U potrazi za vanzemaljcima III. Karterov argument

...tj. ako imate vrste koje su nezavisne od kiseonika, to je samo dodatak. Poenta Liviovog argumenta je ona cuvena logicka greska koju ljudi cesto cine kad misle da dodavanjem informacija nekoj hipotezi mogu povecati njenu verovatnocu - a zapravo je mogu samo SMANJITI. Da upotrebim primer jednopg kolege iz knjige na kojoj upravo radim, tvrdnja "Linda je odlicna teniserka i feministkinja" uvek ima MANJU verovatnocu od tvrdnje "Linda je odlicna teniserka", nasuprot tome sto se nekim ljudima moze ciniti drugacije.

Za Maya sam samo cuo (na moju zalost, prilicno slabo stojim sa SF-om iz 50-tih i 60-tih, danas je tako tesko doci do tih knjiga...), jel to isto sto se u US zvalo "Pliocen Exiles" ili tako nesto?

Upravo tako, umesto reci kiseonik, stavite bilo koju drugu (voda, CO2, CO, metan) koja vam odgovara, i uvek smanjujete verovatnocu hipoteze.

Ortak, nemoj ekonomiju da zaboravljaš, inače propadosmo. :)

Najbolje da se dogovorimo da je prvi uzorak "pravi uzorak", postavimo to kao aksiom, pa sta nam bog da :)

Daće Bog. :)

...i kao sto mozete videti iz citavog tona ovih tekstova, ja spadam medju optimiste u pogledu astrobiologije i SETI-ja. Ipak, slozicemo se da je najpre najvaznije analizirati upravo *skepticku* stranu price, upravo da bismo znali kako da joj se suprotstavimo, zar ne?

Ili kada brzina svetlosti ne bi bila najveca moguca brzina ... :)

Cini mi se, secanja nisu bas pouzdana, da je neko "napravio" teoriju u kojoj je sve kao u Anstajnovoj samo sto brzina ne moze biti manja od brzine svetlosti.
Zapravo ako je brzina kod Ajnstajna mnogo manja od brzine svetlosti (citaj tezi skoro nuli) tada imamo Njutnovu teoriju. A kada bi brzina bila veca od brzine svetlosti dobili bismo negativnu masu???
Jos ludje a sta kada je brzina bliska brzini svetlosti - prica se svodi na granicne vrednosti (delimo nulom ako je brzina jednaka brzini svetlosti a to nije moguce).

Mislim da je Milan vec pominjao pricu da postoje indicije o tome da se periferni delovi svemira krecu brzinama vecim od c (u blogu o BB), ako sam razumeo dobro.

Nisam siguran da sam u pravu, ali mislim da prica ide ovako.

Mi koristimo postojecu matematiku jer ona opisuje dobro svet oko nas. Mogu se napraviti i drugacije algebre i geometrije koje nisu ove koje mi poznajemo.

Problem je sto njih ima jako malo. Mi mozemo da kazemo, evo algebre gde je 2+2=5. Ona bi jako dobro opisivala svemir u kojem se, kada stavis dva objekta pored druga dva objekta, naprasno stvori peti objekat. Ali takva algebra bi bila jako losa, jer bi bila strasno nekonzistenta. A i taj svet bi bio jako cudan. U njemu bi morala da vladaju tako cudna pravila (da se objekti stvaraju sami od sebe) da ne bi bio moguc.

(Postoji oblast koja se zove opsta algebra, i ona se bavi pitanjima "ako definisemo operaciju 'o' i operaciju 'x' kao (sledi definicija), hajde da vidimo sta vazi od zakona kao sto su komunitativnost, asocijativnost etc. Sto vise toga vazi, to je ta algebra ocenjena (uslovno receno) bolje. Tako postoje prsteni, polja, grupe... koji mu dodju kao neka ocena 'kvaliteta' zamisljene algebre.)

Slicna prica je i u geometriji. Mi koristimo Euklidsku geometriju jer ona dobro opisuje nas svet (barem dok ne odemo u suvise velike ili male velicine). Postoje i druge geometrije, i pretpostavljam da postoji onoliko mogucih 'vrsta svemira' koliko postoji validnih geometrija. Jer ako zelimo da taj svemir ima iole 'pristojnu' fiziku, ta fizika zahteva dosta konzistentnu matematiku, a to eliminise mnoge geometrije i algebre.

