O državi – koliko nas košta i kako se finansira

Da bi mogli suvislo razgovarati o državi i njenom dobrom ili pak lošem trošenju našeg novca, ko nosi teret tranzicije, posledice po privredu i šta nam je činiti, bilo bi korisno poći od činjenica. Pošto imam nameru da pokušam isto, počeću sa činjenicama da se ne bi sveli na znate ono: ja tebe inflacijom, ti mene pozitivnom studijom izvodljivosti ...

Ukupna srpska ekonomija je prošle godine proizvela oko €20 milijardi nove vrednosti. Toliki nam je beli BDP – bruto društveni proizvod. U istoj godini država je potrošila oko €8.75 milijardi. Kad kažem država, mislim na sve tri grane vlasti (izvršna, sudska i zakonodavna), na svih 5 (i slovima pet) nivoa (SCG, republika Srbija, AP Vojvodina, okruzi, opštine) i sve državne agenicije, fondovi, školstvo, zdravstvo itd.

1. Državni aparat, zdravstvo, školstvo, sudstvo, policija, vojska - €3.4 milijarde – od toga €2 milijarde na plate za preko 400.000 zaposlenih

2. Penzije - €3 milijarde – preko 1.500.000 penzionera

3. Socijalna pomoć - €0.6 milijardi

4. Subvencije privredi - €0.4 milijarde

5. Krediti i kamate - €0.75 milijardi

Kako država "sakupi" ove pare?

Kroz poreze i takse naravno. Koliko je poreza i taksi država uzela od pravnih lica i građana prošle godine? €9.1 milijardi. Sećate se, imamo suficit. Da vidimo na koji način:

1. Od zarada – porez na zaradu, doprinosi za penziono, zdravstveno i nezaposlenost - €3.8 milijardi – ukupne neto bele zarade svih 2 miliona zaposlenih u Srbiji su bile oko €5.25 milijardi

2. PDV - €2.5 milijardi

3. Akcize – benzin, cigarete, alkohol - €1 milijarda

4. Carine - €0.5 milijardi

5. Porez na imovinu - €0.2 milijarde

6. Porez na dobit preduzeća - €0.15 milijardi

7. Takse i naknade - €1 milijarda

Sve ove cifre su okvirne i mnogi detalji su izostavljeni jer ne doprinose boljem shvatanju ukupne slike. Brojeve o sivoj i crnoj ekonomiji, zaradama i BDP-u naravno nemamo.

Da podvučem tri stavke iz gornjih lista:

1. Davanja za penzije idu iz tekućih prihoda - €3 milijarde godišnje

2. Porez za imovinu za sve nekretnine koje imaju svi građani Srbije, sav poslovni prostor koji imaju sve firme u Srbiji, i svo zemljište u Srbiji, poljoprivredno, građevinsko i ono treće, je oko €0.2 milijarde.

3. Porez na dobit svih preduzeća u Srbiji (oko 80,000 pravnih lica) je €0.15 milijardi

I ne preterano duboka analiza ovih brojeva pokazuje sledeće:

1. veliki namet na zarade – ukoliko imate mnogo zaposlenih, platićete mnogo

2. mali namet na imovinu – ukoliko imate veliku imovinu, nećete platiti mnogo

3. mali namet na dobit – ukoliko vam je profit veliki, nećete platiti mnogo

4. davanja za penzije guše privredu (nije krivica penzionera – samo činjenica)

Jedna važna konstatacija o povezanosti tri broja: BDP, poreska zahvatanja države i troškovi države :)  Ako hoćemo povećanje: penzija, plata u zdravstvu, školstvu, pomognemo Zastavi i Kragujevcu, moramo da povećamo poreska zahvatanja. U prevodu nema tante za kukuriku :) Da bi nekome dao, moraš nekome da uzmeš. To svi znamo, ali vrlo često zaboravimo kad nas ponese diskusija.

Par dodatnih konstatacija o dugovima.

Ukupan iskazani dug države - ispod €10 milijardi

Obaveza države prema penzionerima je dug kako god ga mi zvali i pokušali da kvalifikujemo (npr neki kažu nije dug nego «pay as you go» sistem). Za servisiranje tog «duga», država godišnje plaća €3 milijarde i «dug» ne postaje manji, već ostaje isti. Nešto kao glavnica i kamata :) Hipotetički gledano, da je država dužna nekoj banci a ne penzionerima, kolika bi glavnica tog duga bila, kada su joj godišnje kamate €3 milijarde? Uz 5% godišnje kamate, oko €60 milijardi?

Ukupna vrednost kapitala celokupne srpske privrede, sva privatna, državna i društvena preduzeća, uključujući i sva javna i komunalna preduzeća, EPS, NIS, železnica, JAT – oko €45 milijardi.

Staću na ovim brojevima i prvim konstatacijama. A vi: komentari, dodatne relevante činjenice?

U nekom od narednih blogova, pokušaću da prikažem posledice ovih činjenica. Mislim da nam treba malo hladnog makro promišljanja. Stvari i nisu toliko komplikovane.

Saša