Đurđevdan je, a on nije s’ onim koga mrzi

NJ K VŠta pametno možemo reći glede serijala „Brojke & Slova & Fotelje“ koje smo bili prinuđeni da gledamo prethodna tri meseca ? Ništa pametno i ništa novo. Čak i da u narednih par nedelja naprave nekog monstruma koga ćemo zvati Vladom (ne muško ime, nego institucija), to post-Đurđevdansko delo neće značiti ama baš ništa svima nama kojima je ta institucija/prostitucija bitna jer se bavimo pravosuđem, ekonomijom, društvenom zbiljom, umetnošću, poljoprivredom, građevinom, komunikacijama, internetom, ali i onima koji se igraju strepnje za 15% teritorije na slovo K. Naprosto, ako se taj Frankeštajn slučajno i sastavi, ovo stajanje svekolikog života će se pretvoriti u kretanje puža. Konsultacije u toj budućoj Vladi izgledaće isto oko svakog mogućeg pitanja, a Njegovo Premijersko Veličanstvo Puž VK II (ako ponovo postane vlastan) će da se uvlači u svoju kućicu svaki put kada treba napraviti neki normalan korak koji se podvodi pod vođenje države. Ako ga iko dirne dok je u kućici, vrisnuće „Kosmet“ i rasterati sve one koji misle da treba nešto da radi.

Što se tiče onoga čime se ja bavim, tu će stvari biti iste kao i za vreme ovih „tehničkih dana“. Implementacija većine zakona koji se tiču ljudskih prava će i dalje biti vrlo selektivna, često sa nekim „modifikacijama“ koje se svide policiji ili te implementacije uopšte neće biti. Setite se cirkusa koji se naziva istragom u slučaju Dejana Anastasijevića i biće vam jasno. Inače, postupak u ovakvim slučajevima je veoma jasno definisan zakonom, a zločesta međunarodna zajednica je dala (a i dalje daje) grdne novce da bi policajci naučili istu tu proceduru. Još više eura i dolara se daje da se pravosuđe obuči, al’ ne vredi – i jedni i drugi nikako da nauče.

ONSrbija će sa „vlasnom“ ili „tehničkom“ vladom, po sili engleske abecede početi da predsedava Savetom Evrope. Neću pisati o tome kako se šef delegacije Miloš Aligrudić i ostala poslanička ekipa blamiraju u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope (tako kažu moji dobro obavešteni izvori sa lica mesta), ali će verovatno blamovi postati transparentniji za druge države, ali i građane ove države. Tako naprimer, Srbija je od 202 konvencije Saveta Evrope, za protekle četiri godine ratifikovala samo 54, dok 136 nije ni takla. Preostalih 12 je potpisala, ali ih nije ratifikovala. Jedna od njih (glede terorizma) čeka još od 2003. godine, dok su ostale potpisane pre više od 2 godine. Da ne bi bilo zabune, neke ovih konvencija su veoma važne i imaće konkretne efekte npr. Evropska Povelja o lokalnoj samoupravi, Evropska Socijalna Povelja, Konvencija o sajber kriminalu, Konvencija o borbi protiv trafikinga itd. Pošto čika premijer kaže optužuju DS „da je kriva“ zbog izostanka dogovora & „da su u DS olako i preko kolena odbili ponudu DSS“, onda ja kao građanin imam pravo da ga optužim što se tako olako i preko kolena, lakta i prepona poigrao i sa pomenutim konvencijama. Još kad pomislim da je VK profesor prava, poželim da je na mestu premijera Velja Ilić, jer bi on te konvencije sredio za čas posla.

Da stvar bude lepša, 11. maja će Srbija početi da predsedava Savetom Evrope, a jedan od glavnih zadataka će joj biti da „rukovodi“ prijemom Crne Gore u ovu organizaciju. Verovatno će već biti zaboravljeni skandali koji se tiču toga da je Vlada tehničkog, ali tada vlasnog premijera samo „konstatovala da je Skupština Srbije konstatovala da je CG postala nezavisna“. Međutim, nikom neće promaći činjenica da iako je Skupština Srbije 5. juna prošle godine donela odluku da se uspostave diplomatski odnosi sa Crnom Gorom, mi još uvek tamo nemamo ambasadora. I ne samo tamo.

I tako ćemo mi lepo biti predsedavajući Saveta Evrope, već iza Đurđevdana:

bez Vlade

bez Ustavnog suda

bez ideje šta hoćemo na Kosovu

bez izabranog Ombudsmana

bez ambasadora u gomili zemalja

bez volje da opet idemo na izbore ili izađemo na ulicu i pobunimo se

bez želje da pročitamo presudu Međunarodnog Suda pravde i postupimo po njoj

bez odgovora na pitanje ko je pokušao da ubije Anastasijevića

bez uhapšenog Mladića, niti bilo kog drugog ko treba da bude u „devetoj rupi na svirali“

bez nastavka pregovora o Sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji

bez ijednog zakona koji bi trebalo da sprovede u život namaknuti Ustav

bez legitimnih organa koji bi trebalo da se bavi odbranom i spoljnom politikom

bez bilo kakve reakcije na formiranje raznih gardi Cara Laze

bez suočavanja sa prošlošću

bez Zakona protiv diskriminacije

bez uhapšenih napadača na novinare, verske zajednice, aktiviste koji se bave ljudskim pravima

bez nekog ko je vlastan da primi Ahtisarija

bez bilo koga ko će da digne dva prsta i kaže „Ja sam odgovoran za to i to“

bez mogućnosti da znamo šta nas čeka u narednom periodu

bez prestanka „uvlačenja“ Rusiji, koja trenutno čini sve gore i gore stvari na planu ljudskih prava

bez presuda za ratne zločine potvrđenih od strane Vrhovnog suda

bez Zakona o NGO

bez predstavnika vlasti koji će slediti primer Vilija Branta

bez bilo kog predstavnika vlasti koji će uspostaviti dijalog sa Prištinom i prekinuti tretiranje Albanaca kao neprijatelja po default-u

bez Parlamenta (ili makar bez iole normalnog ali funkcionalnog Parlamenta)

bez iole značajnijih reformi

Premijer i ovog letaBićemo srećni gledajući kako se zezaju u VIP Velikom bratu, kako je Srbija super prošla na Eurosongu, kako je negde drmnuo zemljotres (a kod nas nije), kako se srušilo XY aviona (a naš JAT je i dalje siguran), kako ratuju u Čečeniji i Sudanu ( a kod nas mirno), kako je lepo vreme leti, kako Sunce ujutru izlazi, a uveče zalazi ... Nevladine organizacije će da nas bude iz te zen pozicije, ali će većina prelomiti „preko kolena“ ono čuveno: „E što je bre dosadna ova XYZ“ (dodajte ime po želji).

Ne brinite, biće još puno toga lepog... Ide i Guča, a ko ne razume Guču...