Kuda idu divlje svinje

Queeria (18 April, 2007 - 02:19)

Kapitalni divlji vepar.Ustao sam rano, tako rano da zora još zacičala nije, toliko rano da pošteni neradnički svet još legao nije. Sve me je bolelo, od glave do pete, kao da sam danima orgijao (ne da znam kako to izgleda). Kako ću ja ovakav u lov na krupnu kapitalnu divljač?

Sigurno se pitate odakle meni bolesna ideja da idem u lov na krupnu kapitalnu divljač?! Kao antimilitarista, pacifista u telu i duši, prigovarač savesti, nesposoban za vojsku, nikada ne bih išao u lov, ali me je naterala velika muka.

Od moje pokojne jetrve nasledio sam lepu vikendicu u Kačulicama. Mala prizemna kuća, lepo sređena i s ukusom opremljena. Odlična za romantične vikende u divljini. Ali izigravanje prirodnosti u prirodi pored one primamljive lepe romantične strane, ima i onu odvratno blatnjavo realnu. Tu su nevaspitane veverice, siktave zmije, prljavi miševi i njihovi rođaci pacovi, navalentne buba švabe, ljigave kišne gliste, dosadne vaške i ostala nezvana gamad (Živeo beton, živeo beton). I sve ja njih tolerišem, kao što su me učili po nevladinim organizacijama, ali jednog krupnog kapitalnog divljeg vepra više ne mogu. Il’ on, il’ ja! Kačulice su male za nas dvojicu!

Skoro svaki vikend odlazim u Kačulice da provedem lep, miran, ljubavi i seksa pun vikend. Odskora je asfaltiran put do sela, tako da više nema truckanja do vikendice. Volim kada otvorim zaključana vrata moje male, lepe, s ukusom opremljene vikendice i kada me pukne ustajali vazduh po sred nosa. Unesem polako stvari i primetim na tepihu tragove da je neko ulazio u vikendicu a da nije obrisao papke na ulazu! Pogledam u wc i vidim da neko nije pustio vodu sa sobom! Uđem u spavaću sobu i primetim da je neko preturao po mojoj fijoci gde držim donji veš, i da je isprobavao moje nove Victoria secret tangice. Opet je bila ona svinja! Kako li je samo ušao!?

I ovaj scenario se ponavlja svakog vikenda, ali sam ja ovog puta odlučio da mu stanem na put. Jeste da još uvek nije otvorena sezona lova na divlje svinje i da je pod zaštitom države kao retka zverka, ja sam odlučio da svoju stvar pustim iz svojih ruku i da uzmem pušku i da krenem u lov.

Naravno da tu postoji problem da nikada nisam išao u lov i da nikada nisam pucao iz puške, zato sam morao prvo da se obrazujem i pripremim za ovu, po život, opasnu avanturu. Obrazovao sam se tako što sam nekoliko puta pročitao Vasketov blog o lovu , tu sam saznao sve što mi je bilo potrebno – čak i više.

Obukao sam svoje maslinasto zeleno lovačko odelo (by Vivienne Westwood), ravne cipele (štikle nisu najbolje za hod po blatu), nisam se šminkao (to bi uznemirilo divljač) i krenuo pre zorocika. Pratio sam tragove ove nevaljale svinje od vikendice do obližnje mračne, kako kažu u selu, začarane šume. Na samom ulazu u šumu podiđe me jeza i ja ne smedoh da uđem. Zajebi ti to, meni je život ipak mio.

Zato sam odlučio da postavim zamku na samom ulazu u šumu i da čekam da nevaljali kapitalni divlji vepar dođe k meni i u istu upadne. Iskopao sam duboku rupu, malo fizičkog rada nije na odmet, prekrio je šibljem, travom i lišćem. Nema šanse da neko provali da je ispod rupa. Kao mamac sam iskoristio najnovije La Perla gaćice, jer na to kapitalni vepar najbolje trza, kao som na varalicu.

Vratio sam se u vikendicu i dozvolio sebi da odspavam, jer vepar može da upadne u rupu i bez moje pomoći. Čim sam se probudio, otrčao sam do zamke u koju je, ima Boga, upao nevaljali kapitalac.

Gledao sam ga tako sa visine, smeškao se zadovoljno, dok je on u rupi i blatu sa La Perla gaćicama u ustima besno groktao. Dozvolio sam sebi da stojim nekih petnaestak minuta i da uživam u ovom prizoru. Baš sam uživao u njegovoj muci.

Ali kao iz vedra neba pojavi se lokalni lovočuvar.

Dobar dan druže, šta se ovde dešava? – pita mene lovočuvar.

Ništa, uživam u pogledu.

Šta je ovo? – i pokaza na rupu.

Vepar kapitalac.

Vidim da je vepar, nego šta će on unutra.

Pa, upala svinja. Videla svinja La Perla gaće, pa navalio kao mutav, pa upao.

Aha, znači vi lovite?