Trgnite se iz hibernacije!*

Više od 500 ljudi je za tri dana samo na Blogu B92 potpisalo da traži od Države da pokaže da hoće i da može da zaštiti svoje građane od ubica.

Pokušaj ubistva porodice novinara Dejana Anastasijevića nije nažalost usamljen slučaj. Da jeste ne bi bilo razloga za sumnju da će državni organi pronaći izvršioce i inspiratore terorističkog akta. Brojne javne ličnosti žive godinama u atmosferi izvesnog linča bilo da je reč o fizičkim napadima, pretnjama, ugrožavanju stana ili neprestanim verbalnim atacima u kanalizacionim medijima.

Zamolili smo neke javne ličnosti da iznesu svoja iskustva života pod stalnim osećanjem da ih rulja može linčovati i da će to proći nekažnjeno.

Danas je gost-autor Vesna Pešić.

Duh vremena
Piše: Vesna Pešić

Pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića se sveo na „rulju”, neorganizovane pojedince, koji iz patriotskog besa podmeću bombe. U mom slucaju „rulja” je razbila samo prozor. Počionici nisu otkriveni, niti me je ikada neko obavestio šta se preduzimalo. Sram me je bilo da se zbog „rulje” i jednog prozora raspitujem dokle je istraga dogurala. Nekako ispada kao da je lakše kada sumnja ne pada na „organizovane” snage tj. na službe. To je zbog toga što je za vreme Miloševića patriotske akcije izvodila služba. Kada je služba, onda si nadrljao. A meni se čini da je i „rulja” nekako organizovana, iako je takav iskaz kontradiktoran. Motivi službe i rulje pripadaju jednom istu duhu vremena. To se nije promenilo: onda nas je ganjala služba a sada njihova rulja. Isti duh vremena proizvodi podelu na lojalne i dobre Srbe, one koji vole svoj narod i one od naroda otuđene, zle i pogane, koji svoj narod ogovaraju.

Dva puta u toku 24 sata mi se prikazao taj duh vremena. I to na B 92, ne zato sto su to želeli njegovi voditelji, neko tako, zbog duha vremena koji probija svuda. Sinoć je na Utisku nedelje jedan odsečan muški glas rekao kako se dobro zna ko je Dejan Anastasijević, da je svedičio u Hagu protiv Miloševića, odnosno govorio protiv svoje države, a baška šta piše i govori kao novinar; nije Dejanu prvina da iskazuje utisak o Škorpionima „u negativnom smislu”. Danas, u ponedeljak, na radiju B 92 ide emisija pod nazivom Uvećanje. Tema je bomba na Dejanovom prozoru. Javi se neki tip i poče da priča kako on osuđuje izvedeni napad, ali uzgred reče kako je on lojalan građanin svoje države. Voditelj ga pita šta mu to znači i onda smo čuli da je Dejan Anastasijević jedno obicno piskaralo što se vidi po tome što sve najgore priča o svom narodu, kako je srpski narod jedan od najdivnijih i naplemenitijih, a o tome takva piskarala ćute. Pričaju o narodu crne i neistinite priče. Voditelj pokušava da kaže kako nije reč o narodu nego o pojedincima koji, eto, čine i takve stvari, da, da, jeste, pojedinac, ali se opet prešaltao na narod..... Ništa nije vredelo... Setih se jednog prijatelja koji ima običaj da kaže: „pusti muziku bez reči”.

--------------------------------------------------------------------------

Sutra će gost-autor biti druga ličnost. Do tada – podržite potpisom ovu akciju. I pišite.

Jedino što možemo je da barem u ovom virtuelnom svetu ne dopustimo da pokušaj svirepog ubistva jedne porodice bude pometen pod tepih, da padne u zaborav, da postane nešto o čemu više niko neće ni govoriti ni pisati. Zato pišite, ovde, na ovom blogu – našem zajedničkom modernom samizdatu. Verujmo da to ima svrhe.

* Naslov bloga pozajmljen je od Donalda Sikerta.

Donald Sikert (na prethodnom blogu):

Imbecilna klika na to nije računala i držim da je zbunjena odbijanjem ljudi da se prepuste apatiji i beznađu. Da li je ovo slamka spasa koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar (ili je bar pokreće sa mrtve tačke)?

U situaciji kada Dvojac (bez kormilara) temeljno ugrožava sudbinu nacije igrajući uloge good cop-a i bad cop-a, možda ne treba propustiti ovakvu priliku.

Budemo li istrajni i vidljivi u ovom jednostavnom i lako izvodljivom naumu, verujem da možemo ispuniti i neophodan uslov - da trgnemo Kena iz hibernacije i razorimo ovo jedinstvo „suprotnosti“.