Otvoreno pismo gospodinu Slavku Beleslinu (poslednji nastavak)

je pravosudje i koliko smo mi čekali na pravdu. Na stranu to što ti ĺjudi imaju decu (većina njih) i što toj deci treba obezbediti hranu i osnovne higijenske i ostale potrebe. Da,lako je meni iz stana u Beogradu i sa solidnim (sada) životom pričati-da li je bilo 92-ge?No,neću iznositi svoju priču-ipak je manje tragična od 1000 priča sada u Srbiji. I mislim da ti ljudi nisu bizarni. Samo su ogorčeni ! (PISANO U NASTAVCIMA-PISALA SAM SA TELEFONA)