U potrazi za vanzemaljcima I. Astrobiološka revolucija

Vec godinama prikljucena na seti osluskivac......Jedva cekam da se jave vanzemaljci!
Srecna bih bila da astronauti uslikaju na nekoj planeti i paramecijum makar...

...na celu sa Krisom Mekejom koja smatra da postoji nezanemarljiva verovatnoca da se radi o biotickim mikrofosilima, mada se bar od 2001. godine i nekoliko novih radova na tu temu velika vecina astrobiologa izjasnila protiv biotickog porekla. Ima Chris Chyba jako dobar pregledni rad u proslogodisnjem Annual Reviews of A&A gde pokriva i tu temu (a on je bio glavna faca za ponovno ispitivanje doticnog uzorka). Inace, kod tih mikrofosila je djavolski tesko utvrditi o cemu se radi - pa ne treba da Vas iznenadi da ima neka ruska ekipa koja tvrdi i da su strukture u nekoliko drugih meteorita, ukljucujuci upravo i Marchison, biotickog porekla. Danas dobar deo astrobiologa smatra da je nekada na Marsu verovatno i postojao zivot, ali da je to moguce samo utvrditi analizom in situ.

To, uzgred, ilustruje koliko je daleko nauka otisla od one naivne srednjeskolske predstave o empirijskoj delatnosti u kojoj je lako verifikovati ma koju tvrdnju...

zanimljivo je da je McKaye prvo informisao Belu Kucu o nameri da drzi konferenciju za stampu. Samo govori o tome koliko je pitanje postojanja zivota na drugim mestima vazno i osetljivo za nasu civilizaciju.

nego je pitanje da li bi susret sa vanzemaljcima bio poguban po covecanstvo , tj da li bi se nash imunski sistem snashao i odreagovao kako treba , jer sta ako ti vanzemaljci neguju neku svoju floru ,poput sisara, koja se pokaze patogenom za coveka? ipak , ne bi ih prizivala

da i oni sebi postavljaju slicno pitanje kad razmisljaju o njihovom susretu sa nama. Mozda smo i mi za izbegavanje.

da izbegavaju zemljane.sta bi oni sa 'takvom' imaginativnom inteligencijom kojom se sluzi ljudska rasa.

Некада се сматрало да је наша галаксија цео свемир. Још 1920-тих је откривено да изван ње постоје друге галаксије али је до данас опстала заблуда да је наша једина - није ми најјасније зашто.

Неког посебног аргумента нема. Уколико претпоставимо да је вероватноћа да на планети неке звезде дође до биолошке еволуције један према хиљаду милијарди, онда смо вероватно једина жива планета у нашој галаксији (која има 200-400 милијарди звезда). То и даље не значи да смо сами пошто су процене да у свемиру постоји око сто милијарди галаксија (што ће рећи - десет милијарди цивилизација, свака безнадежно усамљена).

Пошто се ми налазимо у нашој галаксији, можемо је много боље истражити него друге. На пример, у кругу од 80 светлосних година око нас налази се 4.000 звезда, и ако би се на било којој од њих развила техничка цивилизација слична нашој, вероватно је да бисмо могли да је откријемо, па чак и да је приметимо и не тражећи. Са друге стране, прва следећа галаксија (мање-више) удаљена је 2,5 милиона светлосних година и јасно је да је не можемо истраживати тако детаљно.

...nasa galaksija (poznata kao Mlecni Put, ili samo Galaksija sa veliki "G") je njegov sicusan delic. Unutar naseg kosmoloskog horizonta (oblasti do koje mozemo da posmatramo izvore svetlosti) ima oko 150 milijardi galaksija. Vecina je, doduse, manja od nase, ali ne mnogo. I, naravno, vecinu je jako tesko prouciti, posto su suvise daleko.

