutim, samo prvi s liste novinara "Vremena" koji će se odazvati pozivu tužilaštva. Redakcija je zauzela stav da je dobrodošlo svako svedočenje, pa i naših novinara, koje može doprineti otkrivanju istine.

U svetu, inače, traje spor o tome treba li novinari da svedoče i pred sudom. Postoje različite škole mišljenja o tome i u oba učenja ima zrnca istine. Oni koji misle da ne treba s pravom ukazuju da to u budućnosti može otežati posao novinara na terenu i da ih to može ugroziti.

To je stav o kome valja trezveno razmisliti. I Udruženje novinara Srbije zauzelo je stav da se nikako ne treba pojavljivati u Hagu. Nezavisno udruženje misli suprotno. Duboko verujem da novinari koji svedoče to rade po diktatu moralnog imperativa i posao oba udruženja, kao i matičnih redakcija nije da im nameću obrazac i svoju volju, već im je jedini posao da štite profesionalni integritet novinara i omoguće im maksimalnu bezbednost.

D. Ž.

11. april 2007.

Standardi

Dejan Anastasijević: Presuda jeste problematična iz mnogo razloga, ne samo zbog visine kazne. Na kraju krajeva, maksimalna kazna, pa makar i po starom zakonu, mada stvarno ne zvuči logično da se za organizovani kriminal može dobiti 40 godina, a za masovno ubistvo u ratu ne više od 20, ali to je sad stvar koja je takva kakva jeste... Međutim, oslobađajuća presuda za jednog koji je bio među njima, ali navodno nije učestvovao u pucanju, presuda od pet godina, što je zakonski minimum, za čoveka koji je samo njih sproveo, a nije navodno pucao u njih...

Gost: Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme

Novinarka: Danica Vučenić

Real Audio Stream

MP3 Stream

MP3 Download

Presuda petorici pripadnika „Škorpiona“ je ukupno 58 godina zatvora. Međutim, kada se to podeli na četvoricu koji su osuđeni, među kojima je i komandant Slobodan Medić, dobije se 20 godina, plus 20, plus 13, i plus pet. Izveštači iz sudnice opisuju da su se, kada je saopštena kazna, majke mladića i porodice u sudnici nasmejale, jedna od njih je poručila da će za 20 godina dvojica egzekutora izaći iz zatvora, a da je njeno dete i dalje sahranjeno. Presuda „Škorpionima“ došla je u danu kada je Vrhovni sud ukinuo presudu Saši Radaku za ubistvo civila na Ovčari kod Vukovara i vratio postupak na početak iz proceduralnih razloga, a nekako se skockalo da je i godišnjica smrti Slavka Ćuruvije i da posle osam godina ni formalno nije završena priča o njegovim ubicama i nalogodavcima. Presuda „Škorpionima“ je ponovo otvorila polemiku o visini kazne, o pravednosti, i debatu u kojoj se formalno tvrdi da je suđeno po zakonu koji je važio u vreme kada je počinjeno ubistvo, da tu formalno nema problema. Na drugoj strani, da li je ta presuda važna samo u sudskom, odnosno u formalno-pravnom kontekstu?

Anastasijević: Pa naravno da ta presuda ne može da bude bez pravnih reperkusija, pre svega zato što smo svi videli onaj snimak koji prikazuje te ljude kako ubijaju zarobljenike, taj snimak je zaista šokirao i ceo svet i Srbiju uopšte. U tom trenutk, kada je to bilo prikazano prvi put, prvo u Haškom tribunalu, a zatim i na većini naših televizija osim Javnog servisa, koji je smatrao da bi to moglo da povredi neke osetljive duše, tada se meni učinilo u jednom trenutku da bi iz tog šoka moglo da proizađe i nešto dobro, to jest reakcija javnog mnjenja je bila sasvim logično prvo jedan šok, a zatim se osetila potreba da se ta stvar raščisti, da se sa tim suočimo. Međutim, odmah su krenula, opet kroz javno mnjenje, zatrpavanja, priče kako je to sve montirano, čak su u prvi mah i advokati optuženih tvrdili da postoji drugi deo snimka u kome se vidi da je to sve samo gluma, da ti ljudi ustaju i smeju se i tako dalje. Pa posle, kad se ustanovilo da su ti ljudi zaista definitivno i ubijeni, onda su išli na neke druge strategije, levo, desno. Presuda jeste problematična iz mnogo razloga, ne samo zbog visine kazne. Jer, na kraju krajeva, hajde da kažemo, maksimalna kazna, pa makar i po starom zakonu, mada stvarno ne zvuči logično da se za organizovani kriminal može dobiti 40 godina, a za masovno ubistvo u ratu ne može više od 20, ali to je sad stvar koja je takva kakva jeste. Međutim, oslobađajuća presuda za jednoga koji je bio među njima, ali navodno nije učestvovao u pucanju, presuda od pet godina, što je zakonski minimum, za čoveka koji je samo njih sproveo, a nije navodno pucao u njih...

B92: I gledao, da.

Anastasijević: ... kao da je to, po meni, ja nisam stvarno pravni stručnjak... Međutim, ako ti i ja zajedno opljačkamo banku, a ti držiš stražu, ili ja ubijem čuvara, a ti drugog čuvara držiš na nišanu, onda nam sude zajedno...

B92: Za mene nema dokaza?

Anastasijević: Za tebe se ispostavi da, eto, ništa nisi radila, da si, tako reći, slučajni prolaznik. To su jezive stvari, i to jeste poigravanje i sa tim žrtvama, sa porodicama žrtava koje su ipak smogle snage. Možete misliti kako je jednoj majci iz Sarajeva koja je gledala na televiziji, prepoznala sina kako ga ubijaju, da dođe pred sud države koja je na neki način sankcionisala to ubistvo, to jest učestvovala u njemu, a vratićemo se...

B92: Na „Škorpione“.

Anastasijević: ... vratićemo se kasnije na tu priču o „Škorpionima“. Znači, ti su ljudi ipak pokazali nekakvu veru u institucije sistema Srbije, a onda su praktično dobili šamar, to je jedan problem. Drugi problem je kakvu poruku šaljemo ovdašnjem javnom mnjenju ovom pričom, ali treba videti kako će se stvar završiti na Vrhovnom sudu, koji opet ima jednu problematičnu istoriju u vezi sa presudama za ratne zločine, jer skoro nijedna presuda nije opstala.

B92: Da, čak i da je reč o proceduri, činjenica je da je nekoliko presuda, evo poslednja je ova za Ovčaru, odnosno za...

Anastasijević: Jeste, i često su obrazloženja... Ja moram da kažem kao pravni laik, ali stvarno ne zvuči suvislo ako vi kažete da presuda ne može da stoji zato što nije utvrđeno, to se odnosi na Ovčaru, zato što nije utvrđeno sa koliko je tačno koja žrtva metaka pogođena, a reč je o masovnom streljanju, a jasno je da se takav podatak ni na jednom sudskom procesu, s obzirom na okolnosti, ne može utvrditi, onda vi tražite dlaku u jajetu, u stvari gledate da oborite celu optužnicu i da obesmislite ceo slučaj. To se do sada, nažalost, dešavalo.