Formalne logike i razne geometrije (Lobacevski, Projektivna) tu mi je sve OK. Ja sam matematicar po obrazovanju ali bas to 3,14.... e tu je neka poruka (setite se romana Kontakt).
Ili e kao granicna vrednost reda i td. pa bas toliko...

Ja nisam matematicar, a kao ja Vama nesto objasnjavam iz opste algebre :)

Mene je svojevremeno fasciniralo pitanje zasto Stefan-Bolcmanov zakon glasi bas kako glasi? Zasto bas na cetvrti stepen? Tu je meni pala na pamet ideja slicna Vasoj - da je neki nizi stepen, onda bi termicki procesi izgledali mnogo drugaciji. Konkretno, sve sto se hladi zracenjem bi imalo mnogo vecu temperaturu nego u nasem svetu. Meni je palo na pamet da takav svemir "ne bi bio stabilan". Ja imam neku intuitivnu ideju da su sve te konstante, a ima ih dosta, nekako pazljivo doterane jer da samo jedna nije takva kakva jeste, svet bi se doslovno raspao, ili ne bi ni nastao.

Mozda postoji neki svet gde pi nije 3.141..., ali tamo gravitacija ne opada sa 1/r^2, ili verovatno ni nema gravitacije ali zato postoji neka druga sila, koja kod nas ni ne moze postojati. Mozda taj drugi svemir zapravo postoji bas ovde zajedno sa nasim svemirom, ali zbog toga sto je tamo pi malo manje nego kod nas, nasi svemiri se preplicu ali ne ukrstaju?

...sto, nasuprot bajesovskom pristupu, nema mesta verovatnoci pojedinacnih dogadjaja. Medjutim, mi SVAKODNEVNO koristimo verovatnoce pojedinacnih dogadjaja. Kad kazemo "Sutra ce verovatno padati kisa" ili "Na sledecim izborima ce najverovatnije pobediti smradikali", onda je ocigledno da postoji samo jedna jedina instanca tog dogadjaja, a ipak su te recenice smislene i sa stanovista obicnog jezika, a i sa stanovista nauke, zar ne?

Frekventizam je slepa ulica; jedino bajesianizam nam daje tumacenje verovatnoce prihvatljivo za prirodne nauke.

Oduvek sam smatrao tu bajeserijansku filozofiju vrstom najekstremnije naucnog nihilizma. Pogledaj samo recnik koji se koristi "u prvom slučajnom uzorku"...

No, ipak, priznajem, rezonovanje je potpuno tacno ako se uzmu date pretpostavke. Ali sa bioloske strane, meni se i dalje cini da je evolucija mogla da ide i _mnogo_ brze, samo da je bilo vise prirodnih katastrofa.. :)

Primer sa kishom dobro ilustruje postupak. To bi bilo kao kad bi otisao na neku nepoznatu planetu, i da tamo pada kisha, i onda samo na osnovu toga zakljucis da kisha mora da cesto pada, jer otkud to da prvi dan kad si dosao bash pada kisha? Tacno je, ako mozes _bilo sta_ da zakljucis, to je verovatno da cesto pada kisha. Ali po meni je to potpuno pogresno, i iz toga sto jedan dan pada kishe ne mozes _nista_ da zakljucis, ukoliko ne ubacis najmanje 10tak kontrolnih parametara, usvojis neke uzrocno-posledicne veze, proveris svoju teoriju sa jos najmanje 3 grane nauke, i slicno...

NAJCRNJA EKIPA. pajope:::::::::::::::::::::::

Well done, Cher.

Ама шта мислите, на тему Кларковог монолита, да ли су нам претходно оставили какав baby alarm да их на време упозори ако се кадгод дрзнемо да кренемо ка њима: онда би они, јадни, морали наново да селе и крече???

Salu na stranu, jedna od malog broja hipoteza koje uspesno odgovaraju i na Fermijev paradoks i na Karterov argument jeste ona o mutiranim/namerno isprogramiranim za unistenje zivota/civilizacije fon Nojmanovim sondama koje je lansirala prva ili jedna od prvih galaktickih civilizacija (tzv. "berserker scenario", koji su u sf kontekstu sugerisali Benford i Saberhagen, a malo detaljnije matematicki obradio Brin u onom QJRAS clanku iz 1983). To ne bi bile lepe vesti. Ili sto bi neki rekli: shala, shala, pa veshala...

