Slučajno danas

 Diktatori su vladari koji izgledaju dobro sve do poslednjih deset minuta.
Jan Masarik

Da sam hteo o diktatorima verovatno bih citirao Konrada ili možda Vijana ili Pračeta ili... Ali ja nisam hteo o diktatorima. Izjava o poslednjih deset minuta je poučna, iako oni na koje se odnosi neće je razumeti. Oni su večni. Bar tako misle. Ma kako se zvali.

Možda sam malo rezigniran neozbiljnošću onih koji bi da mi mislimo ovu 'državu' vode. Problem kukuruza zagađenog aflatoksinom sveli su na PR problem. Održali su jednu konferenciju za novinare rekli da su uradili sve, malo pretili i sada su zadovoljni. sa pozicije u kojoj su smatraju da je 'problem rešen'. Niti je rešen, niti su ljudi/narod/građani u Srbiji dobili informaciju. Nije to najveći problem u 'državi', ali je jedan od onih na kojima se vidi ozbiljnost i shvatanje odgovornosti vlasti. Mišljenja sam da su tu podbacili. I usvojili/primenili ideologiju „Slika je važna". Ideologija koja još jednom dokazuje da je sadašnja 'vlast' samo nastavk prethodne i da se ništa ne menja i 'kontinuitet' vlada .

Stvar je u poverenju. Ako se 'padne' na malim stvarima zbog čega bi se verovalo za nešto drugo. PR ne rešava problem, naročito ako je razvijen kao u Srbiji. Princip 'zatrpaj problem i daj drugu temu novinarima' ne rešava problem...dozvoljava mu da klija i da nikne kao opasna biljka. Naročito za onog ko je zatrpavao.

I onda, taj sistem ne funkcioniše drugačije, rađaju se nova pitanja i nove semenke koje se zatrpavaju: Da li se prodaje zemlja stzrancima ili ne, da li se dozvoljava GMO ili ne, da li privođenje isto što i presuda (i posledično da li nam je potrebno pravosuđe), da li je presuda isto što i vraćanje imovine nelegalno stečene tamo odakle je uzeta, da li postoje malo i mnogo krivi, da li je logično da nasilnik dobije amnestiju a onaj koji nije imao novca za kaznu za pogrešno parkiranje ne, da li je važnije usvajati nove zakone ili primeniti postojeće....Mnogo je tema kojima preti opasnost da budu zatrpane. A onda sledi klijanje pa razvijanje korena i stabla i onda imamo šumu, divlju sačinjenu od onog 'kiselog' drveća, žilavog nekorisnog i smrdljivog koje se ne može samo poseći već se i mora izvaditi i korenje...inače ništa od zemlje koju je zauzelo.

A ljudi/narod/građani će se okrenuti nekim drugim aktivnostima. Onim aktivnostima od kojh se živi. 'Država' i oni koji kažu da je vode će se igrati u svom filmu. Ratovati sa sobom, svojim bližnjima, slikati se, gostovati u televizorima, skrivati se u kamerama, amnestirati, hapsiti, kupovati, prodavati, smejati se, plakati, pretiti i hvaliti... O trošku nas, dok im dozvoljavamo.

A možda sam i utopista. Možda je ipak trebalo da pišem o diktatorima i da počnem citatom Konrada:

„Suton ih je upornim šapatom ponavljao svuda oko nas, šapatom koji je bujao nalik na prvi šapat vetra koji se upravo podiže. 'Užas, užas'"
Džozef Konrad