U ovom kontekstu, obicno se smisleno diskutuje samo o SETI-ju i potrazi za zivotom unutar nase Galaksije (mada ima i tu ponekih izuzetaka, ali da ne komplikujemo).

hvala Nikoli i Milanu na odgovorima

...a nesto od toga tek valja razraditi. Ali ukratko: vecina evolucionista ce tvrditi bas suprotno: da je trivijalno napraviti jednostavne oblike zivota, ali da je EKSTREMNO malo verovatno da ti jednostavni oblici zivota stvor kompleksne strukture neophodne za inteligenciju, zato sto je morfoloski prostor toliko veliki, a deo koji inteligencija zauzima ekstremno mali. To i jeste sustina argumenta o bioloskoj kontingenciji koji je postavio G. G. Simpson, a kasnije razradjivali mnogi drugi (Mayr, Ayala, Conway-Morris, etc.), ali o tome vise reci za par nedelja.

Sto se druge primedbe tice, pa to uopste nije tako prosto - uopste nije dokazano da se svi, pa cak ni vecina biohemijskih blokova mogu sintetisati na ranoj Zemlji (za koju danas znamo da je bila jos znatno negostoljubivije mesto nego sto se verovalo u doba Oparina i Holdejna), znamo samo da NEKI mogu. A od toga do svih je dalek put... I ima tu jos jedan kljucni faktor: vreme. Mi danas znamo da je zivot na Zemlji nastao prakticno neposredno nakon prestanka Late Heavy Bombardmenta, pre oko 3.9-3.8 Gyr. To znaci da se to izuzetno brzo desava, a ne desavaju se svi procesi biohemijske sinteze koji su neophodni toliko brzo. Dakle, bilo bi pozeljno da neki stignu u gotovom obliku.

I konacno, posto danas znamo da je ionako gotovo sva voda na Zemlji stigla sudarima sa kometama i planetezimalima, onda mi nije jasno sto bi se neko zalio ako usput sa svom tom vodom stignu i neke aminokiseline i slicne stvari? To mu dodje kao cist bonus! ;o))

i ne znam je l ovde govorish o inteligenciji choveka ili inteligenciji uopshte, jer ako mislish na ovo drugo, inteligencija je produkt evolucije kao i bilo shta drugo i kao takva ne predstavlja retkost.

...ali trivijalno u poredjenju najpre sa kambrijskom eksplozijom, a potom sa nastankom inteligencije i samosvesti ovakve kakvu danas imamo. Pri tom nije neophodno imati neku krutu definiciju inteligencije, dovoljno je razmisliti koliko je slozenih mentalnih, neurohemijskih i kakvih sve ne procesa neophodno kao preduslov da bi se, recimo, raspravljalo o nastanku zivota. Simpsonov argument bio je da je bez obzira na to sto je evolucija dovela jedanput do inteligencije, verovatnoca da dovede drugi put zanemarljiva, jer se 99,9999999999999...% svih zamislivih evoluiranih karaktera svih vrsta u istoriji biosfere pojavilo samo jedanput. Neki su se pojavili vise puta (recimo oko), ali oni su 0,0000000...1%. Da li imamo a priori razloga da tvrdimo da je inteligencija konvergentna? Nemamo. Onda - kraj price, tacka, nema vise. Tako je zakljucio Simpson, a to su tvrdili i manje-vise svi istaknuti evolucionisti (Dobzanski, Majr, Ajala, Konvej-Moris; jedini izuzetak su, donekle, Guld i Dokins, ali i oni tek sa veeeeeeelikim ogradama)

Еволуција у суштини тежи да направи све комплексније и комплексније организме, што само по себи узрокује већу интелигенцију. Животиње које живе данас интелигентније су од оних које су живеле пре сто милиона година, а оне које су живеле пре сто милиона година интелигентније су од оних које су живеле пре петсто милиона година. Није баш најјасније шта се овде сматра под "еволуираним карактером".

Видим да си рекао доле, заборави.

zivotinje koje su zive danas inteligentnije od onih koji je su zivele pre sto miliona...itd.a kako to moze dase zna?