Pa da ... Klarkovi monoliti bi mogli da se shvate kao neka vrsta fon Nojmanovih masina, preko kojih je neko pratio i uticao na to sta se ovde desava sa periodom odabiranja, kao i vremenskim kasnjenjem, od 1000 godina :)

A. Klark ih je "pobedio" koristeci najdestruktivniji kompjuterski virus ikada smisljen (apropo price o problemima softvera f.Nojmanovih masina o kojoj ste ranije govorili)

Mozda su i neki ljudi "mutirane fon Nojmanove sonde namerno isprogramirane za unistenje zivota/civilizacije na Zemlji" :D

pa gde si ti?

Pa radi se...
Moj delija ima sad godinu i po.
Al evo svratim ipak ...
Sad cu opet malo da Budem aktivnjij...
Lepo je da me se neko seti....hvala ti.

Zare sa Lemana

smo bash pominjali, kada ste se nekako u isto vreme, zajedno izgubili, evo i njega nazad, a bash lepo shto si se i ti povratio- vi mora da ste u nekoj telepatskoj varijanti.

Sto svi beze od te hipergeometrijske raspodele? To za kuglice inace i nije tako neverovatno "samo" 2*E-10. Dakle ako izuces 10 kuglica recimo 20 milijardi puta, mozda ces jednom ubosti dati raspored.
Nego Milane s kojim pravom mi uopste pretpostavljemo raspodelu za Tb?
Ako se samo posmatra Tb na osnovu jednog uzorka najlogicnije je pretpostaviti da je nasa vrednost za Tb blizu ocekivane vrednosti.
Kakva je uopste raspodela za Ta?

...s obzirom da znamo sledecih par stvari: (1) mi smo po svemu sudeci prva, ako ne inteligentna, a ono tehnoloska vrsta u Suncevom sistemu, (2) sigurno je da u okolini obliznjih zvezda nema veoma naprednih tehnoloskih vrsta. Postavlja se pitanje zasto se nismo pojavili daleko ranije (za sta je, uzgred, bilo fizickih i hemijskih mogucnosti).

Sto se Ta tice, tu se postavlja pitanje definicije. Licno smatram da je to vremenska skala izmedju galaktickih gama-bleskova koja opada eskponencijalno sa vremenom, sa vremenskom konstantom od oko 3 Gyr od nastanka Galaksije pre oko 12 Gyr. Klasicna forma KA sugerise da je to duzina trajanja zvezda na Glavnom nizu, koja je otprilike uniformna raspodela (i zavisi kao stepena funkcija zvezdane mase)...

...pa to i mislim. Nije da je bas neka verovatnoca...ali je moguce...kada to gledamo kao verovatnocu ogromnog broja, nezavisnih dogadjaja.
...nisam matematicar ( u IX-oj beogradskoj sam bio drustveni smer...matish dva puta nedeljno...jedan bezzim, drugi prespavam)...al prosto mi zvuci zdravorazumski i logicno.
...ispravite me ako gresim ali zar nije Karl Sagan napravio racunicu koja bi otprilike ovako glasila...
***neka samo jedna zvezda od 1000 ima planetni sistem...
***neka samo 1 sistem od 1000 ima planetu pogodnu za zivot...(pojam zivot u najsirem smislu...mislim...najsirem...)
***neka samo na jednoj od tih planeta "kresne" iskra zivota
***neka samo na jednoj od njih zivot pokrene ono sto bi se moglo nazvati intelektom...
***od 1000 inteligencija nek' samo jedna pokrene civilizaciju
***neka samo 1 od 1000 civilizacija prezivi...(prirodne katastrofe, lokalne i globalne, samounistenje...i td)
__________
Ostaje nam u nasoj galaksiji i necemu sto bih nazvao "poznatim svemirom" (...mislim na okolne galaksije, zvezdane oblake i magline, do kojih Habl moze da zvirne...) na desetine miliona planeta sa potencijalnim civilizacijama.
Dal' cemo se ikada sresti, zbog udaljenosti koje prosto covek izgovori a NE moze da shvati, to je vec drugo pitanje.
Moje skromno misljenje (prosecni SF fan...he,he) je da zivot buja u svemiru...