B92: Kada govorimo o kontekstu, ono što je, ako mogu da kažem, zanimljivo, ali je u neku ruku i indikativno, prvi put je jedan visoki političar juče komentarisao jednu presudu i nije rekao – Ne želim da se mešam u rad suda. To je šef države. On je rekao da zaslužuju maksimalne kazne.

Anastasijević: Jeste, Boris Tadić je rekao jednu stvar koja je, po meni, reakcija jednog čoveka, u osnovi pristojnog čoveka, i to je reakcija koju... U stvari, ono što je on rekao mogu da potpišu praktično svi pristojni ljudi u ovoj zemlji bez obzira na političku, ili nacionalnu, kako hoćete, ideološku orijentaciju. Ono što je strašno u vezi sa celim tim snimkom, što je mene lično pogodilo, jer ja sam kao novinar sa ratišta sve i svašta video devedesetih godina, je ta lakoća, bezbrižnost sa kojom se ti ljudi ponašaju. Znači, za njih nema nikakve priče da su ta streljanja izvršena u nekakvom osvetničkom besu, iz neke frustracije, ti su se ljudi prosto ponašali kao da idu na piknik, onako malo su se šalili usput, pušili cigare. Vidi se da su oni potpuno relaksirani i da rade nešto što su već mnogo puta radili, tako reći, rutinski. Iako pred sobom imaju gladne, izmučene, par maloletnika vezanih žicom, ljudi koji nisu očigledno ni jeli ni spavali, koje treba ubiti, oni se ponašaju prema njima sa mnogo manje osećanja nego što bi se mesar ponašao u klanici sa stokom. Ta jeziva mirnoća je ono što je mene na tom snimku mnogo više šokiralo od samog pucanja i leševa. I tu se vidi da te priče – Ako je u Srebrenici i bilo, to je narod preterao malo zato što su mnogo patili u ratu, pa je bilo osveta... Ovde se nije radilo o osveti, ovde se radilo o bezobzirnom ubistvu, i ti ljudi to opet nisu radili zato što su osećali bilo šta ni prema žrtvama, njima je rečeno da to urade. A tužno je što sud jednostavno nije insistirao naročito da vidi ko im je to naredio i zašto im je to naredio, jer u toj priči, kao i u svakom zločinu, postoji izvestan kontekst.

B92: Da se zadržimo na sadašnjem kontekstu, pre nego što popričamo i o „Škorpionima“. Sinoć je naša televizija emitovala film Fonda za humanitarno pravo, kojim smo se podsetili još jednom ko su bili „Škorpioni“ i sa kim su bili u vezi. Sudske presude, i za ratne zločine, pa i za organizovani kriminal izazivaju dilemu u javnosti. Predstavnici političkih institucija kažu da se presude ne smeju komentarisati, jer je to vrsta pritiska na sud. Liberalni deo javnosti i advokati koji učestvuju u nekim sudskim procesima misle da javnost apsolutno ima pravo da kaže šta misli o nekoj presudi. Presuda je i neka vrsta poruke, naročito o ratnim zločinima.

Anastasijević: Ono što mene tu uvek iznenadi su ti dupli standardi. Znači, isti ljudi koji tvrde da je potpuno normalno reći da u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida, da u ratu u Bosni nije bilo ratnih zločina činjenih sa srpske strane... Kada se donese jedna ovakva presuda na osnovu nekih sasvim očiglednih dokaza izvesni ljudi dobijaju manje kazne ili bivaju oslobođeni. Znači, isti ti ljudi koji smatraju da je potpuno u redu i da je neprikosnoveno pravo slobode štampe i govora će poricati zločin na jednoj strani, a kad se radi o zločinima druge strane kaže – Ne, ne, molim te, nemojmo da diramo ovu presudu. Pretpostavka nevinosti važi samo za učesnike u postupku, ne važi za javno mnjenje, isto važi i za suđenje za ratne zločine. Takođe, po meni, nije uopšte logičan stav da se nijedna presuda... Znači, dok proces traje mi ne smemo da komentarišemo da se ne bi mešali u postupak, kad kažem ’mi’ mislim naravno na javno mnjenje i na nas novinare, koji smo tu neki posrednici, a kad presuda padne, onda je to zakovano i zacementirano, i onda dalje opet nema šta da se komentariše, što je bio stav Vide Petrović-Škero. To jednostavno nije tačno. Mislim, sve se presude komentarišu, presude i služe između ostalog za to da bi društvo dobilo neko zadovoljenje pravde, zato što nekažnjen zločin, nekažnjena nepravda stvara jednu crnu rupu, ona ljulja samo ustrojstvo društveno, i tome sudovi i služe, da dokažu da je društvo u stanju da se brani od zločinaca, samim tim društvo ima pravo, to jest javno mnjenje ima prava da komentariše te presude.

B92: Pri tom, ratni zločini i presude za ratne zločine imaju posebnu težinu u Srbiji, koju čeka suočavanje, koju čeka izručenje haških optuženika.

Anastasijević: Jeste. Ono što je meni u ovom procesu bilo isto dosta iznenađujuće je napor koji je sud uložio da dokaže dve stvari. Pod jedan, da su „Škorpioni“ bili paravojna formacija, čime se, pretpostavljam, htelo reći da oni nisu bili ni pod čijom kontrolom i da su sve to radili sami od sebe, što je potpuno neverovatno. Te zarobljenike koje smo videli na toj traci, koji su ubijeni, nisu zarobili „Škorpioni“, da se razumemo, te ljude je zarobio neko drugi, oni su zarobljeni pri osvajanjau, to jest ’oslobađanju’ Srebrenice. Njima je neko naredio da te ljude pokupe odande gde su ih držali, da ih odvedu negde što dublje u šumu i da ih likvidiraju. Vidi se već i po načinu na koji su oni radili da nisu vođeni nikakvom osvetom, da se to nije dešavalo u sklopu nekakvih ratnih dejstava, jer ti ljudi su ubijeni kada su odavno bile završene već sve ratne operacije. Znači, oni su funkcionisali u okviru jednog sistema. I sad da mi neko kaže da su oni naređenja, kao i pare, primali od Naftne industrije Republike Srpske Krajine, ali je sud jako insistirao, čak se u obrazloženju bavio upravo tom pričom da su oni bili potpuno nekontrolisani, da nema dokaza da je njima išta naređeno da to urade, nego da su eto oni to sami, to je samo po sebi dosta sumnjivo. A druga priča... Jer, na kraju krajeva, sud bi, po meni, trebalo da malo više insistira upravo na kontekstu, a ne da nas ostavi bez objašnjenja. I sasvim je izvesno da ta jedinica nije mogla da se upotrebljava bez naređenja nekog ko je mnogo više i ko uopšte nije obuhvaćen tim sudskim postupkom. A druga stvar je opet vrlo uporno insistiranje, čak i u tužilaštvu, da se radilo o građanskom ratu u Bosni. Nije posao suda koji sudi za ratne zločine da određuje karakter sukoba, da li je to građanski rat, da li je to agresija. Dovoljno je za sud da je to oružani sukob, ali čvrsto insistiranje na građanskom ratu u kome Srbija nije učestvovala pokazuje da su i te kako u sudu vodili računa o političkom kontekstu. Naročito moramo da vodimo računa da je taj proces počeo pre nego što je završen proces u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, pa se očigledno uložio jako veliki napor da se dokaže da država Srbija nema nikakve veze sa tom pričom, a ja se bojim da to prosto nije istina, s obzirom na ceo istorijat „Škorpiona“, koji su kao i mnoge druge takozvane paravojne jedinice bili rođeni i opreman, i plaćani praktično od DB-a Srbije. Kasnije se pojavljuje u Podujevu ista ta jedinica u rezervnom sastavu MUP-a, prevedenog u redovni sastav. Pa niko ne može da mi kaže da je sve to bilo spontano, da država nikakve veze nije imala sa tim.