...ali nekih indikacija ipak ima. Recimo jedna od njih je tzv. koeficijent encefalizacije, odnosno odnos mozdane i telesne mase, korigovan za jos neke sitnije faktore. Kod njega (u proseku!) postoji jedan gotovo kontinuiran rast, doduse rast je bio brzi pre izumiranja na kraju Perma pre 251 Myr, ali se i posle nastavio, samo blaze. Najveci je danas kod morskih sisara, te covekolikih majmuna, a koliko se secam jednog od klasicnih istrazivanja, i druge vrste koje se nalaze pri vrhu te rang-liste odgovaraju nasem "intuitivnom" poimanju inteligentnih zivotinja: npr. tu su slonovi, psi, svinje, a od beskicmenjaka neke vrste sipa, oktopoda, tako nesto.

1. Nastanak zivota i njegova evolucija (prilagodjavanje spoljasnjim uslovima koji se menjaju). Mislim da je generalno prihvaceno misljenje da je zivot dovoljno robustna pojava - neke bakterije i druge zivotne forme postoje na Zemlji pod, za nas, nemogucim uslovima, ali postoje - te da je veoma verovatno da je nastao i na drugim mestima u svemiru. Kako se to tacno dogodilo, i u kom obliku, to mi ne znamo, ali stagod je nastalo mi verujemo da ga mozemo prepoznati kao "zivot" (nastane, menja se, reprodukuje se i nestane).
2. Nastanak inteligencije. Mi znamo da inteligencija u razlicitim formama postoji i na Zemlji: ljudi, delfini, primati, druge zivotinje sa svojom vrstom "inteligencije". Da li je ovo moglo da nastane na drugim mestima? Sasvim moguce. Inteligencija ove vrste je posledica sve boljeg prilagodjavanja promenljivim zivotnim uslovima. A zivotni uslovi nigde ne mogu da budu fiksirani i staticni, jer zivot postoji samo zahvaljujuci protoku energije, dakle u dinamickim uslovima.
3. Nastanak tehnicke inteligencije - ove vrste koju mi ljudi imamo poslednjih 30,000 godina - od otkrica vatre, poljoprivrede i pripitomljavanja zivotinja, do tehnicke eksplozije sa industrijskom revolucijom i dalje. To druga ziva bica na ovoj planeti nemaju. Da li je ovo moglo da nastane na drugim mestima u svemiru? Pa, i to je moguce, iako mi ne znamo da li je tehnicka inteligencija neizbezna posledica inteligencije. Tj. da li je 3. neizbezna posledica 2.
Dakle, ako 1. verovatno vodi do 2., onda i 2. pod odredjenim uslovima moze da vodi do 3. Naravno, ovo ne mora da je obavezan scenario u svim slucajevima nastanka zivota.
Ali, moramo stalno imati na umu da uslovi za nastanak 1. postoje na ogromnom broju mesta u svemiru - milioni i milijarde nebeskih tela postoji u svemiru na kojima je nastanak nekakvog zivota moguc. Scenario 1.->2.->3. ne mora da se ostvari u svakom pojedinacnom slucaju gde je zivot nastao, ali ako se eksperiment ponovi mnogo miliona i milijardi puta, onda je velika verovatnoca da se taj scenario negde i ostvario.
Ukratko, nije ni malo preterano zakljuciti da inteligentni zivot negde u svemiru postoji. I to, moguce, mnogo razlicitih verzija tog inteligentnog zivota - kao u SF filmovima. Ja sam sklon da u to verujem, mada bi dokazi u jednom ili drugom pravcu bili dobrodosli i vazni za sve nas.

I to je kljuc celog problema! Evolucioni biolozi su dali procene da je verovatnoca ponovne pojave inteligencije kad bi je nesto unistilo na Zemlji reda velicine 10^-50 (i to se jos smatra vrlo liberalnom procenom)... Kad bismo "premotali traku" sto rekao S. J. Gould do kambrijske eksplozije, verovatnoca da se ponovo pojave inteligentna bica, a posebno tehnicka inteligencija (3) je za sve prakticne potrebe jednaka nuli. Ali o tom detaljnije u cetvrtom nastavku!

Korak 1.->2. je kljucan. Stavise, meni je izvesnije, mada to ne mogu da dokazem da je 2->3 verovatnije nego 1->2.
Molim te, kako se do te cifra od 10^-50 doslo? Bas sam radoznao. Mislim, u takvim procenama je moguce pogresiti za mnogo redova velicina.