Zare sa Lemana

...kad pomnozis cetiri puta te hiljade, dobijes bilion, a to je vise nego sto ima zvezda u Mlecnom putu. Nije bas nasa galaksija toliko velika! ;o) A one u drugim galaksijama ne vredi traziti - do njih ionako svaka poruka mora da putuje milionima godina, pa ili nas ili njih vise biti nece...

Јесте да ово није тема, али ме интересује Ваше мишљење. Читао сам неки текст који на основу простог прорачуна математичке вероватноће показује да је случајан настанак једног најпростијег молекула протеина толико мали да је уопште немогућ. У истом тексту мало детаљније и обимније је уз помоћ "закона" информатике, па чак и термодинамике објашњена немогућност еволуције. Следи текст:

"Случајна појава сложеног органског молекула противрјечи законима термодинамике. Сваки систем тежи минимуму своје потенцијалне енергије и највећем степену нереда у себи. Понекад минимум потенцијалне енергије захтјева услове који подразумјевају извјесни степен уређености: тако се формира шестозрака пахуљица или монокристал дијаманта. У таквом уређењу распоред молекула или атома у решеци је енергетски најекономичнији. Да би са растопила пахуљица или кристал, неопходно је утрошити енергију. Али пахуљица и кристал у себи носе врло малу количину информација. На основу њих се може одредити само просторна структура молекула воде или кристалне решетке.
Сасвим је другачија ствар са било којим сложеним органским молекулима. Сви они су високоенергични. За синтезу било којих органских материја потребна је енергија - приликом њиховог распада она се ослобађа. А са пахуљицом и кристалом све је обратно: за отапање је потребна енергија, док се приликом кристализације она ослобађа.
И тако, ако се органски молекул препусти самом себи, он ће тежити минимуму енергије - то јест, ка свом распаду. Ка распаду ће тежити и зато што је то стање неуређеније. Кад се пахуљица устреми ка минимуму енергије - појављује се прости поредак. Неред и минимум енергије као да се боре између себе за структуру пахуљице: чија ће да надјача, зависи од довода или одвода топлоте.
Али са органским молекулом ствари не стоје тако. И тежња ка нереду и тежња ка минимуму енергије овдје се не боре између себе, него заједничким снагама разваљују молекул на колико је могуће мање дијелова. Због тога је синтеза сложеног органског молекула веома компликована: она захтјева да се енергија доводи до молекула, али и да се новостворени молекул својевремено уклони изван домета дејства те енергије, јер ће у супротном она развалити синтетизовану материју, и то много радије и лакше, него док је била присиљена да је гради.
Али хајде да претпоставимо нешто невјероватно: нека се неопходна количина биолошких аминокиселина искупила на једном мјесту и нека се оне не распадају приликом ступања у узајамне реакције брзинама од по стотину пута у секунди. Колика је вјероватноћа да ће се као резултат тих реакција случајно саставити једна, прилично проста бјеланчевина од неких 100-ак аминокиселина, уређених и сложених према строго одређеном редослиједу? Пошто се у бјеланчевинама користи 20 врста аминокиселина, вјероватноћа да ће сваки молекул стати баш на своје, само њему одговарајуће конкретно мјесто, једнака је 1/20. Значи да је вјероватноћа таквог догађаја једнака (1/20)^100
Да бисмо стекли представу о томе колико је мала та вјероватноћа, направимо сљедеће прорачуне. У читавој видљивој Васиони приближно се може "пребројати" 10^80 елементарних честица. Замислимо да то нису елементарне честице, него баш наше биолошке аминокиселине, које у међудејства ступају милијарду пута у секунди у току тридесет милијарди година (највећа од свих претпостављених старости Васионе). Али и тада ће се одвити само 10^107 реакција. У милијарду милијарди таквих васиона неће се уз овакве услове остварити довољна количина реакција да би се испуцао потребан број комбинација, и то уз услов да се свака неуспјешна комбинација истог трена разложи и врати у почетни положај. А у најпримитивнијој ћелији таквих молекула има на стотине и хиљаде!
На овоме би се човјек, рекло би се, могао и зауставити са својим прорачунима и под грудвом хиперастрономских цифара једном заувијек закопати Опаринову хипотезу. Саме услове за прорачун ми смо изабрали да буду повољни до невјероватности. Међутим, успркос томе што су и те како имали могућност да направе овај прости прорачун, врло угледни научници су трошили године, неки чак и деценије, да би хипотезу Опарина доказали експериментално."

