Ne pamtim maglu, ne pamtim jesen
ne pamtim kišne godine
ne pamtim nikad zimu jer moje
sećanje otopi snegove

jedni viču hej, čitaj Borbu,
drugi viču, čitaj Mladinu

Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u Poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

Drage blog-komšije, posle još jednog u nepreglednom broju razgovora o novijoj istoriji, na blogu kod Tibora Jone (koji inače ima fascinantnu tehnologiju timskog rada na svojim tekstovima :)), palo mi je na pamet da napravim jedan mali eksperiment nešto drugačije vrste timskog rada.

Podržite elektronske narodne inicijative - pročitajte ovaj blog, saznajte o čemu se radi - i podržite našu stranicu na Fejsbuku!

NOVO: Ako ne koristite Fejsbuk, ili ne želite da ga koristite za ovu namenu, molimo podržite nas na sajtu iPetitions, prateći ovaj link.

Danas na mom blogu gostuje Ivan Grujić iz NVO Narodni parlament.

U društvu se stalno dešavaju neke „bitke", pogledajte današnje vesti i naći ćete kako se neko za nešto bori... Ovaj tekst posvećen je „bici" za narodnu (građansku) inicijativu koja bi trebala da uđe u završnu fazu. Dve strane u „bici" su građani i vlast (ljudi na vlasti, bez obzira koja politička partija je čini).

 

Videvši danas blog gospodina Šabića „Građanska inicijativa vs. visoki administrativni kapaciteti“, počeo sam da razmišljam o jednoj ideji, na izgled paradoksalnoj i besmislenoj: kako omogućiti MUP-u da potpuno trivijalno uradi proveru potpisa narodnih inicijativa i peticija. U stvari – da je i ne radi – da svaki potpis bude garantovano validan (i proveren u odnosu na dupliciranje) u trenutku potpisivanja inicijative.

Zdravi cinici (što bi rekla gordanac) će se odmah zapitati zašto gubim vreme na ovo i mislim da je uvesti tako nešto uopšte realno izvodiva stvar – pošto je to ozbiljna subverzija moći državnog aparata i monopola vlasti političkih partija u odnosu na pojedinca, nosioca glasačkog prava. Takvima sa zadovoljstvom priznajem svoju naivnost i nudim misao Viktora Igoa: nema te armije koja će sprečiti ideju čije je vreme došlo. Moram da priznam da sam vrlo radoznao da li je ovo jedna od takvih ideja. You may say I’m a dreamer, reče Lenon u svoje vreme. Ali – kao i kod sličnih ideja na par mojih blogova ranije – nije važno da li ćemo postići nemogući cilj – već i sam put ka njemu je nagrada.

Toliko o sanjarenju – a sada konkretno.

Beleška na margini: volim kontra-blogove. Ovo, konkretno, je kontra-blog  Kolinovom blogu "Teorija Zavere". Ništa slađe od negativne motivacije :-)

Iako je ovo u neku ruku kontradiktoran koncept, bilo bi interesantno napraviti predlog liste "resursa" (pre svega knjiga, filmova - ali u ova čudna eksponencijalna vremena zašto ne i informativnih portala, foruma, privatnih blogova - ili čak wiki stranica sa važnim konceptima - a na kraju krajeva, zašto ne i fizičkih lokacija - klubova, udruženja, itd gde se nešto interesantno dešava) za koje priložnici smatraju da su ključni ili bar dovoljno vredni da budu alternativa nekom ustaljenom "viđenju stvarnosti", posebno onom koji se forsira sa najvažnijih medija. Možda je čak alter-globalizam preuska reč za ovu namenu, iako mislim da nije loša kao neka vrsta usmerenja.

Ovo je nastavak trola sa drugog bloga, gde sam malo preterao sa zloupotrebom domaćinovog strpljenja, pa sam rešio da otvorim poseban blog za ovu priču (a njemu - Nebojši Milenkoviću - se izvinjavam zbog "preotimanja teme").

Čitajući Lakofovu knjigu "Ne mislite na slona" i gledajući Haitovo TED predavanje o moralnim korenima liberala i konzervativaca počeo sam, svesno ili nesvesno, da klasifikujem ljude sa kojima imam kontakt, a posebno narod ovde na blogu, u kontekstu liberala / konzervativaca po "moralnim korenima", o kojima pričaju Lakof i Hait.

Gledajući meni još provokativnije Haitovo predavanje o potrebi većeg uključenja socijalnih psihologa sa konzervativnim uverenjima, pošto je trenutno ta oblast preko 99% popunjena liberalima, setio sam se blagotvornog prosvetiteljskog efekta koji je donosila Željka Buturović, dok je bila aktivnija na ovom blogu (npr. serija blogova sa recenzijama knjiga "prevedi me") i njenog poslednjeg bloga "zbijanje redova", o prestanku pisanja Slobodana Antonića u Politici, pre dve preduge godine.

"Bilo opet jedno dete, pa sedelo u sobi kraj prozora, ali drugo dete gađalo goluba kamenom iz svoje praćke, i ne pogodi ga. Golub odlete veselo, a kamen udari u prozor, razbije ga i pogodi ono prvo dete u oko, tako da mu oko iscuri i ostane doveka bez oka!"

- Kakvo je ono dete što je sedelo u sobi blizu prozora?
- Ono je nevaljalo i opako dete!
- Čemu nas uči priča?
- Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca.
- A šta čine dobra deca?
- Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora!

Ko nema fiskalni, plaća 1000 dinara

Evo, za promenu, jednog malog putopisnog bloga... i ponešto pride, da ne bude baš idilična razglednica iz „srećnijih krajeva“.

U petak, nešto pre osam uveče, moja supruga Saška me je iznenadila idejom da za vikend odemo do Obana. Kaže – jedna od najlepših železničkih linija u Škotskoj, hajdemo vozom do tamo. I pošto se ide tri sata u jednom pravcu, hajde da prespavamo tamo – hajde rezerviši karte i prenoćište. Pomislim – pa lepo, to je mesto u kome je destilerija jednog od šest singl molt viskija koji se smatraju predstavnicima škotskih regiona. I krenem ja da tražim – malo Internet, malo telefon. Ne previše uspešno u početku – sredina sezone, svi hoteli zauzeti, pansioni takođe, samo odbijaju. Ipak, najzad, posle jedno desetak telefonskih poziva, rezervišem sobu u pansionu „Glen Righ” - i tako se ova „na vrat na nos” organizacija i materijalizuje.

  "LONDON (Reuters) - Prime Minister Gordon Brown apologised on Friday for the treatment of World War Two code-breaker Alan Turing who committed suicide after being convicted and chemically castrated for being a homosexual."