O platama - koliki je namet države

Od svih poreza koje nameće država u Srbiji, najviše novca se sakupi od raznih davanja na zarade zaposlenih: €3.8 milijardi godišnje. Ovo je ujedno i najveći trošak za preduzeća u Srbiji. Ovaj obračun važi za svih 2.000.000 zaposlenih u Srbiji. Sedam različitih davanja se obračunavaju na bruto zaradu.

1. 14% - porez na dohodak

2. 11% + 11% = 22% - doprinos za penziono osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca

3. 6.15% + 6.15% = 12.3% - doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca

4. 0.75% + 0.75% = 1.5% - osiguranje za slučaj gubitka zaposlenja na teret zaposlenog i na teret poslodavca

5. Ukupno doprinosi = 17.9% + 17.9% = 35.8% - na teret zaposlenog i na teret poslodavca

Šta znači na teret zaposlenog i teret poslodavca?

Tri pojma su važna: neto zarada, bruto zarada i bruto trošak poslodavca.

Od bruto zarade se odbija porez na dohodak (14%) i doprinosi na teret zaposlenog (17.9%) i tako dobija neto zarada: ono što ljudi ponesu kući.

Neto zarada = Bruto zarada – (Bruto zarada) x (14% + 17.9%)

Na bruto zaradu se dodaju doprinosi na teret poslodavca (17.9%) i tako dobijamo ukupan trošak za poslodavca, jedini relevantan broj za njih.

Bruto trošak poslodavca = Bruto zarada + (Bruto zarada) x 17.9%

Bruto zarada u Srbiji je interan broj koji se koristi samo za kalkulaciju. Zaposleni u većini slučajeva i ne znaju kolika im je bruto zarada, a tek ne znaju koliko koštaju poslodavca. Samo znaju koliko ponesu kući. Na zapadu se bruto trošak poslodavca uzima kao osnovica za kalkulacije. Time se i jasno uspostavlja da država u stvari ovaj novac uzima od zaposlenih i zaposleni znaju kolika su im davanja državi. Ovakvu kalkulaciju imaju i sve zemlje u okruženju.

Kad se svi brojevi obračunaju ispada da za svakih 10.000 din koje zaposleni ponese kući, poslodavac mora da uplati preko 7.300 din državi: 73.12% od neto zarade, 49.8% od bruto zarade ili 42.24% od bruto troška poslodavca.

Ovo važi sve dok plata ne dostigne 5 x prosečna plata. Tada prestaju doprinosi (tj bruto zarada = bruto trošak poslodavca,) tako da zahvatanja padaju na 31.57% od neto zarade , odnosno 24% od bruto zarade,

Kol'ka ti je plata?

Kolika je prosečna plata (AW=average wage) u Srbiji? U Srbiji ima nešto više od 2 miliona zaposlenih. U aprilu prosečna bruto plata zaposlenih je bila oko 30.000 din. Prosečna neto plata je bila oko 20.000 din. Prosečan bruto trošak za poslodavca po zaposlenom je bio oko 35.000 din.

Od 2 miliona zaposlenih:

1. 1.190.000 zaposlenih je imalo platu između 0 AW i 1 AW
   1. 240.000 zaposlenih je imalo platu između 0 AW i 0.4 AW

   2. 950.000 zaposlenih je imalo platu između 0.4 AW i 1 AW

    

2. 730.000 zaposlenih je imalo platu između 1 AW i 5 AW
   1. 600.000 zaposlenih je imalo platu između 1 AW i 2 AW

   2. 100.000 zaposlenih je imalo platu između 2 AW i 3 AW

   3. 20.000 zaposlenih je imalo platu između 3 AW i 4 AW

   4. 7.000 zaposlenih je imalo platu između 4 AW i 5 AW

     

3. 9.000 zaposlenih je imalo platu već- u od 5 AW

Da ponovim, od 0 AW do 5AW, država uzima 42.24% od bruto troška preduzeća, a na sve iznad 5AW samo 24%.