B92: Pri tom su pohvatani po Šidu, gde su živeli.

Anastasijević: I na kraju krajeva, pohvatani su po Šidu, i na kraju krajeva su se mnogi od njih obogatili. Nažalost, ovo je zaista stvarno samo delimično ispunjavanje pravde. Delimična pravda nije baš neka pravda, mislim da ćemo se svi složiti.

B92: Kada govorimo o kontekstu, jutros je „Fonet“ objavio vest, pozivajući se na ’Asošiejted pres’, da su sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu ocenile da Srbija nije odgovorna za genocid nad muslimanima, ali nikada nisu imali uvid, niti su zatražili uvid u zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta.

Anastasijević: To je tekst koji je juče objavljen u ’Njujork tajmsu“, i to je tačno, samo što se to znalo i ranije. Znači, to jeste bila strategija naših zastupnika u Hagu, našeg pravnog tima.

B92: Prema tvojim izvorima, da li bi uvidom u te zapisnike saznali da li je formalno ili neformalno vojska imala veze sa jedinicom kao što su „Škorpioni“?

Anastasijević: Ne znam da li bi konkretno za „Škorpione“ se tu nešto našlo, ali ljudi koji su videli te zapisnike, a ti zapisnici su dostavljeni Haškom tribunalu, Krivičnom tribunalu za ratne zločine, znači onom koji je sudio pojedincima, ali je zabranjeno bilo koristiti ih u postupku prema državi Srbiji pred Međunarodnim sudom pravde. Znači, ljudi koji su videli te zapisnike kažu da tamo ima svašta iz čega bi se moglo videti da su pojedini organi države Srbije, pre svega vojska, tajne službe i policija, bili mnogo više angažovani u ratu u Bosni nego što je to predstavljeno ne samo u javnosti, nego i pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. I to, na kraju krajeva, nije nikakva tajna ni za koga ko je malo boravio u Bosni za vreme rata. I na kraju krajeva, ko se seća devedesetih godina u Srbiji, svi znamo ko je te ljude naoružavao, svi znamo sve te priče i tu mnogo spontanosti nema i nije ni bilo. Međutim, naš pravni tim je uspeo da blokira iznošenje tih dokaza, to je nešto što njima spada u opis radnog mesta. I kada je Karla del Ponte tražila ta dokumenta naša država je dala ta dokumenta sa tom provizijom da se ona ne mogu koristiti pri drugim sudovima, i da bi ih uopšte dobila Karla del Ponte je pristala na to, i gotova priča. Ono što je važno, što treba naglasiti, kad se govori o toj presudi Međunarodnog suda pravde, koja je kakva takva je, na nju nema niko prava žalbe, to je gotovo, ta priča je sa pravne tačke gotova, je da se stalno kod nas ponavlja da je Srbija proglašena nevinom u tom postupku. To nije tačno, Srbija je oslobođena optužbe za direktno učešće u genocidu...

B92: Ali smo ušli u istoriju po druge dve tačke.

Anastasijević: ... zbog nedostatka dokaza, a to nije ista stvar, to je jedna stvar. A druga stvar, ušli smo po dve tačke. Međutim, ja vidim da ljudi sad tumače tu presudu Međunarodnog suda pravde kao da mi nismo ni luk jeli ni luk mirisali. Mi smo se izvukli od ratne štete, to hoću da kažem, u celoj toj priči, od plaćanja ratne štete i od toga da budemo prva država posle Drugog svetskog rata koja je oglašena krivom za genocid pred nekim Međunarodnim sudom. Međutim, mi se nismo izvukli od onoga što smo radili, od tog jednog tereta prošlosti koji vučemo, koji nas i dan danas jako pritiska.

B92: Da li u taj teret prošlosti, mada to nije ista tema, ali jeste generalno, spada i ta zavera ćutanja, kako kaže Rajko Danilović, oko ubistva Slavka Ćuruvije i posle osam godina? Dakle, ponovo je otvorena jedna priča,  kako kaže advokat Danilović, znaju se i počinioci i nalogodavci, ali ne može sud da dobije dokaze jer ne postoji mogućnost da uđe unutra, odnosno nema insajdera. Zašto postoji zavera ćutanja oko tog ubistva?

Anastasijević: Kao i sva ubistva i svi zločini u kojima postoji, naglašavam, institucionalna umešanost DB-a Srbije, koja se sad zove BIA, a ranije se zvala Resor DB-a, za vreme Miloševića. Znači, kad god imate direktno učešće službe u takvim stvarima ispostavlja se da nema dokaza, nema ništa. A zašto? Zato što ta institucija štiti samo sebe. Mi znamo da je u praćenju Slavka Ćuruvije, to nije nikakva tajna, učestvovalo dvadeset i nešto radnika DB-a, operativaca DB-a, koji su ga pokrivali...

B92: Koji su i saslušali u ovoj sada...