...nesto mnogo toj proceni (tim pre posto potice iz doba PRE nego sto je vecina biologa - cast izuzecima tipa Fisher, Holdejn ili Maynard-Smith - razumela znacaj matematike za njihov zivot i rad! :D ), ali recimo da je sustina u tome da se proceni koliko je veliki prostor nekih "fundamentalnih karaktera" (opet definicija delikatna), tipa broj membrana, segmentirano/nesegmentirano telo, metabolizam, etc., pa da se onda vidi koji od njih su kompatibilni sa inteligencijom, te onda da se utvrdi broj trajektorija koje iz celog morfoprostora vode u taj "kompatibilni kutak". Ova metodologija se cini sasvim ok, ona pretpostavlja da je evolucija skroz darvinisticka, tj. da su mutacije izotropne, ali nevolja nastaje sto je utvrdjivanje koji je od fundamentalnih karaktera kompatibilan sa inteligencijom umnogome i dalje subjektivna stvar. Za neke je relativno jasno: tj. prilicno je jasno zasto zglavkari ne mogu biti inteligentni (kao jedinke, sto se neke hive-mind varijante tice, i to se cini nemoguce, pre svega zbog karakteristicnih vremenskih skala koje su neophodne); medjutim, postoje razlicita misljenja vec o tome da li su, recimo, neke vrste manjih reptila mogle u doba dinosaura razviti inteligenciju...

Fisher je cak neke stvari u matematici izmislio za svoje potrebe, a Maynard-Smith je bio fizicar po obrazovanju, srecom po Kauffmana, njegovog studenta. I, btw, i Mendel je u svom "svetovnom" zivotu bio asistent fizike u Becu:)
Uopste, da li postoji nekakav kosenzus oko toga sta se smatra "inteligencijom"? Ako je inteligencija prost "pattern recognition", toga ima na sve strane. Ako je u pitanju moc simbolizacije, i toga ima. Ja mislim da je to slaba tacka u ovim procenama.

je moc resavanja slozenih problema.

...nista nismo uradili ako jedan problem definicije zamenimo drugim. Hajde da kazemo da znam sta je problem, ali sta je slozeno? Ima brojni primeri iz sveta insekata da ova bica nalaze resenja svojih zivotnih problema koja se covek ne bi dosetio sve da razmislja vekovima, a niko ozbiljan ne tvrdi da insekti poseduju inteligenciju.

Meni se licno cini da pitanje tacne definicije nije zapravo ni ovde (kao ni bilo gde drugde u stvarnoj nauci, za razliku od one predstave koju nam daju mediji i losi udzbenici) mnogo vazno. Na kraju krajeva, ljudi su definisali pojam *broja* tek 1920-tih i 30-tih godina kad se pojavila aksiomatska teorija skupova; a samo neko zbilja glup bi osporio da su se vekovima i milenijumima pre toga ljudi veoma uspesno sluzili brojevima, na celu sa sve Diofantom, Kardanom, Njutnom, Lajbnicom ili Gausom, mada kad bi ih neko priterao uza zid, ne bi mogli da daju egzaktnu definiciju broja.

Sta bese ono legendarni Dan Quayle rekao o pornografiji i kulturnim elitistima? "Vi jednostavno znate sta je to kad ga vidite..."

ako ces tako ali oni opet odgovaraju nekim drugim zakonima organizacije.ja sam ubedjena resenje mora da dodje
u covekolikoj sferi za sve organizme na planeti.onda ce sve da legne na mesto kako treba u sistemu simbioze.ne znam da li sam ovo rekla dovoljno razumljivo.
ako budemo slusali ljude ko sto je taj tip koga spominjes,slabo ce se problemi resavati.

