Skip navigation.

Labris

Banka hrane

 
Srbija 2020

O državi – koliko nas košta i kako se finansira

Da bi mogli suvislo razgovarati o državi i njenom dobrom ili pak lošem trošenju našeg novca, ko nosi teret tranzicije, posledice po privredu i šta nam je činiti, bilo bi korisno poći od činjenica. Pošto imam nameru da pokušam isto, počeću sa činjenicama da se ne bi sveli na znate ono: ja tebe inflacijom, ti mene pozitivnom studijom izvodljivosti ...

Ukupna srpska ekonomija je prošle godine proizvela oko €20 milijardi nove vrednosti. Toliki nam je beli BDP – bruto društveni proizvod. U istoj godini država je potrošila oko €8.75 milijardi. Kad kažem država, mislim na sve tri grane vlasti (izvršna, sudska i zakonodavna), na svih 5 (i slovima pet) nivoa (SCG, republika Srbija, AP Vojvodina, okruzi, opštine) i sve državne agenicije, fondovi, školstvo, zdravstvo itd.

  1. Državni aparat, zdravstvo, školstvo, sudstvo, policija, vojska - €3.4 milijarde – od toga €2 milijarde na plate za preko 400.000 zaposlenih

  2. Penzije - €3 milijarde – preko 1.500.000 penzionera

  3. Socijalna pomoć - €0.6 milijardi

  4. Subvencije privredi - €0.4 milijarde

  5. Krediti i kamate - €0.75 milijardi

Kako država "sakupi" ove pare?

Kroz poreze i takse naravno. Koliko je poreza i taksi država uzela od pravnih lica i građana prošle godine? €9.1 milijardi. Sećate se, imamo suficit. Da vidimo na koji način:

  1. Od zarada – porez na zaradu, doprinosi za penziono, zdravstveno i nezaposlenost - €3.8 milijardi – ukupne neto bele zarade svih 2 miliona zaposlenih u Srbiji su bile oko €5.25 milijardi

  2. PDV - €2.5 milijardi

  3. Akcize – benzin, cigarete, alkohol - €1 milijarda

  4. Carine - €0.5 milijardi

  5. Porez na imovinu - €0.2 milijarde

  6. Porez na dobit preduzeća - €0.15 milijardi

  7. Takse i naknade - €1 milijarda

Sve ove cifre su okvirne i mnogi detalji su izostavljeni jer ne doprinose boljem shvatanju ukupne slike. Brojeve o sivoj i crnoj ekonomiji, zaradama i BDP-u naravno nemamo.

Da podvučem tri stavke iz gornjih lista:

  1. Davanja za penzije idu iz tekućih prihoda - €3 milijarde godišnje

  2. Porez za imovinu za sve nekretnine koje imaju svi građani Srbije, sav poslovni prostor koji imaju sve firme u Srbiji, i svo zemljište u Srbiji, poljoprivredno, građevinsko i ono treće, je oko €0.2 milijarde.

  3. Porez na dobit svih preduzeća u Srbiji (oko 80,000 pravnih lica) je €0.15 milijardi

I ne preterano duboka analiza ovih brojeva pokazuje sledeće:

  1. veliki namet na zarade – ukoliko imate mnogo zaposlenih, platićete mnogo

  2. mali namet na imovinu – ukoliko imate veliku imovinu, nećete platiti mnogo

  3. mali namet na dobit – ukoliko vam je profit veliki, nećete platiti mnogo

  4. davanja za penzije guše privredu (nije krivica penzionera – samo činjenica)

Jedna važna konstatacija o povezanosti tri broja: BDP, poreska zahvatanja države i troškovi države :)  Ako hoćemo povećanje: penzija, plata u zdravstvu, školstvu, pomognemo Zastavi i Kragujevcu, moramo da povećamo poreska zahvatanja. U prevodu nema tante za kukuriku :) Da bi nekome dao, moraš nekome da uzmeš. To svi znamo, ali vrlo često zaboravimo kad nas ponese diskusija.

Par dodatnih konstatacija o dugovima.

Ukupan iskazani dug države - ispod €10 milijardi

Obaveza države prema penzionerima je dug kako god ga mi zvali i pokušali da kvalifikujemo (npr neki kažu nije dug nego «pay as you go» sistem). Za servisiranje tog «duga», država godišnje plaća €3 milijarde i «dug» ne postaje manji, već ostaje isti. Nešto kao glavnica i kamata :) Hipotetički gledano, da je država dužna nekoj banci a ne penzionerima, kolika bi glavnica tog duga bila, kada su joj godišnje kamate €3 milijarde? Uz 5% godišnje kamate, oko €60 milijardi?

Ukupna vrednost kapitala celokupne srpske privrede, sva privatna, državna i društvena preduzeća, uključujući i sva javna i komunalna preduzeća, EPS, NIS, železnica, JAT – oko €45 milijardi.

Staću na ovim brojevima i prvim konstatacijama. A vi: komentari, dodatne relevante činjenice?

U nekom od narednih blogova, pokušaću da prikažem posledice ovih činjenica. Mislim da nam treba malo hladnog makro promišljanja. Stvari i nisu toliko komplikovane.

Saša


Brkanje baba i žaba

Jedna od najvažnijih stvari koje studenti menadžmenta (ne Karićevog)moraju da shvate je imavinska pozicija svojine.Bolje rečeno čije je šta?
Plata radnika BRUTO je cena koju poslodavac mora da plati kako bi radnik mogao da radi i naravno doprinosi preduzeću čiji je vlasnik poslodavac za koga se po definiciji predpostavlja da je uspešan.Znači plata radnika nije nešto što JADNI POSLODAVAC derikoži -u ovom slučaju mora da plati iz SVOG DŽEPA već je tržišna kategorija odredjena raznim faktorima.
Porez na dohodak radnika NE PLAĆA POSLODAVAC VEĆ RADNIK a poslodavac u ime i za račun države ta sredstva obustavlja od bruto zarade i u ime i za račun radnika prosledjuje državi.
Sva poreska opterećenja zarade su sredstva radnika a ne poslodavaca.Oporezovanje NA IZVORU kako se to inače zove su uvele tek korporativne imperijalističke države i kao takvo ima za svrhu da uprosti,ubrza i osigura naplatu od strane države.
Brkanje radnikove KESE sa KESOM poslodavca ima za posledicu da polupismeni poslodavci celu radnikovu zaradu tretiraju kao svoje "TEŠKOM MUKOM STEČENE PARE" koje oni eto moraju da na silu boga daju "pljačkaškoj državi".Ovo iskrivljeno tretiranje kako ekonomske tako i menadžment teorije je prisutno i u vašem članku.


Žaba i baba

Gde li samo pročitaste to iskrivljeno tretiranje i sve to što napaste?

Kao što pokušavam da prikažem u tekstovima, naša bivša socijalistička država je napravila čitav cirkus od poreza. Ovaj obračun i tretiranje nam je ostao do dana današnjeg i izgleda da će ostati tako u doglednoj budćnosti:
http://blog.b92.net/node/813

Naravno da treba preći na normalan kapitalistički model: plata je bruto, sve odbitke od plate plaća radnik iz svog džepa, poslodavac je samo administrator tih plaćanja na izvoru, radnik svaki mesec dobija platni isečak sa bruto iznosom i svim odbitcima na izvoru. Kod nas ljudi dobiju samo neto iznos, tako da i ne znaju koliko im je uzela država.

Saša