Anastasijević: ... koji su ga saslušali. I to je ubistvo rađeno po izvesnom receptu koji je još pre toga ustanovljen. Znači, služba osobu koju treba ubiti iz nekih državnih razloga prati intenzivno, a zatim se u jednom trenutku povlači, na scenu stupaju obično unajmljeni pucači, koje je ista ta služba angažovala, ali koji najčešće nisu aktivni radnici službe nego su kriminalci kojima je rečeno da to treba da urade u zamenu za neke usluge koje će kasnije dobiti ili neka oslobađanja od kazne, ali je važno da to budu kriminalci da bi u slučaju da nešto pođe naopako služba opet mogla da se odmakne i da kaže da nije imala ništa sa tim. Znači, tako je rađeno u slučaju ’Ćuruvija’, potpuno isto je rađeno u slučaju Vuka Draškovića, to jest atentata u Budvi, atentata na Ibarskoj magistrali, gde je opet služba intenzivno pratila, onda se povlači i onda dolaze... s tim što su u slučaju na Ibarskoj magistrali zaista angažovani ljudi iz crvene jedinice, u slučaju Stambolića. Znači, to je jedan recept, i naravno da služba želi da izbegne da se otkrije njena institucionalna umešanost u celoj toj priči. Zato imamo taj paradoks da čak, na kraju krajeva, ni u slučaju ubistva Đinđića, gde je pola ljudi koji su optuženi za direktno učešće u atentatu bilo praktično u službi, bili su aktivni oficiri službe i Legija, mada je kao fol bio u penziji, i Zvezdan Jovanović i svi ovi koji tamo sede. Otprilike polovina je bila u aktivnom sastavu u vreme ubistva, a druga polovina je bila u saradničkom statusu u odnosu na službu, mislim na ljude iz Zemunskog klana, koji su tamo prolazili nekakve obuke u službi, o tome je čak i Legija govorio na sudu, i navodno davali vredne informacije o albanskom terorizmu, pa su zato dobijali i obezbeđenje od službe. Znači, vi imate praktično komplot na ime druge stvari. Međutim, služba je čak iz cele te priče uspela da izađe, a da niko ne kaže – Pa čekaj da vidimo šta su ti ljudi, šta je ta cela institucija radila za vreme Miloševića, i šta sa njom da radimo. Ne, odsečeno je ono što je trebalo da se odseče, ono što se nije moglo poreći, znači žrtvovani su neki ljudi, ali se institucija čuva i skrivaju se dokazi. Jer, kad bi se stvarno došlo do kraja, onda bismo dobili jednu zastrašujuću sliku o tome, o moći tajnih službi u srpskom društvu.

B92: I danas.

Anastasijević: Da, to danas više, s obzirom da se promenila priroda režima, sad više nemamo kao što smo imali za vreme Miloševića zločinački režim, nego imamo nešto drugo. Ni služba ne može više da radi ono što je radila tada na taj način, ali činjenica je da taj čvor nikada nije razrešen. I ja polako gubim nadu da će ubistvo Slavka Ćuruvije biti kompletno razjašnjeno na sudu, jer evo mi danas, toliko godina posle, osam godina, mi imamo slučaj koji je u fazi predistražnih radnji. Tako da je to onako jako tužna stvar, i isto govori nešto i o nama novinarima, koji očigledno nismo u stanju bili da nateramo kroz pritisak na vlasti da se smrt našeg kolege istraži do kraja.

B92: Doduše, bila  je emisija „Insajder“ o tome, ti si o tome pisao. Ne želim da branim profesiju, nego hoću samo da...

Anastasijević: Pa bitni su rezultati, nismo uspeli.

B92: Da, nismo uspeli, to je tačno. Mada, ako se vratimo na početak naše priče, a to su „Škorpioni“, imamo film o egzekuciji, pa je presuda u najmanju ruku nepravedna.

Anastasijević: U svakom slučaju, to je još prvi stepen, još ćemo videti šta će se sa time desiti. Ali, sve zajedno kad se posmatra, znači i ta presuda, i oslobađanje u vezi sa Ovčarom, i vraćanje nekih potpuno isto, po meni, nespornih slučajeva od Vrhovnog suda, i činjenica da nam se praktično pojedini patriotski mediji smeju u lice i priređuju proslave oslobađanja Srebrenice... Uskoro evo dolazi ponovo godišnjica Srebrenice, hajde da vidimo da li će ponovo studenti slaviti na Pravnom fakultetu. Kad pogledate otvorene pretnje neonacista našim kolegama, koji prolaze nekažnjeno...

B92: Ulica: Vukovi sa Vučjaka, to još nije formalizovano, ali je predloženo.

Anastasijević: Mislim, ja razumem da je došlo do izvesnog, hajde da kažemo, buđenja tog jednog nezdravog patriotskog zanosa kao reakcija na to što nam otimaju Kosovo, ali povremeno i mene prosto hvata strah, mada verujem i dalje, možda preterujem, da se vraćamo u neka loša stara vremena. Kažem, voleo bih da verujem da smo odavno izašli, ali svaki čas me nešto podseća, kao da vas nešto vuče za rukav da ne da nismo izašl, nego smo do grla u tome.

B92: Na naslovnoj strani današnjeg „Kurira“ su objavljeni navodno delovi pisma pokojnog Vlajka Stojiljkovića, u kojem je on pisao o političarima koji su navodno homoseksualci. U koji kontekst ovo da stavimo?

Anastasijević: U kontekst... Mislim, teško je reći, teško je naći pristojnu reč za ovo. Znači, pokojni Vlajko Stojiljković je napisao jedno ogorčeno pismo pre nego što se ubio, u kojem je, naravno, rekao sve najgore što je mislio o marionetskoj u to vreme još uvek DOS-ovskoj vladi i napisao za njih sve moguće, i da su izdajnici, levo, desno. I to pismo je čitao Aleksandar Vučić od svih ljudi posle Stojiljkovićevog samoubistva, ali čak ni on, izgleda, nije smogao snage da pročita i one delove pisma koji se odnose navodno na seksualnu orijentaciju otprilike polovine vlade u DOS-u, da je to homoseksualna vlada. Čak je i Vučić, koji nije poznat po tome da se mnogo uzdržava, napravio tu crtu, ali evo „Kurir“ je odlučio da ode korak dalje. Znači, jedno, koliko je već, osam godina staro pismo jednog čoveka koji je izvršio samoubistvo zato što prosto nije mogao da podnese verovatno činjenicu da bi moralo da mu bude suđeno, s obzirom na funkciju koju je obavljao za vreme Miloševića i ono što se dešavalo, što su radili ljudi pod njegovom komandom... Znači, taj čovek je pre smrti napisao jedno ogorčeno pismo i sada „Kurir“, osam godina kasnije, to vadi i pokušava da dokaže da je ovaj ili onaj član bivše DOS-ove vlade, nijedan od pomenutih ljudi nije više na vlasti, to je zanimljivo...

B92: To je vrlo zanimljivo.

Anastasijević: ... da su oni homoseksualci. Mislim, to je onako dno dna, nema drugog nekog načina da se to uradi, i to je sramota i za našu profesiju, na kraju krajeva, da se ovakve stvari tolerišu. Protiv ovoga niko naročito... Mislim, NUNS će verovatno izdati neko saopštenje, sud časti, levo, desno, ali ovi će odmah odgovoriti – Molim vas, to je sloboda štampe. A kada neko pokušava da dâ racionalan komentar nečega što je stvarno važno za javni interes, kao što je ova presuda, onda kažu – A ne, ne smeju se komentarisati presude. To je jedna vrsta duplih standarda, jedno licemerstvo koje zaista izaziva jednu mučninu kod, čini mi se, svakog pristojnog čoveka.