...mada nije tako jednostavno kako na prvi pogled izgleda. Ta i slicne racunice (i nisu se samo naivni kreacionisti bavili tom vrstom racuna, radili su to i veliki naucnici, recimo ser Fred Hojl) je formalno tacna, ali je sjajan dokaz koliko su pozitivisti gresili u tvrdnji da je svaka tacna tvrdnja samim tim i naucna tvrdnja (i obratno). Naime, zaista, kad bi ga sastavljali od izolovanih atoma, nikad ne bi dobili nista na Zemlji. Ali poenta i jeste u tome da se (A) ne sastavlja od izolovanih atoma, vec od gotovih organskih jedinjenja cija je brza sinteza demonstrirana u laboratoriji Miler-Jurijevim eksperimentom, a kasnije je pokazano da ih i komete donose na povrsine planeta, te (B) da je njihovo slaganje nalik sklapanju puzzle-a, a ne okretanju ruleta; drugim recima, stvari koje se uklope "kako treba" (shvatite ovo uslovno, ne podrazumevam postojanje Viseg Dizajna, samo vise funkcionalnosti), onda tako i ostanu sve dok se ne postigne jos funkcionalnija kombinacija. Zamislite da puzzle slazete tako sto fiksirate neko mesto i onda na njemu isprobavate SVE komadice. Pa zatim to radite sa susednim, pa sa trecim, pa kad vise ne budete mogli da uklapate onda pocnete ispocetka - pa nikad ga ne bi slozili... Nasuprot tome, vi to radite tako da nadjete fiksirane delove (uglove), pa onda isprobavate sta se slaze sa njima, i kad nadjete onda idete dalje - dakle nije u pitanju slepa slucajnost, vec funkcionalni poredak. Sad, verovatno Vam nisam dovoljno dobro objasnio, ali nadam se da je bar osnovna poenta jasna - o tome ima dosta u jednoj popularnoj knjizi o poreklu zivota od Cairns-Smitha koju sam, cini mi se, vidjao i u "Platou" u Beogradu (a imate i u nekoliko Dokinsovih knjiga)...