precizne definicije inteligencije nije previse bitno. Medjutim, nekakvu "radnu definiciju" nije lose imati. Zamislimo da se nekim cudom nadjemo na planeti (ili nekom slicnom objektu), na kojoj ima zivih bica. Kako cemo ustanoviti da li su ta bica inteligentna? Koje bi to sposobnosti ta bica trebala da demonstriraju da bi mi rekli: ovo su inteligentna bica? Na osnovu repertoara ponasanja? Na osnovu sposobnosti da rese probleme sa kojima su suocena? Ako su im jasni osnovni matematicki koncepti? Ako imaju sposobnost manipulacije okolinom?
Ili da se pridrzavamo tog pravila: I'll know it when I see it?

ta bica trebala da demonstriraju...itd ati kao ne znas,pa pitas.
ti bi u stvari trebao da se bavis pedagogijom.treba da se vratis u beograd lepo i da postanes decan i profa negde pa da napravis reformu skolstva.evo predlazem nsarskog za ministra skolstva pod uslovom da bude i profa.

bi trebalo da koriste vatru, mozda da znaju za tocak, ali minimum bi bila batina. Znas ono, kao, nas nekoliko, svako sa batinom u ruci, napadnemo dinosaurusa i utrepamo ga iz prehrambenih razloga. Ali to je manje vazno, nego, kako da mi dodjemo do te planete? Meni je ova nasa tesna.

ako bi prirodni uslovi na tom mestu dozvoljavali koriscenje vatre ili batine. Sta ako zive pod vodom?
Hocu da kazem, mi nemamo pojma na kakve uslove mozemo da nadjemo na drugom mestu. Uslove temperature, pritiska, gustine, gravitacionog privlacenja, itd. Na Zemlji je spektar zivotnoh formi prilicno veliki (mada ne znam sa cime bi se to "veliki" uopste dalo uporediti) sto, verujuem, svedoci o tome koliko je Zemlja dinamicna sredina koja se tokom istorije menjala.
Osnovno zanimanje zivih bica na zemlji je potraga za hranom ili za partnerom (ako je potreban). Mozda to nije slucaj na drugim mestima, ili je oskudica drasticnija. Nemamo pojma.

U vezi sa definisanjem pojma 'broja' je i onaj vic o kiseoniku:
"Kioseonik je otkriven krajem 17. veka. Nije utvrdjeno kako su ljudi pre toga disali..."

...naime ne samo sto je NASA sagorela "Galileo" u Jupiterovoj atmosferi umesto da ga uvede u stabilnu orbitu, da ne bi eventualno kontaminirao Evropu (jer, na duzim vremenskim skalama, i stabilna orbita moze da dovede do sudara sa satelitima), vec su oformili i odeljenje za ispitivanje mogucnosti tzv. interplanetarne kontaminacije, koje se odskora konsultuje kod svih misija ove vrste. Dakle, lagano zbilja sazreva (astrobioloska) svest!

A sto se tice "hintova" koji nam mogu doci kao uzgredna posledica aktivnosti nekih drugih civilizacija - ja se tu potpuno slazem, i mislim da bi traganju za istim valjalo posvetiti vise paznje. O tome nameravam jos da pisem ovde...

Sve vreme se tripujem da se radi u gl 581b koja je takodje u vreme kada je otkrivena izazvala prilicno buke. Proslog leta sam prisustvovao zanimljivoj i zucnoj diskusiju na tu temu kod kolega sa OHP. Sorry na iskazanoj skepsi i nepoverenju - samo mi je preko glave svega sto zamirise na senzaciju. (A i vreme je da se spava.)

eedit o samoj temi. "ASTRONOMI SE PITAJU DA LI NA MARSU IMA ZIVOTA, ILI I TAMO SAMO JEDU, RADE I SPAVAJU." D. Radovix, naravno. ;)

Skidam kapu za D. R., touche...