B92: Danas se na naslovnim stranama novina bave generalom Ponošem, odnosno pričom o tome da je njegovo mesto predmet trgovine u pregovorima.

Anastasijević: Jeste. U ovoj zemlji je, nažalost, sve predmet trgovine među političkim strankama.

B92: Koliko sam razumela, generala Ponoša je stručna javnost ocenila kao pravog čoveka na pravom mestu.

Anastasijević: Što se tiče stručne javnosti, a kad kažem ’stručna javnost’ mislim na one ljude koji sistematski i analitički prate ono što se dešava u vojsci, a to su Centar za civilne i vojne odnose, na primer, i slične organizacije,  postoje vrlo dobre ocene onoga što je urađeno za vreme mandata generala Ponoša, i ima niz nespornih rezultata u reformama vojske. Jer, zaista taj tandem, ne treba zaboraviti ministra Zorana... Izvini, trenutno mi je...

B92: Zorana Stankovića?

Anastasijević: Da, Zorana Stankovića. Znači, ministar Zoran Stanković i Ponoš su u tandemu uradili jako mnogo. Jer, kad pogledate u kakvom je stanju vojska bila pre nego što su oni i u kakvom je stanju vojska sada,  zaista objektivno, bez nekog naročitog napora, sad nemamo vremena da obrazlažemo, vidite dobre korake. Ono što je strašno u čitavoj ovoj priči i oko toga da li je mesto načelnika Generalštaba, i ne samo njegovo mesto, predmet trgovine, je što upravo zato postoji razdvajanje na Ministarstvo odbrane. Ministar odbrane je politička ličnost koja se imenuje u političkim pregovorima između stranaka, ali upravo da ne bi vojska stalno zavisila od politike, zato postoji Generalštab i načelnik Generalštaba, i to ne bi smelo da bude predmet pregovora.

B92: Kao što je i Narodna banka isto predmet...

Anastasijević: I DS je u pravu kada kaže da o tome ne bi trebalo da se pregovara, ali DS nije u pravu kada kaže: „Hoćemo da pregovaramo i o guverneru Narodne banke“, zato što to isto ne bi smelo da bude predmet... Kao što isto DS nije u pravu kada kaže: „Ako ćemo da pričamo o Ponošu, onda moramo da pričamo o direktoru policije“, što je isto što i načelnik Generalštaba, prevedeno. Ali, nažalost, kod nas se stranke ponašaju kao da oni ne pregovaraju o raspodeli funkcija i ministarstava u vladi, nego praktično oni sada dele sve u Srbiji. Oni se sad ponašaju kao vlasnici Srbije, koji sad treba da podele sve, pa u tim podelama uopšte ne znaju gde da stanu. Ja očekujem svaki dan da mi neko zazvoni na vrata, da dođe multipartijska komisija od G17, DS-a i DSS-a, da mi pogleda nameštaj jer treba da uđe u predmet pregovora na sledećim konsultacijama, pa samo da vide šta imam po kući da bi videli ko će televizor, a ko će zamrzivač, iako bi to trebalo da bude moje. Oni se tako ponašaju, i to dosta lošu sliku daje o celom našem političkom sistemu.

B92: Hvala ti što si bio gost „Kažiprsta“.

Tanko. 30-ak ljudi, kamera 92 ali bolje da ne snima

ja nemam na netu.

Saljem vam sa BlackBerry-a, ja sam tu

sta je sad to?
nemoj da mi kazes - voce.

Tu su i Cece, Cveja(Bumbar),..ima sad oko 50-ak ljudi

ponovljeno

ponovljeno

Nemanja Smigic:

Bez obzira što Nemanja nije Beba, koristim ovu priliku, pošto sam danas pročitala Bebin intervju, da kažem kako sam ja jedna od onih gore kojoj je žao... Volela bih da mislim da je osoba koju jako poštujem, i čijoj se hrabrosti i beskompromisnosti divim, ovde među nama, da učestvuje u našoj borbi za ozdravljenje Srbije. Ili makar da nas čita izdaleka...

Mislim da je VBP jedna čudna, jedinstvena figura na našoj javnoj sceni, čovek koji hrabro vodi rat sam protiv svih, bori se za to da se konačno kaže istina, da se stvari nazovu pravim imenom, da se zlikovci već jednom strpaju u zatvor.

Dok je Beba bio figura bliska vlasti i u agenciji vlade Zorana Đinđiča, ni sama nisam shvatala da iza nekonvencijalnih ideja i pomalo drčnog nastupa stoji najiskreniji motiv i ideja. Kao što to danas verovatno ne može da shvati ni 90 odsto građana Srbije, koji će sa zanimanjem pročitati njegov odličan intervju u Statusu (jedva našla jedan primerak, sve po Bgd. već razgrabljeno!), ali će uvek na kraju poverovati kurirovim, pressovim i Službinim podmetanjima, jer mlohavi uspavani mozak prosečnog građanina Srbije, nažalost, upravo tako funkcioniše.

Pozdrav za Bebu Popovića, gde god bio!

Baš bi bilo lepo imati gosn. Popovića ovde sa nama.

Razumem da postoji problem sa autorskim pravima prema mediju koji je izdao njegov intervju, ali računam da on ne živi od intervjua - pa bi mogao da svrati ovde kod nas po nekad na čašicu razgovora ;)

V.

Vučko, potpuno se slažem sa tobom. Zato sam i napisala ono gore. Žao mi je što se Beba P., da parafraziram Vinsku Mušicu, ne pojavljuje na ovim blogosfernim prostorima. Ostaje da se nadamo da će se to ubrzo promeniti.

I ne znam što se Status toliko buni što su na neki forum okačili taj intervju? Pa, danas sam tu novinu kupila prvi put u životu, samo zbog Bebe. Intervju na netu bi im bio reklama, kako ne shvataju? I da dodam, ovo gde se sada nalazimo, koliko znam, i dalje je zakonski potuno nepriznat i neregulisan medij. Ako se sećaš, za nas nije važila ni izborna tišina, pa ne vidim kako može važiti zakon o autorskim pravima? Baš bih volela da imam elektronsku kopiju intervjua, odmah bih je okačila ovde. Eto.

A pozdrav i za Bebu Popovića, gde god bio!

http://www.blackberrypearl.com/

jedan!

(aj sada. nek me buve iznabadaju sto sam se drznula da spomenem)

a za buve frontline, da popadaju odma', ako nisu vec od zavisti i zlobe.
nego, sta se desava? krenula setnja ili?