Претпоставио сам да је овај прорачун сувише једноставан да би био тачан, и мислим да се неможе у потпуности ослонити на њега. Ипак нешто сам мало погледао по интернету на тему Милер – Јуријевог експеримента. Они су утврдили како су од неорганских, простих једињења настале аминокиселине (које су узете за полазну тачку за вероватноћу из горњег текста), али не и протеини који су уствари носиоци информација. И у кометама су нађене само аминокиселине.
Погледао бих ову ситуацију из информатичког угла. Да би предали информацију од предајника ка пријемнику морамо имати систем знакова, нпр слова у писаној речи или у овом случају аминокиселине. То је најнижи ниво информације, статички ниво. На овом нивоу предајник само предаје, а пријемник само прихвата кодирани сигнал, то јест, сигнал који носи симболе који су познати и предајнику и пријемнику. Да би била правилно схваћена, информација захтева посебна правила груписања кодних ознака, односно, захтева језик који је јасан и предајнику и пријемнику (правила предаје мисли речима, да би се од групе речи могла креирати нека реченица са смислом, а не бесмислени скуп речи). То је виши, такозвани синтаксни ниво информација. Хаотично састављен скуп дозвољених слова неће предати реч која има неко одређено значење. Другим речима, да би се предала информација, код познате азбуке мора бити не просто скуп познатих сигнала, него синтаксно организован систем, који у себе укључује познате речи, обједињене у реченице по одраније прихваћеним граматичким правилима. Међутим, и синтаксно исправно организована порука може бити таква, да са собом уопште не носи никакву корисну информацију; то може да буде обична бесмилица, успркос томе што ће у њој све речи припадати познатом речнику и што ће оне бити организоване у складу са свим важећим правилима граматике. Пример такве поруке су стихови генерисани рачунаром (Док слепо пливаше сан по разбијеним надама, Космос са болом почиваше над разбијеном љубављу). Долазимо, дакле, до још вишег нивоа информације - до њеног значења. То је такозвани семантички ниво. Пријемнику информације је потребан смисао (записан у протеину), а не скуп речи и симбола, макар он био синтаксно потпуно исправно организован. Дакле пут информације би био овакав: Предајник > осмишљена порука (семантички ниво) > изражавање језиком (синтаксни ниво) > записивање у одређеном коду (статички ниво) > сигнал предат пријемнику > код дешифрован (статички ниво) > прочитан повезани текст (синтаксни ниво) > схваћен смисао поруке (семантички ниво). Пример: Конструктор ствара објекат у форми идеја, на семантичком нивоу. Своју мисао он изражава општим прорачунима, речима, цртежима. Детаље тих идеја могу да разрађују његови помоћници из пројектантског бироа. Технолог ту семантику преводи на синтаксни ниво, разрађујући редослед операција приликом израде детаља. Радник преводи синтаксу технологије непосредно у "код" производа. Производ, на тај начин, носи у себи идеје конструктора, записане по правилима информатике на нарочитом, сложеном језику технологије. После израде производ се проверава. Прво се контролишу делови и исправност њиховог повезивања (синтаксни ниво). Затим се провјерава радна способност одређених подсистема (на пример, авионског мотора). Затим следи проверавање читавог производа - пробни лет авиона, на пример. Закључак који следи из овога је да информација не може да иде од нивоа кода ка семантичком нивоу. Барем тако каже информатика.
Информација изражена кодом (на статичком нивоу) може да се чува и предаје на најразличитијим материјалним носиоцима, само под условом да су они у стању да не губе или покваре сам код. Значење информације је апсолутно независно од начина њеног похрањивања и предаје: на папиру, на дискети, у електронској меморији, молекулу ДНК, итд. Што се тиче информације, записане на било који начин на било каквим носиоцима, примећено је једно, никада не нарушено правило: приликом механичког копирања и похрањивања информација се никада не побољшава, то јест, у идеалном случају она остаје иста, а у реалности се она може или изгубити или делимично покварити случајним упадањем спољних сигнала шума. Свако ко је имао прилику да ради са касетама и дисковима који се преснимавају по неколико пута то одлично зна. Нигде и никада није опажен случај да је приликом копирања или похрањивања неке информације створена нова идеја (тј. нова информациона порука) на семантичком нивоу. Еволутивна наука тврди да је ово могуће, али у великом временском интервалу. Хајде да и ту солуцију размотримо. Узмимо за пример прелазак једне сложене врсте у другу; рецимо настанак птице од гуштера. Примера ради нека се то десло у размаку од неколико милиона година, и да је за то време једном годишње множењем долазило до копирања генетских података, на рецимо, просечном узорку од пар милијарди јединки. Дошли би до калкулације од нпр 10^15 копирања, који су довели до потпуно нове сложене врсте, тј до нове комплексне информације на семантичком нивоу. Направимо други пример који би донекле могао да се упореди са овим, а могуће га је извести у данашњим технолошким условима. Узмимо нпр савремени програм за обраду фотографија фотошоп. Покушајмо да га копирамо у припремљеном систему великих капацитета, какви данас постоје. Озбиљни рачунарски системи су данас у стању да преносе и копирају информације са више гигабајта у секунди. Нека се програм копира неколико пута у секунди, и нека одређени софтвер издваја све верзије које се разликују од оригинала и нека их тестира. Притом се систему може повећати могућност грешке у копирању, слабљењем оубичајених софтверских решења за проверу протока информација, да би добили већи број копија са грешком. Можда би требало узети у обзир да иако је у питању софтвер са великом количином информација, и даље је за неколико потенцијала простији од ДНК птице. За нпр годину дана тестирања требало би да очекујемо једну копију која ће имати сасвим нову алатку, савршено функционалну, која побољшава употребљивост програма на сасвим нов начин (семантички ниво). Мислим да такву пробу нико не би узео у озбиљно разматрање, јер је апсурдна. А еволутивна наука нам каже да су тако настали милиони живих врста, за само пар милијарди година.
Извињавам се на обимном тексту, и ако сам Вас заморио оволиком причом не морате одговорити. Већину сам написао сам, а има и делова које сам копирао из исте литературе као и у горњој поруци.
Хвала на одговору и свако добро

Pa ima ta tvrdnja kreacionista da je verovatnoca nastanka najjednostavnijeg zivog organizma iz nezive materije jednaka verovatnoci nastanka Boinga 747 kad tornado prodje kroz autootpad.
Analogna tome je i prica o "mutaciji softvera".
Dakle sasvim je izvesno da niz pojedinacnih slucajnih mutacija tesko ili nikako ne moze da dovede do razvoja slozenih organizama ili novih vrsta sam po sebi.
Ipak zivi organizmi, upravo kao sto je i Milan rekao, mozda imaju neke (mozda jos nedovoljno proucene) biohemijske funkcionalne mehanizme koji objasnjavaju proces evolucije.
Na kraju krajeva genetska slicnost izmedju nekih vrsta je mnogo veca nego sto se to na prvi pogled cini.Npr. simpanza i covek se razlikuju u manje od 1% genetskog materijala, svi sisari su ,mislim, 50% isti itd...