...to mi platonisti sabotiramo druge nauke iznutra! ;o))

Ozbiljnije govoreci, stvar je upravo takva - ne postoji nijedan razlog da verujemo kako nasa teorija brojeva ne vazi bez obzira na fizicko, hemijsko, biolosko, psiholosko, kulturno, politicko ili kakvo god drugo okruzenje; ili cak i da ne vazi kad ne bi bilo nikakvog okruzenja (tj. kad ovaj nas kosmos ne bi ni postojao, matematicke istine bi i dalje vazile) Ja i inace mislim da je ta ideja da su naucne istine kulturoloski uslovljene prilicna besmislica i kad se radi o drugim naukama, ali kod matematike je to zbilja kristalno jasno: prost broj je bio prost broj i za Diofanta, i za Omara Hajama, i za Ulug Bega, i za Fermu, i za Gausa i za Burbakija (bez obzira na to sto je prvi bio Grk, drugi Persijanac, treci Turkmen, cetvrti renesansni Italijan, peti klasicni Nemac, a sesti je bio savremeni Francuz koji cak nije ni postojao, vec je to bilo zajednicko ime grupe francuskih matematicara!) - a da li neko ozbiljno moze da veruje da prost broj ne bi bio prost za naseg marsovskog prijatelja Marvina ili za stvorenje sa 18 pseudopodnih izrastaja sa zvezde 72 Ursae Majoris, udaljene XY kiloparseka od Sunca? Ja ne mogu, sorry. Mada, verujem da ima postmodernista i/ili verskih fanatika koji to zamisljaju; prvi zato sto osporavaju koncept naucne istine iz politickih pobuda, a drugi zato sto misle da Gospod moze da ucini da dve suprotne analiticke tvrdnje budu istovremeno istinite. Priznajem pokorno da doticne dve sekte nisu bas moj cup of tea...

mi mozemo da zamislimo svet u kome bi neki zakoni fizike bili drugaciji, ali ne i svet u kome 7 nije prost broj.
Jel' sam to dobro procitao "mi platonisti" :)?

Nema bogova do Matematickih Objekata (= Sustina), a Platon i Gedel su njihovi proroci!

Mozda ce samo ponekad da mi se omakne da te ti se obratim sa Mr. Penrose:)

Platonovi geometrijski objekti od kojih se sastoji svet

Ameba ima sasvim jednostavnu interakciju sa okolinom - na input tipa "povećana kiselost sa jedne strane" reaguje automatskim "kretanjem" na drugu stranu. Složenija bića imaju složeniji sistem percepcije. Pokazalo se, na primer, da je izrazita evoluciona prednost sistem percepcije koji grupisane draži koje su često u sličnoj konfiguraciji "prepoznaje" kao jedan identičan objekt koji objektivno postoji. Znači, pojam objekta je softverska pretpostavka u obradi opažanja. Pod uobičajenim okolnostima imati ugrađen ovaj "objektivizirajući" program je ogromna prednost, ali je - možda - u fizici elementarnih čestica hendikep.

E sad, do apstrakcije poput broja... Treba imati instaliran softver za pretpostavljanje objekta uopšte, a takođe i za pretpostavljanje mogućnosti spoljašnjeg mnoštva, odnosno mogućnosti postojanja više međusobno potpuno nezavisnih objekata.

Sve su ove pretpostavke samo softverski upgrade-i, i, kao takvi, potpuno "nedokazivi" u smislu njihove "objektivne realnosti". Uostalom, to su suštinski netačne pretpostavke, što se tiče objektivnog sveta.

Ali, za matematiku su fundamentalne, i. štaviše, plodotvorne za razvoj nauke. (?!)

Matematika je ustvari zezanje kompjutera sa samim sobom, sa svojim vlastitim ustrojstvom. Nije li otuda malo pretenciozna izjava tog kompjutera da bi te njegove "istine" "važile" "i kad ovaj nas kosmos ne bi ni postojao". Mislim u nekom smislu tačno, mada prilično trivijalno. Ono što važi za ustrojstvo nekog kompjutera, važi za ustrojstvo tog kompjutera, bez obzira da li kosmos postoji ili ne...

...i za komentar o niskim frekvencijama i za sam SETI. O tome ce biti reci u daljim nastavcima. Sto se tice niskih frekvencija, bice interesantno jednom kada budemo bili u stanju da posmatramo izvan *Sunceve* jonosfere, tj. negde van Saturnove orbite, ako se ne varam, posto nas tu ona ometa...