Koliko uzima država - par primera

Za 240.000 ljudi koji zarađuju manje od 0.4AW = €165, država uzima €70 mesečno i ostavlja im €95 mesečno

Za 950.000 ljudi koji zarađuju manje od 1 AW = €410, država uzima do €174 mesečno i ostavlja im do €236 mesečno.

Da li ovo ima smisla? Da li je razumno očekivati od ljudi da ovo plaćaju?

Da uporedim ovo sa jednom zemljom kod koje se i školstvo i zdravstvo i penzije finasiraju iz budžeta i dostupni su svim građanima: mojom drugom domovinom Kanadom. U Kanadi živi preko 32.000.000 ljudi. Kanada ima preko 16.000.000 zaposlenih. Stopa nezaposlenosti je oko 6% - 2.000.000 nezaposlenih. Broj penzionera je oko 3.200.000.

Da ne bi ulazio u to kolika je prosečna plata u Kanadi i nepotrebno izazivao stres kod naših zaposlenih, zadržaću se na relativnim brojevima u odnosu na prosečnu platu AW i gruboj proceni poreskih i stopa doprinosa:

1. od 0AW do 0.2AW – država uzima 0 (i slovima nula) – kod nas 42.2%

2. od 0.2 do 1 AW – država uzima oko 20% – kod nas 42.2%

3. od 1 AW do 2AW – država uzima oko 35% – kod nas 42.2%

4. od 2 AW do 3 AW – država uzima oko 40% – kod nas 42.2%

5. iznad 3 AW – država uzima oko 46% – kod nas 42.2%

6. iznad 5 AW – država uzima oko 46% – kod nas 24%

Gledajući ovo, meni se daleko više isplati plaćati porez u Srbiji. Za one koji imaju primanja manja od 5 AW (srpski AW), "not so much". 

Ljudi u Kanadi naravno misle da su ovoliki porezi veliki i da ih treba smanjiti. Mnogo važnije od ovoga, ljudi misle da je ovaj progresivni sistem pravedan. Logika je sledeća: jedan od najvažnijih resursa jednog društva je njeno tržište. Svaki član društva – građanin, je važan činilac tog tržišta. Čak i kad prima socijalnu pomoć, ovaj novac ide nazad na tržište. Upravo samo postojanje zajedničkog tržišta omogućava nekome da zaradi značajan novac. Progresivnim porezom naplaćujemo «članarinu» srazmerno tome koliko neko izvlači dobiti iz zajedničkog resursa. Time se nagrađuje sposobnost ali i prepoznaje suština zajendičkog resursa koji ne bi postojao bez svih njegovih članova - građana. Na drugoj strani, ko uzima malo, plaća i srazmerno malu ili nikakvu članarinu - porez na dohodak. U prevodu socijalna pravda zasnovana na tržišnom principu.

Mnogi će reći da Kanada nije ni jedini ni najbolji sistem. Možda je to i tačno, ali ona jest primer normalnog, neiskrivljenog sistema koji se zasniva na važnom principu sa kojim se ogroman deo društva slaže.

Neka pitanja 

Da li je razumno očekivati od ljudi da na 10.000 din koje ponesu kući, 7.300 din daju državi? 

Da li je razumno očekivati od nekoga ko zaradi €165, da da €70 za zajedničku stvar, a ponese kući deci €95?

Da li je u skladu "sa jednakim teretom tranzicije za sve" da ljudi koji zarađuju više od 5 AW imaju najmanje namete na zaradu?

Da li je ovo sve u najboljem interesu celog društva i najbolji način da izađemo iz krize?

Ono što stalno slušamo je da je upravo odnos penzionera prema broju zaposlenih taj koji je toliko nepovoljan u Srbiji da nam vezuje ruke pa ne možemo ništa da uradimo na smanjenju doprinosa. Matirani smo, nema brzog izlaza već moramo ovako dok valjda ljudi ne poumiru i privreda ojača. Koje će prvo i kada će, nezna se.

Da je odnos izuzetno nepovoljan nije sporno. Pogled na Kanadski odnos to pokazuje. Da nema boljeg načina, to je diskutabilno.

A ostali porezi? Da li su i oni iskrivljeni. U sledećem blogu o porezu na imovinu i par drugih iskrivljenih stvari.

Saša