Tacno je da je podatak i odsustvo (inteligentnog) zivota na planetama. Ipak, to je prilicno slab podatak. Ako ima dve teze: da je zivot na tim planetama odsutan, i da je zivot u ranom razvoju, ovaj podatak ne moze da odluci izmedju njih. A gledajuci planete u nasem suncevom sistemu, verovatnije je da je zivot potpuno odsutan.

U tom smislu, mozemo reci da je Tb distribucija koja ili ima vrednost 0, ili ima neku drugu vrednost nepoznate raspodele. Na osnovu odsustva mozemo proceniti frekvenciju kad ima 0, ali ne mozemo proceniti nista o ovoj drugoj raspodeli, tj o brzini evolucije kada se najprimitivniji zivot pojavi.

A, ako je tacno da je glavni razlog zbog velike ocekivane vrednosti raspodele Tb bas to sto cesto ima vrednost 0, onda se treba zapitati da li je zemlja toliko hemijski unikatna, a ako nije, onda cela teorija i dalje ne radi :)

...koja se obicno previdja: zivot na Zemlji nastao je neverovatno brzo. U poslednje vreme se cak smatra da mu je bilo potrebno manje od 100 miliona godina nakon sto se povrsina ohladila dovoljno da nastanu prve bakterije i arhee. Ovo nam govori da, ako bi prosta primena kopernikanskog nacela vazila i ovde, gdegod postoje hemijski uslovi i gde je proslo barem tih 10^7 godina, pa hajde da zbog "ramena" raspodele ostavimo jos dva i tri puta toliko, MORA doci do biogeneze. A to je vec problematicno, s obzirom koliko je vremena proslo od tada (na ogromnoj vecini planeta). Stoga je Karterova sugestija da mora biti da smo mi u repu raspodele, ali onom "ranom" prilicno smislena, bar na prvi pogled. Ali, neki numericki eksperimenti pokazuju da cak i da je prosecna Tb cak i 10^14 godina, opet bi bilo dovoljno nastanjenih mesta u Galaksiji, te SETI ima smisla...

...zapravo jedna od boljih nlo fotografija koje sam video. Mogao bi da bude helikopter, tesko je razaznati, jedan od onih bottom-heavy, poput lynxa i malo nagnut. Doduse, ima sad i raznih fensi jedrilica sa kratkim krilima - a na kraju krajeva mozda je bas to onaj nacisticki leteci tanjir sa Antarktika... Grac, kazes. Kako stoji Hajder tamo? ;o))

je u Koruškoj (Kaernten), gl. grad Celovec (Klagenfurt). Graz je u Štajerskoj (Steiermarkt). Ne znam da li njih Haider baš puno zanima?

ali ta "teorija" o naci letecim tanjirima koji dolaze iz hipertajne baze na Antarktiku mi je oduvek bila fascinantna - kako spojiti sto vise razlicitih fantazama i opsesija savremenog coveka u jedan narativ...

na ona bulaznjenja o kominternovsko-vatikansko-cia-kgb-...inim urotama ;-)

Nista bez Godwin's Law-a :).

...zato sto Godwin implicira da se time preseca smislena debata, a ne da se to cini kao ovde, u sali! ;o))

...na lepim recima, a sto se pitanja tice, jasno je da se danas npr. gama-bleskovi desavaju u galaksijama poput Mlecnog puta jednom u nekoliko stotina miliona godina (tacna vrednost zavisi od stepena izotropije, odn. anizotropije njihovog zracenja sto je jos uvek ne sasvim razjasnjena stvar). Osnovna poenta je medjutim da se ta vremenska skala menja, da je u proslosti bila znatno kraca nego danas, tako da se "resetovanje" astrobioloskog casovnika moglo desavati znatno ucestalije...