Idem danas da te gledam i slusam.
Pa nek puknu zavisni i zlobni;)

javi kako bilo....
bili pred uskrs u rimu, nisam mogla da odem, ali sam ih gledala i slusala u Bolonji i bili super.
Uzivaj.
veliki pozdrav

Kriza, a ?
Pa nosis neke skromnije ?

http://www.christianlouboutin.fr/

alaia
PS> provalio si me za lubutanke. stvarno si spija.

crvene djonove, sugar pie ;)? woooooooooooooow.
E sto me bole veceras ovih 1800 kilometara. ko ujedi buva.
pokida me nemoc. BoL i ja placemo u duetu. eto.

pa gde si citav dan? sija sunce u bad godesbergu?
dodji kod nas na blog "terorizam" da potppises, pa da ih oprasimo crvenim djonovima u guzicu. slatku.

me juce drupal, sugar pie.
potpisala cim sam stigla na posao.

mobilni telefon na koji dobijas i emailove, organizer i sta vec ne, i sve to gde god da si na svetu. citaj, mnoooogo kosta ta usluga.
evo ti precica.

"The Ahtisaari plan comes at a bad time for Serbia."

Svi planovi za Srbiju u poslednjih nekoliko vekova dolaze u pogresno vreme.

Tu je i Nikola Samardzic, Cincarevicka, Nune

pa ne treba Dejan da ide na protest za samog sebe, cula sam se s njim

Pa znam i ja da ne treba, nego mi je tako javio drug koji je bio tamo, pa ja sve prenela doslovce. I šta kaže Dejan A. Kako je on i porodica? Jesu li se pribrali od šoka?

super si to uradila, i meni je jako zasmetalo kada sam videla onaj blog na prvom mestu.

tuzan sam sto ne mogu da se pridruzim. Osecam se nemocno.

Potpuna podrska, vrag je odneo salu.

vas Spiridon

jos koju 0 na onih trideset, ako protest potraje. ipak, bilo je spontano, lepo vreme pa narod nije pred compa, a kad se pridruzimo i mi sa svih strana sveta ima da nas bude, sa sve rusima, 200 miliona...s nestrpljenjem cekam izvestaj.

svaka cast

Gotovo, zavrsilo se ide se u Sansu
Dosla je pred kraj i Natasa Kandic, Zanka Stojanovic,..

Poslanicka grupa LDP ce u ponedeljak u podne blokirati saobracaj kod Londona, na 5 minuta, u znak protesta. Javi blogu.

... mada si i ti upravo javila, al nema veze. :o))

ali ti svejedno, javi na blog

Znaci,
ponedeljak, kod Londona u podne.
Ja cu doci.
Pozdrav

чуј 'оће да блокирају саобраћај !

па за време владавине Чеде нам, и Чеде вам, стање у полицији је било горе, него за време битке на Неретви и Козари заједно.

тај исти господин је три пута цепао оставке министра Михајловића, све дотле док није освануо црни 12. март !

тада су КОМЕДИЈА и Трагедија били у коалицији, полицијом су управљали неки аутомеханичари и лимари из Медвеђе колико ми се чини, и нико није блокирао путеве и саобраћајнице због тога.

да ле је ово тачно, јесте, о чему ми причамо, о каквој блокади, ма дај !!!

какав год да је Јочић, бољи је у последње две године од оног смешног и комичног Михајловића сто пута.А смешног министра је Чеда држао и тетошио ко да је унук Елиота Неса, а не обичан апаратчик из Ваљева којег је полиција интересовала ко последњи снег што је пао у Сахари.

gde ti je optimizam? moze , ako se i sledece subote okupite. vazno je da postoji jezgro , a kriticna masa ce se brzo dostici. ovaj pokusaj atentata je povod , a cilj je stvaranje demokratske srbije, bar sam ja tako razeumela.

Nismo se čuli više od dva meseca. Gde se ti nalaziš? Ja sam mislila da si ti iz BGD-a.

... na sve moguce nacine: rodjen, ziv'o & pobeg'o. A tek sada vidim da sam debelo bio u pravu, za ovo poslednje!
Nalazim se na oko 5500 milja - pravo na zapad, pa samo malko juzno...

Neeego, iz koje se mi to price znamo?

Aj' uzivaj & podrzavaj kolezu moga hrabroga & slicne mu!

Mungos

P.S. Na dobronamerno insistiranje mnogobrojne
blogerice Krasici, skinuo sam potpis u svom
punom i duhovitom obliku koji su vec svi primetili...

iz naše zajedničke borbe protiv krmeljivaca, spavača, manekena, mafije... Pre jedno dva tri meseca smo ti i ja zajedničkim snagama rasturili jednog Dss- ESS_-OVCA ovde na blogu. Mislim da se pod tim imenom više nije nikada ni pojavio. Znači i ti si negde tamo daleko. Dobro je da si zbrisao dok je bilo vreme. Ja nisam htela, a bila mi se ukazala šansa, ali bio Zoran živ, borio sa sa kriminalcima, krenulo nam na bolje, ja osetila sigurnost i priliku da rodim decu, imala poverenja u sve što je radio i pružala podršku kad god sam mogla, i ... ostalo i sam znaš. Osvanuo 12 mart i evo nas u govnima.

ona tri prsta podignuta? bash sam alergicna na taj pozdrav

sta si sad sitnicava, masi im!!!

hebiga , jesam sitnicava. kada je ldp-koalicija usla u parlament ,ja sam bila tuzna jer sam bila ubedjena da su pokradeni na izborima (i sada sam ubedjena), pa mi je nune poslao e mail :" svetlana, vashi komentari i vasha aktivnost na sajtu (od nas zavisi) su bili zaista veliki i znaèajni, a pored toga mislim da ima puno razloga za lepo osecanje veceras, jer setite se - preksinoc je nas Ceda mogao da bude mrtav, a sutra ce biti u parlamentu. Sada stvar dolazi na politicki teren, a on je tu najjaci i ja zbog toga nista ne brinem, zaista je pobedio zivot a puno toga je tek pred nama. Puno vas pozdravljam i najlepse zahvaljujem za saradnju, nek bude tako i ubuduce.
Nune"

em mi puca veza, em sam u guzvi kod kuce, pa nikako da dodam svoje uverenje koje je jasna evo dole i potvrdila - naime, da je rec samo o provokaciji (duletovoj).
furamo dalje, ne gubi nerve oko toga, ima vaznije (eto to iz nunetovog mejla), to bih da ti kazem.
poz, j.

to je glavonja namerno da mene nervira
ja sam htela da ga ubijem

hvala, uteshili ste me.

ali nekako sam posumnjao odmah da je tako nešto u pitanju :)))

V.

Možda bude neka bolja fotka,
neka svetlija.

Hag

EDIT:

Odgovor je Vučku za minđušu JJ u nosu.

dzejdzej, drago mi je da te vidim kako izgledas!

A znaš mi i muža, čujem. Tako sam i mislila, ma mogla sam da se zakunem! Sledeći put ja dolazim!
Pozdrav!

nema čuvene minđuše u nosu zbog koje je nepodobna na nekim mestima :P

V.