Ja sam dosta rezervisan kod Tesle jer je on u svojoj autobiografiji lepo priznao shizofreniju. U to se lepo uklapa komunikacija sa vanzemaljcima. Meni se cini, da je glavni Teslin promasaj bila koncentracija na prenos energije, a ne slabasnih informacija. Razliciti oblici prostiranja talasa lepo se vide u elektro-optici.

Lepo je bilo procitati osvrt na autora bloga u intervjuu Zorana Zivkovica u Politici. Njega poznajem iz mladjih dana zaludjenosti sa A. Clarkom.

LP MMM iz Jagodinu

setih se Milane da sam te pitao jos u Petnici o radu onog americkog astrofizicara i njegovom predlogu kako da pronadjemo vanzemaljske civilizacije: sagorevanje antimaterije.

Ne bi bilo lose ovde spomenuti to :)

U pravu ste, nekada se verovalo (a sve u skladu sa drevnom Kant-Laplasovom hipotezom o nastanku planetskog sistema) da starost planeta raste kako se udaljavamo od Sunca, pa bi MArs bio stariji od Zemlje, itd. Danas je to umnogome odbaceno (cak se za one najudaljenije planete, Uran i Neptun, smatra da su mozda i *mladje* od ostalih), ali to je tekovina poslednjih par decenija, Milankovicu ne treba zamerati sto to nije znao.

Ironija je da je Mars bio mnogo topliji u nekim epohama svoje proslosti, tako da je po mnogim astrobiolozima bio sasvim pogodno mesto za nastanak (primitivnog, bakterijskog) zivota, a zatim se ohladio. Kod Venere je proces bio suprotan, naravno. Zemlja je tu imala prilicno "srece" (mada ne treba iz toga izvlaciti kreacionisticke zakljucke, naravno).

Da li postoji neko objasnjenje kako su se na Zemlji stvorili uslovi kojih nije bilo na Marsu, i koji se mozda nikada nece dogoditi na Veneri (sa stanovista, ne znam, nekih karakteristika orbite, precnika planete, trajanja dana ...)

...vremena "Kosmosa"! Pa, tesko da po ambiciji ima icega sto se jos uvek moze porediti sa tim, mada bi savremena tehnologija to ucinila daleko jeftinijim nego u Saganovo doba. Bice da je problem pre u nevoljnosti producenata da rizikuju, i nedostatku autorskih ideja. Od stvari koje su slicne, mada na znatno manjoj skali, imas onaj "Svemir Stivena Hokinga" koji je bio pustan na tv B92. Mada konceptualno znatno jednostavniji (a graficki siromasniji), on je zanimljiv posto sadrzi i ponesto od novijih ideja, a sam Hoking je definitivno "faca", mada na sasvim drugi nacin od Sagana.

Naravno, hvala na lepim recima! Sto se Setija tice, pa to mi i jeste glavna tema, ali hocu da na malo neuobicajeni nacin dodjem do toga - koliko ce uspeti, citaoci ce da prosude...

...samo da dodam. Juce prikazali ovde, dole na najvecem ostrvu (uh ubice me Oziji) kako Hoking lebdi u bezvazdusnom prostoru. Ej, ljudi kakva je to NEOPISIVA sreca bila na njegovom licu! Bez obzira na njegovo stanje u gravitacionim okolnostima. Mislim da je bio clan posade u nekom brodu, ali nisam cula gde su i zasto leteli. Bilo vreme kupanjca i pricica, ubedjivanja da mi se ne uvaljuje u moj krevet kada ima svoj i sve ostalo oko toga.
Izvinjavam se na upadici, ali evo vec dva dana razmisljam o njemu i tim ekspresijama.
Uzgred, iako skoro da ne vladam visom terminologijom , bas se nauzivam citajuci tvoje blogove. Kakvo blazenstvo, i malo nezgodno da se preokrene n apolitiku/politicarenje, kakvo sve cesce srecem kod drugih. Sto me uzasno nervira!!!!
Molim da se pojavljujes cesce. Plz!

evo ti link, na brzaka. Leteli su avionom preradjenim za tu namenu: da naglim poniranjem izazove simulaciju beztezinskog stanja.

mnogo hvala. Cmok (mislim u obraz).

i to je nesto. uzvracam.