Chubaka, mindjusha se ne vidi u mraku :)))

lepa si i s nevidljivom mindjusom. Narocito u takvom drustvu!
Kiss, odoh ja...

..ali minđuša je veoma decentan detalj. Šteta što se vidi.

ti kao VK - radiš stvari koje se ne vide? :)

i bio jedno petnastak minuta na platou, neću da vam kažem sa kim sam pričao, ali sam video recimo Žanku, a pošto me BEBA nije prepoznala nisam hteo ni da joj se javim...

nego ko je taj što nosi minđušu u nosu bogati !?

Labudje, zashto se nisi javio? Nisi fer :))

nisam znao da si to ti, nego sad videh sliku...

šta sam trebao da uradim, da vam kažem znate ja sam onaj što vas nervira stalno.

a i Biljana mi rekla da ne prilazim nikome !

Nije isto, sad smo svi bili na istom zadatku. Sledeci put da se javish, a posle ce se nerviramo :))

mi je zao sto nisam tu. Ovo je big issue, a ja odsutna bas sada kad treba biti u Begradu. =(
Zao mi je i sto nije bilo vise ljudi, ali bitno je da je pocelo.
Postovanje svim blogerima koji su se okupili u znak protesta i pokazali da se ovakav divljacki cin ne sme ignorisati. Pravite buku!
Da nije bilo vasih postova ovde, makar i kratkih, za sada bih imala samo sirove informacije, jer su i moji prijatelji kasno saznali za okupljanje. Hvala.

P.S. JJ Bebo, stvarno te neko smatra nepodobnpm zbog mindjuse u nosu ili je to bilo zezanje?! Jeste Srbija, al' ja nikad, bas nigde, zbog moje nisam imala problema. Ako se sretnemo, dobijes jednu minijaturnu koja je ipak vidljiva i u mraku. ;)

Draga moja Oya, mislim da nije stvar u mindjushi u nosu, vec u alkici, ochito nervira ljude :)))

ih nervira i dalje! Iz inata. =)

još si budna. Falila si kao što uvek fališ.
Dule nam je obećao bolju organizaciju next time. Možda budeš tu.

Hag

Xaj Biljana, :)))

jel se ti i ja poznajemo

a ti i ja?

nema razlike, vidis da nas stalno mesaju
ne znam da li znam JJ bebu licno...videla samo sada fotku a corava sam

100 % se znamo. Beograd je ipak mala varosh. Ovaj Beograd koji se vecher okupio je onaj Beograd. :)) Konstatovali smo da se svi znamo. Svako je sa nekim ishao u neku shkolu....Bio i Fixer. I njega znamo. :)))

SUPER!!!!! TAKO MI JE DRAGO DA VAS I VIDIM. Sledeći put ćemo morati malo ranije da se organizujemo. Jel sigurno ono za ponedeljak ispred Londona?

Čekamo potvrdu nekog iz LDPa.

vidi se da nisi gledala previše postera na kojima su fudbalski timovi:)Za njih se , za ovaj redosled, kaže- s leva na desno.

Duleta najlakše prepoznati, piše mu na majici DU pa još nešto:)

.

jeste, jeste, ko bi drugi bio! :))

ovo nije mesto za tebe! idi ovde i ostavljaj smrdljive komentare http://forum.srpskinacionalisti.com/

.

Kome li ti odgovaraš?

...

... taj se i oprasio.

je l' ovo pišeš sam ili pod pritiskom neke teže depresije ili pomračenja:

"radi se o visokomoralnoj lekarki pod pseudonimom kapi, za cije nacisticke skolnosti mozda ne znate, ali ih znaju mnogi i ovde, a pogotovu na b92 forumu"

Nadam se da je ovo ispad i da ćeš da se izvniš kada ti bude bolje. I kaži nam koji ti je ovo nick po redu i za koju je priliku ovaj?

Hag

ilic

a ovo do njega je Šešeljeva žena iz ulice braće Medića.

sto se opet registrujes sa drugim nickom? sta ti je covece?

zasto se ti ponovo primas na na milutina, on je mala maca u odnosu na ove sluzbenike koji su se pojavili.

..mala ispravka. U gornjem redu, zadnji sa desne strane je Zvonko Dražević, ne Zoran..

... ispravljena.

....rekoh li već, da bi bez tebe ovo bilo mnogo lošije mesto..o)

Kako se ono kaze.....zov'te me tiganjem samo nemojte da me olupate:))
Kad ste se pre vratili iz Sanse? Zar su i oni skratili radno vreme?:))))

Zvonko Drazevic

Da, brzo je zatvaralo ali smo odsedeli skoro sat vremena..
Pozdrav,

.beogradjani, pridruzujem se za mesec dana

што Вас држи младалачки дух:)
Неко спомену НС..и шта ће бити у НС и када?
Лепо је што је спонтано настало(Дуле честитке).Видим да ће ЛДП нешто организовати,али ја ма колико био за то да они који су ово урадили буду кажњени,никада нећу пристати да ме као овцу воде политичари..они су ме једини продали за ових 7 година,нећу опет у још једно разочарење.Поздрав.

hoces nekome da pomognes nemoj da odmognes osim ako nezelis da mu pomognes.

se zemljace!!!!

nisam vas tako zamisljala. sada imate josh jedan + vishe kod mene

..ma na "ti".o)

Okupljanje je bilo spontano i od srca. A kaže Dule, biće možda sad u ponoćnim vestima na B92, a ako ne sad, onda stavljaju u sutrašnje.

Nego, da li imaš neko obaveštenje o ovoj akciji prekida saobraćaja, što organizuje poslanička grupa LDPa u ponedeljak? Kako je to zamišljeno? I da li da dolazimo?

..nisam nikoga danas kontaktirao. Bio je Marko Karadžić večeras, ali ga nisam pitao. Zaboravio.o)
No, čućemo sutra, ako planiraju onda će animirati omladinu, a ostale obavestiti...

Sve cestitke iz nemoguce provincije.
Ja izasla sa proverim:niko ne zna sta se desilo;niko ne zna ko je D.A.
a imam utisak da ih je bas i briga.
Never mind,skontace,kad tad.
Sledeci put dolazi mladunce,veceras je bio zauzet

..upoznao sam ti supruga i dete..o)

Eto vidiš, još ćemo od njega i blogera napraviti!

EDIT: On poručuje - nikad! Kaže, može samo sa JJ Bebom. Rekao bi čovek, alpha male, al nije to, nego ga mrzi da kuca po kompjuteru. Lepše je gledati ili igrati tenis. Eto.

sa muza ti samo pevam :))

"Down By The River", verzija Badi Majls. Ali ja da budem beking vokal, ne može pevanje da prođe bez mene! Pošto on mnogo voli da lupa po klaviru, to smo u kući proredili, bunile se komšije. o)))

Vidi se da se znamo :) To je verzija na koju sechem venu

pa da na miru blogujemo o normalnim stvarima, a onda možemo da pravimo i blog-žurke sa pevanjem! Jedva čekam!

Mada, što kaže Biljana, potrajaće dok se ne postigne ta kritična masa za rušenje govana. Ali, tu smo, ne idemo nigde. ;)

Doduše, možemo da pevucnemo i in-d-mintajm, što jes-jes. o))

Kunoć, deco, pada glava.

svi te znaju samo ja ne...a nece niko ni da mi kaze : (
never mind, potplaticu ja vec nekoga : o )
lepo sanjaj

to su čiste provokacije. Mislim, znaju ko sam al ne znaju baš kako izgledam. Hmm, a možda se i varam... Al od večeras znaju muža, fakat, jer ja bila objektivno sprečena...

Čim prihajaš, idemo na kafu, eto dogovora. o))

Sad, na spavanje - na bis (to ja).

Ljubim vas obe. Odo i ja

Не знам да ли сам рекао, али - ма'уна (израз из локалног дијалекта мог завичаја који асоцира на мушко споловило или на догађај који се није десијо, а требо је!)...

Она ђеца на терену који слика ова клета телевизја БеДеветДва, само вичу:

- Чији т' оји фузбал?

и јуре они тог свињског мјехура... ама од вести ништ'.

А што нема вести, ало бре?
Нема ни снимка...хм... чеш, чеш...
(ономатопеја збуњеног драпања по сопственом затиљку)

Koj ce ga znati, Leo. Bolje uzmi Uljanova da chitash, 'besh te-ve.

...пробах да какијех књигах нађем... било шта, не мора честитога често читанога Владимира Иљича. Ама оно све нека жута штампа по кући, да простиш.

генерацијо...и,и,и...шта сте радили,јел сте пиштали,трубили,бубњали у шерпе енд лонце,јел вас снимила екипа 92,..шта је порука,коме је упућена..?

hajde u crkvu da se pomolish bogu da nas sacuva kostunice i njegovih pristalica.

сувише ми је добро уз Oasis и Depeche Mode:)
Нема ту неке помоћи Капи,све се креће у оквиру Марфијевих закона.."ко те јеб'о годинама јебаће те опет",да простиш....

ima pomoci:ako prestanes da se j.... razumes li ti to ili ne.

ajd pojasnish ovo pliz.

ko da si bio.:)

pozdrav,

i sve ostalo
xxx

Ej Sonjo, da znash da smo te spominjali :)))Samo tako

Svako mesto je dobro za trač partiju :P

V.

Vučko..o) I pripremili jedan mali džepni kalendarčić za poklon..o)))

nemo samo da su neki porno motivi, da me žena posle ne progoni :P

... biće i za ženu :o)

..se ne ljuti..o)

Ako Vucko ne moze da uzme kalendare uzecu ih ja, neozenjen sam pa mogu da ih setam ;) gre'ota da se bace :)))))

Zvonko Drazevic

sta ti znaci : P
jel to onaj smile kao kad se konj smeje, pitam ozbiljno

taj :P je plaženje: oči, usta i jezik pušten napolje.

Obično ga koristim kada napišem nešto što je provokacija ili zezanje - kao deBonov "po" :)

sad cu ja jos malo, samo sto nisam - stikla, knjiga i cashaca (to ako bude hladno) - vec spakovano. rio-ulica kurs savladan. hebala ih bomba, dobice oni nesto lepse
xxx

necu pricati s tobom, jos jedared
drupalisemo konstantno

..ti si bila sa nama..o)))

pozdrav`: )
Jel bila i moja Tamara - Kaiserin mit Herz na pravom mestu

Tamara u Ljubljani, ali je čuvala blog u paru sa Krasickom, dok smo mi izbivali,
i čekala link da okači slike..o)
Ima nas svuda..o)))

Veliki pozdrav!!!!

Otpozdrav,

Nestala mi struja...cekala sam do malo pre da vidim sta se desava i bila sa vama.
Mnogo ste svi lepi...:)
Pozdrav jos jednom!!!!

plays Guns 'n Roses-Welcome to the Jungle

ma, i jungle ja keva za ovu nasu usranu srbiju!

Srbija je cista k'o suza, n'o je mestimicno do umereno zaseravaju razne ajkule, svinje i pacovi, kako god ko stigne.

Fali toj zemlji nas!:)

Mungos

P.S. Na dobronamerno insistiranje mnogobrojne
blogerice Krasici, skinuo sam potpis u svom
punom i duhovitom obliku koji su vec svi primetili...

hvala sto si poslushao krasici, i skinuo potpis

hvala tebi sto si se zahvalila mungosu sto je poslushao krasici, i skinuo potpis;-)
ustvari, htio sam da ti kazem da si briljantna, dopadaju mi se beskompromisni borci a ti to sigurno jesi.
pozdrav:-)

hvala i tebi sto si ovde prisutan! bez tebe ,a i ostalih na ovom blogu koji se zalazu za demokratsku srbiju , ne bih se ni ja cula.

kapiram, mungose - ovakve stvari me izbacuju iz takta. nekako se stalno pitam: a, dokle vise tako? kad ce jednom da svane? gde je vise ta srbija, sto je cista k'o suza?

To ti je kao i u svakodnenvom zivotu: tek oprano se nekako isflekalo, umazalo i svako ko to vidi, reci ce da je prljavo, makar zbog nekoliko tackica koje ne pripadaju materijalu. A fakat je cisto...
I bice ponovo apsolutno cisto, nakon deterdzenta i dobrog trljanja.

Mungos

P.S. Na dobronamerno insistiranje mnogobrojne
blogerice Krasici, skinuo sam potpis u svom
punom i duhovitom obliku koji su vec svi primetili...

ja, od svojih 24, sigurno 10tak godina - racunam neku svoju svesnost - ja razgrcem te fleke i tragam za tim cistim, trljam i menjam deterdzente. malo li je? pocinjem da je inverzija u pitanju - muljavo je, a neke svetle tackice se naziru... mada stvar je 'polu puna, polu prazna casa'

a gde si ti bio? nema te nesto , ne oglasavas se, si bio sinoc na skupu?
pozz

ja sam sad u nekom poslu, priblizava mi se rok...
jos ja cujem, onako usput, da je na novinara bacena bomba, i ja naivan, pomislim - gde se ovo dogadja? a, ni manje ni vise, nego u srbiji!
nisam bio sinoc, ulogovah se kasno, ali cim pre - eto me
pozdrav

dobro, dobro, ja samo da proverim...(pomislih da nije bio negde bajagin koncert posto te nije bilo)
nemoj probijas rokove.:)
pozdrav

jos cu ispasti bajagin grupi :)

Shto vishe to bolje. Kako stvari stoje pre ce Cale da dodje, nego neki odavde :)